Upotreba reči živa u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Dođe Božić ili Uskrs (majka ti beše još živa: vesela, mlada, a hitra kao veverica; otac tvoj mladić kakvoga samo Diškrećanka može odnegovati, a ja na udaju

je dugo posmatraše, pun tuge i saučešća, pa onda, onako poluglasno, kao da sâm za sebe govori, reče: „Teško da će živa osvanuti!“ I on se nije prevario. Kad je izjutrta došao, moja dobra tetka ležala je mrtva na svojoj jadnoj posteljici.

Strašno!... Dolazilo mi je kao da sam živa sahranjena, kao da sam sto hvati duboko pod zemljom. Disanje mi beše teško, a krv se po žilama jedva micala.

Al’ ona nešto tamo obaja, te, hvala bogu, eno je i sad, živa i zdrava... Tek, evo, kažem ti: sve je u božijoj ruci, i ljudi i životinje, al’ onaku pogan ne treba ni sniti, a toli na

su se i oni pustili, pobratim, dođe meni, prebaci svoju ruku preko moga ramena, ruka mu je drktala, a beše vrela kao živa vatra. „Pobratime“, reče mi, „čija je ono devojka što je do mene igrala?...

Glas mu je nekako trostruko izlazio iz debele guše. — Živa ili mrtva, — vikao je na skupljenu gomilu, — danas ga moramo imati!... Onaka čoveka on da ubije!...

Obradović, Dositej - BASNE

„Koje je to? Kazuj, i ne sumnjaj o mojej blagodarnosti”, reče lav. „Živa kurjaka zapovedi oderati — odgovori lis —i vrućom se njegovom obloži kožom, i u malo vremena, tako mi lisca i njegove

Seljanin, koji ga davno s puškom vrebaše, pukne na njega, i prebije mu desno krilo, veže ga jošte živa za nogu, i obresi ga negde u avliji da se njim |i drugi jastrebovi plaše.

Ovoga neka se ostregava kako živa ognja! Ovi je način mišljenja za prostake, a ne za njemu podobne ljude! Zašto, ako on po nesreći ovako što pomisli,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

se uđe u džamiju, a kad se napuni džamija, a oni prospu puške u pašine saraje, kapiju otvore, i tako Hadži-Musta-pašu živa u̓vate, i kažu mu: „Mi znamo da tvoj sin ide ozdo s vojskom od Vidina, a Aleksa ozgo od Valjeva, i drugi knezovi s

A znaj dobro: ako ja od ćabe dođem živ, tebe neću živa naći; a ako i ne dođem, oni će tebe poseći”. — Moj otac kaže: „A kud, beg?

Neka bega kud ga Bog uči, ovde mi ništa ni on, ni ti, ni ko drugi pomoći ne može, niti će mene živa Turčin pustiti”. — Gliša dođe meni, provede me, i pobegnem iz Valjeva.

— Ja im kažem da drukčije ne može biti. „Mi moramo Poreč-Aliju ili živa ili mrtva u rukama imati, ako ne pobegne. A vi ako ga počnete braniti, nemojte nas kriviti šta vas snađe”.

Odemo ja i Protić, kad al̓ došao Steva Živković; dade nam jednoga živa šarana: „Najte tu ribu i što pre možete ugotovite i ponesite — reče; — ja odo̓ polako, a vi kad me stignete, pitajte

Moj stariji brat Petar na konak četiri živa dovede, te i̓ jedno dete iseče. Kazivao mi je skoro Gaja Dabić čije je ono dete bilo.

Dokle god vidiš mene živa i moje Krajišnike, ne boj se tvomu životu; a kad poginem ja, i Ali-alaj-beg i paša Sirčić i naše vojske, onda ti ništa

” I kažem mu: ako odnese pismo u vezirov logor, mogu ga Turci živa pustiti, ali „ako ne odneseš, Bogom ti se zaklinjem, da ćeš ovde za po sata od mene poginuti”.

su razumeli da iz Dragačeva vode svezani̓ Serba u Beograd, (i po putu seku gde koji sustane, i ne zna se hoće li koga živa i dovesti) — čislom 100. 27. januara. U 8 sati odnesem ovo pismo g. Nedobi, i ne nađem ga kod kuće.

Pavkovića i dao mu ono naše pismo, u komu stoji napisano: kako je jedna Serpkinja molila statuu, a misleći da je živa, imperatora Aleksandra vidila, koje je svakoga sožalenija i plača dostojno. Uze ga g.

I već nekoliko nahija, kao: Gruža, Kruševačka i Župa i druge nahije, nemadu ni čoveka živa u sebi no same žene i deca, a ljude sve koje na kolje, koje izvešali. I to će istinom sutra grof predati caru. Koje me g.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ta, eto, malo šećera, velimo da poneseš tvojoj dečici, nek su ti živa i zdrava!... — veli kmet. — Ta nije to trebalo... Baš nije trebalo — vajka se tokorse kapetan.

pa onda da provrlja malo po Kosmaju — ionako je svečanik, e da ulovi što besposlen; a tu noć bilo je malo i kišice, pa živa zgoda. Njegova Smilja odvraća ga da ne ide.

Ni sama ne zna kud je prošla i kako je došla. Kod kuće je zatekla svu čeljad zaplašenu. Ona živa premrla od straha!... Ko zna šta je čeka dok se Živan vrati.

Otkako za se znadu nisu se valjda nikad toliko prenerazili, kao sad kad su zatekli Strahinju živa. — Ih, pobogu, zar si živ? — viknuše svi uglas od čuda. — A živ, ja! — odgovori Strahinja nešto nemarno.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Znoj mu oblio čelo... On je stojao kao okamenjen pred tom svetom slikom domaćom.... A ta slika, živa slika, kao da ga je mamila k sebi, kao da mu govori: Hodi k nama! Sladak je život u domu tvome!...

Pa onda izbi iznad tih slika krasna slika lepote devojke... Jelica stoji pred njim kao živa, ponosita... Gleda ga otvoreno, slobodno. Kao da mu vele ti pogledi: ja ti verujem!... ti si pošten čovek!...

Niko živi ne čuje tugu njihovu; niko ne veruje da oni nisu ništa krivi. — Oh, Lazare!... Lazare!... Valjda ima živa boga!... Zeku to ganu do dna duše, on priđe, uhvati Stanka za ruku, pa reče: — Brate! I meni je nepravda učinjena!

Harambaša poćuta malo, pa reče: — Dobro, ostani... Zatim se okrete Stanku: — A tebi naređujem da Lazara živa uhvatiš, pa da mu ja sudim!... Ubiti ga ne smete pošto je glave na vama!...

Stanko se zamislio. Nekako mu je čudno izgledalo da su u onoj podmetnutoj krađi pomešani Kruška i Marinko. Obujmi ga živa želja da sazna kako je to bilo, te stoga se reši da smesta ide Devi da ga pita.

Preneraženi, iznenađeni, oboje se okretoše. Jelica im priđe ruci. — Ži-ži-živa bila! — grcao je starac... — Otkud ti? — Došla — reče Jelica i obori glavu.

I kad to reče, starac zaplaka. A Petru su polevale suze još kad je videla živa stvora da pređe prag. — Ja sam došla... Ja nemam kud!... Hoćete li me primiti? — Još pitaš?... Hodi!...

Pod nosom, a ti nećeš samo da pružiš ruku... Ja te molim!... Turčin ćutaše. — Živa zgoda da ih pohvatamo, dragi aga! Samo da pružiš ruku, pa si ih već spopao za vrat!

On je to sve učinio!... Ali, neka ga!... Doći će mi na ruku!... Oderaću ga živa kao jarca!... — Gotovo, vala! — reče Ivan. — Ali ja ti velim da od njega crnjeg dušmanina nemaš!...

To zgodno mesto, baš na samom ušću Drine u Savu, vazda su posedali hajduci i ustanici. Tu im beše živa zgoda, jer im nijedan Turčin što je u Bosnu ili iz Bosne išao, nije mogao promaći.

Čini mi se, e se majčina hrana buni u meni i proklinje me!... Osećao sam njihove suze po telu mome, jer su me pekle kao živa žeravica!... — Ćuti, sinko, ćuti! — veli mu popa. — Sad mogu!...

Naravno da je tu Zavrzan bio pobedilac. Pričao je svaku pričicu iz zajedničkog života sa Stankom. Njegova živa priča i vedra šala raspoloži sve. Čak je i Surep pričao zašto se odmetnuo u hajduke...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Tada ga Bog šalje, te da mu „sa dna mora“ donosi i razbija kamen, i unutra su dva živa crva. — „A ko se za njih stara?“ pita Bog. — „Ti, Gospode!“ odgovara aranđeo. — Tu se cakle oči moje matere.

— E, znam i ja te vaše filozofije! Znam ja, ako ćeš, i „zemlja jesi, u zemlju otideši”! Ali daj ti, brate, štogod u živa usta! Vidite: to je čisto... kako da kažem?... to je strašno pogledati! dovde odsečeno, — a čovek hoće hleba!

nosača Kapetan htede mnogo štošta pitati ženu, ali nikako da otpočne; naposletku mu se odreši jezik: — Međer, ti si živa! On je uhvati i steže za mišicu, kao htevši se uveriti. — I ovaj mali! Ti, ti vojniče!

A sad idi, molim te! — Neću ja tebe ostaviti dok sam živa! — Ali ja te molim, kao što se bog moli! — A ti kuda ćeš? — Pusti me! Tako mi je slatko!

— Ama, kako to polivaš? Sve po zaponcima! — Neće, neće! — Ona mu levom zadiže rukave, a desnom naginje vrg. — E, živa bila! Petrija trči od jedne jetrve drugoj i sva umazana od suza šapće nešto, mlata rukama i lupa se po prsima.

— Tvoja? — pita vladika — Božja, pa moja! — reče pop. — Da je živa i zdrava! — reče vladika milujući dijete. Sjedoše oni za ručak.

Ona odletješe i mi ugledasmo popa u plamenu. Drži ikonu i digao je više glave. Nama živa srca popucaše. Prestravili se, pa zaboravili i da gasimo. A on stoji.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Onaj paor ga već upec’o. Uncut jedan! — dodade u sebi, pa se dâ u misli. Radoznalost je morila; da se izede živa. Kako samo već da dozna: kakav je gost, kako izgleda i šta će se razgovarati?

živ bio, mada se jedna komšinica zarekla pred kandilom, u kome je goreo najčistiji barabanc-zejtin, tako ona ne bila živa, i ne bila gospoja perzekutorovica, ako od njegovog krzna ne napravi sebi »muf« nazimu.

zavrne jezik pa zeva kao kakav blaziran aristokrata koga se taj svet baš ništa ne tiče, a gđa Persa da se izede živa. »Gledaj samo obešenjaka jednog kako se pravi svetac! Pa još zeva, lopov preispodnji! Hu, vile ga odnele!

malerozan čovek, preživiće ta sve nas, oženiće i Savicu i posašivaće i praunucima gaćice a po testamentu dok je ona živa, ona sve uživa i ne sme se ništa ni prodati ni deliti. Neće baba u truc da umre!

Otišli su kao prekjuče, a baviće se još ne znam koliko koji na putu. Dakle, sve k’o poručeno, živa zgoda. Sutradan već je bilo namešteno jedno rešeto za žito (vetrenjača) i radili su od rane zore do mrkla mraka.

negde na stranu u kuću, u lêr, a ona sva pozelenila, pa đipa, mal’ me nije udarila, pa kaže: »Ne dam ja, dok sam ja živa, — kaže, — moje dete u švapsku kuću; u jednom istom koritu, — kaže, — i mesidu ’leb i peredu veš, i kupadu decu,

Nego kaži nek spreme »ajnprensupu«, nazeb’o sam. — Lopov čifucki; kod tebe živa, dva dritla da on ukrade!!! — To je kad se ljudi mešaju u naše poslove!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

u hadžijskom, gazda-Jančinom grobu. Tamo leži! — Govorio bi ovaj tresući se od straha i groze što je u grobu video živa čoveka kako ničke leži i kao diše, miriše grob. Klisarica, ma da je bila slobodna, ipak ovo joj je bilo najteže.

Ona radosno, zbunjeno kao svaka isprošenica, prišla da mu celiva ruku, ali on je, grozeći se, odbio. — Neka, živa bila. Idi sad. Ona pošla. Ali se opet vratila. — A ako li da se spremam? — Šta? — Pa ne li dâr?

A što je najgore, bio je iz jake, zadružne kuće u obližnjem selu. Braća mu prvi domaćini u selu. Kad mu je mati bila živa, ona je išla s njime. Naročito zimi, kad se od kuće iskrade, ona potrči za njim.

Čak i po selima prati ga, juri za njim. To, dokle je ona, majka mu, bila živa. A posle, snahe, braća mu — ispočetka i one ga gledale, ne puštale, stid ih bilo pred svetom, ali posle im se dosadilo

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Onda je čovek kao lud, ne zna šta radi, a to nisam rad. — A jeste l' vi koju zaludili? — Kažu. — Pa je l' živa? — Jeste. — Pa šta sad radi? — I sad luduje, al' ja joj pomoći ne mogu, sirota je.

Ja bi’ bio zadovoljan da dâ pored svake bore njenog obraza po hiljadu forinti. — Mati kaže da novaca, dok je živa, ne da, niti dobro iz ruke pušta. Ona veli njena je kći jedinica, pa će i onako sve naslediti. — A zasad ne daje ništa?

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Tamo pred Ministarstvom gomila je rasla sve više, i kad se Jurišić približio onoj zgradi nastalo je neko komešanje i živa i velika uzrujanost. Sa svih strana ljudi su ispružali vratove i pitali poverljivo: — Šta je? Šta ima? Šta kaže?

Onda se tu razvi živa borba, jer se vis morao zauzeti što pre radi uspostavlanja one prekinute veze između trupa. Ali uporno držanje gospodara

Bih, moje mi časti, jer volim očajno i jer je Nataša divna kao da nije živa žena. I sve ću one nepravde svoje prema njoj pokajati. Tri godine sedim ja ovde i čistim se iznutra za nju.

U čistoj blještavoj belini podrhtavala je živa, zasenjujuća i praznička razdraganost vazduha, a nešto poverljivije i porodičnije osećalo se jasno u vedrim, blagim i

Afrika

Ona je izlivena u jednom jedinom mahu i uglačana čvrstim vazduhom i horizontima. To je živa bronza koja raste kao biljka i kao zver već četrnaest godina.

Maska od divnog, poliranog vremenom, crnog drveta; ona je jedinstvena kao umetnički rad i živa u ovoj podnevnoj mađiji. punoj sunca. Kroz rupe se vidi čovečiji pogled, sjajan i nerazumljiv.

„silkes“, tonguavana, koja se svuda u ovim krajevima, gde je veći deo godine savana pokrivena kišom i vodom, nalazi živa i pod sasvim sasušenim tlom.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Veli: on ima da ga, živa, ili mrtva, dogura do grofa Gajsruka, u tvrđavu Oseka, a šta će dalje sa njim biti, ne zna. Može da legne i da se

„Ma šta čuli, ne sumnjajte da ja odoh čak do Beča. Odoh ja već kod prve skele. Neće više Garsuli dobiti me živa. Vidiš li, Šokice, ovu moju ravan? San za čoveka, a trku za konjika.

Postala su bila stidljiva, povučena, kao da su kriva što su živa. Mati njihova jedva je čekala, uveče, da odu. A deca bi otišla na spavanje, oterana rano, i legla bi, u mraku, šapćući

Terciniju su bili dali kapetana Pavla Isakoviča, da ga, živa, ili mrtva, preda u gradu Oseku, Generalkomandi, lično grofu Gajsruku. Sad se tom Terciniju sudilo za feloniju.

kakvu, takvu, ali je željan da ženu, odraslu bez oca i matere, venča uz veselje svatovsko koje će da pamti, dok je živa.

Gospoža Huml će ga onda ostaviti na miru, a ni živa duša neće znati da se kod nje krije neki kapetan. Kroz njene salone prošlo je već nekoliko serbskih oficira.

Bejah se, unapred, zarekao da ću ga, ako ga uhvatim, živa oderati, pa pustiti, nek ide u planinu i nek javi kako, u Goračiću, znaju da kažnjavaju.

Ko zna, da li je njegova švalerka i živa, ko zna da li je u Beču. Ali se i ona sad pojavi u Pavlovom sećanju. Pri kraju prošlog rata – za austrijsko nasleđe –

Pavle je, obilazeći te hodnike, u kojima je bilo hladno kao da je jesen, ili zima, jedva raspoznavao živa bića, u polumraku, u memli, a video je jasno samo decu, koja su trčkala, oko njega, u ritama, polugola, sasušena, do

da je ona, koje se sećao, bila bleda i nema, a gledala ga tužno, kao na samrti, a Božička je u ljubavnom zagrljaju bila živa, snažna, kao da igra, vrela, luda, toliko, da bi katkad, od uživanja, glasno, kriknula.

Po stoti put je ponavljao sebi da nije umeo da je dovoljno voli, dok je bila živa. A eto, sad, jaše, na obesnim kobilama i vređa njenu uspomenu, kao da je život birt.

Gospoža Femka, Futoškinja, i po, živa vatra, vatra i po, bila je napustila svoga Georgija. Čestnjejši Trandafilovič očekivao je jesen i zimu bez žene, sam sa

Teodosije - ŽITIJA

i vlasi glave moje, vratite se u miru kući i ove znake predajte roditeljima i braći mojoj da vam poveruju da ste me živa našli, i to Božjom blagodaću kao inoka: Sava je ime moje.

Stigavši u Svetu Goru i našavši svoga prepodobnoga oca u Gospodu živa, pokloni mu se i celiva ga, i obavesti ga o ljubavi i prijemu carevu, i reče da je sva njihova molba u Gospodu ispunjenja.

prizivajući prečistu Bogorodicu da bude uslišan, i ka svetome svome ocu prepodobnom Simeonu, gledajući na njega kao na živa, reče: „Dođoše narodi na tvoje nasledstvo, oče.

„Pred njime je sve nago i poznato i ništa naše neće se sakriti. Jer živa je reč Božja, i deluje više od mača oštra sa obe strane, i rasuditelj je mislima i pomislima srca“.

po prirodi božastva sa vlašću adu iz utrobe ovog istrgavši i četvorodnevna podigavši iz groba i predstavivši ga živa, Marti i Mariji, sestrama njegovim, suze utolio jesi; molbe za sina satnikova nisi prezreo; Hananejku koja je molila

ime Gospoda našega Isusa Hrista, govorim ti: Vrati dušu sluge svojega, brata mojega, da ga, došavši k njemu, opet nađem živa! I tako uzjahavši na konja, još brže putem gonjaše, govoreći: Na tebe se uzdah, Gospode, da se ne postidim!

telu sliku krsta, i odmah oseti u svojim rukama da se pokrenulo, i opipavši po njegovim prsima, i ova opet nađe topla i živa, i kako se veoma molio uslišan bi, i obradova se, i reč Hristovu govaraše sinovima njegovim koji su tu stojali i svemu

Živ Gospod i živa duša tvoja, ja to učiniti neću, niti ću te napustiti. Bog tvoj, Bog moj, i tamo kud ideš da se naseliš idem i ja s

A sada, živa, sasvim i konačno zlo pogiboh. Teško meni, jadnici, šta da radim, kamo da se denem! Goro božija sveta, molim da smrt u

“ A prepodobni im ni malo ne odgovaraše. A oni, ne uspevši ništa, posramljeni govorahu u sebi: „Da ga ostavimo sad živa. Ako ne ode odavde, da dođemo da ga usmrtimo“. I tako, preteći, od njega odlažahu.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Obdareni živom i raznovrsnom osećajnošću oni se često povode za svojom maštom, koja je vrlo živa i bogata, kao i za prvim impulsom oduševljenja i srdžbe.

Sva priroda je živa ili dejstvuje kao živa, i mrtve stvari i zamišljene. Ima duhova u vodi, u zemlji, u drveću. Po prostranim i nedirnutim

Sva priroda je živa ili dejstvuje kao živa, i mrtve stvari i zamišljene. Ima duhova u vodi, u zemlji, u drveću. Po prostranim i nedirnutim šumama i planinama su

Ona je vrlo živa kod svih dinarskih Srba do granice Kranjske, pa čak i izvan dinarskih oblasti. Ova tako visoka narodna svest još se

Njihove lirske pesme predstavljaju ovo duševno stanje ovako: Risjanka sam se rodila, Risjanka pak ću zaginam, Turčinka živa ne bidvam.

To su ujedno i jedina istorijska predanja centralne oblasti. Ali nisu u svima krajevima podjednako živa ili jednako sačuvana, ponegde su štaviše skoro iščezla.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— prepade se Šarov. — U srećki broj četiri kaže se: „Ne gubi nadu ni kad si vezan.“ Ako nekako pronađemo mačka Tošu živa i zdrava, naći ćemo i za te spas — reče Miš prorok. — Tošo je lukav i mudar. Idem da se kod miševa za nj propitam.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Zaseni me polutama u crkvi i miris tamjana koji sam počinjao da prepoznajem: dok je bila živa baba što je imala nešto mađarske krvi u sebi, imala je običaj da me vodi u crkvu.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Tako kaže njen otac. Frajla Juca — živa ili mrtva, ili njega — ili nikog. Bila je odvažna. Kad nije ništa pomoglo, frajla Juca nategne flašu s vitriolom i

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

francuskih logora dotrčavahu, stotine i stotine musketara i žandarma kraljeve garde vijahu se, gore‑dole, između dva živa zida, nepomičnih četa.

i očešljana, mirna, izdišući, sa očima širom otvorenim, tako da nisu smeli da joj priđu, ne znajući da li je još živa, ili je mrtva. Dok mu je snaha umirala, Aranđel Isakovič truckao se putem, u svom intovu, uveren da će ona i umreti.

Odmah zatim trzao se u mislima, misleći da nema čega da se boji, ni ako ostane živa, i njena smrt mu tada, na kraju tog, tako dugog, čekanja da je dobije, izgledaše toliko grozna, da je mislio da će onda

na vodama i raznom bilju, Aranđel Isakovič snuždi se u kolima, videvši da se vozi kući, ne znajući ni da li je ona još živa.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Narodno objašnjenje ovog običaja je sledeće: mrtva glava pod pragom predstavlja zalog za to da će živa glava (deteta) ostati nad pragom.

ZAKLETVE (U DECU) — Dece mi! (Milosavljević, S. M., 1914, s. 313) — Živa mi deca! (Mijatović, S. M., 1919, s. 167) — Tako imao koga nakon sebe ostaviti! (Vuk, br. 5150) — Ži’ ti deca!

(Radunović, M., 1988, s. 77) — Neka ti je živa ženica i dečica, sinovi, ćere! (Đorđević, D. M., 1958, s. 528) — Na čukun unuci da ostaviš! (kolač) (Đorđević, D. M.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za čoveka koga živa sahrane pa nije ni na zemlji ni u njenoj tami i memli. Za viteza kome su ruku ljubile majke i koga su blagosiljali

O PRELjUBI Ako vlastelin učini preljubu sa sebarkom, da se sebarki nakaleme velike ospe, pa da se živa u kulu zazida i kula da se opaše dubokim jarkom; a vlastelin na stazi kojom je bez stida hitao na sastanke da se

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Dodirujemo se, tikamo se, ponovo smo živa bića od krvi i mesa koje se budi pod prstima. Veoma skupa terapija, pisalo je u novinama.

Ali ona je bila još živa! I još su joj oči svetlucale onim starim sjajem iz pedeset osme, kada je u »Labirintu« igrala »Tintarela de luna«

Kako su se zvali svi oni filmovi? »Orkanski visovi«, »Pesma mrtvih ljubavnika«, »Rebeka«... A evo je, živa i relativno zdrava, kaže kelneru bifea »Šansa« na Tašmajdanu: – Molim vas jednu votku sa švepsom i malo limuna'?

Mora je naučiti da bude živa za samo devet sati! Devetočasovni univerzitet za devojčicu od pet godina! Maki joj govori da je novac samo glupa

Ne, dok sam ja živa!« Dok sluša svoju majku kako govori i skuplja isečke iz novina što lete na sve strane iz njenih nervoznih ruku, kći bi

zidu i razmrskala lobanju o njega — bilo šta bi učinila samo da pruži dokaz ljudskog dostojanstva, da će sve dok bude živa pružati otpor zlu, nikada ne pristajući na nasilje. Ali najveći broj žrtava nije ništa preduzeo.

odnegovanog muškarca, nudeći mu bez stida telo, kojim je baratao oprezno i pažljivo, s puno blagosti, kao da je neka živa dragocenost. Osećala se kao nekad davno.

Matavulj, Simo - USKOK

Bože pomozi! Bože pomozi! Bože milostivi, ti pomozi i utješi. Živa bogorodice, smiluj se, pomozi! Sveti Đurđu, moje lijepo krsno ime, pomozi nama grješnima!

E zgodan, e učevan, e junak, e od velje kuće, pa đe doprije, bogo moj milostivi! Jadna njegova majka, ako je živa! — Ja mnim — prihvati Joke — da će vladika pomiriti Janka s ćesarem. — Mniš!?

U daljem razgovoru doznade da se Mrgud tri puta ženio: prvu je ženu pustio, jer bješe nerotkinja; drugu ote od živa muža, njekog Ćeklića, i zbog te otmice pogibe mu brat. Ona mu rodi Raka i umrije na prečac.

breška visi, O bedri mu duga gadarija, Do pola je vukom opšivena, Na vrhu joj od međeda glava, Zinula je ka’no da je živa!“... Svi glavari veselo zagrajaše, te se čulo: „A glaj sokola! A dođe!

A, bogami, pravo da ti kažem, nije mi milo da oko mene živa pop čati, a i ti si njeki pop, da-ti napola! Nego eto, da si mi zdrav.

Stijepo i Gruban dotrčaše i vidješe da je Janko pogođen među oči, ni zemlja ga ne dočeka živa!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

UGLED 8. MATI S DEVOJKOM, PREĐAŠNjI DEVOJKA (pristupi provodadžiji, pa ga poljubi u ruku). PROVODADžIJA: Živa bila, snao! OTAC: Posluži, Julka, naši gosti slabo piju. PROVODADžIJA: Stide se, to jest, ha, ha, ha!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

konkretna; i danas, svejedno da lije zaodevamo religijom, ili intuitivnom spoznajom, ona je takva, kad je istinski živa: Daljine su zvale tajanstvenim šapatom, koji samo djeca mogu da čuju.

Lukić izvodi lako i nenaporno, ali stihovanje nema ukusa novine, ni draži kratkotrajnog boravka u drukčijem podneblju. Živa dečja pesma rađa se samo pri kratkom navraćanju u ovo područje.

Ona dodiruje mnoge teme koje savremena pesma obilazi; dovoljno je živa i živahna da se uklopi u ritam epohe; u formalnom pogledu, čuva jaku vezu sa tradicijom.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

imali su mnogo nacionalnog i pravoslavnog osećanja, održavali su stalne i bliske veze sa svojom domovinom i bili živa veza između Rusa i Srba. Kroz ceo XVIII vek oseća se kod Srba uticaj ne samo ruske crkve no i ruske prosvete.

Tako, između 1820. i 1825. u Novom Sadu je radila jedna živa diletantska družina, čiji članovi su mahom bili đaci pravnici (»jurati«), od kojih su neki i sami počeli pisati

« U stvari, njegov glas ga je malo nadživeo, u srpskoj književnosti bar. On je značajan kao živa veza između srpske i mađarske književnosti, i kao čovek koji je neposredno uticao na dvojicu važnijih pisaca srpskih,

On nosi crkveno odelo samo kada služi arhijerejsku službu, a to biva vrlo retko. Jaka, živa duha, plaha karaktera, on živi slobodno kao svetovnjak. U svojim religioznim idejama on nimalo nije dogmatičan.

On je pribrao sve što živa narodna tradicija priča o ovom zanimljivom pustolovu i 1847. u mletačkom arhivu našao je arhivske podatke o njemu.

Za Karadžića narodni običaji su »živa starina«, ono što odlikuje jedan narod i obeležava njegovu originalnost. U polemici sa Milovanom Vidakovećem on ga

Osnovnu školu i nižu gimnaziju svršio je u Baji, a višu gimnaziju u Pešti. U Pešti je učio prava, i tu uzeo živa učešća u prvom omladinskom pokretu pred 1848.

U prvom omladinskom pokretu pred 1848. uzeo je živa učešća i odlikovao se svojim slavjanskim osećanjima. Pred 1848. dobio je malu službu u Državnom savetu u Beogradu, i

nacionalnom i književnom preporođaju, krajem šezdesetih godina živeo je među Srbima, u Beogradu i Novom Sadu, i uzimao živa učešća u radu Ujedinjene omladine srpske.

»novih ljudi« književnosti se davalo sporedno mesto, ali kritika u njima, naročito u Radu i Straži, bila je vrlo živa i uticajna, i znatno je učinila za suzbijanje romantizma i unošenje realizma u srpsku književnost.

Umro je naprečac 20. februara 1908. KNjIŽEVNI RAD. — U svojim uspomenama Matavulj priča kako mu je mati, razborita i živa žena, dala »volju k fabulovanju«.

Nušić je pisac od živa duha, i velike radne snage, ali je uvek radio bez plana i sistema, na mahove i preko kolena, nigde se nije mogao

Milićević, Vuk - Bespuće

A živa svježa pruga Une ispresavijala se kao sjajna zmija preko polja, izgubljena pokatkad između brežuljaka, zaustavljana mlinovi

To je bio pogreb njegovog oca. I sad, kad doziva sebi u pamet sliku svoga oca, ona izlazi pred njega vazda živa i svježa; on gleda pred sobom toga krupnog i čvrstog čovjeka sa mrkom, nejednakom, grivastom bradom, u koju su već

Radičević, Branko - PESME

Plači, travo, zapevaj, slavuju, Zlato moje zemljica pokriva! Mili Bože, podigni oluju, Sred me srca gromom udri živa! Raka njega krije sad i tama, Šta ću ovde ja na svetu sama! (1844, 14. okt.

Srce bono, glava vatra živa, Vetrić lađan žegu razlađiva, Slavuj tica umilno popeva, Svakim glaskom leka rani leva.

Vedro nebo na visoko, Ravno polje na široko, A na polju dva okola, Sredom gledni sina gola, Tatarin je — vatra živa — Preti mačem pa doziva: „Oj Ugrine, kurvo, amo, Amo da se ogledamo!

iznova, Da zamagli vaše bele dane, Da pozledi te zarasle rane Da u krvci vašojzi zapliva, Da vam mine posred srca živa.

A što malo potamne mi lice, Svoje sam se setio sestrice, Nju, kâ znadeš, zemlja već pokriva, Ja pomislih: da je sada živa! Krasna l' beše kad beše na svetu, I na tvoju dosta nalik Cvetu.

Pa kakve ih nazad vidi jao: Polomljene, ognjem opaljene, Britkim gvožđem ljuto nagrđene, Aga peške, a beg bez saruka, Živa, brate, ovog sveta bruka, Ni po bruke da je još od koga, Već od raje, skoro od nikoga — Škripi zubim' Arslan

ne dade: „E pa dobro, dad' njegovu glavu, Da je vidim mrtvu i krvavu, I celivam mesto dragog svoga, Kad ga živa grliti ne moga, A ti brže kopaj raku ladnu — U nju leću, izdajice neću.

O, kad mora te zemlja da pokriva Tako mlada, a tako zelena, Zašto kopljem po sred srca živa Ne čuh tebe, brate, ubijena? Boreća se za dom, za ognjište, Zaš ne proli krvcu na bojište?

“ To ti reče u jesenje doba, Tad bijasmo slaba al' živa oba. Kâ junaci one čarne gore, Što za pojak smiono se bore, I ti gleda smrti u čeljusti, Smiono gleda, te meni

“ reče pun vesela; „O, pevaj dalje!“ tvoja beše želja. I dalje, brate, tada sam pevao, Tebe mlada živa zabavljao. Ja pevam i sad, grob ti krije telo, Moja pesma tebi je opelo!

Pa ječi pusta, sad tiše, sad življe, Ko ču, taj reče: Ah da pesme divlje! Al' Stojanu se topi duša živa, Jedanput opet sreću on uživa, Sunašca njemu nesta na istoku, Pa gle ga opet na nebu visoku; Sve obasjalo, što s'

Al' mutno oko ona razumela, Pa odma na to povrisnula bela: „Oh Stojane, oh tako t' Boga živa, Ta što sam tužna ja evovde kriva! Tebeka divna odonud nestade, A majka mene tvom zlotvoru dade!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

To se u sobičak uvlačim ja, bosonog, zaprašen i šmrcav, pentram se preko djeda, preko nevidljiva živa brda, i gnijezdim se iza njegovih leđa, kraj zida.

Stric Nidžo već duže vremena bio je u Banatu, otišao da se nađe oko berbe kukuruza, pa živa zgodacija da se ljudi malčice razbaškare i dadu srcu na volju.

Mikan se ponovo proguli, sad već sasvim iz blizine: — Jovašu, brate, ne daj me, živa me odnesoše! Skoro obradovan, Jovaš se okrenu.

Delija zakratko obori glavu i zamišljeno reče: — Bi mi ga žao, onako mrtvog. I on volio orahe, živa ljudska duša. KOLIKO JE SATI Danonoćno u borbi, bez predaha i odmora, gura čuvena Krajiška divizija od Aranđelovca

— Ubio je led, ova stara ista moja mater. Čisto sam pretrnuo kad sam je maloprije spazio uz ovaj puteljak. — A živa li je stara?

— Uzmi, vojniče, pa kad budeš puco iz topa, bubni dolje u vodu, samo da prepadneš Dedu. Nemoj baš u živa insana, grihota je.

— Pričaj, bako, pričaj. — Jagodo moja, nećeš mi vjerovati, traže mi potvrdu da sam živa i da sam ovo ja. Kuku meni, na šta sam udarila pod stare dane. — Pa to će biti kod matičara, bako.

Pa vidiš li, sinko, da sam živa? A vidiš li ti, baba, šta u knjizi piše? Bog te pita ko si ti. Ovdje stoji, crno na bijelo, da je Trivuna Babić, iz

Izvadi ti najprije krštenicu da mi vidimo da si baš ti ta Trivuna, a onda ćeš tražiti potvrdu da si još živa. — Pa šta si uradila, bako?

— Jadna ti sam, sasvim sam se zbenavila, pa nit više znam jesam li ovo ja, niti sam sigurna jesam li živa. Odem da vadim krštenicu, a oni tamo odmahnuše rukom: baba, nema od toga ništa, ti si se rodila još pod Austrijom, a

— Ostavio, lopov, prevario me. Nosila sam i kokicu da koga potplatim i podmažem neće li mi potvrditi da sam živa, pa ni to ne pomaže.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Tvoja te majka uvek ostavljaše idući na rad da sediš kod nas, ne trčiš i viješ se po ulicama i čaršiji! Ti si bila živa, brza, hitra, a tvoja mati povučena, suva, uvek se sklanjala i bila u brizi.

obrazi ti poblede, oči zasjaje i kršeći ruke moliš me, kumiš, da ti kažem onoga ko mi je to kazao: — Kaži mi, kaži, živa ti majka tvoja! Kaži mi ga, pa da mu nasred mâle glavu razbijem. — Zar si ti takva?

Ali ga đavo natera te se malo zaduži kod Doktora... A on, znaš ga, živa vatra. Koga dočepa u svoje ruke taj više čitav ne iziđe. Malo po malo preklopi mu imanje.

po reci i putu, dizahu se visoke topole i guste vrbe, te u ovoj tamnoj noći sa svojim šuštanjem i nijanjem izgledahu kao živa, ljudska bića...

Pobledela, samo joj usne rumene i nabrekle. — Što se ljutiš na mene? Ne ljuti se, živa ti majka! — poče me moliti, a jedva govori, plače, samo da se pomirimo. Krupne suze kotrljaju se niz obraze.

Kaluđer se kune, moli je: Nesam, Stano, živa bila! Ako sam zel srma-kolan, Kato kolan da se vijem, Oko tvoja snaga!... Kliknu moj otac: Što si, Leno, na golemo?

Kostić, Laza - PESME

SINOĆ (Odlomak) Sinoć, Diko, željo živa, sinoćke te očekiva'! Silnih želja poletelo jato da s visine izgleduje zlato, o nebo se želje prikovale, mesto zvezda na

Al' tek ona svetla biva što s oblaka padne siva pa je sunčev plam celiva, da se zasja i preliva na divotu sveta živa. Tako su i prosci Tvoji: — ko da bira ko da broji?

Ne spominji mi slave ti sramne, pozlate mamne rđe ti tamne, nevolje sjajne! Pod otim žigom! — Slika mi živa tek sada srce spomenom steže, s njome mi sviće, s njom mi se leže, — noćas te sniva': Ne beše Pariz, ni svetsko

Pesmom se pita, svet da zahrani, svet da zahrani — da se sahrani. Čućeš nam glase, ti si ih svikô, samrću svojom ti živa sliko kivne nam sudbe!

Al' ništa zato, hvala, goste moj, naveki hvala! Rekô si mi dost'. — Alfa i omega! O mudra smrti, o samrtnička, živa mudrosti!

— Nije ni znao zar da sam živa? u bogu, mnio, duša mi počiva, zato i sebe predade bogu. U bogu, reče, naći je mogu! — Oh, kamo da je, kam da je

sužnoga diva, paljena slavom sjajnih pobeda, topljena žarom željnih pogleda ognjenog oka Delilinoga, tako se srce od plama živa u smrtnu studen tamnice skriva, slepilom žarki pogled okiva, te — pesnik biva. Samson je pevô.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

vratu, dok sve devet posiječe, pa se skine niz jelu i polako siđe dole u grad, onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: »Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!

Pošto dođoše pred kralja rekoše mu: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mog'o dovesti živa kralja đavolskog. — Dobro, ja ću za to doznati je li istina, — reče kralj.

Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš mi dovesti živa kralja đavolskog. — Ja nijesam, — odgovori Grbo. — Jesi, — reče kralj. — Ili mi ga dovedi ili nema na tebi glave!

te će mu svu carevinu potlačiti i popaliti, pa onda mu kćer dati živu risovima da ju rastrgaju, a najposle će njega živa u odžaku svome razapeti i tu ga sušiti za devet godina, a kad prođe devet godina onda će mu kožu iz odžaka skinuti i

Trećega ćeš sresti a on nosi živa goluba, i za goluba podaj što god zaište. od orla ćeš iz repa iščupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz

dođe ona Divonji, pa kad mu htjede odvrnuti rog, mane Divonja glavom, te joj rogom raskroji trbuh tako da je jedva živa ostala. Sad ona reče čovjeku neka odmah zakolje Divonju, ali čovjek ne htede na to pristati.

Kad tamo, a vojnici kako ga spaziše poletješe pravo k njemu, da ga živa uhvate. No on udari štap o zemlju te ih sve zatvori u grad, pa se pope na grad i zaigra magarca po njemu.

Mnogi je pokušav'o tu sreću, ali uzalud: više ga nije bilo ni živa ni mrtva. Čuje za ovo naš vojnik, te reče gospodaru od dvora da će on u nj prenoćiti i bez ikakva oružja, samo da mu

Kad viđe vojnika živa, — prenerazi se od čuda, govoreći: — Zar si, bolan, živ? — A da šta mi je bilo! — odgovori vojnik.

Poslije nekoliko dana ražali se čoeku, pa stane u sebi govoriti: „Hajde da je izvadim, ako još bude živa! Kaka je, taka je; a može biti da će se unapredak što i popraviti!

— Valjada im je nestanulo drva ali vode, — odgovori magarac. ŠILjALI VUKA NA BABU U nekakvom turskom selu ufatili živa vuka, pa ga za nekoliko dana hranili eda bi se pripitomio, i ne bi li popazio na so i na hljeb, pa poslije ne klao ovce.

Onda zavikaše svi: — Hajde, Mujo, alah rahmetile ženi, čini šućur bogu kad ti je kobila živa a ženu ti je lahko nabaviti; znaš što no ima naša stara riječ: — u sretna žene mru, a u nesretna kobile.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Deca su joj nečista, kuća neuređena, puno svuda đubreta. NIKOLA: Ej, moja Mago! SVETOZAR: Nego, žena mora da je živa, okretna, gazdarica u kući, koja sve vidi, niti smeta, ako je malo i poljuta. MAKSIM: Da muža odalači stolicom.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Škoda što nemam rđavu narav da ti taj jezični jezik do kraja iščupam, da ne progovoriš nijednu reč, dok si god živa. (Oda gore i dole.) Šta si se usićila? Oćeš da te molim da govoriš?

TRIFIĆ: Sad kaži mi tko ti može ugoditi? SULTANA (plače): Ko mi može ugoditi? Oćeš da se najpre živa iskidam, pak onda da mi kupiš štogod? Misliš da sam ja panj, da ništa ne osećam?

Malo zatim PERSIDA). PELA: Ovakovog stra otkad sam živa nisam prepatila. Nije šala, navuče žena moje aljine, poveza se, pak kanda u vodu utonu, a mene ostavi da budem mesto nje

Sreto, sad ćemo viditi koja je čija žena. SRETA: Ja sam moju izrovašio, te će pamtiti dok je god živa. SULTANA (pipa se po leđi): Ah! POZORJE 5.

Lalić, Ivan V. - PISMO

blagoslov je tog preobraženja Priroda vole što nasilje Vrši, Jer sve je živo samo parabola Nesavršenstva, što milost je živa. Ne kuni more. Ne kuni ni prazninu Što sakriva se u neizrečenom.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Bih li poginula za nju, ako zatreba, kao što lepo piše u čitankama? Nisam nešto sigurna. Dragocenija sam joj živa, je li tako? Idemo dalje!

možete li uopšte zamisliti sve one oficire, na čelu s komandantom, kako ga čekaju stojeći, okupljeni oko stola kao neka živa slika, a njega — Mišelina, nema pa nema da se vrati!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

U opseni, teško tebi - teško meni. Moj Gorazde, struji pečal kroz Goražde. Hvatam senu, živa ptico u plamenu. ŽITOMISLIĆ Kukast oblak kraj Neretve krpi prsluk posle žetve.

Zlo je meni šaputalo kad mi grlom skakutalo: To što šumi, mrvo živa, šum je ruže sa sečiva. Zlo je meni cijukalo kad mi rebra čijukalo: Ja sam sveća, cvete beli, što ti svetli dok

Ja čujem žamor ušima smilja: ni tajne spone potmulih sila, ni plaha voda, ni vatra živa ne znaju tajnu mojih tamnila. Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna.

Da savest smirim, guknulo bi veče a radost bila i mrtvòrođenče. Jezera suva - nebo izmaknuto. SUBOTA І Zelena, živa, Subota je kristal: uz zverku zver je, ženica uz muža, uz krda stada.

Zelena, živa, Subota je kristal u osvit-sjaju, kolevku gde ziba gospodar svega (zemlje, ptica, riba) i plač joj množi.

- Subotice, listaj u savršenstvu, formu unapredi u hleb narasti, granaj se po Sredi. Zelena, živa, Subota je kristal. II U zagrljaj mi, Kosioče, kreni.

Kako se ptiće, kako se množe stooke cvasti napast-narkoze! Nedelo blaga, biljko tišine, jesi li živa? - Petak se muti, Utorak grakće, klica gnjiline Subotu šarka, Sreda već žuti, kleca Četvrtak - zamor ga hvata.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Preskače Lisac prepreku mnogu i bježi — brže od svojih nogu. I Mačak juri, potjera siva, htio bi Lisca u ruke živa, i jedno-dvaput, u brzu lijetu, zgrabi ga skoro za samu petu.

Vječita sreća tu se skriva i trepti radost sunčana, živa, čitava zemlja cvjetni je vrt. Crveni Vrabac hiljade ljeta po zemlji ovoj bezbrižno lijeta i ne zna šta su tuga i smrt.

Divu je Brki skuvao čorbu, pa više posla u šumi nema. Ide i pjeva: „Evo me živa, odsad se, ljudi, ne bojte diva.

Nosorog teški, tvrđava siva, tromo se kreće, izgleda zlog, evo ti tenka, opasna, živa, umesto topa — strši mu rog.

Svaka mu bodlja — bajonet prav, kao da preti: „Nek dođe lav!“ Bazenom pliva lepojka neka, glatka i živa, vesela oka. To ti je foka.

Ako je junak, nek sutra dođe! Sastanak — pod pečurkom. KRAVIN OGLAS Javite vuku: živa sam, zdrava, dobro se čuvam! Erina krava.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora mračnih, I uz pesme anđeoske, pune milja, Ruku diže i

U daljini Povila se magla gusta; Dan prolazi u tišini, Gora nema, polja pusta. U Mrtvilu sve počiva, Nigde nema stvora živa. Svuda pustoš i dosada Caruje i vlada, Niti srce štogod želi, Nit' se čemu nada.

U crnome ruvu, spram buktinja sjajni', Izgledaju oni k'o duhovi tajni. 8 Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

mač iznikne u svakom ocu iz prsa i preseče gnusobu kćer samo što pokriva ranjena ždrela ima li koga još stvarno živa da ga prenesemo u svoje sobe kraj crvenog gumna ispod sunca na gornje čaršave vetra gde se kalpak za kalpakom

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA: Sećam se, ali kao kroz san. Malo, popločano dvorište, jedno drvo, i... Tada je mama još bila živa, je li? TETKA: Jeste! DANICA: A tata? TETKA: On je davno, vrlo davno umro. Njega nisi mogla upamtiti.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Trailu zaigraše muskuli na vilicama, šmrknu kroz nos, i stavi ruku na grudi: — A ne, ne, živa mi deca... Ah, firija drakuluj! — škripnu zubima, onda se izvi iznad šatora i povika: — Jankulj, Živulj!

Nene oči napuniše se suzama. Ona izvadi maramicu i obrisa ih. Potom uzdahnu. — Neka si, čedo moje, živa i zdrava — reče moja majka. — Pa šta je bilo dalje? — Naišao je stari sveštenik.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Čim se Gojko predstavio kao učitelj, na licu ovoga seljaka opazila se živa radost, koju on nije ni sakrivao. Prilazeći učitelju, on prethodno skrenu učiteljičin pogled na sebe, osmehnu se na nju

Starac se uzvrpolji, uzdahnu duboko, kao da mu otkidaju parčeta živa tela, pa kroz plač prošuška: — Ovo mi je unuče jedina potpora; to su mi i oči i ruke, pa da mi njega uzmete.

Govorio je takom sigurnošću i razumevanjem, kao da je desetine godina proveo na tom radu. Reč mu beše tečna, živa i oduševljena još priličnom dozom idealizma, koji se kod početnika dugo zadržava, nad kim se oni smeju i ako su njime

Sve to navlači živa čoveka na beskrajne sanjarije. Naši putnici naiđoše na oborenu kladu na samoj obali, pa, gotovo ne sporazumevajući se,

Malo postaja, pa uđe Gojko u razred. Na licu mu ispisana živa radoznalost, ali se jasno čita na njemu i gorko sažaljenje, prekor...

otvoriše, i u prvo vreme gledaše isto onako bunovno, polusvesno, kao i do sada; ali odjednom joj zasvetli u očima živa radost, ona skoči veselo, uzviknuši: — Gle, tata !... Otkud ti po ovakom vremenu?!...

— A ti, kakav si momak! obrte se potom Stojanu, kako te nije sramota da se čovek ovako muči kod tebe živa!... — More, gospodine, ostavi to. Kome je sad do toga!... Mi stradamo, ovaj... i kako ću reći, onogaj...

No gle, šta je ovo?... Vidi li dobro?... To se lice smeši i smeši se baš na njega... Pa to je Ljubica, jest... živa !... On stade, okrete se oko sebe i odjednom oseti kako se penju valjci uz grlo, oseti da će sad zaplakati...

Ali joj se onomad otvoriše oči, kad stade živa žena između nje i njega i s pravom položi ruku na njegovo rame, a on, onaj besni i razuzdani policajac oborio glavu, pa

— Znam... znam... sve znam !... Video sam!... uzviknu Gojko takvim vriskom, kao da neko odseca parčeta živa mesa sa njega. Ovaj teški bol izazvalo je sećanje na onaj trenutak, kad se popeo i nadvirio se na prozor...

— Bar da je neženjen, pa da mu priliči! odgovori joj drugarica, okrećući se bokom prema govorniku. Posle se razvi živa debata o govoru, jer je tema stajala u vezi sa najbitnijim pitanjima iz školskoga rada.

Možda je to njemu, ali se to njega ne tiče, kad ona nije više živa... On sad zna samo da hoda ovako po dvorištu i da gleda ovoga uplašenog famulusa kako stoji s motikom uz vrata i gleda

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Talambas - vrsta malog starinskog bubnja, metalna zdela sa razapetom kožom preko otvora tekelija - voda koja teče, živa voda terzija - krojač koji šije odela od čohe terzijan - trzalo za tamburu kojim se udara po žicama tovar - ovde:

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Moje vruće usne ne žude više živa devojačka prebela tela. Noću kad lutam u senci grada, kraj raspeća, baština i groblja, ne žudim za sinom, ne planem za

ćutke sedaš do nogu mojih i gledaš, jesenje puteve sumorne, a usta ti poblede malo kriva od bola, ja osetim da si živa. Mrtva si mi gola.

I, tako, bez reči, duh će moj sve tuđe smrti da zaleči. I, tako, bez traga, rasuće mi ruka živa tela mojih draga. Jer ljubav će moja pomešati, tajno, po svetu, sve potoke, i zore, i, spustiti na život, vedro, i

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Zima kod kuće, zima ovde, na groblju zima — svejedno je... Idem kod mame moje. Kako mi je teško bez mame!... Da je živa, danas bi je vezala, a ona bi mi dala poklon... Ko će nju sad vezati?... Anđeli?...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Sad, kad ovo pišem, kao da je gledam očima i čujem ono njeno zloslutno gunđanje. Da je živa, jadnica, ona bi, na svaki način, s iskrenim očajanjem našla hiljadama opasnosti u ovoj mojoj priči: u svakoj rečenici,

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Dobro veče!... Živa bila, živa bila, branim se ja, al' ne pomaže. — Ama daj, Boga ti, nemoj da se.... protestuju one i čine što su

— Dobro veče!... Živa bila, živa bila, branim se ja, al' ne pomaže. — Ama daj, Boga ti, nemoj da se.... protestuju one i čine što su naumile.

I tada nastaje ono, što se često u tim prilikama dešava: rasejanost, koja se brzo pretvara u nezadovoljstvo... Živa duša, toplo srce, traži hrane za sebe, traži ljubavi, naslade, i kad to ne nađe, onda se u njoj postepeno stvara mržnja

šapće zablenuta tetka, klimajući i sama veselo glavom. — To on, znaš... Marici. Eno je pred kapijom. — Nije, tetice, živa mi ti! Baš sam videla kako te pogledao... A Marice nema. — Dobro ... Kad ja lažem, onda... — Jeste! ...

ako što vidiš, onda ćeš izgubiti teticu... — Slatka! ... Rođena! ... Nikom, živa mi ti!... Posle nekoliko trenutaka, dete stade izvirkivati iz svog zaklona, i brzo ugleda kako se primiče tetici onaj

« i u isto vreme oseća, kako bi slavno bilo naći mamu gde nasamo, da ne opazi tetica... — Neću kazati... neću! ... živa mi tetica!... šapće dete i neprestano obilazi oko majke... Ala je ovo muka velika !

A ona gleda, rekao bih, iz same dubine dušine, i kao da taj pogled nema veze sa okolinom. U njemu je neka živa žurba i zatajena neizmerna sreća... U dvorištu bruji: svirka, igra, smeh, govor. Došli svatovi! Sve se uskomeša.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

ka’ i onaj Napoleon Prvi — da žrtvuje načelo za vlast, pa eto ti časom nov Osamnaesti brimer i militarizam kod mene živa! A oni su svi jednaki; nije ni Mića mnogo utek’o od Napoleona! Vojnik je, ne smem mu verovati.

Moći će, velim, da vidi, da se čoveku ništa nije otelo, samo kad pregne. Eto Srete kao živa primera; počeo sâm, a s čitavom falangom smelih, svesnih boraca izveo svoj plan.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Bilo je svega. — Deca su kriva. Nikad se ni na jednog od njih on nije ispizmio; Ono, jeste... deca nisu kriva što su živa. — Bog ubio, lopto, ko te izmislio!

U krajeve koje niko video nije Dalje od Nove Kaledonije, Dalje od predela iz dečje mašte, Tamo, gde se živa riba jede natašte! Napred zvižduk, a za njim lupa Rasklimanih drvenih klupa.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Kad bi živa bića na dnu mora imala za vodu neprobojnu kožu, ili hermetično zatvoren oklop, takva se bića ne bi mogla zagnjuriti ni

Kao što je napred rečeno, nije nikad, ni u jednoj prilici, i ni od koga uhvaćena bilo živa, bilo uginula jegulja posle mrestenja.

Hemilton je vrlo lepa i živa varoš, u kojoj je i sedište guvernera. Svake nedelje brodovi iz Amerike dovoze mnoštvo turista koji tu dolaze na odmor,

Rakić, Milan - PESME

Znam te tako dobro: u rastanka čase Ti preda me stupaš sva sjajna i živa, Znam kada će suze oko da ti kvase, Znam kad ti se duša miloštom preliva, A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga...

Tajno otkrovenje kobi što se krije I zlurado vreba sva stvorenja živa! Moj rođeni život tuđ mi sada biva, Jer šta ja pamtim, nikad bilo nije!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Jedna sinu od Koma k Lovćenu, druga sinu od Skadra k Osgrogu, krst od ognja živa napraviše. Oh, divan li bješe pogledati! U svijet ga jošt nije takvoga ni ko čuo niti ko vidio.

Sreća se je stara probudila: u Karuče, na kraju Crmnice, od petnaest hiljadah Turakah ne puštiše živa nijednoga; i danas je pobjeno mramorje divne slave Crnojević-kneza. Bog da prosti Uroševu dušu!

Kakvi gosti? — Nije im vrijeme. Kad ali je ono stari Ozro i birani za njim Ozrinići. (Nije od njih nijednoga živa.) Puče na nas svake grdne jade što u Čevu crkvu ne gradimo Aranđelu, da ni svud pomaga.

Pa poslijed poče đetinjiti; zapita me za naše susjede, za Bošnjake i za Arbanase: „Kad uhvate — kaže — Crnogorca, bilo živa al' mrtva u ruke, hoće li ga izjest, što li rade?“ „Đe izjesti, ako Boga znadeš, kâ čovjek izjesti čovjeka?

Ne pušt', Bajo, živa đavoljega; neka svati ne bŷde planine bez pitanja tvoga al' Limova. IZLAZI MUSTAJ-KADIJA I MOLI MOMČAD DA NE POJU ONAKE

žabu iz lužine, soko hoće visoku liticu, soko traži ticu jarebicu; jarebica tanka i plašiva, ma tijela kako vatra živa. SVAT TURČIN Ne dangubi, svatski prvijenče, sahati su danas kâ godine, hoće nam se Sulju udužiti.

Nama živa srca popucaše, potrčasmo kuli Radunovoj, oko nje se poklasmo s Turcima. Izbavismo iz kule Raduna, ma izgore ojađela kula

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sigurno je to bila ona, mati, jer zna on da, dok nije sina rodila, ona se živa nije čula. Istina, ni tada, sa sinom, nije smela da mu se na očigled protivi, ne izvrši što bi joj naredio, ali,

I tebi srećan dan, i živa i srećna mi bila! Sofka sa velikim poslužavnikom, pokrivenim izvezenim peškirom, siđe natrag u kujnu, da po njemu

Ali on, gost, kao da to primeti, i da bi je što više oslobodio, sam joj prinese ruku, koju ona poljubi. — Živa bila, kćeri! — oslovi je. I pođoše svi kući sa svećama.

Na užas oseti kako joj se ispod njegove ruke odjednom, silom, protiv njene volje, poče polovina da uvija, i prsa joj, kao živa, tako uzdrhtaše i poleteše.

Pandurović, Sima - PESME

dana, kad se zapenuša Dubinom duše gnev skriven i tajan; Kada nas opet, kao u snu mučnom, Zagrli Beda velika i živa, A bolno srce, u trzanju žučnom, Procvili strašnom pesmom bez motiva; O, u te dane da mi se preneti U nepoznate,

I s bojama koje upija lepota Noći, ovaj svet se s drugim svetom sliva U meku sliku zadovoljstva živa, U život jednog sna i san života.

Ako budu živa, — ja ću ih već reći. Ali su mi jedno obećanje dužni: Pa im suza za mnom ne sme tad poteći, Ni uzdasi teški, ni

SMRTI Ti si lepa sestra milostiva, Klevetana, ružena, slikana Kao užas za stvorenja živa, Kao uzrok sviju naših rana; A večna si sestra milostiva.

— ona koja u svesti i duši Stvara tužnu pustoš, nerečene jade. Kroz svet naših nada, osećanja živa, Kroz domove sreće i kolebe bede, Kroz mozak, srca i sva naša tkiva, Guste, kobne niti što ništa ne štede Nečiji

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

gadarija, „A na rame džida oblivena, „A od po nje vukom opšivena; „Na vrh džide od međeda glava, „Zinula je kao da je živa...“ Takav bješe iguman Đorđije ostroški.

Najzad ću ja: oprosti, Stamena, živa bila! ama sam u poslu vidiš...“ „Oprosti i ti, živa bila, ama kazuj ako imaš što u kraće, jer, kako viđo, ne misliš

Najzad ću ja: oprosti, Stamena, živa bila! ama sam u poslu vidiš...“ „Oprosti i ti, živa bila, ama kazuj ako imaš što u kraće, jer, kako viđo, ne misliš kraju doći!“ prekide je serdar, smijući se.

i špilja, pa se šunjaju na domak gladama, gdje obično gore veliki ognjevi, te blenu i ne smiju im se primaći; ali miris živa mesa, nagoni ih da se zapanje na mjestu.

u crninu gdje se na nebu ukaže, kao da nagađaju hoće li se izjaloviti, ja će iz nje snijeg zamesti, snijeg, njihova želja živa. Ljudi dogone kućama tovare drva, a bogme i oni na ramenima velike klade, a žene bremena.

Bilo ih je, veli, trideset i tri a našijeh dvadeset. Tri su, veli, živa umakla, a trideset ih naši posjekoše. Sam beg Adumović, soko sivi, posječe šestoro vlašadi!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Teško ovci s vukom putujući I pametnu luda slušajući. Teško onom koga vode živa, I još gore koga nose mrtva! Teško onom koga snaga hrani I onome koga drugi brani.

Đe se trava niše i pomiče, Tu zaista nešto živo ima. Žari, pali, udbinski dizdaru, Dok i tvojoj kuli reda dođe! Živa glava dugovanje plaća, Živ ikada, mrtav baš nikada. Zakon veže i staro i mlado, Zakon veže, razlog odr’ješuje.

— Što vide od oca. G) POSLOVICE-PRIČICE O BILjU Rekla iva: „Ne kvari mi žila, od mrtva ću napraviti živa!“ — u narodu drže da je planinska trava „iva“ neobično lekovita (kao i srčanik, lincura).

A ti, patko, šever-pever, A ti, koke, jaja nosi, A ti, jaju, pilu lezi, Pilići vojvodići! Da bih jošte živa bila, Ja bih macu podranila: O ti, maco, mau, mau!

A jošt’ da bih živa bila, Ja bih vola podranila: O ti, volu, rano moja! A ti, kravo, muzo moja, A ti, kozo, brigo moja, A ti, ovco,

Da je njegova najprvo glava za dugo živa, a dobro mudra: U gospoda Boga umoljena, a u gospode udvorena: na divanu božijem štimana i pribrana: ko sretnoga i bogu

(Oči) 31 — Dve vile iz pećine vire? (Oči) 32 — Dvije grede pune bijelih golubova? (Zubi) 33 — Živa zemlja mrtvom gospodari? (Čovek) 34 — Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe? (Novorođenče) 35 — Zemlja zemlju kopa?

čiji se jedan kraj veže psu za ogrljak a drugi za kolac (da ne bi pas pregrizao uzicu) žeravi — ždralovi živina — živa rana koja kad na jednom mestu zaraste — na drugom se otvara zavrćkolo — „kec“, krajnji igrač u kolu zaklad — v.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Poslije nekolika dana ražali se čoveku, pa | stane u sebi govoriti: „Ajde da je izvadim, ako još bude živa! kaka je taka je; a može biti, da će se u napredak što i popraviti;“ pa uzme uže i otide nad rupu, pa pusti uže u rupu

Crn bika sve selo svika. 148. Crno maleno vazdan cara vara. 149. Crno maleno kuću čuva. 150. Crno maleno na putu živa mesa čeka. 151. Crno meče uz polje teče, đegođ kleče, pravo reče. 152. Crno crijevo iz neba visi. 153.

Ujutru kad ga izvedu živa i zdrava pred carevu kćer, ona odmah dovede berbere te ga obriju i umiju, pa onda iznese gosposke haljine te ga

Trećega ćeš sresti a on nosi živa goluba, i za goluba podaj štogod zaište. Od orla ćeš iz repa iščupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz

I celu noć su kurjaci po zemlji ispod nje urlikali da je sirota od straha jedva živa ostala. Kad ujutru svane, ona siđe s drveta i pođe opet po šumi ne bi li kako iz nje izišla, ali šuma sve gušća a kraja

Poslije nekoliko dana ražali se čoeku pa stane u sebi govoriti: „Hajde da je izvadim, ako još bude živa! Kaka je taka je; a može biti da će se u napredak što i popraviti;” pa uzme uže i otide nad jamu, pa pusti uže u jamu

Car skoči da vidi šta mu je, dok konj reče caru: „Ako želiš sina svoga živa vidjeti, vrći me na mjesto oklen si me doveo.

Opet putnik: „Pošto je ubiše, baciše je na bunište.” A čoban: „Ako su je na bunište bacili, onđe je i živa ležala.” Kad putnik čuje đe čoban tako na svaku odgovara, zrlo se začudi i pomisli u sebi da bi on bio dobar za prosca

vratu, dok sve devet posiječe pa se skine niz jelu, i polako siđe dole u grad, | onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: baš su to sve divovi izkorijenili i ponijeli!

Ali kad već ostari, pokaja se gospodu Bogu, povrati se svome domu, i jedva živa zateče svoga roditelja, te se s njim oprosti i ukopa ga, te do smrti živje | kao pravi hrišćanin, ali opet doklen je gođ

“ Oni pristanu, a on od nekuda dobavi jednoga miša, te živa zatvori u jednoj škatuljici, i reče im: „Evo vam pamet ovđe, nego odmah bježite doma, i ne otvorajte, priđe no doma

Sveti Sava - SABRANA DELA

i posle druge i treće pouke nepopravljiv bude, takav da se izagna iz manastira kao kakva felagedena, koja je pogibeljna živa rana, koju treba daleko od vas odgurnuti, da i drugima od vas ne bi predao rane svoje.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

(Otvara vrata. Ulazi Jagoda, pokisla, preplašena): Kuku, kaka si! JAGODA: Dobro! Da sam! I živa! CMILjA: Pa zar vi niste s varenikom? JAGODA: Ma kakvim! Verenikom! Vidite! Na šta vam! Izgledam! Jedva. Govorim.

Potrčim za njom, oborim neke kufere, nosači psuju, psuju putnici, vičem Vuko, Vuko, ona ništa! Stignem, a ona živa premrla! Posle se dosetim zašto. IKONIJA: Nisi joj osto u lepoj uspomeni?

PROSJAK: (za sebe): Reko sam ja da će biti mišja rupa za dukat! GOSPAVA: Živa, a više ništa od života! Ni uproleće pred „Malu astronomiju”, ni u bakalnicu, u miris vanile, cimeta, finih sapuna..

Stanković, Borisav - JOVČA

Neku sreću imala što mi nju rodi, a inače... VLADIKA A Vaska ti je, neka je, hvala Bogu, živa i zdrava, što niko nema. Gledam: izrasla je, razvila se i pod nebom mučno da je takve ima.

to je sve moje, i ništa više. VLADIKA Ako, ako, Jovčo. Neka ti je živa, zdrava! Pa, kako je, dao Bog, već izrasla, ušla u godine, neka se sa srećom nađe i kakva prilika, muž...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

krepko bi[h] želio da se namerim na kog pustinjika da s njim odem u egipetske i u arapske pustinje, gdi nema stope čoveka živa.

Ne starajući se ni za kog živa, ne valja nikom živu da je na tegotu. Trudom svoji[h] ruku valja da se [h]rani; a [h]rane mu samo toliko valja koliko da

Iz ovoga sudim da, da mi je mati živa bila, ili barem Jula sestrica, ne bi[h] nikada iz Banata izišao. Bio sam već utešen, kad mi se probudi drug, i,

kad jošt nije bilo nikakve druge, koju, čitajući, k visokoj su mudrosti, sireč k poznanstvu boga dostignuli. Živa i dejstviteljna knjiga, iz koje u svako doba, svaki čas i svako trenuće oka, k očima, k ušima, k svim čuvstvam, a

sažegli i za malim je ostalo da nisu i njega zajedno s knjigama spalili; i da su smeli od Turaka, zaisto bi ga sažegli živa, jer se je usudio bio protiv sabora, dugi[h] postova i mrtvih kostiju pisati.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Svi možemo spavati bez brige. — Kâ onaj, koga je bog blagoslovija i živa i mrtva — doda Dundak. Sad se zavrže razgovor o svačem, a najviše o prošlim sijelima.

Bakonja opet zažmuri, prekrsti ruke i započe: „O Isuse, slatki, mili, Od mene se ne odili! Duša moja nije živa, Ako tebe ne uživa! Ti si rados u žalosti, Ti si sunce u tavnosti... — Poslušajte redovnici, Svete crkve odvitnici...

— Ja sam ti, oče, najveći grešnik na svitu... Ja sam sav ogriznuja u krvi... Ja sam zaslužija ne višala, nego da me živa peku... Pivalica zaćuta. Brne vidje kako mu se ramena malko tresu i ču kako mu cvokoću zubi.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Ćutljive — ko od strašne brige. Zbijene — ko od teškog straha. Ja znam da svaka kao živa (Mada neima oka, uha!) Za mene neki govor skriva U nepomičnoj urni duha.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ja hoću da umrem u ovoj jazbini. Meni je ovde dobro. Gubi se odavde! — Pomozi joj. Dok je živa, paliće ti sveću na grobu. A ti znaš kakva je tvoja duša: ribica u krvi! Ne možeš da umreš s njom. Pomisli samo...

Oženio si me Simkom da bi ti Milunka bila bliža. Sebe si ženio, a mater je još bila živa... Radio sam više od svakog mučenika na zemlji. Moju muku trošio si na Vukašina i politiku. Trpeo sam i ćutao.

Onda ga opet pusti: — Je l’ nećeš da pucaš u mene? — Neću... — krklja vojnik. — Živa ti deca? — Živa mi deca. Zagleda mu se u oči: liči na Mijata. — Pevaš li ti uz gusle? — Pevam. Pucanj.

Onda ga opet pusti: — Je l’ nećeš da pucaš u mene? — Neću... — krklja vojnik. — Živa ti deca? — Živa mi deca. Zagleda mu se u oči: liči na Mijata. — Pevaš li ti uz gusle? — Pevam. Pucanj. Tola ga steže svom snagom.

Aja sam tebe dosad mogao stoput da udavim. — Neću. — Zakuni mi se u decu. — Živa mi deca. — Ti nemaš dece — drhti. — Udaviću te! — Imam. Nisu mu oči zle, misli Tola i gleda mu u zenice.

— A za Simku ništa ne pitaš. — vrti glavom. — Jedva je živa ostala — dodade i požuri za poslom. ...Posle petnaest godina prvi put ponovo dolazi u manastir.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Čitave su ulice izumirale. Jedino je mržnja bila živa. Rogati i repati mrzeli su jedni druge, a. još više one bez rogova i repova.

— Ko kaže? — kao živa vatra planu car Peletin. Za kratko vreme i carevina Peletina bi ograđena još višim, još strmijim zidom.

Niko nije znao gde je vrana. — Pa, ona je već odavno u penziji! — seti se jedan od dvorana. Ko zna da li je i živa? — Neka se izvidi! — odseče Peletinka, a Peletin dodade: — Neka se izvidi ovoga časa! Princezice su ćutale.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

— Živa neću iz svog zavičaja — odgovorila je Ljubica — a mrtvu me mogu i psi izesti. To je bilo u jesen 1813. godine.

To je bilo u jesen 1813. godine. U jesen 1842. Ljubica je napuštala svoj zavičaj, još živa. Iz Novog Sada, mladi Mihailo je strepeo za majku, koja je, poslednja od Obrenovića, ostala u Srbiji, i tražio njeno

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Al' ništa zato! Hvala, goste moj, Naveki hvala! Rek'o si mi dost'. Alfa i omega! O mudra smrti! o samrtnička Živa mudrosti!

Pred njom, u ormaru Od ebanosa, ukoženi krasno, Taso i Platon... U kaminu staru Još živa vatra i crveni jasno... Budna je. U ruci bledoj kao hladni Paroski mramor, u to pozno doba Drži i čita moje „Pesme“...

S bolom kuda ćeš i gdje bi?! Mi pjesme tvoje, i drugova sviju, Što svoje duše na zvjezdama griju, Sveta smo živa porodica tebi!

se lepi snovi moji, Jer glavu tvoju venac sad pokriva, Kraj tebe drugi pred oltarom stoji Prosta ti bila moja ljubav živa! Čestit'o sam ti. I ti reče „Hvali!“...

Ne vidim od toga ni sena; Po tvome licu radost se razliva... I svršeno je! Ti si sada žena Prosta ti bila moja ljubav živa!

Našto ružne reči? O sreći svojoj čovek vazda sniva; Bol, jad i patnju smrt jedino leči. Prosta ti bila moja ljubav živa! V.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

našao pred Partenonom i Erehtejom; imao sam samo da opišem svoje utiske pred ona dva hrama, pa da vidim Aristotela živa pred sobom.

I za to su bile potrebne razne studije. Kada sam ih dovršio, moradoh razmišljati kako da ga stvorim živa pred sobom. da bih u tome uspeo, morao sam izmisliti kakav događaj ili lični doživljaj u kojem bi on, kao glavna

Radilo se, dakle, o jednoj dramskoj sceni čija radnja je bila plod moje uobrazilje. Da bi ta radnja bila živa i zanimljiva, upleo sam nju i neke sporedne, mahom izmišljene, ličnosti ili sebe samog.

Upoznao sam sredinu i prilike u kojima su živeli. Da bih svakog od njih stvorio živa pred sobom, izmislio sam kakav događaj u kojem bi on odigrao glavnu ulogu i njime upoznao čitaoca sa svojom naukom.

„Ova rasuđivanja i mnoga druga dovela su me do ubeđenja da je svakolika materija koja se nalazi u vasioni, pa bila ona živa ili mrtva, sagrađena iz sitnih, nama nevidljivih delića.

Kako je svet postepeno postao kad su se uskovitlani atomi okupili u mrtva i živa tela u kolu besprekidnog razvitka. Hipokrates ga slušaše bez predaha, prekidajući ga samo po gdekoji put da zatraži

„Ne bejahu li to“, prekinuh ga ja, „uveličavanja i pričanja iz „Hiljade i jedne noći?“ „Ne. To je bila živa istina. Jer Arabljani su učinili sve da znanja Staroga veka, a naročito grčku nauku usišu u sebe; oni su prisvojili i

„Tako? - A da li je to baš istina? „Živa istina! - O tom sam se uverio kada sam prevodio delo arapskog astronoma Alferganija.

Toričeli se zapitao koliko visoko se može živa takvim šmrkom podići. Kako je živa četrnaest puta teža od vode, Toričeli je zamišljao da se ona ne može popeti više od

Toričeli se zapitao koliko visoko se može živa takvim šmrkom podići. Kako je živa četrnaest puta teža od vode, Toričeli je zamišljao da se ona ne može popeti više od rifa i po.

Burence sa usoljenim morskim ribama, zemljani krčag, napunjen vinom i jedna živa guska, koja je svojim gakanjem pozdravila prisutne, bili su takođe sastavni deo prtljaga. „Hana!

nejak, da su obe komšinice, koje sam poslala u Grentem po okrepljenja, bile ubeđene da ga pri povratku odatle više neće živa zateći. „Ali majčina nega i staranje podigoše i održaše mališana u životu“, dodade sveštenik.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I komandant uvede seljanku u štab. — Govori, snajo. — Ete, imam unuku, gospodine, devojku. — Nek' je živa. Pa? — Pa je nešto slaba. Recimo strunila se ja li šta. — Pa onda? — Pa jedan vojnik, znaš prevari me da je doktor.

svojoj iskrenoj srbijanskoj duši, u kojoj se prosto od gomile pepela nenadno stala razgarati tako reći čitava jedna živa vatra.

I sve tako dok ne spazi Skoplje, kad svi umukoše, jer Jaćim ponova zavrišta: „Gde si, kaže, dušo naša, željo živa? Gde si, Dušane, kruno carska, da vidiš sokolove tvoje sive? Da li znadeš da nam je carstvo veće i od tvoga.

U čemu je taj zločin, njegov zločin radi koga je pregažen, isceđen, odbačen? Ulica je bila živa i šumna i prolaznici su protestovali zbog prašine koja se podizala.

Topovi nisu mogli dejstvovati, jer se protivnik nije mogao da vidi. Međutim, puščana paljba bila je vrlo živa. Ispred nas treštale su puške, kao na manevru.

— Pa to kod vas, bolan, sve pomrlo — čudi se kao Iketa sve više tronut. — Nije sve pomrlo; ima, ’vala Bogu, još živa naroda, — odgovara mu onaj — nego ti, gazda-Iko, sve nekako potreviš te pitaš za one pokojne.

Sve je prošlo, mili moj, druže moj. Samo mi ona živa žurba uveče, uoči dana moga polaska za put, još stoji jasno pred očima.

A nedavno čujem ja da je ova žena živa. „Ama, rekoh, nije moguće: hiljadu godina je nisam video.“ „Živa je, kažu mi, živa i zdrava, i silna, i možeš je videti

A nedavno čujem ja da je ova žena živa. „Ama, rekoh, nije moguće: hiljadu godina je nisam video.“ „Živa je, kažu mi, živa i zdrava, i silna, i možeš je videti kad ti je drago.“ — „Šta kažu?

A nedavno čujem ja da je ova žena živa. „Ama, rekoh, nije moguće: hiljadu godina je nisam video.“ „Živa je, kažu mi, živa i zdrava, i silna, i možeš je videti kad ti je drago.“ — „Šta kažu?

“ „Živa je, kažu mi, živa i zdrava, i silna, i možeš je videti kad ti je drago.“ — „Šta kažu? mislim ja, živa; videću je, nego šta, moram je videti.“ I tako pođemo jedno veče pod ruku, kao s tobom ovo, da mi je pokažu.

E, a sad mislim ja: a šta bi Svetlana bila bolja da je živa? Isto ovo bila bi da je živa. Žena trgovca, čiji je vidik od kuće do dućana, i od dućana do kasapnice, i od kasapnice

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I činilo mi se da je živahna, žustra, blještava muzika samo u nekom tobožnjem, konvencionalnom, vanjskom smislu vesela, živa i blještava, ali da je ona, u svojoj intimnijoj biti, uvijek, i bezizuzetno tužna.

U razgovoru s mojom bolničarkom pokušao sam da lukavo doznam da li je u mjestu još živa uspomena na mog nekadašnjeg učitelja violine. Ali nije mi uspjelo da doznam ništa. Pa da!

Ništa vam nisam na silu naturao, dozvoljavao sam vam da kažete otvoreno ono što mislite... — To je živa istina, oče, mora se po duši reći — požurim se da mu priznam.

I zato se bez časka predaha vrtio, kretao, koprcao — živa pregršt ucrvanog nemira. Neka vrsta istočnjačke Tantalove muke i Sizifova posla u isti mah.

— Ali Šekspir, ali Molijer! Pa to je živa pozornica; to je spektakl. — Ne, to je obmana. U stvari, Šekspir živi na pozornicama po svojim slabijim mjestima, po

Još ucmeka pokojeg nespretnog poreskog činovnika s punom kućom djece, i ispeče živa ili skuha u rakijskom kotlu, na tihoj vatri, po kojeg sreskog načelnika sa zlatnim širitima.

Između dva ljudska stvora povezana krivicom ona raste i radi dok su god oni živi, i sama živa stvar. Tek smrću krvnika ili žrtve ona je završena, zapečaćena. Zauvijek fiksirana.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

ga na dlan i pruži preda se, ali mu ruka toliko drhtaše, da novčanik pade u prašinu, a on zamuca: — Tako mi dece!... Živa mi deca!... Braćo moja!... — Diži to! — viknu Pantovac. On podiže novčanik i opet ga pruži unapred.

— Ha, pobro, je l’ to snajka? Živa i srećna bila! Gle đavola kakvu je curu prevario. Starče, kažem ja tebi da je valjano! — reče, okrenuvši se Vuju.

Gle đavola kakvu je curu prevario. Starče, kažem ja tebi da je valjano! — reče, okrenuvši se Vuju. — Živa bila! — odgovori Vujo i pogleda je oštro, kad mu ona priđe ruci. — Sad možemo to, radi viđenja, a posle ne moraš.

— Ništa, čekaću vas negde u potoku ili u šumi. — A, tako bi i moja baba, da je živa, mogla hajdukovati... — Stoj ! — viknu Stanka, osvrćući se oko sebe, kao da traži kakvo oružje.

»Sad ovoga trenutka behu dva čoveka živa, behu ovaki isti kao što sam i ja, i gle...« Pantovčevu glavu dohvatio plamen, zgoreo svu kosu i po kući se prosu

Ali neće!... Dok sam ja živa, neće me promeniti ni oturiti, jer, Boga mi, onda može biti svašta... Ja sam radi njega ostavila sve...

— Maco, evo ti dragana! — viknu jedan gost, kad Đurica uđe. Jedna plavojka, malo pogurena, jasnih i svetlih očiju, živa i strasna izraza, ustade iza stola i pođe nasusret Đurici. — Gde si, Mišo; kamo se ?

»Da li je živa, jadnica — pomisli on za majku — ili je i ona zaklopila umorne staračke oči ?«... Kao odgovor na njegovu zebnju začu se

Nikad nisam ovako... ni u Beogradu. Ova Jula para vredi... Vidiš, i on se opio, a da je hteo mogao me je živa odneti u srez. Sad vidim da mi je prijatelj....

Sad bi hteo da me nema, a on da uzme drugu... mnoge druge na moje mesto... To li bi ti hteo ? Ne!... Dok sam ja živa, nećeš uzeti drugu... Zar tolike moje muke i sramotu da pogaziš, pa da me oturiš kao pseto!...

Ne smem ja buditi kapetana za svaku sitnicu... moram znati zašto. — Đurica... Đuricu hajduka da mu sad predam živa... eto, to hoću... trči, budi ga! Pandur se uozbilji, počeša se iza uha i zapita ozbiljno: — Ama ko si ti?...

Razne prijatne slike iz napada, koji će sledovati, već se unapred javljaju, i on već vidi pred sobom živa, povezana hajduka... On mu odaje sve svoje jatake, priča o celoj organizaciji velikoga zlikovačkoga društva...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar mu reče: — Bežim od pomora, jer tamo kod nas na zapadu strašno umire svet, i gde pomor pređe, nijedna živa duša ne ostane.

Kada ga ona vidje, i obeseli mu se i ožalosti: obeseli što ga opet vidi živa, a ožalosti bojeći se da će saznati car, pa da će ih oboje pocjeći.

Onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: „Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!

Trećega ćeš sresti a on nosi živa goluba, i za goluba podaj što god zaište. Od orla ćeš iz repa iščupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz

Poslije nekoliko dana ražali se čoeku, pa stane u sebi govoriti: „Hajde da je izvadim, ako još bude živa. Kaka je taka je; a može biti da će se unapredak što i popraviti.

Mali im reče: — A hoću li ja smjeti prenoćiti? A oni mu rekoše: — Nemoj nipošto, jer te više živa neće biti. Ali ih on ne htjede poslušati, nego ode u grad, pa uđe u jednu sobu, te sjede za sto i izvadi onaj

Pošto dođoše pred kralja, rekoše mu: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mogô dovesti živa kralja đavolskog. — Dobro, ja ću za to doznat je li istina, — reče kralj.

Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš dovesti živa kralja đavolskog. — Ja nijesam, — odgovori Grbo. — Jesi, — reče kralj. — Ili mi ga dovedi, ili nema na tebi glave!

Onda car zapovijedi da donesu jedan tanjir živa ugljevlja, a jedan dukata; da ogleda čini li to dijete iz ludosti ili od svoje volje.

Opet putnik: — Pošto je ubiše, baciše je na bunište. A čoban: — Ako su je na bunište bacili, onđe je i živa ležala.

— Šuti, budalo, — odgovori mu otac — zar misliš da će iz živa jagnjeta izvaditi džigericu? Kad bude džigerica, biće i jagnje.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Miran sam: ni trun srdžbe ili čega Što pravi smešnim nemoćne i jadne; Smrt, večno živa, budućnost je svega — Sveg što rođenjem u kolevku padne.

Tu ćemo gledati da se lepo sniva. Da je svaka radost novina za nas, Da nam brige beže, s njima slutnja živa. U srcu će biti izmirenje, spas I ljubav što prašta i što jade nosi K'o proleće zimu, kao mir talas.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Kada bi mi neko nešto rekao, pojavila bi se živa slika predmeta koji je ta reč označavala i ponekad nisam mogao jasno da razlikujem da li je to što sam video stvarno

Potom, odjednom neočekivano u tišini noći, živa slika tog događaja bi mi se nametnula i ostala uporno pred mojim očima, uprkos svim mojim naporima da je odagnam.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Čim pomenuh reč razvoj, evolucija, Bilharc se ustremi na mene kao zolja. Baš tih dana vodila se živa diskusija između biologa i teologa.

dela saznao sam da u svim slučajevima, kada se radi o velikom broju individua, bilo da su aktivni molekuli ili aktivna živa bića, i koji na posmatrača deluju nekordinirano, moramo primeniti takozvane statističke metode ispitivanja.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

„Nije druge, treba se povratiti kući”, odluči čvrsto. „Jede se i troši, a ne dobiva se” . — Zahvati je živa želja za svojim domom. I posle tvrde odluke da će sutra otputovati, čisto se smiri.

Njegova svetlost rasiplje se poljem i šumom. Uvukla se u doce i provale. U okolu nigde živa glasa. Vazduh je vlažan; noćna rosa kvasi mrku zemlju i suro kamenje i istiha zaleva belo zimsko cveće što se iza kamenja

stoji kod prozora i gleda kroza nj na ulicu u tuđi svijet, i ničemu se već ne nada; tuga je trga, a iz nje se ispoljuje živa čežnja za zasjenutim gradom. Samo da joj se povratiti otkuda je došla.

Selo je pusto, mirno, i da nije pod murvom plješivi „Poponcij” i stara Mare, zaželeo bi se živa stvora. Ono dvoje istavilo je na tlehu svoju robu; danas se ne zadirkuju, jer im je trgovina različna; trpljivo

je more kao neku čudnu, golemu, nemirnu lokvu, ali ovo što joj je sada na dogledu beše, preko čuda, nešto čista, živa, sjajna, što se ne može da zamisli, a ne nađe ni jedne reči da svoje divljenje njome izrazi.

kulama hladno, mračno, puno surih stvari: niskih vrata, tesnih tajnih stepenica po kojima se silazilo u podzemne rupe, živa groblja osuđenih samotnika. Pa dugi mračni hodnici kroz koje se strepeći prolazi.

Je li, opet ću užeći oganj u svojoj kući? I opet ću se penjati uz naše krševe i odmoriću se kod staroga krsta od živa kamena... Neka, neka, ozdraviću... — Hoćeš, daće bog, — tužno odgovara stara. — Ali zaspi, sviće!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ona je zato toliko jedra, silovita; Kulenović joj često beleži i akcenat zato što je živa, neposredno izgovorena i neotuđiva od sveukupnog svog zvučnog tkiva; ona ne prihvata nikakvu naknadnu meru, nego u

Sve te perspektive sažima, u sebi sadrži dinamična, živa reč u razgovoru, u sporenju sa drugima i sa samim sobom, sa vlastitim nedoumicama.

Načelno i paradoksalno govoreći: sva je dijahronija sažeta i živa u sinhroniji, i sva je sinhronija projektovana po dužini cele dijahronije.

Kod Nastasijevića je bila tako bogata rukopisna zaostavština da su u izdanje ušla ne samo njegova dela nego i živa istorija njihovoga postepenog nastajanja. Ko redom bude čitao oseća se kao da je uveden u piščevu laboratoriju.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

VASA: Pa nemoj tako, Živka; to je rekla pre, dok nisi bila ministarka, a sad, evo ja te uveravam, ne bi tako nešto za živa boga kazala. A posle i nemoj tako da meriš reči u familiji.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

lik koji u VIII glavi ulazi u roman, gazda Marko, ne razgovara s junakinjom; jedino što joj je pri ljubljenju ruke kazao: „Živa bila, kćeri!

užas oseti kako joj se ispod njegove ruke odjednom, silom, protiv njene volje, poče polovina da uvija, i prsa joj, kao živa, tako uzdrhtaše i poleteše”.

Ali je, očigledno, bila potrebna živa, pokretna slika o povijanju kiše. Kažemo pokretna zato što je Crnjanskom stalo da prikaže i neke vrlo sitne pojedinosti

Tokom ovog unakrsnog posmatranja, dugog i mučnog, psihološki vanredno motivisanog i sa jedne i sa druge strane, dva se živa ljudska tela na naše oči preobražavaju u maske, neskladno pokrivene mnogim komadima odežde.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Široko i daleko ide njegovo pitanje. Pita on jesmo li još živi svi što smo pod Turcima, je li živa Srbija, kamo pri pitanju okrenu glavu, te da li mu se vredi prekrstiti kad se doveče bude vraćao pored Gračanice u

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ Na to ti se pesma Istom sad odziva: To ti nisam rekô, Dok si bila živa. »Javor« 1892. (HAJNE) Jest, mnogo su me mučili Na ovom svetu divnom, — Jedni sa svojom ljubavi, Drugi sa

“ A kralj siđe, umetniku priđe, Potapša ga rukama obema. „Razumem te — i nagradiću te Tvoje delo istina je živa Lepa žena anđô nam je pravi, Lepa žena i đavo nam biva.“ »Orao« 1891.

Daj ti, Bože, dobru sreću I zakrilje od svih zala — Al’ da j’ živa tvoja majka, Grozno bi se zaplakala. »Bosanska Vila« 1889.

Oštra zima, al’ joj blaga nega, Zima stere pokrivač od snega. Zima zbira oko ognja živa, Gde nas guslar pesmama dariva. A u školu čilo idu đaci, Da s’ pokažu na zimi junaci.

Decu grli, decu ljubi Da s’ zagreju od celiva: Decu ljubi, decu teši: „Ta još ima Boga živa!“ »Neven« 1882. UDELA SIROMAŠNE UDOVICE (Uz sliku) U hramu je stajô kovčeg — Kô da moli kamen sinji: „Udelite, ko

Pa kô onda tako i sad biva: Kad već snaga malakše nam živa, Odbije se vetrina od lađe — Tvrda vera spasitelja nađe. »Neven« 1882.

“ A bogatiš ima toga, Al’ je srca kamenoga. Neću dalje... grozi mi se, Zadršće mi duša živa — Kad se setim da i danas Ovde, onde tako biva.

»Neven« 1881. MALO PROSJAČE (Uz sliku) Oh, šta li si ti još kriva, Ti nevino čedo milo? Da je majka tvoja živa, Znam da ne bi tako bilo. Da je óca u životu Ne bi dao — vera tu je — Da mu ćerka ovom svetu Milostivom dosađuje.

Ona nosi na dnu srca, Nosi vojna živa — Sinje more u dubini Njega mrtva skriva. »Srpske Ilustrovane Novine« 1881.

“ To je tamo strašno i da s’ u san sniva. Ali, jaoj, Mrgud ima oca živa — Pa kad stigli glasi do starca kukavna, Te na svetao obraz pade senka tavna: Zaplaka se starac prvi put svog veka,

U tiranskoj strasti Antipater pliva: „Hvatajte mi, sluge, Demostena živa!“ Pojuriše sluge Kao besni hrti, A on naže, ispi Gorki pehar smrti. Šta učini, čoče, Žalosna ti mati?

Ao slone, ao slone, Kol’ka ti je njuša! Da zamaneš, pobegla bi Svaka živa duša. Dođe dečko, nešto šapnu — To slona ne vređa: Slon se saže pa ga diže Baš sebi na leđa.

Miljković, Branko - PESME

prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire TIN S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu više ne doziva prostore izgubljene koje poseduju

doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi

Oh, gipka sliko varke, varko živa, kad kamen vida njeno lice biva. Daj mi snage da neporočno ljubim dane započeo tužno.

I koja strana sveta poklon biva Kad bdiš jedina zvezdo nad izmišljenim krajem, Ljubavi moja mrtva a ipak živa? XII PROPOVEDANjE VATRE Ljubavi moja mrtva a ipak živa Nek u svom danu nedorečen gori Nek igra se pesnika dok pesmu

XII PROPOVEDANjE VATRE Ljubavi moja mrtva a ipak živa Nek u svom danu nedorečen gori Nek igra se pesnika dok pesmu ne stvori Pticom osvetljeni pevač koji u meni prebiva.

I kraj vatre kojom ne hrane se dani Zakopani lelek i nenađeno blago stoje. Ljubavi moja mrtva a ipak živa O sve što prođe večnost jedna biva I nema mene al ima ljubavi moje.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ona je izlivena u jednom jedinom mahu i uglačana čvrstim vazduhom i horizontima. To je živa bronza koja raste kao biljka i kao zver već četrnaest godina.

Maska od divnog, poliranog vremenom, crnog drveta; ona je jedinstvena kao umetnički rad i živa u ovoj podnevnoj mađiji. punoj sunca. Kroz rupe se vidi čovečiji pogled, sjajan i nerazumljiv.

„silkes“, tonguavana, koja se svuda u ovim krajevima, gde je veći deo godine savana pokrivena kišom i vodom, nalazi živa i pod sasvim sasušenim tlom.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

“ E, mislio sam sve će nas paša posjeći. DRUGI TURČIN: Naljutio se, a oči mu kao živa vatra sijevaju. Sreća naša te se, prikliješteno u tomrucima, nađe još pođešto đaurskoga roblja, te da njine glave ne

Dobro si izmudrio, te ako ti za rukom pođe, da bar vidimo toga čuvenoga hajduka!... ĆERIM: I da ga živa uhvatimo! PRVI TURČIN: Ja ću ga sobom vezati! ĆERIM: Ja ću mu ponuditi, pa neka bira: od volje mu je nož, a lisica!

Jaramaz olju!... A volio bih ga živa peći, nego iz zlatna fildžana jeminkavu srkati. HASAN: Živa il’ mrtva, Vezir ga sutra mora imati... Šta da se čini?..

Jaramaz olju!... A volio bih ga živa peći, nego iz zlatna fildžana jeminkavu srkati. HASAN: Živa il’ mrtva, Vezir ga sutra mora imati... Šta da se čini?... Govor’te sad! ĆERIM: Da se ubije!

RADAK: Osvetimo ga! (Svi seljaci sa isukanim noževima viču: „Osveta!... Osveta...“) Odsad gde živa vidim Turčina, Tu će poginut! SVI SELjACI: Tu nek pogine! (Jedan Rudničanin dolazi.) RADAK: Otkuda ti, dobar čoveče?

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Kad me oko dva časa posle pô noći probudila živa i bliska puščana praska sav je ostali šanac spokojno boravio dubok san.

a Turci odmah uvedu u borbu još četiri sveža tabora sa celom jednom poljskom baterijom — i tako se otvori vrlo živa borba.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Dočarali si ptice Da lete po cveću, Slavuji da se s mojom Pesmom nadmeću. V Oj devojko, željo živa, Što si tako žalostiva? „Ja sam snila malo prije Da u tebi srca nije!“ Kad si snila, zoro bela, Tad si ga odnela.

LXVIІI Ta želela si sina, Eto ga imaš sada. Evo nam sna na javi, Evo nam živa nada. Evo nam jarka sunca, — Sad nigde nema tame; Evo se smeši na te, Evo se smeši na me.

Već devet godina na ranama leže, Kô devet koprena, Nad srcem mi, nad ikonom, gde je Živa slika njena. Sve više koprena na ranama leže, Tu na levoj strani; Taj živopis božji i vreme ga čuva I vreme ga

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Iz naših rovova razleže se takođe živa paljba. Iako su četnici disciplinovani, ovom prilikom su gađali bez naređenja. Trebalo je da to bude kao neki pozdrav

Među vojnicima ugledah i poručnika Kostu „Turčina“. — Željo živa! — uzviknu kad me ugleda i priđe da se pozdravimo. — Otkud ti zaluta ovamo? A ja čuo da si ti umro.

Ali voz je polazio tek posle podne. Pričanje Dragišino prekide živa pucnjava iz pušaka, negde oko „Slonovih ušiju“, na Vetreniku. Poče i mitraljez. Kroz noć sinuše raketle.

Gledao sam u daljinu, pa mi se onako bunovnom pričinjavalo kao da vidim redove bodljikavih žica... A to je bila živa ograda, a iza nje mnoštvo kokošiju. „Vojska ovuda nije skoro prolazila — padalo mi je na um.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ova knjiga dakle, i bez njega i mimo njega, sva je zbog njega, radi njega, a u njegovu čast živa i njime a ne samo onim što u sebi nosi: on je, bar delimično, nikao i iz nje.

No ne! To je davno bilo, povjest sada mrtva, A ljubovi našoj živa podobaje žrtva. Poj koja je sreća onog koji ljubljen ljubi, Jogunasti kako dane u pustoši gubi; Kako ljubov, kud god ide,

zazid'o, Tebe pomnim, duši mojej vozljubljena Vido, Sreća, velim, u slobodi čovjeka počiva, A sloboda u ostenu razumnome živa. Prisustvija tvoga na me sila je tolika, K'o materi svega, zemlji, sunce, neba dika.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

(Boško, Bogdan i Stanojlo sa golim noževima odlaze, Mira dolazi.) MIRA: Oh, željo živa, Je l’ tebe gađô? STANIŠA: Mene! MIRA: Moje je srce gađao.... STANIŠA: Moje zaparao....

Zar nisi još?... KAP. ĐURAŠKO: Jesam. Al’ nisam znao, svetla gospođo, Da jednih grudi tvrde kosture Dva živa srca hrane čelična: Jedno razmrskah vrelim olovom — On mrtav pade...

Što tvorca moćnog delaonicu Izrazom tužnim uma nesvesnog U dućan stvaraš prostog majstora... O, željo živa moje mladosti, Uobraženja mojih idole! Moj danče sjajni! Sanče varljivi! Grehova mojih druže marljivi!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Skupiše se ovi. Samo Šaćir Pulac zagrabi uz onu stranu od džamije, a ja zažego' iz štuca — pras! Živa ga zemlja ne dočeka... — Budi na riječi, pri kojoj si, a men' s' čini, da je Šaćir lanjske godine na saraorini poginô?

“ Ne dovrši. Zviznu sablja! Ljudi moji, nećete mi, more biti, vjerovati, a ovo je živa živcata istina: sat li, podrug li, stajô je trup usprav, a glava se otkotrlja, pa govori: — „Kaurine, veli, pri'vatio

Muka, živa muka je mene, glavati gospodine, razumjeti! Sudac: Ja te ne razumijem, ali će te razumjeti jedan drugi gospodin.

Nigdje vedra i nasmijana lica, nigdje živa i vatrena hoda i koraka. Ovaj svijet, što promiče kroz ove tijesne, krivudave i prljave ulice, tih je, miran, staložen,

Bojić, Milutin - PESME

jedna zorom kô dželat nas budi, Briga jedna vas dan u stopu nas prati, Briga jedna svu noć nagriza nam grudi: Je li živa mati?

I kad jednog dana tvoju glavu malu Osetiš da jesen pepelom pokriva, Zaplakaćeš gorko bolom srca živa Što si čar lepote stočila u šalu. Tad ćemo se sresti. Daleko, beskrajno Biće naše duše toga bonog časa.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

u antologijskim primerima Vukove zbirke odgovorila je "krugu iščekivanja" evropske kulturne javnosti, postajući živa potvrda prvo Herderovih, a zatim Grimovih ideja o usmenom pesništvu.

Jakšić, Đura - PESME

Uvele su grudi moje, Tvoja ljubav — vatra živa — Pa se bojim, starac sedi, Od plamena i goriva. 1875. KARAULA NA VUČJOJ POLjANI Nasred kule karaule, Oko vatre

viče stari, A sinovi graničari Reč mu drugu ne ščekaše: U rukama njihovima Handžari se zablistaše, A krv lopi srca živa Sa čelika i sečiva... Ponoć stade od miline, Pa u čudu samo huče, Gledajući dve stotine, Kako beži i jauče...

— 1877. KALUĐERI Gledô sam vam metanije Kad varate boga živa; Gledô sam vas gde se pije, Gde se jede i uživa.

Nastasijević, Momčilo - PESME

X Vol, i zacrnelo. Al’ hoću, jer biva, rana li, duboko da je živa. Iz pakla ovog za zraku nekud raja. Iz greha da je neko svet. I muku ovom, i mutnji, da nije kraja.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Samo još to je trebalo! — Ona, sinko! Došla i veli: »Živa natrag neću, pa bijte, secite! To je. Živa ja tamo više neću!

Samo još to je trebalo! — Ona, sinko! Došla i veli: »Živa natrag neću, pa bijte, secite! To je. Živa ja tamo više neću!

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Inače se g. rado nosi bolesnicima kao ponuda (npr. u nar. pesmi, BV, 7, 1892, 125). Kada se izvodi živa vatra, treba pored ostaloga poneti jednu d. (S. Trojanović, Vatra, 81). »Rakita koja rađa d.

Trojanović, Vatra, 68; 99; 125), koji se vadi u lustrativnom cilju; na d. se čak ponegde i izvodi živa vatra (іbіdem, 238). Nagorelim d. prutovima, prilikom izvođenja žive vatre, peca se stoka (іbіdem). D.

, ѕ. v. ž. og.) i perućina (BV, 16, 401). Ugljenom od l. leči se živa rana (SEZ, 13, 358), mana srca (ib., 366): pije se u vodi kod bolesti stomaka (SEZ, 14, 225); posipaju se njime noge

OD o. kore prave se lile za petrovdanske vatre (GZM, 6, 368). Iz nje se vadi i živa vatra za čišćenje ljudi i marve (GZM, 6, 272). U Samoboru o. (ili smreka) može biti i božićno drvo (ZNŽOJS, 18, 57).

Nešto slično rekla je i u istočnoj Hercegovini: »Ber̓te mene, ne čupajte žila, Ja ću vratit od mrtva živa!« i tamo se ceni »kao univerzalni lek« (GZM, n. s., 23, 1968, 61). Upor.

s., 23, 1968, 61). Upor. bilogorsku poslovicu: »Trava iva od mrtva čini živa« (ZNŽOJS, 45, 1971, 500, Bjelovar), za koju se pretpostavlja da je sastavni deo »čarobnjačke formule iz kakvog starog

Ćipiko, Ivo - Pauci

I kad to pomisli osjeti u sebi utisak kao da gleda da mu neko sinu Radi trga desnu ruku sa živa tijela. A jedne noći premišlja: što bi od jedinca Rade bilo po njegovoj smrti?

Petar mu potanko ispriča zašto je došao, i naglašuje: — Meni je, onako mi djeca bila zdrava i živa, sto puta rekao pokojni Niko, dok je bolovao, kad bi mu natuknuo da su njemu moji sinovi što mu je i Rade, i mili mu

Ali ako ga zakon primora da je na komade dijeli, da je kida? ... I kod te pomisli opet mu se predstavi živa slika: čini mu se i teško mu je, kao da ko trga Radinu desnu ruku sa živoga tijela.

Prisluškuje na sudu tuđe poslove.. . Ali, Rade, ne spominji mi ga! .... —A što? —Ne mogu da ga već vidim živa! ... A prije, kako—tako, nekako se bila na nj navadila...

I toga časa osjeti oko sebe prazan, pust prostor, i u tome prostoru uokolo kao da nema ničega živa osim njega. Kao da se odijelio od svega svijeta, i, kao nikada dosada, u toplim suzama sazna i osjeti u sebi svoje

uz jaruge šapore, a gazeći po svojoj livadi, sada blatnoj i kaljavoj, pomisli kako je otrag malo dana bila cvjetna i živa, i kako je ispod kose jednako padao i cvijet i trava... U varoši ne svrne nigdje, već ravno uđe u dućan.

—Vele varošani... —Videćemo! — plane Rade, i oči mu sinuše. — Ne dam zemlje dok mi je glava živa!... Ne dam je do boga ! —Pusti, Rade, sinko! Što slušaš tuđe ljude?— umiješa se stara.

Nigdje ni živa stvora; u selu osjećao se zadah umorna života, i težački dah kao da izbijaše iz onih siromašnih potleušica.

Nešto što nije shvatio gonilo ga i guralo u očaj... Umoran, zastade pred borovikom, na dogledu živa mora. ...Pogled mu bludi širokim prostorom, i bol pomalo popušta, razilazi se po rasijanim, zasjenutim dolovima i

Oko njega zujaše sijaset kukaca i proletahu išarani leptiri. I nanovo zazvečaše motike i zabruji djevojačka pjesma. Živa rabota bješe ovladala njime. K'o da osjećaše težinu nažuljanih ruku i silu umorna života...

uvala k'o da slušaše umilne glasove i melanholične zvukove, što nekako bruje, k'o propratnica suncu koje tone u dubinu živa mora. A kad je sunce zašlo, neka tugaljiva čežnja poče ugađati njegovoj mekoj naravi.

Osluškiva šapat sveopćenosti, u kojoj iščezavahu pojedinci: i nerazumljivi zvuci, i cvrčanje popaca, i samo krkočenje živa mora. Pokoj se spuštaše na njegovu dušu, uspavkujući mu svaku tešku misao, da je zaokrije otajstvom noći.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Na žalost, tek napupeli pupoljci bukve nisu mogli da nadoknade seno pa je stoka sišla u pustu dolinu jedva živa, krda živih kostura, ispalih rebara i kukova. Trava je još mlada da bi se stanje stoke tako brzo popravilo.

Ilić, Vojislav J. - PESME

drema bog, Kraj njega moji druzi; I svud se širi pokoj blag, Dubrava mirno spava; Ne trepti čisto lahor drag, I nigde živa java! Oboren pehar, pogažen cvet, Buktinja već se gasi, I tavna ponoć širi let I svija guste vlasi. O, kakav umor!

Oko mene nikog nema, niti čujem živa java, Nebo ćuti, zemlja ćuti, sve spokojno, mirno spava. Samo negde u daljini čudnovati krik se ote, I zadrhta u

bolno hori po večernjoj tihoj tami I pesma se bolno hori i bolniji glasak biva, Al' na njene setne glase odgovora nigde živa! Vekovi su prohujali i proveli burne dane, I survali sjajne kule i kapije i dvorane.

slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora mračnih, I uz pesme anđeoske, pune milja, Ruku diže i

U crnome ruvu, spram buktinja sjajni', Izgledaju oni kô duhovi tajni. Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'...

9. Ko je taj mladić što ovde počiva? Je l' imô roda ili verne ljube? I gde su oni? Je li ona živa? Il' sve odavno večni sanak sniva?

Gde je? Da l' je živa? Il' i nju, možda, izmeđ tuđa roblja, Zelena trava odavna pokriva Usred neznanog, dalekoga groblja, Gde nikog nema da je

“ I kmet se naježi čisto. Zar sve što čovek sniva Mora se na javi zbiti, da bude istina živa? Ne, to ne mora biti. I mučno dođe mu tada. Kome se i zašto sveti? I gde se krenuo sada?

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Razvi se živa trgovina sa starim grčkim spisima njihova cena skakaše iz dana u dan. Mi prelažasmo iz ruke u ruku, dođosmo iz prljavih

kopno od mora, kako je nevidljiva neka ruka zasejala tu prvu klicu života, a iz ove se, postepeno i lagano, razvila sva živa bića, biljke i životinje.

Tom prilikom razvila se između nas živa prepiska, a iz prve prijateljstvo i želja da se lično upoznamo. Udaljeni preko hiljadu kilometara, nismo se ni nadali da

Nije davno bilo kada se mislilo da su Zemlja, živa bića i sam čovek stvoreni za nekoliko dana i da je njihova istorija počela u isti mah.

“ Tu razvija taj čuveni naučnik, u potpunoj zbilji, svoju originalnu tezu: da su nebeska tela, u prvom redu naša Zemlja, živa bića više kategorije, koja misle i osećaju; mi smo samo sastavni deo organizma naše Zemlje, ćelije njenoga mozga.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

No, pusti me živa, oprosti mi sada, A ja ti zgrešiti već neću nikada.“ Lav se sam nasmeja, pa otpusti miša Miš veseo ode ispod suha

Nežna osećaja, Mirni povetarac Suza – uzdisaja; Kad me svoji zraci Prvi put celiva, Sunce mi je ognja Poklonilo živa, A tičice male Pesama mi dale.

Jovan Jovanović Zmaj: Živa knjiga (pesme) 1891. Jovan Maksimović: Zlatiborska vila (priče) 1892. Rođen Ivo Andrić Petar Despotović: roman Dve

Stanković, Borisav - TAŠANA

) TAŠANA (ide u susret, i ljubi ga u ruku). HADžI RISTA (Tašani): Živa bila, živa bila! A gde su deca? Hoću, po običaju, da ih poljubim i darujem. (Polazi dečjoj sobi.) TAŠANA (ga prati).

) TAŠANA (ide u susret, i ljubi ga u ruku). HADžI RISTA (Tašani): Živa bila, živa bila! A gde su deca? Hoću, po običaju, da ih poljubim i darujem. (Polazi dečjoj sobi.) TAŠANA (ga prati).

Ali ona ni to, ništa neće. I, kad neće, mora da je bolesna; nego čudo mi je kako je jošte i živa. (Ljutito, uvređeno odlazi.) KATA (Tašani prekorno): E, e, zašto, Tašana, zašto, kćeri, tako?

Ne znam kako da kažem. Samo to, dedo, evo, ne jedna godina, već dve, tri, uvek sve jednako tako. I to kako, dedo? Ni živa ni mrtva! Umro on, odavno pokojnik, a svuda je on.

A ja za njih nisam živa. Treba da sam živa, ali samo zato što sam rodila i što čuvam ne svoju već njihovu, pokojnikovu, hadžijsku decu.

A ja za njih nisam živa. Treba da sam živa, ali samo zato što sam rodila i što čuvam ne svoju već njihovu, pokojnikovu, hadžijsku decu. A ja, sama za sebe? Ništa!

TAŠANA Oh, da! Neću da kažem da mi kogod što reče; ali tako je: za sve njih ja nisam ništa, mrtva sam. A, evo, živa sam, dišem, govorim; a treba da sam mrtva. MIRON Ane, nećeš ti biti mrtva!... Ko je taj koji to hoće? (Viče): Stano!

Živi i diši sa svojom decom, kućom u ime i slavu Boga... A ja imam da vidim ko su ti što hoće da si mrtva, da nisi živa! Ko je umro — umro, ko živi — neka živi! I da vidim ko će smeti: ni same hadžije, hadži Rista, ni niko...

BEKČE (pruža ruku Stani za novac): Stano, za duvan! STANA Popićeš. BEKČE Za duvan, živa mi ti! STANA (baca mu novac): Na, crkao da Bog da! BEKČE (odlazi). STANA (pušeći namešta po sobi).

(Prilazi Mironu i umiljavajući se hvata ga za rukav): Oh, hvala, hvala! Tebi, dedo, tebi hvala! Oh, da tebe ne beše, živa bih umrla ili, ko zna šta bih od straha i samoće učinila od sebe i dece...

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ni familija, ni smrt. Međutim, kako priča stari grobar, krezub i drevan, ali odličnog pamćenja i živa kronika palanke, u Budimu nikog više nema; i ćerka i zet i unuka majstor Kostina umrli su.

veruj mi, Todore, dolazilo mi je da s pameti siđem... Julicu drži i sprema poočim kraj živa oca i majke... Vidiš li ti taj račun! Život, moj Todore, proždire kao groblje.

Decu ću izvoditi na put što bolje mognem, svakom dati komad hleba u ruke, i pomoć moju dokle sam živa... A testament, gospa protinice, ja pisati neću! — Vi ste lakomisleni, gospođo Lazarić!

Napušta me valjda zdravlje... Te jeseni gospa Nola se razbolela. Prvi put otkad je živa, ozbiljno, s leganjem u postelju. Velika vatra, bolovi u nogama i rukama, neočekivana slabost srca, vrlo jake glavobolje.

— Ne kukajte! Ne olajavajte druge da bi mene utešili! Ne pravite jalov inat! Pustite me da živim dok sam živa! — tako je jedared bacila dombu usred „jauzna”, i varošica je to dugo prepričavala.

Sneg, niti se čuje niti se vidi, jer je gospa Nola šalone na svojoj sobi rano zatvorila. Vatra u peći je živa, crveni se i skače, i tačno odaje kako vetar zamahuje i goni. Gospa Nola sedi u jednom ćošku i računa. Na svoj način.

Znaj da Branka volim koliko i tebe! — Razgovori s Brankom bili su za Pavla živa potreba, i kad samo malo nema Branka, Pavle ga traži kao iglu.

Moj otac, veseo prirodan čovek, on je trebao mene voditi. Moja mati smeta, i smetaće dok je živa... A u našem razredu ja smetam Milanu. — Branko pršte u smej. Voleo je da se smeje, i umeo je smejati se.

Pogledajte samo onu našu običnu frau Rozu. Jednim plamičkom je samo još živa, ali od životnog apetita njenog preostaće još i za Moricova Morica...

Znaš li da uprkos svemu imam neko osećanje radosti, što sam došao! Hvala Bogu što mi majka nije živa... i stari Isak, dobri moj Isak, koji mi je ostavio sve knjige...

Da je Soka ostala živa, verovatno bi postala pisac — neka izvine pripovedači. Sokina reč, bilo da postavlja pitanje, bilo da saopštava šta

Neka, ništa mi ne treba, i bolje bi bilo da nisam ni živa... A ako se sasvim iskrivim, i budem grbava kao Nadica, onda ću kazati tati sve, kazaću da o n a voli i čika-Mišu, i

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

mažu oni koji glede da drugom oči zamažu, nimalo ne obzirući se što će momak buduštu suprugu svoju dokle gođ bude živa za ovo mazati, a ona će međutim, danom prilikom mazeći se svoje tragove zamazivati.

mladi ćurdiju (od plavetne čohe) i belnuk, i mnoga žena poslije te haljine, oblačeći ih samo kao stajaće, čuva dok je živa« UBLAŽAVATI — hvaliti, proslavljati zbog vrline; nazivati blaženim; ublažavate sudbinu ovih životinja »govorio je:

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Sutradan, kada su ponova došli, iznenadili su se kad su me zatekli živa. „To prosto nije moguće!“ — uzvikivali su oni.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Uviđam to po nesigurnom hodu moga konja. Živa ograda je narasla i osećam kako me grane šibaju po kolenu. Starac kao senka odmiče preda mnom.

Upališe barut. Plavkasti plamen se zaleluja, i kao neka živa neman polete levo i desno, dok iz gomile ne suknu plameni mlaz cepajući se pri vrhu kao da je zmijski jezik.

smo pored cvetnih vrtova bogatih vila, rodnih i sočnih pomorandži i širokih smokava, dok su agave i opuncije rasle kao živa ograda oko imanja... Ispred varoši se skidosmo.

Petrović, Rastko - PESME

strašno na prozore: Kidah zastor, zatvarah okna, trzah naglo, pun besa; Sa treskom okno odrubi ruke; videh žile, krv, živa mesa, Ja videh sve to; kukah, urlah nebu, u patnji, očajanju; I vih se po podu, crv sam ne vi se, tako kad, u oranju; I

se strašno na prozore Kidah zastor, zatvarah okna, trzah naglo pun besa; Sa treskom okno odrubi ruke; videh žile, krv, živa mesa; Ja videh sve to; kukah, urlah nebu, u patnji, očajanju; O Sunca me točak zgnječi, i odvalivši oganj toči Žar svoju

lik u neznanju, I nasmejem se gorko, koliko je samo lak i neizvestan Kao da pridržavaju, dodirom ga svojim, java još živa i san. On osta tu nem, ne usuđujući se prezreti Ni opsovati stvarnost ovu krvnu, ni dići na mene ruku.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kako zviždao vetar! »Padnem li, ni koska neće ostati od mene!« — pretrnu Varalica, zaboravljajući da mu je živa voda u ustima. A onda, uspori se zamah orlovih krila. Napravi orao krug i spusti se na zaravan planine.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

MITKA (ostavlja konja koga Marko odvodi i penje se čardaku, nabijajući fes na oči): Eh, Koštan, bre! Živa rano, bre! (Plačljivo.) Plači, Mitke, plači! (Trza se.) Ali ne! S’g na ovaj dan ni loša misal ne pada, a kamo li sluza.

STOJAN Idi! STANA (plačno): Nemoj, bato! Nemoj na mene da se ljutiš. Šta ja? Živa nisam od straha. Eto cele noći nisam... A i nana. Ona se sada ne ljuti na tebe nego na oca.

Toj ona samo pogreši: što prvo tebe, pa posle mene rodi. — A majka je majka! (Plače.) Slatka moja majka, da mi je ona živa, zar bi dala, da ti ovakoj s’s mene... ARSA (uzbuđeno): Mito! MITKA (brišući suze): Eto toj! Rasplaka me!

Ne to, gazdo! ARSA (Policaji): I ti, kad dođu da je vode, sa pandurima da si tamo! I, ako ona neće, ti — silom! Ako živa neće — mrtvu, pa u kola i u Banju! SALČE (vije se, ljubi Arsi kolena, noge): Ne to, gazdo! Ruku, nogu da ti celivam!

Još nije ona za muža! Mlada je, kapka, dete, tek na svet progledalo... Oh, aman, gazdo! Neće ona više da peva! ARSA Živa više — ne! Mrtva može! SALČE (vije se, ne znajući šta da radi): Ostavi mi je, gazdo, daj mi je! Moje je! Čedo mi je!

Šantić, Aleksa - PESME

S bolom kuda ćeš i gdje bi?! Mi pjesme tvoje, i drugova sviju Što svoje duše na zvjezdama griju, — Sveta smo živa porodica tebi!

'' ''Preni se. Pođi svojoj rodnoj luci — Kuća te čeka, moja slavo živa.'' ''Ne mogu. Tu se tako slatko sniva Kô da na tvojoj zaspao sam ruci.'' ''Vaj, rano li te san studeni srete!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Podvalom dovedena u položaj da bude žrtva jednog svirepog običaja, da bude živa uzidana da bi se grad održao, ona bi htela da utiče na život i posle svoje smrti, da mrtvim dojkama hrani i mrtvim

i ubijali: koga ubiju, onome panduri odsijeku glavu i odnesu je u grad, te se na kocu metne na beden, a koga Turci živa u ruke dokopaju, onoga nabiju na kolac. A kad ni potjera ne može ništa da im učini, onda Turci iziđu na teftiš, tj.

Kada svoja pitanja završava ovako: Je li Đorđa caru opravio? Je l' Jakova na kolac nabio? Je li Luku živa ogulio? Je l' Cincara na vatri ispekô? Je l' Čupića sabljom posjekao? Je l' Miloša s konjma istrgao?

lice“, „Zemlji pade, pušci oganj dade“, „Na zlo ga je mesto udario“, „Manu sabljom, odseče mu glavu“, „Ni zemlja ga živa ne dočeka“ itd. itd.

Netko nas je njemu opadnuo, s njega živa meso otpadalo! Car otide u zemlju latinsku, a junaka sa sobom ne ima nijednoga od roda svojega, koji bi mu bio u

i na koplja bojna, na nadžake i na buzdovane; a dopade kralju Vukašine, udari ga onim bojnim kopljem, udari ga posred srca živa.

Što sam, jadna, od njeg pretrpila, i jedva sam i živa ostala!“ 9 MARKO KRALjEVIĆ I LjUTICA BOGDAN Poranile tri srpske vojvode od Kosova uz kršno primorje: jedno bješe od

u tvoje koplje otrovano; Turčinu ćeš na planinu doći, hoćeš doći, al' ćeš grdno proći: kod oruža i kod konja tvoga živa će te u ruke fatiti, hoće tvoje salomiti ruke, živu će ti oči izvaditi“.

Planu Marko kako vatra živa, ispravi se na Šarcu vitezu, dobro Šarcu dizgen potegao, — igra Šarac kako i pomaman, i preskače konje i junake; pak

Veli njemu hodža Ćupriliću: „Na milosti, care gospodine! Šta bi dao onome junaku koji bi ti živa kazô Marka?“ Veli njemu care gospodine: „Dao bih mu na Bosni vezirstvo bez promjene za devet godina, da ne tražim pare

Kako bi ga živa dočekao kad od mrtve glave poigravaš?“ Car mu dade tri tovara blaga. Ode Marko bijelu Prilipu, osta Musa uvrh Kačanika.

A kad Marko saslušao reči, krenu Šarca, ode niz Kosovo, dobra Šarca vrlo rasrdio: iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar plamen liže; srdit Marko jezdi niz Kosovo, roni suze niz junačko lice, a kroz suze gnjevno

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Neki ljutit glas dreknu visoko iz krošnje drveta, na desetak metara ispred njih: — Ako to bude istina, oderaću živa Lazara Mačka! — Opet nešto po mojim leđima! — prepade se Mačak. — Šta je ovo jutros, ljudi moji?!

Iz mračna otvora začu se veselo cviljenje vjerne kuje. — Ehej, živa si, dakle? — obradova se Stric. — A ko je to upao dolje kod tebe? Umjesto bilo kakva odgovora Žuja razdragano zakevta.

(Našao sam, pronašao!) — Ama je li to istina, stara skitnico? — povika knez Valjuško i skoči na noge. — Živa živcata istina baš kao i to da ćeš me ti sada častiti rakijom.

U-uh kako peče, kao živa vatra. Priđe i Jovanče, uze Strica za ruku i neodlučno reče: — Kanda je živ. Još je vruć.

U sjećanju mu trenutno minu Lunja, ali samo kao laka sjenka, a zlatasta Maričina kosa bila je tu, živa i opipljiva. Pa ko da sad misli na nešto drugo!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Niti ja više zaktevam živiti, kad moj život, eto, umire! Posle tvoje smrti da ne ostajem živa, to želim! A tu ću i ostati kod tvoga groba da moje nadanje, a tvoje uskrsnuće skoro vidim.

Ovo je vrelo sasma nasporno, te koliko se iz njega vadi ova živa voda, toliko se u njemu više prisporava, i bistrija ističe. A udilj stoji s vrhom puno mu grotlo.

Smotre ga Joav, vojištanski vojvoda, i preko Davidove zapovesti zakazate, ako padne šaka im ne ubiti ga, nego živa k ocu dovesti, (hele on za to nije hajao!), nego tri strele napreže u luk i tako zastreli ga.

Pakostan je bio Domencijan, rimski cesar, kojino je bio uzvario kazan zejtina i u njega je svezana, gola, živa svetoga Joana Bogoslova turio da se praži. Zločest je bio ljutica i Ptolomej, Aleksandrov princ, misirski kralj.

Zao bijaše i neki tamo u Rusiji litovski knez Vitold; zamota živa čoveka u medveđu kožu, pak navabi mnoge psine na nju, da je zubi raskidaju.

Opak bijaše neki Faleris: raspali mjedena vola i živa čoveka u njega zatvori da bi se čuo vo jer riče kano živ. KODRUSOV ŽIVOT Kad je atinski kralj Kodrus imao boj sa svojim

ALKON KRITSKI Alkon Kritski kad mu arždaha na očigled proždre živa sina, tim časom on pritrča, smlati onu zmijetinu, pociknu, raspori je, te opet živoga svoga sina izmaknu iz nje zdrava,

Eno, na mome konaku zakopato je to sve na jednome mestu u zemlji.« Vrlo se je prvom od svakoga živa krijući zatajao, a posle eto, pak pred svakim valjalo mu je sve potanku samu se iskazati kako i što li je učinio.

Ko god pije od ove božastavne vode, duhovnoga poučavanja, nikad više neće ožedniti... Voda je ovo slatka i živa istočna, svakad ječi i hukti s brzinom prisporito izlivajući se.

Sluša svesrdo našto će izaći beseda mu. Uze raspitivati ga natrag otkud mu je ta živa voda (živa voda u pismu ta se zove, kojano durma izvire, te otiče a ne stoji u lokvi).

Sluša svesrdo našto će izaći beseda mu. Uze raspitivati ga natrag otkud mu je ta živa voda (živa voda u pismu ta se zove, kojano durma izvire, te otiče a ne stoji u lokvi).

« I car kade dođe i vide ga živa gde govori, vrlo se prepade a i rad bi o tomu gde mu pak oživi brat. I odgovori mu na njegovu reč, te mu reče: »Jest,

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

! Zašto, Mane, dete moje? U zêm da propadnem, odi sram i rezilak! Živa ti ja! Uzmi si, dovedi si dom nevestu! Pogle kol’ki čovek stade!

Ostavi me!... Sama ću si idem!... Vrni se! Živa ti ja! Će me vidi bata! Sramota odi čoveci!... Vrni se, Mane, dve ti oči!...

! — pita je Mane. — Risjanka je, ta što gu treba veće?!... — Eh, a ti pa bajađim ne znaješ, bata-Mane, zašto! — Živa mi nana, ne znam si, Vaske. — Ama razbira se ubavo na šta prilega taja pesna! — veli Vaska.

Misli o večerašnjem. Huče i ljuti se. Pred očima mu živa slika zvezdanog neba, meseca i Zone kako stoji umotana u bundicu svoju s isturenom levom nogom i pogledom na stranu;

Filoksera ga poručala!... Zone tuj li je? — Tuj, ta što? — odgovara joj začuđeno Tašana. — Zdrava li je, živa li je? — pita tetka Taska, a ne može još nikako da se izduva. — Etee, — oteže Tašana — kako da ti reknem?...

— Jesi, jesi, nesrećo, poznavam ja Đorđijinu krv!... Đorđijo, Đorđijo! — Nesam, nane, — brani se i kune Mane — živa mi... ete-te... — Dede, dede, mori... Zakuni se! Što poče, pa zastade... Što se ne zakuneš?!...

E li činovnik, oficer?... — Neje! — Esnaf-čovek? — Neje. — Trgovac? — Neje ni toj... — Ama, de!... Zbori si, živa ti ja, što je! — Saraf i banker... — E, saraf! Kako može saraf dever da bidne?! Neću sarafina! — Ama de, nije Čifut.