Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
137 BAGRJANOŠARNA OT VOSTOKA ZARJA 138 PJESN 140 JOVAN BERIĆ 142 ŽENIDBA PO MODI 143 EUSTAHIJA ARSIĆ 146 SLOVO NADGROBNOJE 147 MIHAILO VITKOVIĆ 148 LjUBOVI 149 SIMA MILUTINOVIĆ
Puca, grmi, ječi, razleže se soba, Jedva se primiri u ponoćno doba. 1810. Jovan Berić EUSTAHIJA ARSIĆ SLOVO NADGROBNOJE Nadežda i ščastije, sad mnje oproščajte: dosta so mnoju igrali jeste, od sad igrajte s
1816. Eustahija Arsić MIHAILO VITKOVIĆ LjUBOVI Pusta ljubov šta učini, Po mom sercu šta počini! Svu tišinu izgna, progna, I
U navedenom radu pisao sam: „ da je Eustahija Arsić imala pred sobom prevod grčkog epitafa (što je skoro neverovatno); bilo ovaj latinski epitaf na latinskom (u šta
Kraj svega, ipak bi bilo lepo kada bismo mogli imati i onu najverovatnije baš nemačku pesmicu koju je Eustahija Arsić prevela: da vidimo kako je taj posao obavila, i da li je u njega unela bar nešto svoga.
koje Vulović ne spominje; to su: Zaharija Orfelin, Jovan Rajić, Jovan Avakumović, Dositej Obradović, Luka Milovanov, Eustahija Arsić, Mihailo Vitković, Jevtimije Jovanović, Vladislav Stojadinović Čikoš, Sava Mrkalj, Spiridon Jović, a sem toga i