Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na njima opazi neku tamu, kao maglu, žalosnu. Kći čuvene lepotice, Petričevičke, imala je nežnu lepotu duguljastih glava, sa ogromnom, gustom, crnom, kosom.
Teodosije - ŽITIJA
i ravnatelj njegova milosrđa čuvši ovo pade dušom u skrb zbog ovoga, i po rečima brata požuri se, hoteći utešiti njegovu žalosnu dušu nepokolebljivom verom u Hrista, kao što on reče učenicima: „Sve što god molite verujući, biće vam“ Sa ovom verom
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Drugim rečima: otišli su u hajduke koji su se borili da osvete žalosnu sudbinu svoga naroda. Ljudi dinarskog tipa su često neobuzdane prirode i ne mogu lako da podnesu čak i sitne nepravde.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Začas, nasred reke što je proticala pod balvanima, tako blizu, oseti svoju žalosnu samoću i zasukavši brke, zaturivši klobuk, potera konja i pokuša da se ne trese kao bure.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Što salomi braći krila I cijelu bratstvu tvome? Što se, bolan, ne obrnu, Na žalosnu majku tvoju I nevjestu dobro mladu I siročad tvoju malu?
Pandurović, Sima - PESME
Tako se beli veo sa čednih snova svlači, S voljenih stvari što mi izlaze sada gole. Ja vidim kako sve to žalosnu propast znači I niske strasti stalno kako me vuku dole, A horizonat misli lagano da se mrači.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kako ti miriše glava!” Onda žena ustane s njezina krila, pogledi žalosnu i plačnu devojčicu, pa joj reče: „Kudgod hodila, sretna bila, kad plakala, biser ti išao iz očiju mesto suza, i kad
Ćosić, Dobrica - KORENI
zvala ga da nešto preseče, a on je bežao i vikao. Odžaci i drveće, i sve što ne vidi, a oseća, gomila se u nelagodnu, žalosnu jezu. — Stani!... Stani malo. Škripa zamre na dnu bubnih opni. Konji frkću, tresu glavama. Grive grebu oči.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Sva besmrtna vide namjerenja, tražiš uzrok tvoga padenija. Svud ću tebe kud hoćeš voditi; ja žalosnu vašu znadem sudbu.“ „Ah, božestvo tvorcem naznačeno!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
koje mu je kao otkup za ćerku obećao Marko, što je izazvalo, dotle pritajenu, žestoku Tomčinu narav i konačno odlučilo žalosnu sudbinu Sofkinu onako kako nam je ona na početku prve verzije - uostalom, sa nešto više pojedinosti - bila prikazana.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Često sam se zaricao da neću da ga gledam koliko ni dobar Jevrejin onu žalosnu svoju dolinu plača. U Kačaniku, kad god polazim za Kosovo, u vozu uvek zagnjurim lice u uzglavnike. Da ga ne gledam.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Još je iz rana krvca lopila, A modra svetlost žiška nemoćnog Osvetlila je tamu žalosnu... Onda je sedi Đukić izdisô... SPASENIJA: Stanoje!... GLAVAŠ: Jest, ja sam!
Pa nemoj štedet srce sestrino, Opiši verno muke njegove, Da i Stanoje živo oseti Bolova mojih sliku žalosnu! ISAK: Mesto prozora, uske mazgale Pokazaše mi roba skrušenog: U tomrukama noge sklještene, A suve ruke beše
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja niti smedoh dalje raspitivati za ovu žalosnu istoriju, niti se približavati ovome malom i nesrećnom svedoku njenom, ovome tužnom spomeniku odbegle svesti...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Uvi, Lazare, što ti reče! Podiže neveru pored sebe, A blagorodnu nizvrže dušu, ah, Na večno Serbom žalosnu pagubu! On reče.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
glasovi Osvitka skorog bledi dolazak Uznemirenim kažu prsima, Da spremna bude mirno slušati Mrtvoga sina povest žalosnu; Pa kada čuje... ah, nesrećnice!...
Zaklinjemo se!... Al’ najpre Đurđe Sa vinovnicom greha večitog Neka ostavi zemlju žalosnu, Koju je, zanet crnim lažima, Sa naše krvi masnim potokom Nemilostivo točeć topio...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A on je jadnik umro od iste bolesti. Kao da se otimam od smrti, ustao sam onako malaksao, ne bih li zaboravio žalosnu uspomenu.