Jakšić, Đura - PROZA
Gladna i žedna goveda tumarahu bez čuvara po golemoj Galati i čupahu suvo korenje iz zemlje. Dođe podne, sunce pripeče, a mi čujemo
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Jelo!... Rano!... Jelica otvori oči, pa onako bunovna upita: — Vičeš ti, majko? — Ja, kućo. — Da nisi žedna? — Da ti nije zima? — upita Jelica i stade skidati sa sebe pokrivač da je pokrije. — Nije, rano!...
Dučić, Jovan - PESME
Kanda u te dobi — Na pragu stoji vesnik kobi, A zidovi su puni zmija. OMORINA Prepukla zemlja žedna vapi, Od Ilin-dana oganj prži; Korito rečno prazno zjapi, Jedva se list na grani drži.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
mi svoje piće To je slučaj da sam nju sreo mogao sam sresti drugu I pred tom drugom, onako isto, otvoriti svoja žedna usta da prime njezin napitak.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„More, Pavle, žedna ti je njiva!“ govorio mu je bezobrazni Đurđe. Ali su braća videla Pavla samo jedanput, da ženu uzima u ruke, kad je uze
Teodosije - ŽITIJA
Ljubavlju prema Gospodu svome ustreljen, psalamske stihove govoraše: „Žedna je duša moja Boga jakoga i živoga, Kada ću doći i javiti se pred Bogom?
Milićević, Vuk - Bespuće
kapom pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi niz vrat i niz prsi, on žudno uživa u njoj kao žedna, odavno nenapojena polja i isušeni usjevi. Kako bi,on bio srećan kad bi se ovako mokar i pokisao mogao da vrati u kuću.
Kostić, Laza - PESME
dok je krvnik taj na svetu nisam tebe, care, vredna, boginji ga žrtvuj danas, davno mu je krvi žedna. Nek boginji bude žrtva, pogubi ga, kruno svetla, skini mržnju s moje duše, da ljubavi nije smetnja.
Lalić, Ivan V. - PISMO
obnavlja kao voda U ruševnom kladencu, bez čekrka i vedra, Ali na dohvat šake kad pravu prepozna žeđ: Ljubavi, jesi li žedna? Usrkni ovaj slog: Rim.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Kraul i beterflaj! BLAGOJE: To nećeš doživeti! GINA: Krpa ostaje krpa! Nisi ti ništa drugo, do jedna obična krpa, žedna rakije! I ta tvoja cvećka od glumice! Moći će da te privija! Da te privija na svoje žive rane!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
I GOVORNI IZRAZI Pod govornim izrazom treba razumeti u prvome redu sintagmu1 ili čitavu rečenicu (Žedna bi te preveo preko vode, Kicoš je na ušima, Što je ruha na njemu je, što je kruha u njemu je, itd.
Do podne mrzi na sebe, po podne na ceo svet. Dohvatio bi s neba tarane. Žedna bi te preko vode preveo. Zavadio bi dva oka u glavi. Zavezana vreća. Zna đavola na ledu potkopati.
te se stida ne zastidio, a strašna ne prepanuo, već svakome doranio, i darivao časti i ljubavi, ka’ i nama danas. Žedna napojio, gladna na’ranio, gola preodio, nevještu put pokazao.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Magla napuni doline, pa silni vjetar od mora razagna maglu, a donese pljusak. Žedna zemlja pijaše brzo vodu. Zatijem poče tiho ali trajno rominjati ona kiša što pastirima prodire do kostiju.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Trepti srž borika, drhti vlat i hrašće: To stižemo padom mi na hodočašće. NA NEKOJ PADINI Pesmo, ti si žedna, a protiče voda. Bol je tvoje piće (ono: čega nema).
Petković, Vladislav Dis - PESME
vreme Slepome telu, što ga instinkt krepi, Za ogledalo se pogled naglo lepi: Da vidi usta što će da zaneme, Mada još žedna poljubaca, nege, A ne pokrova, ne mrtvačke pege.
Uvijena u ogrtač znanja Bedna, ružna i otrovna ti si: Žedna, gladna i željna saznanja, Uvek stara, nikad vedra nisi. Za osmehe ne zna lice tvoje, Pogurena ti se krećeš
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Niko se nije mogao oteti utisku da je ta žedna zemlja, na kojoj je nikao koren srpskog nacionalizma dobrodošlicom dočekivala te suze.
Niko se nije mogao oteti utisku da je ta žedna zemlja, na kojoj je nikao koren srpskog nacionalizma dobrodošlicom dočekivala te suze.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
samoći, ispred prostrane pučine po kojoj lagano plovi barka i nosi u nepoznati kraj onoga mornara što ga je ona juče, žedna, do sita vodom napojila...
Krv mu se iz glave puši, pada na zemlju i nestaje je... Zemlja, žedna, naglo, pohlepno je pije, hoće mladom toplom krvi da zagasi žeđ... Sunce je žeže — žedna je!...
Zemlja, žedna, naglo, pohlepno je pije, hoće mladom toplom krvi da zagasi žeđ... Sunce je žeže — žedna je!... A kroz zasićeni vazduh, krcat mirisa tamjana, voštanica i starih tunika što za sobom ostavljaju u svetlosti dana
Bojić, Milutin - PESME
Naša su srca što se večno vole Skrhala strele, što su se zabole, Stopila hude smetove što sneže I uzdrhtala i žedna i žudna U krvavom se zagrljaju slila, Zderavši čežnju, što se vrh njih svila.
Jakšić, Đura - PESME
Kol’ko ih je?... Pobro ne zna!... Ali da je četa besna, Da je divlja, neuredna, Krvi željna, krvi žedna, To mu kažu crne oči, Svaka reč mu to svedoči...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako iščekujući nije ni opazio iza sebe Maše. — Rade! — javi se žena. Dobre li sam sreće, žedna sam! Rade se okrete i začudi.
Dug je dan, stići će i kući. Sjeti se kobile: biće žedna. A sada mu je kobila draga kao oči u glavi: ždrijebna je. Nada se, ždrijebe će se u oca umetnuti, a otac je carski
—Mašo! —Rade! —Opet se sastasmo .. . —Pa da, kad se tražimo! — osiječe žena. —Biće da je tako... Žedna si ... —Piću iz tvoje ruke, da i nijesam. —Dražiš me? — reče on živo i čisto je pogleda.
A ispod njih nije bilo ni trave ni kakve druge divljače, već zijeva crvena, žedna črmalja. I masline nastradaše, kožica im se skorupila; sušile se, pa s reda otpadale. — Ča da gledamo našu propast!
Godila mu promjena vremena; osjetio se lakšim, pa požurio napolje. Obuzela ga radost što će, eto, popititi i žedna se zemlja napojiti. Čuo je razgovore težaka; veljahu: „Još bi dobra kiša pomogla!
— Nikada! A ča ste zbilja mislili? — upita iskreno djevojka, pa najednom nastavi: — Došla sam, jer u sebi nimam mira. Žedna sam ljubavi, a zar žedan zna ča radi?! A nisam kriva, htila sam u sebi sve satrti, ma sve zaludu...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Uzalud je nekolicina naših tumarala uokolo ne bi li je našla i vratila. Nigde je ne nađoše. Popila ju je žedna zemlja, istopila je mesečina, sklonile je od nas vile nebeske. Danima smo uz vino prepričavali svoje zgode.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I žedna, otvrdla zemlja pila je večernju rosu, A nebo svoj tavni veo bezbrojnim zvezdama osu. Lukavi, nestašni Amor, upravo u gl
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Iz dana u dan očekivao se početak duhovnog saobraćaja sa Marsom, a naročito amerikanska žurnalistika, žedna uvek senzacija, jedva je obuzdavala svoje nestrpljenje u tom očekivanju.
Petrović, Rastko - PESME
I neka umrem već jednom, nek prevaziđe ta misao, Suviše žedna da zna koji bi nov san da ustavi Toliko dobre tišine dođe iz noći koju sam disao, Mir, srce; i taj Čas daću, za jedan
Šantić, Aleksa - PESME
'' 1907. PRED MODELOM Hoću li tebe svojim skromnim kistom, O divna ženo, naslikati moći? Kô žedna biljka što mre u samoći, Za tobom i ja ginem žeđu istom.
Ja u njojzi slušam povijest iz danâ Kad sin zemlje ove nije prahom bio, No sa bojnih polja tebi dolazio Da napoji žedna konja od mejdana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Njegova je sablja uvek bila žedna turske i nasilničke krvi, i kad bi se iz svih pesama sabrale turske glave koje je on posekao — ispala bi grdno velika
Markova pohlepa za blagom je i pohlepa sirotinje raje. Markova slabost prema dukatima je i rajina slabost. Gladna i žedna, gola i bosa, osuđena na doživotnu bedu, godinama bacana čak i na gorki hleb od hrastove kore, sirotinja raja je
Miloš Pocerac je junačka pesma za sebe. Njegova ruka je rada da se igra s Turcima, a sablja mu je žedna turske krvi. Na đogatu on izleće na gornju kapiju lozničku i seče Turke oko grada.
sinja, preko mora četr’est konaka, đe nam tamo svoje vjere nema, nit’ imamo krasna prijatelja, no je nama, belći, zemlja žedna, pa kad vide preko mora sinja, kada vide sve srpske junake, ja se bojim kavge među braćom, može jada biti na veselju.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kad sam na moga zlotvora, koga mi je valjalo gladna nahraniti i žedna napojiti, — a ja sam ga kleo i govorio da ga nestane, I rod mu i porod pogine, da mu se ni imena ne zna, te se celo
Skupe se gde na koju vodu šumska žedna zverad, — piti ne mogu; valja im čekati dok ne dođe inorog. Kad on stigne, ta i zamoči držeći mu rog u vodi, taki lepo
Tvoj hod ne bi ti u zalud bio, ni bi izgubio svoga od mene dara, ili gologa me odenuo i žedna napojio studene vode, zaisto bi dvostruko vraćanjem dostao od mene. Sve ste vi to mogli činiti, ama ne ktedoste!