Sremac, Stevan - PROZA
Silno li puče stari kremenjak, kao ono nekad Krnjo i Zelenko na Žabljaku. Gospođa Kaja se trže i zapuši uši, a polaženik raščešlja brkove i otpoče »Roždestvo« uz pripomoć domaćice, a posle i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja ne žalim tri tovara blaga, u Žabljaku puna kula blaga, na blagu se ni poznalo nije; no sam duždu riječ ostavio: da dovedem hiljadu svatova, da ljepšega od
je Maksim još tanko dijete, njega čekah za devet godina, njega čekah u babovu dvoru, i još bih ga za devet čekala u Žabljaku, u vašemu gradu, nikom ne bih obraz zastidila, ni ja rodu, ni ja domu mome.
Maksim je hitar kavgadžija, hoće, snaho, zametnuti kavgu na veselju u svatove svoje; snaho moja, bogom ti se kunem, u Žabljaku puna kula blaga, sve ću blago tebe pokloniti, čin̓ od blaga što je tebe drago“. Al̓ ne sluša zlosretna đevojka.
Al̓ ga Ivan naći ne mogaše, no on nađe sestrića Jovana, što je đever bio kod đevojke, što ujaku sanak kazivao u Žabljaku jutru na pohodu.