Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je tu zatražio da ga odvezu na ulicu zovomaja Landštrase, gde namerava da odsedne, u „Engelu“. Dok su prenosili njegov prtljag – neku kožnu saćuricu – u druga kola, među ostalim poštanskim kolima, iz kojih su
Nije nikad dotle bio ljubavnik udate žene. Isakovič je o majoru Joanu Božiču malo znao. Kornet, Ziminski – koji je u Engelu stanovao sa njim – pričao je Pavlu, o Božiču, po nešto – da je Joan Božič opak čovek, ubojica, a kockar, i ženskar, na
Pavle je tako bio upao u mrežu intriga, u Engelu, ali to nije znao. On je znao Božiča samo kao junačinu, o kom se pričalo.
Bila je luda kad joj je palo na pamet da dolazi u traktir, k njemu! Ona na to odgovori, smejući se, da imaju poznate u Engelu, familiju Ziminskih, i da se niko neće čuditi da posećuje tu familiju. Dotrčala je da mu kaže da joj se otac vratio.
A tamna joj je kosa padala niz vrat, kao rep u veselog ždrebeta. Zna, kaže, ona, i za materinu posetu u Engelu. A znaju to i Ziminski. Šta će biti ako i njen otac to bude doznao? Božič će ih ubiti.
Tekla Božič se na to smejala, a lepo se smejala. Kakva, kaže, u Engelu, rođaka? Vraga! Njena mati je dolazila, jer je ljubomorna, i jer je htela da vidi, nije li sa Isakovičem neka ženska.
Htela je, kaže, da ga moli da je kod sebe zadrži, jer se boji da, posle ovog što je doživela u Engelu, ode kući. Pavle joj onda, potresen, ponudi da ona ostane u njegovoj izbi, a on će otići njenom ocu, da mu sve objasni,
Kad se među onim, namučenim, poniženim, razdraženim, oficirima, koji su stanovali i krili se u Engelu, raščulo da je Isakovič papire dobio i da odlazi, počeli su Pavla da traže i vijaju, pa su ga našli, i u
Pri rastanku, sa onima, koji kreću, bilo je u Engelu, mnogo serbskog plača, zagrljaja, preklinjanja i obećanja. A mnogi su se u takvoj prilici i bratimili i orodili.
Isakovič je, međutim, govorio, i kazivao, malo. Pavle je u Engelu opštio, malo više, samo sa jednim oficirom, Markom Ziminskim, pa je to, ostale, vređalo i žalostilo.
Što se pak tiče Ziminskog, on je bio jedini oficir, koji se među tim serbskim oficirima, u Engelu, nije smejao. Ostali su, kraj svih muka, i opasnosti, bili glasan i veseo mlad svet.
“ Marko Ziminski, međutim, jako je voleo Isakoviča. To je bio čovek tek uzeo dvadesetu, koji je hodao po Engelu, jer je već davno čekao pašport, i dani su prolazili, a novaca mu je nestajalo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Iz raznih istorika«, naročito po Engelu, koji se mahom oslanjao na Rajića, on je izradio delo Dѣяniя kъ istorіi srbskoga naroda, koje je izišlo u Beču 1821.