Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” „Ja temena učinim — pričao mi je o tome moj otac — i počnem da govorim: ,Paša efendum...̓ a on mi priseče reč: ,Ja znam šta vi tražite, vi hoćete da udarim porezu po hatišerifu carskom; to i ja hoću, ja
, poslanik, predstavnik ERLIJA, tur., građanin starinac EFENDIJA, tur., gospodin, učen čovek; EFENDUM, moj gospodi ne ŽDATI, rus. slon., čekati ZABUN, zbunjen, van sebe ZAVTRA, rus., sutra ZAIRA, tur.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ja to vjerujem, efendum, ali od svijeh tijeh glava ne bi nijedna uisala na ovi moj vrat; a ovu moju kad skinu, ne bih se ni za onu vladičinu
— Hoću, aga, sve kao da ću sad umrijeti. — Znaš li, bolan, da se ja o svakome tvojemu dobru staram? — Znam, efendum, i vidim, i ovako ti se klanjam. — Pa znaš li, bolan, da bez mene ne možeš živjet, sve je moje što imaš?
— Pa znaš li, bolan, da bez mene ne možeš živjet, sve je moje što imaš? — Znam, efendum, i božiji sam i tvoj. — A sad znadi da bih ti rad da i na oni svijet budeš rahat i serbez, no ako si rad u raj kao mi
— Razumjeh, efendum; nego da te nešto pitam: hoću li kroz sedam godina više raditi i služiti te nego dosad? — Haj, haj, to se zna, a da
— E, pošto je tako, — reče kadija — ti si, Vlaše, dužan platiti džerime po groša begu. — Peke, efendum, — odgovori Hero, i izvadi groš, pa reče: — Daj mi kusur od groša.
platno na kome se veze đik — skoči đundeluk — plata ejvalaj — e hvala, bravo emer — zapovest ekmeščija — pekar efendum — gospodine žban — drven sud za vodu žlje — u zao čas zakalati — poći, odlučiti se na putovanje zakoljak — odlomak od
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“ — „Pa ja sam musliman, vera mi daje“. — „Jok, ne daje više, u zdravlje Gazi-Paše“. — „Aman, efendum!“ — „Ćuti!“ — „Aman, ako ne daje zakon, da se odmah vratim, samo mi dajte moje žene!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
PRVI TURČIN: Inšalah, efendum! Dobro si izmudrio, te ako ti za rukom pođe, da bar vidimo toga čuvenoga hajduka!... ĆERIM: I da ga živa uhvatimo!
Najpre se čovek mora navići Da mu u crne gleda zenice. Tek posle malo ide razgovor. ĆERIM: A đe te tako uplaši, efendum?... HASAN: Mene?... Jok! A ni ja nisam dosad kušao Da njega plašim zortom kakovim! PRVI TURČIN: Zato se i uhajinio!
“ PRVI TURČIN: Pravi jaramaz đaur! ĆERIM: Zar na carevoj zemlji takim jezikom raja govori?... Efendum džanum, tvoja je krivica što se toliko uhasio!... HASAN: Javaš!... Javaš!... A, eno, kanda, Glavaš dolazi?
Stanković, Borisav - TAŠANA
REŠID BEG (Sarošu): Efendum, bre! DžAFER BEG (grleći Saroša): Kardaš, bre! REŠID BEG Dokle će se ovako, Džafer-beže?