Jakšić, Đura - PROZA
Pomozite mu, gospodine!“ moljaše čiča Marko. „Žandarm jeste carski čovek! Ferštandn?... On ne bil’ udaren, on buđe mnogo pil...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
od onih kojima je skinuto gvožđe, pa slušaju pri policiji gdegod; pred vratima, vidi se kroz staklo na sredi, stoji žandarm. Robijaš uze neku dugačku flašu piva, pa pođe.
— Vere ti, šta li je od moje vesele dece? Gde li su sad?... — Hajde ti, more! Šta čekaš vazdan? — obrecnu se na nj žandarm, otvorivši vrata, i Radan ode ne dočekavši ni odgovor. — Vi'š, siromah!...
— Ja sam. — Ko si ti? — Žandar. Gospodin ministar brzo otvori vrata. Žandarm uđe, stade po vojnički i salutova. — Šta je? — Zovu vas u sednicu. — Zar opet? Ta nema ni po sahata kako smo izišli!
A znaš li zašto je sazvana sednica? — Ne znam. Poslaše me da vas zovnem. Svi su tamo. Čekaju vas. — Dobro... Idi! Žandarm opet salutova, okrete se vojnički i ode. Ministar se brže-bolje obuče, pa ode u ministarstvo.
Sremac, Stevan - PROZA
— ’Oćemo l’, fabriko? — pita ga Jova. — O, ja, da igramo. Ali nema kradiš žandarm? — uslovljava Kristijan — jer Jova je užasno voleo da zbuni Švabu pa da krade žandare. — A, bože sačuvaj! — veli Jova.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Bogami, ja nijesam ni čuo da bog ima djece — izvali najmenik s takvim iskrenim čuđenjem da bi čak i najokoreliji žandarm povjerovao kako se u selu ovoga macana još nije čulo da je Stvoritelj zalazio u te poslove.
Zdesna je škoravi kaplar Jovo, a slijeva pomoćni žandarm, Đurajica Rašula. Pred njima je rakija, bokal s vodom i otvorena školska sveska.
Munižaba uvrće brk i mučenički puše: — Deder, Đurajica, okini već jednom, tebi ta rabota ide od ruke. Pomoćni žandarm ukrsti oči, lijevim nanišani u desni direk sjenice a desnim u lijevi, i zaneseno poče: Čuj, narode, dunu
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko mu, koliko mogaše u onom strahu, ispriča šta je bilo. Kapetan zazvoni, uđe žandarm. — Kaži gospodinu Peri da ne izlazi još. Zvaću ga.
Kapetan zazvoni, uđe žandarm. — Kaži gospodinu Peri da ne izlazi još. Zvaću ga. Žandarm se obrte vojnički, iziđe i zatvori vrata lagano, a kapetan se okrete Gojku.
Doterao bih do kapetana.. pa sednem onako u onu duboku naslonjaču, pritisnem dugme... zvrr... uleti žandarm... Zovi mi... hm... koga ću ... a, zovi Velju učitelja iz BreZovca«...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Sokić Sreta Prvi građanin Drugi građanin Treći građanin Govornik iz naroda Mladen, pokućar Jevremov Kafanski momak Žandarm Šegrt ČIN PRVI Soba kod Jevrema Prokića. Vrata sa desne strane i u dnu.
SPIRA: Ne mešaj se ti! JEVREM: Čekajte, brate, čekajte prvo da postavimo svaku stvar na svoje mesto. XXIV ŽANDARM, PREĐAŠNjI ŽANDARM (ulazi sa dna): Poslao me, gazda-Jevreme, gospodin načelnik da dođeš do njega, ima gospodin načelnik
JEVREM: Čekajte, brate, čekajte prvo da postavimo svaku stvar na svoje mesto. XXIV ŽANDARM, PREĐAŠNjI ŽANDARM (ulazi sa dna): Poslao me, gazda-Jevreme, gospodin načelnik da dođeš do njega, ima gospodin načelnik važan razgovor s
JEVREM (srećan i zbunjen sve više): Je l' baš on to rekao? ŽANDARM: Pa jes', rekao gospodin načelnik. JEVREM: Spiro, pola! SPIRA: Sve! PAVKA: Idi ti, Mladene, kum-Stevi i kaži mu...
(Ivkoviću.) A šta hoćeš ti? IVKOVIĆ: Ta da vam poljubim ruku! JEVREM: I to znamo! (Žandarmu.) A ti? ŽANDARM: ... Gospodin načelnik... JEVREM: Vrlo dobro... i to znamo... PAVKA: Pa nek ide Mladen? JEVREM: Nek ide... idi...
A za dolaženje, evo, sad ću ja da dođem. ŽANDARM: Razumem! (Salutira i odlazi.) IVKOVIĆ: Pa hoćete li se, najzad, gazda-Jevreme, i mene setiti?
JEVREM: Je l' za mene? MLADEN: Jes'! JEVREM: Ko je doneo? MLADEN: Jedan žandarm. JEVREM (ščepa grčevito): Pa što ne govoriš da je žandarm doneo! (Otvara ga i gleda potpis.) Sekulić. (Čita.
MLADEN: Jes'! JEVREM: Ko je doneo? MLADEN: Jedan žandarm. JEVREM (ščepa grčevito): Pa što ne govoriš da je žandarm doneo! (Otvara ga i gleda potpis.) Sekulić. (Čita.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Na konju je, ne može me nanišaniti...« — pomisli oni po gleda onamo u stranu. — Predaj se! Ne gini! — viknu žandarm s konja. Đurica potrča još brže.
To bi slavno bilo !« — misli kapetan i daje znak onoj trojici da stanu na vrata. Mitar žandarm, odvažan momak, stade prvi, i po upustvu kapetanovu pokuša da vidi jesu li zaključana vrata.
— Jednom se mre!... — ponovi on svoju staru lozinku, koju mu sad žandarm napomenu. — Daj da se pije ! Otpoče besna, vesela pijanka sa pesmom i smehom ...
— Kam’ ti žena, bre, da te obiđe?... Ala joj sevaju oči, pos’ joj njen! — viče mu jedan pijan žandarm. — A, hoće da ostane udovica — nastavlja Mitar. — Udaće se ona, ne brigaj ti...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Jova pop-Arsin Teča Panta rodbina gospa-Živkina Mile, njegov sin Soja, raspuštenica Teča Jakov Sava Mišić Prvi žandarm G-đa Nata Stefanović Drugi Učiteljica engleskog jezika Prvi poslužitelj Policijski pisar Drugi iz ministarstva Anka,
ŽIVKA: Ama, kako izdaleka? Počnite vi to izbliza, te se stvari izbliza bolje svršavaju. ANKA: Dobro, gospođo! VI ŽANDARM, RAKA, PREĐAŠNjI ŽANDARM (ulazi, vodeći za ruku Raku, koji mu se otima): Molim pokorno, gospođo ministarka, gospodin
Počnite vi to izbliza, te se stvari izbliza bolje svršavaju. ANKA: Dobro, gospođo! VI ŽANDARM, RAKA, PREĐAŠNjI ŽANDARM (ulazi, vodeći za ruku Raku, koji mu se otima): Molim pokorno, gospođo ministarka, gospodin član je naredio da dovedem
ŽIVKA: Nesrećniče, ti si opet nešto uradio. ŽANDARM: Molim pokorno, gospođo ministarka, udario je pesnicom po nosu sina engleskog konzula i psovao mu oca, pa gospodin
Ju, ju, ju, ju... Anka, skloni mi ga ispred očiju. ANKA (priđe i uzme ga od žandarma). ŽANDARM: Ja mogu ići? ŽIVKA: Možeš, vojniče, i kaži gospodinu članu: ja ću već... reci mu, sve ću mu kosti porazbijati.
ŽIVKA: Možeš, vojniče, i kaži gospodinu članu: ja ću već... reci mu, sve ću mu kosti porazbijati. ŽANDARM: Razumem! (Salutira i odlazi.
Krakov, Stanislav - KRILA
Promicala je pokoja crna prilika hanume. Na trgu je pod platanom dostojanstveno šetao kritski žandarm. Potom je nestajalo ćepenaka i trgova, i stisnuli se samo kameni zidovi, u kojima su dremale ćutljive kapije.
Hramao je još na ranjenu nogu. Ipak je morao otputovati. Pred komandom mesta zadržao ga je žandarm, i pitao koga traži. U hodniku je sreo krivog islednika koji je vukao gomilu optužbi, i gledao sve razrokim pogledom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U mirno vreme za jedan udareni šamar ide ce y policiju, u sud — ictepyje ce pravo. Seljak dirnuo vola na Terazijama i žandarm već ga hvata za jaku i vuče u policiju da ga kazne za zlostavljanje životinje; lončarski trgovac na Savi pakuje lonce, pa
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Naš žandarm, koristan pratilac u ovim krajevima, skinuo je sa sebe svoje ubojito oružje, pa okreće miroljubivo ražanj sa jagnjetom.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tako, na primer, devedeset odsto dece želi da bude: vatrogasac, odžačar, žandarm, kolačar i muzikant, dok istovremeno devedeset odsto roditelja želi da im deca budu: ministri, đenerali, mitropoliti,
otac želi da mu sin bude mitropolit, a sin želi da bude odžačar; otac želi da mu sin bude ministar, a sin želi da bude žandarm; otac želi da mu sin bude đeneral, a sin želi da bude kolačar.