Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Na to se oni na mene izrogače: „Ta mi hoćemo da osvetimo našega kneza a tvog oca”. — Ja im na to kažem da ja vrlo žalim moga oca, „ali ako se mi pre podignemo i zavadimo s Turcima, vi ćete onda uteći preko Save, ili pomiriti se s Turcima”.
noć onaku stra̓otu oko sebe gledeći već sam sebe pregoreo, ali mi je žao momka, koji će s moje pameti poginuti, opet žalim i konja gde ga dovedo̓ badava da ga Turci jašu, ni otet ni poklonjen; a ja šta sam tražio, našao sam.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Znaćeš kad dođeš. I njemu se učini kao da ga Sima gleda nekim čudnim po gledom, koji rečito govori: jadniče, ala te žalim!... Aleksa se spremi i ode sudnici. Kad je tamo došao on zateče ljude na okupu. Nazva im boga. — Šta radite?
Ali ovako!... Ovako samo žalim što sam s takim gadom rastao i odrastao i što sam toliko drugovao s njim da mi je čak i jaran bio!...
Ovako samo žalim što sam s takim gadom rastao i odrastao i što sam toliko drugovao s njim da mi je čak i jaran bio!... Žalim za svakom miloštom, za svakom lepom rečju što mu je kad rekoh!... I mrtvoga se stidim!... Aleksa mu je odobravao.
Dučić, Jovan - PESME
Večernje ptice odilaze s krikom U mrtvu šumu. Daždi mrak; sve ćuti... Ja ne znam zašto samo tugu snijem, A nit što žalim, niti želim drugo; I ne znam zašto tražim da se skrijem, I negde plačem dugo, dugo, dugo...
Afrika
Grdi unapred svog poverenika što možda neće biti dovoljno pažljiv prema meni. Opraštamo se. Žalim neobično što gubim tog tako skorašnjeg a tako velikog prijatelja.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: Žalim, ali ja nemam za to dovoljno vremena; ja ovoga časa putujem. RINA: Kuda? PAVLE: U neodređenom pravcu. RINA: Na duže
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Za jedno pedeset godina, naboranog vrata i očiju utonulih u kesice, biću sasvim nalik na Gretu. Počinjao sam da je žalim, ili sam žaljenje samoga sebe prebacivao na nju, ne znam. Znam samo da to nije pedagoški delovalo na Gretu.
Matavulj, Simo - USKOK
— Vaistinu to da jednako žalim, što me ne povedoše na Vranceza! Zar ne bi ljepše bilo da sam poginuo ove vojne, no da čekam smrt u pepeljaku, kao baba
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Vi žalite srpska sela, a kako je u Italiji propala najlepša varoš, Mantua. GAVRILOVIĆ: Ja žalim što je naše, i što ljudi stradaju. ZELENIĆKA: Sve nek propadne, pak će opet za neko vreme procvetati kao feniks...
Radičević, Branko - PESME
Vinogradi, zbogom umiljati, Zbogom, grožđe, neću te ja brati, Ao berbo, tebe žalim kletu, Ta šta lepše od tebe na svetu? Ko tebeka nikad ne video, Šta je jošte sirotan video?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Njegov alat, njegova i rabota! Nisam Hasanaginica pa da se žalim ako i meni ne dotekne. Ali, da znaš, ovo ću da mu upamtim! Biće još nekih pazara, zatrebaće mu i moji groševi!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
(1898) UVELA RUŽA (IZ DNEVNIKA) „— — — Opet sam te snevao! Kako žalim što san ode te i ti s njime! Kako bih voleo da to ne beše samo san, san i ništa više. Ali hvala i snu.
svilenim jelecima i šalvarima, vije oko njega, igra mu, zapara palcem dahire, pevajući besno, iz sveg glasa: Ja ne žalim snagata moja! — Žalim srmali jelek, Žalim srmali jelek! — Ovamo, bre! — odjednom se ču ispred naše kapije.
— Žalim srmali jelek, Žalim srmali jelek! — Ovamo, bre! — odjednom se ču ispred naše kapije. Majka skoči. Suza joj se skotrlja
— Žalim srmali jelek, Žalim srmali jelek! — Ovamo, bre! — odjednom se ču ispred naše kapije. Majka skoči. Suza joj se skotrlja.
— I strepeći da ko od njegovih ne naiđe, pokazujući na vrata, brzo dodade: — Ne žalim sebe, ali oni... A vidiš kakvi su! Šta će oni posle bez mene? Uto mu se majka vrati.
Kostić, Laza - PESME
docne mi dođe, al' mi nije skupo, nije mi skupo čekat na tebe, samo te žalim što ti srce zebe. Al' nemoj tako da se žestiš jako! na noge momci! rasturite pakô! palite tamo one kule bele!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- mada i žalim stanište bivše, razornog ritma, njegov krešendo, finalni udes kada ga škropi kišica sitna, smislenih kapi besmisla
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
To su vam jezici! Kad govore, mislite med im teče iz usti. Ja jednako žalim što me niste dali da i francuski učim. MARKO: A s kim bi ovde govorila?
MARKO: Dobro, kad me u čemu izmenuti može, da ne žalim što sam na nju trošio. ALEKSA: O, zaista, ona nije bila u Beču vsuje. MARKO: Neka psuje,...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
DEDINO PISMO Unuko mila, stiglo je tvoje pismo, koliko žalim: još se videli nismo! Star ti je deka, šezdeset već mu prođe, daleko varoš, pa kako da ti dođem.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Kakva nesreća naš život, ako ga gledamo s jedne strane. Žalim vas uistinu... Pomilovao sam je po kosi. Njen lik sasvim beo na mesečini izgledao je nepomičan, ćutao.
Ili ne, sve je to laž jer je misao. Neću da mislim. Neću da mislim, i evo više ne mislim. Ne žalim više nikoga. Ne žalim više ništa. Živim samo svojim ćelijicama, samo ćelijicama. Kao biljka.
Ili ne, sve je to laž jer je misao. Neću da mislim. Neću da mislim, i evo više ne mislim. Ne žalim više nikoga. Ne žalim više ništa. Živim samo svojim ćelijicama, samo ćelijicama. Kao biljka.
Evo, ceo svet žali ovu ženu zato što pati, i ova je kao sve žene zaista jadnica, ali, što se mene tiče, ja žalim pre svega toga što se rađa. Zašto da živi, šta će njemu da živi!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
GINA: Tako mi boga, Sarka, uzela sam ga koliko uspomene radi. Ti znaš koliko ja žalim pokojnika. SARKA: Znam, kako da ne znam. GINA: Pa velim, za toliku žalost pravo je da uzmem kakvu sitnicu za spomen.
GINA: Zato, ako hoćeš da znaš, što iskreno žalim, a ne kao vi. SARKA: A što pa kao mi? GINA: Metnuli ste crninu na sebe samo zbog testamenta, a ovamo nijedan ni suzu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A ja im se žalim, kako meni preti komandant odreda. — Valjda nisi toliko naivan da očekuješ još i odlikovanje za svoje osmatranje — reče
— Ja! — veli jetko podnarednik Trailo. — Dobro je što te nije udarilo od pozadi... — Pa ne žalim se ja, podnaredniče, nego samo velim... — U ratu ima pravo žalbe samo onaj kome odleti glava...
— Pa, bre, ljudi, zar je meni malo mojih muka, nego i administraciju da vodim noćas? — Gospodine kapetane, jako žalim što mi niste drug, pa bih vam rekao nešto — upade Dušan.
— Razumej, mi smo sada u ratu, gine se na sve strane, poginućemo možda i mi. Otadžbina je preča od tvoga oca. Žalim... ali ne može. Na svoje mesto! Već po navici odgovorih: „Razumem!
— Slušaj... rosa, mladost... „sortiment“ — govorio je kao u zanosu. — Vala, d’ umrem sad, ne žalim! — i on se lupi po potiljku, a kapa mu nalete na oči. — Izgubio si mnogo!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ostavljam bolnim osmehom san, da prođe i ode i mre. Ljubav je put beskrajan na kom je dozvoljeno sve. Ne žalim ni tebe ni sebe ja, i smešim se na daljine.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
primetio, priberem se i priđem, te mu i ja čestitam rečima: — Izvinite što nisam znao za taj vaš svečani dan, i veoma žalim što vam nisam mogao u određeno vreme čestitati; ali, evo, to sada činim.
Savlada društvo i njega, savlada ga radi ugleda svoga, a naučnik se izgubi nekud. Niko o njemu ne ču ništa više. — Žalim ga, grešnika! — sažaljevaju ga. — Nije onako bio rđav. — The, ko mu je kriv.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ničeg nisam imao, a opet, nije mi padalo na um da se žalim na loše radne uslove, i na oskudicu. Duša mi je bila puna, prepuna.
Rakić, Milan - PESME
O, kako te žalim! — gle, suze me guše, — Oličena sudbo svih života redom, Tebe, braću ljude i sve žive duše, Jednake pred opštom
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Više žalim pusta džeferdara no da mi je ruku okinula! Žâ mi ga je kâ jednoga sina, žâ mi ga je kâ brata rodnoga, ere bješe puška
Pandurović, Sima - PESME
Svet pokoja večnog čeka dane. I dok ćute zvezde, staze, ruže, Ja ih žalim, oplakujem, volim; Iskidane melodije kruže Mojom dušom naivno i bono. A časovi struje monotono.
Higijena nesećanja vida. Gledam da se svega manje sećam, Da ne žalim ni prošlost, ni sebe, Da se tiho što beše pogrebe; Gledam da se svega manje sećam.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Toliko sam znao, a drugo ništa!... Evo, od Petrova dne s nama je bio i četovao... Bogami, serdaru, žalim ga kao nijednoga druga; preda nj drugi nije noge iznosio, đe se smrt u oči gleda, đe prskaju ljudske oči...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Nek ne žalim što mi vene, kad te vidim. Al’ si bila, al’ rumena, al’ si ružna il’ malena, pa bar da mi srce ne vene?!
Stanković, Borisav - JOVČA
Obećaj prilog crkvi. deset oka zejtina, voska, kandilo, ikonu. Pare ne žalim. I moli, preklinji, da navrati sutra sâm ovamo, ako on... Oh, teško nama!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
| I danas tuži mi srce spominjući ju. Žalim je koliko da je juče umrla. Toliko sam je ljubio da, da je živila, ne bi se nigda od nje udaljiti mogao.
li ti mene ne poslušaš, ja se neću kajati za dobro što sam ti učinio; meni će bog platiti na drugom svetu, no ja tebe žalim.” Svak lasno može poznati kakav je ovi savet bio, kako ga i sam sad poznajem; no onda ko će ludu dati pamet?
A sad žalim što nisam koliko-toliko zaštedio, te bi te sad bolje mogao opraviti; no, s ovo malo možeš do Kijeva doći. A onde, ako
No, kako sve ovoga sveta teče i prolazi, tako i njima dođe vreme, te prođu. Ali i[h] ja ne žalim za dve pričine. Prvo, što i do danas, spominjući ih, radujem se i | veselim.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ona sagnu glavu i naže se nad tepsiju s krompirima, nastavljajući da im ljušti meku, zemljanu kožu. Ja samo sebe žalim. Ti i tvoj otac biste me u kapi vode popili. Ali, znajte, više mi ništa ne možete! — Nož lako i duboko zaseče krompir.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Žališ li za dvorcem? — upita je. — Za haljinama u dvorcu? Žena odrečno odmahnu glavom. — Za sinom žalim! — reče. Sledeće noću princ se kradom uvuče u dvorac i izvede odatle sina. Ne zna se koje bio srećniji: sin ili majka.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vinogradi, zbogom umiljati, Zbogom grožđe, - neću te ja brati! Ao, berbo, tebe žalim kletu! Ta šta lepše od tebe na svetu? Ko tebeka nikad ne video, Šta je jošte sirotan video?
O, kako te žalim! - Gle, suze me guše, Oličena sudbo svih života redom! Tebe, braću lude, i sve žive duše, Jednake pred opštom,
starinskom odelu, S ugašenim okom i prsima spalim, Vidim na dosadnom kako te poselu Podrugljivo motre, - ja te silno žalim! Ne shvataju oni tu tragiku bora: Ni pustolov vrsni, ni bludnica časna.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ala je to interesantno!“ uzviknu oduševljeno gospođa Lavoazije. „Žalim“, tako nastavih, „što neću doživeti taj klimatski optimum da bih ga se nauživao sa čašom na ruci“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I već je zamišljam u dobu bajne devojke kako udubljena predano razmišlja o iskustvu svoga napaćenog oca. Oh, koliko žalim što je nisam mogao pratiti u njenom razvijanju, u jednom tako slatkom uzrastu kad se rascvetava, što je nisam mogao
Ja sam, veli, za društvo i karijeru svoju reskirao, pre nego što sam se oženio, i nikakvu karijeru ne žalim, džaba ti karijera! Posle sam se oženio, i primernom se životu odao, a ženu sam dobru imao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Oh, žalim samo što nemam sina pa da u tvoje ruke povjerim njegov odgoj! Da ga učiš životnoj mudrosti! Ti si rođen talenat za infor
Kakve li krvavo zarađene utjehe prezrenom malom pješaku! General umire. Nastojim da ga žalim. Trudim se da saosjećam s njim. Na koncu, to mi je i dug samrtničke solidarnosti!... Jest, moj tužni generale!
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ja žalim sebe. Meni nije dano Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, Oči plave, tople kao leto rano, Život u svetlosti bez mraka i
Za mrtve nemam molitve, ni bole. Posmatram, gledam; moje vreme teče. Ne žalim sebe, i ne žudim dole; Ne žalim sebe, čekam svoje veče, Miran, bez želja i nada na bolje. Moja je duša sada suvo polje.
Za mrtve nemam molitve, ni bole. Posmatram, gledam; moje vreme teče. Ne žalim sebe, i ne žudim dole; Ne žalim sebe, čekam svoje veče, Miran, bez želja i nada na bolje. Moja je duša sada suvo polje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nikad nisam zažalio zbog toga, ali žalim što akademski holovi američkih koledža danas ne odjekuju onim svečanim grčkim ritmom koji sam prvi put čuo u potkrovlju
uspeli da učinite jedan vrlo značajan prilog razviću jednog od velikih čuda našeg stoleća, radiotelefona. Žalim što niste u stanju da kao član Nacionalnog savetodavnog odbora za aeronautiku, vaš dar i dalje stavljate na raspoloženje
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Otac sam, a ko ne voli decu? — podiže svoj trubni glas čiča Mojsil. — Ali eto, ne žalim njih. Čim je ovde na Kosovu omrklo, ja znam da smo svi za trošak Turčinu. No star sam, dece nemam više, unučadi ne.
No star sam, dece nemam više, unučadi ne. Će ostane pusta zemlja. A nju žalim. Pritisnuće je dušmanin, pa mi je teško da umrem, a niko moj da ne dočeka majku Srbiju, te gde mi se rodija dedo i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
21 NEGDA 23 NE ŽALIM 25 LEPOTICA BEZ MILOŠTE 27 NA GROBLjU 29 ČOVEČJE SRCE 32 ŠTO SE KASNO UVIĐA 33 HUKA... TRESKA... 34 I AKO JE NOĆ VEČITA.
Kâ da ode u vis gore, — Ne dâ s’ videt’ oku mome; Ja osećam bol otkida I žalim za njome. Hoćeš mi se ikad vratit’, Da te bolje čuvam tade, Misli moja... ili željo... Il’ spomene... šta l’ bijade?
Negda je tako bilo, Drukčije nego sad: I svet je bio mlađi, I ja sam bio mlad. 1888. NE ŽALIM Imao sam dobru misô (Tako mislim bar), A u meni gorucô je Sa Parnasa žar.
Propade mi lepa misô; Tome nisam kriv. Al’ ne žalim — bar je leptir Ostô danas živ. LEPOTICA BEZ MILOŠTE (Od Hamerlinga) Hladno se smešiš iz praznih grudi, Gizdavko
Mnogi žale tvoje mile šale Što u društvu tvome često čuše, Al’ ja žalim, što svak’ nije znao Biser tvoje duše. Zbogom, Jovo, prijatelju dragi, Mnoge rane u grob si poneo, Jer si Srpstvo
Omakne l’ se koja suza Luda, dečija, Ti poljubi golubane Kad ne mogu ja. Žalim što me neće spalit’!... „Ju, Gospode moj!“ Al’ neću se povampirit’, Ništa se ne boj.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Izvadi.) Istina, srebrn je, no ja ću ga dati pozlatiti. ANČA: To je vrlo veliki sat. FEMA: Ništa, ja ne žalim platiti. Je li, Ančicema, u džepu se nosi? ANČA: A, bože sačuvaj, ovde na levoj strani. (Na prsi pokazujući.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Grdi unapred svog poverenika što možda neće biti dovoljno pažljiv prema meni. Opraštamo se. Žalim neobično što gubim tog tako skorašnjeg a tako velikog prijatelja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Taj mladi Bugarin osvojio me je onako mrtav, te sam se zainteresovao za njegovu sudbinu... Veruj mi, i dan-danji žalim što nisam pročitao to pismo. Žurili smo, te sam pismo stavio u bluzu.
Našao sam je u Beas-kuli. Druže, proveo sam kod nje šest dana i šest noći. Ja njoj pare, a ona meni sliku. Ali ne žalim. Jedva čekam kad ću opet u Solun.
Bojić, Milutin - PESME
ČOVEK Davno raskrstivši s Bogovima palim Ne preza, ne strepi, mirno život živi, Ne zna šta je mrzim, ni volim ni žalim: Odvratno mu nebo i vidici sivi.
glas ti istovetan, A do skoro ja sam treptao sav zbunjen, Kad ti taknem usne, svet za mene cvetan, A danas te žalim kao cvet okrunjen.
Ilić, Vojislav J. - PESME
2. Sad ne žalim obmanute nade, Niti letim u nebeske strane; Ja ne tražim prijatelje mlade, Moje davno pogubljene dane! Ja ne ištem
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
jer nije dobivala dovoljno toplote, sazrevaće za koju hiljadu godina svake godine, i davati sve lepše i slađe plodove. Žalim što neću dospeti da ih se nauživam, jer vrlo volim smokve. Za vreme vekova grupisanih oko godine 28.
Ona me seća jedne, inače naivne slike koju sam još kao đak video nekad u Beču, na koju sam se onda nasmešio, a sada žalim što je nemam pri ruci. Ta naivna slika pretstavljala je život čovekov.
Stanković, Borisav - TAŠANA
On me je gonio da se dobro hranim, da se lepo nosim I kitim. Ne za mene već za njega. I ako, ne žalim! Ne žalim što me je ljubio. Jer da njega nije bilo, šta bi sada bilo od mene? Bila bi seljanka.
On me je gonio da se dobro hranim, da se lepo nosim I kitim. Ne za mene već za njega. I ako, ne žalim! Ne žalim što me je ljubio. Jer da njega nije bilo, šta bi sada bilo od mene? Bila bi seljanka.
Zašto ti to ne kažeš? Evo ja te žalim! I uvek, kad god hoćeš, u koje doba hoćeš, dođi. I ja, i deca, i moja kuća, svi ćemo biti srećni.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ja vrlo žalim Tisu, što je bila planinska reka, i posle otišla iz planina. Ona se kod Slankamena uliva u Dunav, i to je kraj, Dunav
Apotekarica nastavi da plete. — Sad može gospa Manja uzimati časove od Pavla, ili od Crnca... Sve više i više žalim što nemam sina, videlo bi se tad ko je za tenis, i čulo kako se izgovaraju reči po engleski.
Frau roza se hvalila svetu: — Sve sam doživela što sam želela da doživim. Ako unuk doće posle moje smrti, ne žalim. Biće dobar kao i moj Pavle, i dobar kao Pavlova žena. Mnogo dobro dete, čisto ga vidim.
Ali kad mu je otac umro, napustio je prava tako reći pred poslednjim ispitom. — Zar ne žališ, Stefane, zaboga? — Ne žalim. Dosta škole, sad dolazi pravo učenje. — Zario se u knjige, i sam je radio.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Ah, dečice, — mislio sam u sebi — kako vas žalim, kako vas žalim! I sve me je kopkalo da im rečem još: — Kako li će nevina igra da vam presedne, mila dečice, kad
— Ah, dečice, — mislio sam u sebi — kako vas žalim, kako vas žalim! I sve me je kopkalo da im rečem još: — Kako li će nevina igra da vam presedne, mila dečice, kad budete saznali da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zbunjen ovakvim odgovorom, Isajlo se počeša iza vrata. — Gospodine poručniče, ja se ne žalim... nego velim... — Ne žalim... ne žalim, pa šta onda? Da pričamo priču. Je li...
Zbunjen ovakvim odgovorom, Isajlo se počeša iza vrata. — Gospodine poručniče, ja se ne žalim... nego velim... — Ne žalim... ne žalim, pa šta onda? Da pričamo priču. Je li...
— Gospodine poručniče, ja se ne žalim... nego velim... — Ne žalim... ne žalim, pa šta onda? Da pričamo priču. Je li... Oko tvoje kuće u selu rastu šume i zabrani, a šta će moji da rade u varoši?...
Veli mi Luka: — Pazi, ala se ućustečili, kao da je svaki od njih Napoleon! — Vala, gospodine poručniče, ne žalim da timarim, samo da ne idem peške — kaže jedan vozar. Vojnici iz okolnih logora istrčavaju na put da vide.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Zar ja ne?... Otkad oženjen, hadžija već, pa ne smem u mehanu da uđem. Bojim se, videće me stariji, trgovci, ljudi... Ne žalim što troši, rasipa. Srma, svila neka je na njemu. Eno, hat mu leži. Sluge ga jašu, da ne oslepi od siline.
KOŠTANA (pevajući i igrajući): Kraj Vardar mi sedeše, T’nke puške frljaše. — Ja ne žalim snagata, Žalim srmali jelek, Haj, haj, srmali jelek! STOJAN (Magdi): Dado, Hristos voskrese i srećan ti dan!
KOŠTANA (pevajući i igrajući): Kraj Vardar mi sedeše, T’nke puške frljaše. — Ja ne žalim snagata, Žalim srmali jelek, Haj, haj, srmali jelek! STOJAN (Magdi): Dado, Hristos voskrese i srećan ti dan!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Imao sam od zlata jabuku, pa mi danas pade u Bojanu, te je žalim, pregoret ne mogu“. Ne sjeća se tanana nevjesta, no besjedi svome gospodaru: „Moli boga ti za tvoje zdravlje, a
Ja ne žalim tri tovara blaga, u Žabljaku puna kula blaga, na blagu se ni poznalo nije; no sam duždu riječ ostavio: da dovedem hiljadu
“ Tada reče dijete Grujica: „Oj gospođo, Džaferbegovice, ništa mene toga žao nije, već ja žalim, Džaferbegovice, kad sam bio kod dvora mojega, išao sam u lov u planinu, a sad ovđe nikog ne poznajem“.
Il’ njegova blaga golemoga? Il’ ti nije u volju Stojane?“ Odgovara Turkinja đevojka: „O Stojane, žalosna ti majka! Ja ne žalim brata Mustaj-bega, nit’ ja žalim blaga njegovoga, — ja sam nama blaga ponijela, ti si mene nasred srca moga; eto,
“ Odgovara Turkinja đevojka: „O Stojane, žalosna ti majka! Ja ne žalim brata Mustaj-bega, nit’ ja žalim blaga njegovoga, — ja sam nama blaga ponijela, ti si mene nasred srca moga; eto, bolan, Ličkog Mustaj-bega i sa njime
dvore n timare, i u dvoru ostarilu majku, vjernu ljubu skoro dovedenu i sestricu milu neudatu; al’ ja toga sad ništa ne žalim, već ja žalim đe ću poginuti, poginuti danas bez zamjene“.
u dvoru ostarilu majku, vjernu ljubu skoro dovedenu i sestricu milu neudatu; al’ ja toga sad ništa ne žalim, već ja žalim đe ću poginuti, poginuti danas bez zamjene“.