Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Na to dođe i frajla Savka. Fina devojka. Lepog stasa, bela, pa rumena, lepe, upisane, sastavljene obrve, oči žarke, Ljuba ne sme u njih da gleda. — Dobro došli! — Drago nam je! — Izvolite sesti. Kako ste? Eto i gospodara Pere.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Leti su se te ravni pretvarale u žarke pustinje, a zimi u ledeno more, pokriveno snegom. Ljudi su osluškivali, u mraku, urlik vukova.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ili se, suprotno Kaloovoj pretpostavci, želja za poučavanjem i vaspitanjem ne može uzneti do žarke opsesije? Ne gubimo iz vida da se pod vaspitanjem često razumeva propagiranje određenih društvenih pravila i normi koje
Njegov roman Budi dobar sve do smrti najdraža je knjiga moga detinjstva iz koje se sećam jedino neke žarke i zarazne plemenitosti. Često sam pomišljao na tu knjigu, ne verujući nikada da ona i dalje postoji.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On ima dve omiljene teme: intimna osećanja melanholije mladosti koja prolazi i žarke ljubavi prema narodu. Iskren i prirodan, on u stihove meće otkucaje svoga srca, i peva ne kao pesnički zanatlija no kao
Radičević, Branko - PESME
Ko da tako prepovedat zna?“ Tako reče detešce slabačko. Dete slabo momkom ojačalo, Momka žarke peve poslušalo: „O, lepa peva!“ reče pun vesela; „O, pevaj dalje!“ tvoja beše želja.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Nije li biće gašenje žara, pelinov cvetak u krilu majke, pahulja žarka što se razara i hrli, hrli od želje žarke? Seli se telo u čašku krina: cvati mi, cvati Roѕa canіna. U srcu zdrobljen svetluca kristal.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
u praskozorja maglena, siva promiču nakrivljena stabla šljiva, ranjače, belošljive i madžarke pune sunčeve svetlosti žarke, pa i na njima plavičast prah od kog se pogled muti, na mah; to nije pijaca, to je brod što u grad dovlači priplod
Pandurović, Sima - PESME
pustim surog kamenjara Palacaju, gmižu, sikću ljute šarke; Zidinama studen vetar doba stara Duva u dane prašnjave i žarke. Tu ne sija sunce nit’ se leje šire, Tu talasi nemi troše čvrste hridi.
kud su otplovile barke Davnašnjih nada, preko okeana, U maglu sivih, neizvesnih dana, Predele leda il’ krajeve žarke, U zemlju snova, istine il’ varke.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
No dani su prošli k'o rijeka nagla, K'o trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U slatkoj napregnutosti, uzrujan alkoholom, morao sam je čudno pogledati ustajući. Oh, one iste žarke oči zasenjene dugim trepavicama! — Ostaćete... morate, svakako morate ostati. — O, hvala... molim... kad kažete.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ruku da celuješ; kad ti ovu pruži, Pridrži ju, nežno samo, pak joj se potuži: Najpre kaži da si svedok moje ljubve žarke, A potom joj sve iščisli moje muke jarke; Hoće l’ joj se ražaliti, pazi pak mi kaži, A međutim sebi mesto na ruku
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Lepote tvoje sjajem zanesen, Što podlu glavu drsko podiže, Da te izmami, da te prevari, Laskavim reč’ma žarke ljubavi — Iz Venecije ti — raja večitog. JELISAVETA: Na stranu s kletvom!
I svet se smeje, nebo raduje, A u poljupcu žarke ljubavi Ispolin neba, sunce vatreno, Ispija suzu tuge zemljine... A katkad kopljem gneva nebeskog Neizbrojene parne
KNEZ ĐURĐE: Ali i pitom — vladar ostaje! I teško onom koji pokuša Sa proždrljivom rukom mahnuti Na silnog cara žarke pustinje... JELISAVETA: Dakle — da te razdire?
te, kaži sve: Da nije prava imô goniti Stoleća tužnog sedu starinu, Koji je svojih grudi izvorom U godinama žarke pripeke Vrhova ovih kamen rosio... Govori, moli, svetla gospođo!...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Iz praznih kamenih grudi Ne struji biserki talas u žarke julijske dane, Kroz puste i mirne strane. Suva kržljava kruška, kô crna ogromna ruka, Sumorno nad njime stoji.
Zašto ovakav zanos, sa kojim mnogi se diči, Meni, najmanjem stvoru, na podlost i porok liči? Zar žarke besede one, što željno preslušah tamo, Ne behu ništa drugo do prazni praporci samo?
Šantić, Aleksa - PESME
No dani su prošli kô rijeka nagla, Kô trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.
I cveta, i gori, i blista, i u vis gleda iz dola; Miriše, plače i drhti S ljubavi žarke i bola. 11 U reci, u lepoj Rajni, U valâ kristalu samom, Keln se ogleda sjajni Sa svojim ogromnim hramom.