Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
asne od njega, kad će mi se, znam, zavezati usta k’o zvono na Veliki petak, pa neću umeti nijedne kad dođem pred njegovu ekselenciju. — Ej, da mi je, Ćiro, da ti ja moj jezik nešto mogu da pozajmim!... A kad ćeš morati tamo? — Prekosutra se krećem.
Fala bogu, to samo kažem ja, a to bome, treba i on još više i još pre da kaže. Vidiš ti, molim te, samo njega! ’Oće on ekselenciju da prevari! Umal’ mu nisu slindarili onu bradu. — A šta je s tobom? — Sa mnom? Ništa! Vrlo dobro!