Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Riftik, riftik, on neku majstoricu traži. VASILIJE: Šta je to? Evice, šta je tvojoj materi? FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel.
Kako govori francuski, kanda joj se jezik oparizio. Kako ono reče? Aha! Komi fo!... (Viče.) Evicken, Evice! POZORIJE 4. EVICA, PREĐAŠNjI EVICA: Evo me, majko! FEMA: Opet ona „majko“; čuješ, devojko, nemoj me jediti!
Čuješ, Evice, da ti jošt jednu kažem. (Uzme je za ruku.) Sad treba da se svega ostaviš; na rod da zaboraviš, i samo tvoju sreću da
Ova polica... MITAR: Dosta, imena ti božija, prevrću mi se creva. Šta je ta žena naumila? Ajde, Evice, od jeda neću moći čitav dan jesti. (Odu.) JOVAN: Idite vi, Jovan je opet od vas sviju najpametniji.
VASILIJE: Ništa je to, Evice, samo kad ti mene miluješ, doći će vreme te ćemo biti zajedno. EVICA: Ah, moj Vaso! Ti me nećeš moći uzeti.
EVICA: Cela istina što ti kažem, a svu ti manu nalazi što si siroma. (Plače). VASILIJE: Ne boj se ti, Evice, dobiću ja novaca, i više može biti, nego mlogi što imadu. EVICA: Ah, kako možeš dobiti kada si pošten?
Šta to tamo šušti? Ah, moj Vasa, moj Vasa! POZORIJE 5. VASILIJE (kao izvan sebe), PREĐAŠNjA VASILIJE: Evice, ha moja lepa, medena, šećerna Evice, odi, Evice smokvena, cukerpokerajska Evice, da te poljubim, i jošt jedanput, i
POZORIJE 5. VASILIJE (kao izvan sebe), PREĐAŠNjA VASILIJE: Evice, ha moja lepa, medena, šećerna Evice, odi, Evice smokvena, cukerpokerajska Evice, da te poljubim, i jošt jedanput, i jošt jedanput.
POZORIJE 5. VASILIJE (kao izvan sebe), PREĐAŠNjA VASILIJE: Evice, ha moja lepa, medena, šećerna Evice, odi, Evice smokvena, cukerpokerajska Evice, da te poljubim, i jošt jedanput, i jošt jedanput.
(kao izvan sebe), PREĐAŠNjA VASILIJE: Evice, ha moja lepa, medena, šećerna Evice, odi, Evice smokvena, cukerpokerajska Evice, da te poljubim, i jošt jedanput, i jošt jedanput.
EVICA: Ti snivaš, ja ne znam ni za kakovu reškontu. VASILIJE: Ha! Eto ženske vernosti! Evice, to je lepo? Tako li ti mene miluješ? Daj reškontu, zaboga nemoj me ubiti! EVICA: Ja ne znam šta si ti poludio.
(Plače.) Da, poludio, pravo kažeš, lud sam i bio što sam takvu omilovao. To je lepo da ubiješ siromâ momka... Evice, ja znam da se ti šališ, samo oćeš da me namučiš; daj reškontu, da primim novce, pa onda uzmi koliko oćeš.