Obradović, Dositej - BASNE
Posveštavajući ja ovu knjigu tebi, črez to ništa drugo razvje t v o j e proštenje, zato što s t o b o m ne živim i ono što| sam ja od drugih naučio t e b i ne soopštavam, polučiti želim.
Ja sam ostario već sa mnogih naroda i jezika kaluđeri (i sam, da koja sam guja nego kaluđer, kad ovako sam živim, razve što u crnim haljinam obučen ne hodim), jošte, hvala gospodu bogu, nisam ni u jednom rodu i jeziku takove drvene
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ali bez ikakvog strâ očekujem poslednje veče mog života; moje misli ne lete više u one godine u kojima imam jošte da živim, nego u one u kojima sam živio.
protivu nas Nemce, da vojuje na nas, pak će drugi knezovi i sirotinja s mene stradati; no gde sam se rodio, tu ću da živim, pa što mi Bog da”.
— Pročita Boža; on sluša kako se Đurica u skupštini zaklinje najvećom kletvom, živim Bogom i trista i osamnaest bogonosni̓ otaca i svim svetim — po kaluđerski — „da ću ja Đurica sa drugim sinodžijama
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ivan se prekrsti i celiva krst. Zatim poče za popom govoriti ove reči: — Ja, Ivan Miraždžić, zaklinjem se živim bogom i svim što mi je najmilije i najsvetije da ću moju dužnost česno i pošteno vršiti, i kako radio, onako mi bog
A ja se zakleh bogom i ljubavlju mojih roditelja i mojom detinjskom ljubavlju, da ću, dok živim, otimati roblje od Turaka i puštati na slobodu, neka se svojoj majci vrati! Starica se digla na noge.
Zeka, prav kao bor, čisto popevaše od radosti što njegova nejaka četica takav lom gradi. Zavrzan je pravio šale i sa živim i sa mrtvim. Ivanko mu reče: — Grehota je podsmevati se mrtvacu!... — A šta smo mi?
Dučić, Jovan - PESME
SATI Kako brzo živim! Kako sati dugi Prolaze, kô bele ptice. Nit znah samo Čim su povezani jedan dan za drugi, Niti kad zapitah: zašto
Prostore sam prazne naselio sobom, I rasuo sebe, kô orion sjajan, U neki svet srcâ i dušâ, beskrajan; I živim nad strahom i lebdim nad dobom. Od istine sam strašniji i veći: Niti me što vređa i niti što boli.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Eh, šta sam tada mislio, šta osećao, šta hteo? Zar da živim bez nje, zar... Ali jedan vijor! Pa Stanke se sećam! A i kako ne?
— Pa onda poče jecati. — A šta si ti uzela mene zaklinjati decom i plakati nada mnom živim? Šta sliniš za jednom drkelom? Nije on mene stekao, nego ja njega! Sutra, ako hoćeš, da kupim deset!
Užasne kombinacije sevaše kapetanu kroz glavu. Sva varvarstva koja su počinili ovi ljubimci Jevrope slikahu se živim bojama u njegovim mislima.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A valjda ja baš to pijem od besa? Nego, tako... pijem, pa mi se ondak pomalo još i mili da živim. Jerbo to je moja sladost jedna!... Pa velim: ta dobar je bog, pa neće on svoje bojtare baš tako ostaviti.
Nju tek da vidi tih dana, ala bi joj se svetila. — O, bože, — razgovara se sama — daj mi samo dotle da živim da sretnem samo onu debelu beštiju.
date što bude pravo, jer ja kad se kapriciram, ja i za bagatelu radim, al’ tek ne mogu da trpim da u tom mestu gde ja živim i mašamodiram, ide jedna tako lepa devojčica (pa je poljubi) u tako, ali tako nakaradnim i unpasent haljinama!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— E dobro, dragi. Sad opet ja iskreno da pitam šta vi imate? — Imam dve kuće u O.; jednu malu, u toj ja živim; drugu, veću, dao sam pod kiriju; osim toga, sad sam otvorio malu gvožđarnicu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
dao sam koliko sam dugovao, sad me ostavi da živim.” Ali ah! Tamo s druge strane, kao avet neka, stoji ona dužnost i stoji ona čast i opominje; i to je nešto strašno
Jure me svuda. A ja velim: sin sam ove zemlje, odavno istina u njoj ne živim, pa je pravo da joj se odužim. Svaki treba da pomaže otadžbini na svoj način, kako može.
jedna koještarija, jer se meni čini, da svi oni što traže neku sreću sveta treba jednom od svega toga da dignu ruke. Živim ja neprestano s ljudima zajedno i svi mi ovde trebamo jedan drugom i preči smo od najrođenijeg.
Eto čuj, kunem ti se, ja te ništa ne krivim, jer ti si došao, jer ti mi vraćaš a ja samo hoću to: da živim. — Govori, draga. — A kad ozdravim... — Mila ozdravićeš, moraš ozdraviti.
Afrika
Džinovska drva sklapaju svoje grane nad drumom, ptice lete po tim živim svodovima kao napuštenim tvrđavama. Neke dodiruju krilima automobil koji čudno šišti u ovoj tišini.
“ Guba! Mislio sam: „Evo ja živim usred gubavaca!“ i to me strašno impresionira. Retko sam se kad tako uplašio. Moje su ruke ko zna koliko puta dotakle
već spava. On se za trenutak samo probudi kad uđem, i kad mu kažem da sam video celu svadbu, i da sam radostan što živim, on mi kratko odgovara: „Utoliko bolje!“ i produžava da spava.
Prilazi mi: — Dobar veče! Dobar veče, kada ste došli? — Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem. Živim povučeno. Čuo sam da ste došli sa Fontenom i čudi me kako me nije potražio.
Prilazi mi: — Dobar veče! Dobar veče, kada ste došli? — Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem. Živim povučeno. Čuo sam da ste došli sa Fontenom i čudi me kako me nije potražio. Mislio sam da ne želite da me vidite.
Veče moje slave! Tužno veče bez pića; sa slanim prženim mesom još u grlu! Ipak divno zvezdano veče savane! Da živim hiljadu godina, voleo bih te hiljadu godina!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Otkako sam se u kuću. dovela, vi jošt niste zapitali treba li mi štogod, i kako živim. U kakovim sam se aljinama venčala, u tima n danas odim.
U kakovim sam se aljinama venčala, u tima n danas odim. Niti marite za mene, Niti vodite brigu o meni, nego živim kao svaka poslednja u varoši. JANjA: O škilji! Ne vodim briga za tebe! Što ti fali kod kir Janja?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Temišvar i decu olovom zasuti, i ona dreknu – da se Peji rušila kuća, a ne može biti carski befel, da se ruši kuća nad živim ljudima. Garčula je Peju udario bičem po vratu. A Peja je tek onda potegao iz štuca. Tek onda, tek onda!
Teodosije - ŽITIJA
i mene ovde, i grobom neishodnu sebe mi satvori, jer u svet vratiti se ili u njemu biti ne volim, niti mi dostoji da živim gospodina brata mojega ne gledajući“. Ovako i mnogo još plača dostojno izgovori.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Inače se može uopšte reći da su Šopovi zahvaćeni često vrlo živim antagonizmom prema Bugarima. Prestonica Bugarske je usred šopskog varijeteta.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Povazdan zato brojim kruške na drvetu i kukuruze u njivi i računam koliko mi još ostaje da živim. Ostaje mi još najviše desetak dana, i onda se medvjed mirne duše može nazvati Kruškotres Kukuruzović Psetožder.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
) SPASOJE: Čekajte! Je li to vaša poslednja reč? PAVLE (zastane). Moja poslednja reč; ja sam živ i ja hoću da živim! (Ode.) SPASOJE I SVI (zapanjeni pogledaju se među sobom).
Vi, porodica... ja mislim da ste vi porodica sa dotičnim živim mrtvacem? SPASOJE: Da! ĐAKOVIĆ: Skupite se, dakle, svi i oglasite za ludaka tu osobu, koja blagodareći sličnosti sa
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Život posle, Bože moj! Život sada, život koji imam i koji želim da živim, jedini moj život, zar postoji još nešto? Zurio sam u polutamu išaranu zracima sunca koji su kao raznobojni reflektori
Čitava ta kuća, sa baštom punom mladih biljki, delovala je čisto i sveže. Bila je to kuća u kakvoj sam želeo da živim s mamom kad sam bio dete, tamo u šumi kraj koje će protrčavati jeleni u suton.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Vi ste baš ludi! Ta i ja sam već, fala bogu, sedamdeset, i ja neću navek živeti, al’ dok živim, hoću da sam veseo. Ta nemojte ludovati. Obojica malo trgnu se. — Sad ću doneti ruski tej, taj će vas razgaliti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
u krugu na tepihu sede ljudi i žene pod budnim okom psihijatra — prva lekcija u ponovnom pronalaženju bliskosti među tim živim leševima je probijanje osamljeničkog kruga.
Koliko mi još ostaje da živim? Ako sam u srednjim godinama, to znači da sam bolju polovinu već potrošio, a da nisam ni primetio da je bila bolja od ove
Ako je, opet, ono bila bolja polovina, kakva li je tek ova koju živim? Hoće li ovako biti sve do kraja? Šta će se promeniti? Šta mi ostaje još da čekam? Jednu sobu više?
— kazao je. — Ja lečim. Uz to, vi odlazite odavde, a ja ostajem zauvek da živim s njima. Zaustavila je »dijanu« na vrhu planinskog prevoja odakle se varoš u kotlini videla kao na dlanu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Visoki napon mašte Premda govore živim i neposrednim jezikom, premda se sukobljavaju u otvorenoj i nepoštednoj borbi, iako nas neprestano podsećaju na
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« Iako ne teži da pravi književne efekte, on piše književnim stilom, neposrednim i prostim, ali živim i živopisnim. To je najknjiževniji srpski pisac svoga doba, i još zadugo posle ostao je kao obrazac u pisanju.
može se objasniti zašto ga je Ljubomir P. Nenadović u to doba nazivao najvećim živim pesnikom srpskim. Njegovi epski pokušaji: Tri pobratima, »istiniti događaj u Bosni« (Beograd, 1844), i Svatovi (1855),
Ali i na tom polju on ima znatnih zasluga. On je položio osnov srpskom književnom jeziku, i svojim jasnim, jedrim, živim i krepkim stilom pokazao kako treba lepo srpski pisati.
kako ih on naziva, on je proširuje, dopunjuje novim manjim anegdotama, unosi tipove, i sve to zanimljivo priča uvek živim i živopisnim jezikom.
Nekoliko od njegovih dramskih pokušaja, kao On i Adembeg, odlikujući se zanimljivošću anegdota, patetičnošću scena i živim slikanjem ličnosti, imali su zaslužena uspeha. VOJISLAV J. ILIĆ ŽIVOT. — Sin pesnika Jovana Ilića, rodio se 1860.
Njegova poezija, koja ima nečega nematerijalnoga, prozračnog, fluidnog, sva je u meri i u skladu, pored toga sa živim, finim i tačnim osećanjem prirode. Njegovi opisi, veristički, često realistički, jesu mala savršenstva u svome rodu.
Sremac, Stevan - PROZA
« Zatim sleduju primeri, i pohvale mrtvom i uteha živim. Čim neko onako silniji, a ipak dobroga stanja, umre, a treba ga što dostojnije ožaliti, odmah polete naslednici
Radičević, Branko - PESME
Prošâ život, prošâ jad i bolja — A moj Bože, budi tvoja volja, Ja se tebi i čudim i divim, Primi mrtve, ma ja idem živim.
I taj je zvuk mi dušu taknô ljuto, U meni srce zadrkta mi muško; U duši mi se pitanje to rodi: Ko zna, međ živim da li t' ona odi? 39.
Mišljenje meni oduzô je svako; I zatim s jednim pomislom me skruši, Po sred me srca ujedanput zgodi: Ko zna, međ živim da li t' ona odi? 41.
Živ je, živ je, pa ma kako. Već ni zbora da se bega, Svi su veće oko njega Za grm, za kam već zapali, Živim ognjem biti stali. Jest zlotvora i presila, Ma junačka smrt im mila, Ta jedanput doći mora, A mogla bi doći gora.
— Al' sad amo, da mu vidiš muku. Ispadoše sivi sokolovi, Ispadoše iz gore Srbovi, Divan juriš Turkom učiniše, Živim ognjem na nji udariše, Puške puču, pra pred okom gori, Sva se gora naokolo ori.
Bože velji, to je volja tvoja... Ja se tebi i čudim i divim, Primi mrtve, a ja idem živim. Ala divno Turci zaglavili, Al' je palo i Srbinja čili. No lako će sve se da naknadi, Dok je Srba i Srpkinja mladi.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Počnem ti ja, moj mili Radane, da živim samo za svoju dušu. Pa kao da i samog slušatelja šalje svojim putem, on počinje, zaneseno, da mu sladi uzbudljiv noćni
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Neću. Ne gledaš sebe! Dokle ćeš...? — Ako, ako... Dok živim, dotle... Suđeno je! ... — A glas mu još više drhti. Šta će? Da ga ne bi sasvim odbila, strina uzme i nešto okusi.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
| Ovo sam vreme čekao da ti veseo, veselo, veselom pišem, javljajući ti da se zdravo nahodim i mirno živim ne imajući nikakva posla s Fruškogorci nit’ sa Svetogorci, kanoti vi tamo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
put velim, ako nećeš krave klati, ja mam odlazim od tebe, jer vidim da nemam čovjeka koji bi bio vrijedan da s njim živim!
— Gospode, — odgovori magarac — kad ću biti na takim mukama mnogo mi je trideset godina. Može li biti da živim deset? — Može, neka ti bude po želji tvojoj! — reče mu bog.
Živjećeš i ti trideset godina! — Gospode, — reći će pas — kad mi je život tako nemiran, može li biti da živim samo deset godina? — Drage volje, živi deset godina kad voliš! — reče bog.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Pa da vidiš, kad stane muzika i svi se uvate pod ruku. STANIJA: Ne govori više, kumim te Bogom živim. Nemoj da ti umrem od čuda. LjUBA: Ala si prosta, majka.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Sad će ti pući glava! STEVAN: Bre, sreća je tvoja što ja s majstor Sretom dobro živim, a sad bi ti pokazao na koga ti zamanjuješ.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Vidite, jedanput mi je jedan Pera Alal Mu Vera napisao u pismu da „žestoko napadam svet u kome živim, ali da ga ipak ne napuštam!“ Dobro je to sastavio momak Pera, na časnu reč! Alal vera!
Čabar. Tako se nismo ni ulili u Crno more, kao što smo nameravali, a ja ostadoh da živim u svom svetu i da ga napadam, kad već ne mogu da izmislim ništa pametnije. Kako ga napadam? Baš ste radoznali!
Sada, kad nemam ni filera, živim isto: pušim „Dravu“, pijem ružicu, vozim se tramvajem i opet sam bez love ... Znači, stvar nije u lovi, kao što misle
Eto, to me izluđuje, baš to! A kada ja dofuram na staru planetu, ona je već sva izdeljena. Živim po raspisanim notama. Najpre počnu da me maltretiraju moji rođeni roditelji.
Grickamo semenke i izlazimo iz dvorane ridajući. Jao, što ste mi svi dosadni! Živim u jednoj krajnje dosadnoj familiji! — Posmatram te poslednjih dana,... kaže moj matori — i znaš... —Hajde, reci!
ne čekam, već samo da postojim, tako nekako — da osećam ruke, noge, zube, nepca, kosu; jednom rečju, oću da baš sad živim, ako si razumeo šta oću da kažem? A ti, šta ti radiš? Umesto da me ostaviš na miru, loviš me u greškama!
„Zašto da ne?“ — mislim. „Nema nikakvog razloga za patnju! Baš nema. Nisam krepala od gladi, to je najvažnije. Umem da živim samostalno!“ Nađoh se usred srede ludačkog raspoloženja.
Gde da se briše? Čarli, neću da kažem da sam baš skroz-naskroz luda za Bahom, Čarli, mogla bih da živim na Savi i da Debisi nije komponovao svoje Odbleske na vodi, ali Čarli, pa mi sirotog Baha možemo da slušamo jedino kad
Činilo mi se da uopšte ne živim i da se svi drugi provode bolje od mene. Grozne li zablude! Danas mi to vreme izgleda fenomenalno i dolazi mi da samu
Ako svet misli da živim u nekom apartmanu, nek se ubriše!“ Napnete se iz petnih žila da ipak nekako napravite polufrancuski ambijent.
) što se mene tiče, dame i gospodo, ja bih uvek živeo ovako kao što sad živim, ma koja reka da je u pitanju: Sava, Sena, Neva ili Nil!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U tebi živim bez brige, straha i braniću te do zadnjeg daha!“ TRI GALAMDžIJE Medved i svinja i s njima vuja grmnuše gromko
Prost je i skroman, ali je moj, tu sam slobodan i gazda svoj. Vredan sam, radim, bavim se lovom i mirno živim pod svojim krovom. To samo hulje, nosi ih vrag, za ručak daju svoj rodni prag!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Tako smo kvit. Kada sprovedu svetlost na Ostrvu, ići ću tamo da živim, samo da vas više ne gledam. — Pipo stanuje daleko? — Ne; tamo kraj obale. — Možda bih ga mogao obići...
Neću da mislim. Neću da mislim, i evo više ne mislim. Ne žalim više nikoga. Ne žalim više ništa. Živim samo svojim ćelijicama, samo ćelijicama. Kao biljka.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
S gospama mirisavim za trpezom ti sedim i tako prognan u carskom gradu živim svejedno blizak raznim stranama sveta. Mnogo bih mogao videti ovde da mi u zavičaju oči ne iskopaše.
Među čobanima podzemlja živim: kule su ovde visoke i vojske mnoge i drago kamenje zeleno i deca belozuba žarko u prsa majke svoje ljube.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
MIĆA: A posle, pravo da vam kažem, ja moram da se oženim, jer od čega ću inače da živim? AGATON: Pravo kažeš! Pa dobro, je l' ti to samo tako planiraš, ili si već nešto udesio sa devojkom?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Izgubismo, poznadosmo — veli sa izvesnom tugom narednik đak Tasić. — Da me nešto sada puste kući, znao bih da živim. — Je li, bogati — obrati mi se narednik đak Vukosavljević — zar nisi mogao dobiti odsustvo?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čiča Stojan, čim učiteljica iziđe iz škole, dočeka je veselo i sa živim odobravanjem: — Tako, bratiću, Bog ti dao, tako! Jes’ video, gospodine?...
Ali iz mog života nema ništa, jer ja nisam živeo, kao što ni sada ne živim. Nego.. tek sad je drugo; opet sad bar ima nečega, a onda nije bilo ništa, izgovori on to, pa duboko uzdahnu i obrisa
Mlada sam, zdrava pa zar da se ne smem ni s kim našaliti. Nije ovo manastir, nego svet, život, a ja hoću da živim !... Da živim!«... ponovi ona opet i odjednom oseti, kako se u njoj počinju rađati neke nove misli, suprotne ovima.
Nije ovo manastir, nego svet, život, a ja hoću da živim !... Da živim!«... ponovi ona opet i odjednom oseti, kako se u njoj počinju rađati neke nove misli, suprotne ovima.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Bolje da sam se ovim konopcem oko vrata opasala, nego što živim pošteno! BLAGOJE: Lako je biti pošten s takvom lepotom! SIMKA: Mogo bi da imaš bar malo obzira!
SIMKA: I ono se na moju kuću odnosilo! Ako u nekim sobama ima mrtvih muva, to je zato što živim sama, što ne stignem! SOFIJA: To se odnosilo na jednu kuću u Burgonji, u Francuskoj! SIMKA: Gde?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
MOJA RAVANICA Bludno gledam tvoju bogorodicu svetu, što miriše ko grobovi u cvetu, pa me je stid da živim. Nadamnom miriše u oblacima sivim šuma tvoja fruška, od tamjana kadionica srebrnih.
I, tako, već slutim da ću, skoro, dušu sasvim da pomutim. I, tako, već živim, zbunjen, nad rekama ovim, golubijski sivim.
A, mesto svog života, davno živim, bure i senke groznih vinograda. Nastavljam sudbu, već i kod nas prošlu, bolesnu neku mladost, bez prestanka; tek
Može biti. Meni to nije poznato. Znam samo da sam živeo u Beču, a želeo da živim u Parizu. Na žalost, ja sam ubrzo napustio i želju da učim medicinu.
Ponegde je još zasađen kupus. U daljini sam krš, nisko žbunje, i modro nebo. Kako se brzo mrači ovde! Šest dana živim i ćutim u ovom mraku. Oko mene ogromne senke, koje nemaju kraja, i provalije, koje nemaju dna. Sve je od kamena.
Šest dana ćutim i živim u mraku. Pognute glave idem od kamena do kamena, a kad se uspnem na vrhove stena, milujem rukom ovu obalu.
Ne volim nikoga živog, i širim ruke u tu zelenu svetlost vazduha. Ništa mi se ne može dogoditi. Živim sa strastima koje su svaku noć vezane za led, za snegove, i za mir severnih mora; znam da će uskoro procvetati višnje,
jednog opisa, na francuski, sa srpskog, tkačke radionice), ona koja mi je danas žena kaže mi: Ako zbilja mislim da živim pesničkim životom, da odemo iz Pariza, nekud u Bretanju, na primer na ostrvo Uesan i da živimo u nekoj kuli svetilji.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Lepo!... Sad ga ne ismeva niko, vole ga ludi; a i žalimo ga, jadnika! Dopade mi se nešto da u ovoj zemljici živim što duže vremena. Učinio sam s mnogima poznanstvo. Neki krasni ludi. Mirni, tihi, krotki, kao golubovi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
dragocene slike, obasjane blagim sunčanim zracima, urešene raznobojnim kitnjastim okvirima, izmalane sjajnim, živim, čarobnim bojama, kakve samo priroda može dati, pa tako zanesen, očaran, ne znaš kud pre da pogledaš, gde pre da se
Pred tobom je sve, a pusta mladost bez brige, bez ikakvih tegoba! Prohtelo mi se da živim, da naknadim ono što je izgubljeno dugom patnjom. Pa... nije ni čudo, što mi u početku nije srce mnogo prijanjalo za rad..
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! — A kako živiš... ovaj... s kapetanom? — He, he, kako da živim, gospodine, on vlast a ja poslužitelj. Onako kako on rekne. — Hm! dakle se, — reče otežući — ne slažete, mrziš vlast?!
Dopis je bio poduži i poslao ga je u jedne palanačke novine koje se zvale: Stražar narodnih prava. Tu je izneo u živim bojama kapetanov dolazak u selo, a naslov dopisu glasio je: Zločin od osmoga maja, a sadržina mu je, otprilike, ova:
njegovim svetleće te reči kao duša pravednikova i docnijim pokolenjima biće grob njegov, verovao je Sreta, ono što je on živim suvremenicima svojim bio; biće što majak mornarima, koji traže bezbedna pristanka lađama svojim.
kafu, priđe mu ćir Đorđe stolu, rukuje se s njim, pa sede za sto da se razgovara, motreći, naravno, u isto vreme svojim živim nemirnim očima na sve strane i kontrolišući da li je svaki došavši gost poslužen, a još više da li je platio onaj što
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Gde se dečaci, još, takmiče u skoku udalj, I gde miriše nešto crno-kiselo: dim, ili ugalj? Tamo hoću da živim, ništa bolje ne tražim, Tamo, gde se ulice zovu po ljudima nevažnim, Gde dvojica, opkoračivši klupu, i zadržana daha
Rakić, Milan - PESME
Sad mi se čini da ne živim više, U gustu tamu da sve dublje klizam, Neosetno i stalno... Noć miriše, I dušu muči silni pesimizam...
lagano se skriše, Sad ih ima dosta pod pokrovom sivim; I meni se čini: što godina više Imam da u stvari sve to manje živim. Tajno otkrovenje kobi što se krije I zlurado vreba sva stvorenja živa!
TRI PISMA I VEČITI PUTNIK Ja sam bio stvoren, Gospo, da se rodim, Da živim, i umrem, sve u istoj kući, Da celog života, nikud ne mičući, U istome krugu razgovore vodim, — A ja belim svetom
Treperi samo, o jasiko! Gledam te s čežnjom i sa tugom Na bolove sam davno svik̓o, Sa jadom živim kao s drugom. I kad na život mislim ceo, Koji je bio što je sada, Na moju dušu ko crn veo Ogromna, teška senka pada.
Pandurović, Sima - PESME
Pohodim, katkad, njene duše mlade I lepog tela sivi, trošni prah; Životom živim na groblju, što znáde Vidati tužno i žudnju i strah.
Sanjivo diše melodija nova, Zvuk drugog sveta, i ja živim njime; Konture zemnih stvari, sreće, bede, Pred mojim duhom jednoliko bléde.
Moj pogled jasan i čistoti predan! Moj uzor svétli što me čini robom. Ja opet živim svojim davnim dobom, Gde sija život bezazlen i čedan, Pobeda nada za trenutak jedan, I trijumf duha nad smrću i
Jedino zimske ruže još što cepte Strašću, i ja što u snu svome živim Opet, i zvezde što nada mnom trepte Blede i setne.
tiha, bona, Prelije u sjaju mesečine mláke I ljubav i nade mnogih miliona, Ja osetim mržnju na gorde i jake; I živim u društvu onih što su znali Živeti bez glasa, bez slave, i sami, Voleli sve lepo, trpeli i pali Skriveni u večnog
U meni je duša Osamnaestog veka I plemići gordi u svili i čipki; Ja živim, za trenut, sred raskošna jeka Vremena Vatoa, menueta gipki’.
Ja živim životom istorijskih ména, Strašću sviju gordih, velikih i skromnih, I punim životom velikih vreména U prolazu ljudski
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Konj — kad zoblje te očima gleda, na nogama stoji, a repom maše) 146 — Makaze imam, — krojač nisam; u vodi živim, — riba nisam; oklop imam, — vojnik nisam? (Rak) 147 — Maleno kô makovo zrno, a čitavu vreću podigne?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Treba da me uvuku u taj proces, da mi čačkaju dozvole, poslovanje, da sutra živim od gloginja? Šta misliš, da li u zatvor puštaju pakete? Malo finog sapuna, žensko je!...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Propade pravoslavije!” — i da dižu ruke na arhijereje svoje? Srblji, kojima je bog dao zdrav um i pošteno srce! Ta živim te bogom zaklinjem, budi revnitelj, no slovesni i razumni revnitelj, i kaži mi, [h]oće li pravoslavije propasti ako narod
vremenoga voditi života i pomoći mi da vsegda večnim njegovom premudrostiju pretpisanim, pravilam sledujući, postupam i živim.
Već sam tu rekao da ću se odsad krepko čuvati da se s nikim živim tako ne prijateljim kad se moram rastati i žaliti što s njima nisam do groba. Gospodin Guljelm Fordajs naloži Mg.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— veli Naćvar ljutito. Pa onda će blaže: — A kako bi bilo, Dume brate, da ja živim ka i do sadak, a da češće mećem pijavice, da se krv razridi, a? — A-a — reče Dume.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zamilkuje slugama. Živim crnje od manastirskog psa! pesnica odskoči od stola. I tebe grejem na rebrima, izvadi kesu iz nedara, prosu nekoliko
Zašto da ne tražim ono što je moje? Moje dostojanstvo je u pitanju. Da smo načisto. — Ja neću da živim u Tošićevoj kući. Hoću kuću da kupim i u svojoj kući da živim. I isplatite mi moj deo.
Da smo načisto. — Ja neću da živim u Tošićevoj kući. Hoću kuću da kupim i u svojoj kući da živim. I isplatite mi moj deo. — Pojeo si ti odavno svoj deo, brate Vukašine. Malo li nas koštaju tvoje škole?
— Zakon?... Ja sam zakon! Sve je moje. Samo preko mog groba možete da se delite. Aja ću još da živim!... Obojica ste jednaki! — Aćima oštro zabole što prvi put pred Đorđem ružno govori o Vukašinu. Udari pesnicom o sofru.
Hrčeš... Majka i Bog kaznili me tobom. Zašto si me tukao? Zato što sam ti sluga u kući, što više radim i gore živim od svih nadničara. Koliko sam hlebova namesila i ljudi nahranila. Oči i ruke izgorela sam na ognjištu.
“ Svi su to čuli. Nekoliko grlatih povika odbilo se od počađavele tavanice. „Ja živim samo da taj dan dočekam. Zdravo, Čakaranče!“ Pružio mu je ruku, a ovaj je, zbunjen, neodlučno prihvatio.
— Vidim ono dete, ćutljivo i poslušno. Onog vrednog dečaka sa živim očima... Vukašin na njemu vidi istu kratku bradu, tamnu, koja ga je uvek podsećala na kupinov list prikačen da skrije
“ Đorđe se smeškao: „Ako mi rodiš sina, onda si mi žena.“ „Ja više neću da živim u selu.“ „Dobro, živećeš u Beogradu. Onda se sneg u kafanskom dvorištu sasvim otopio.
Hoću i ja da imam nešto živo. Ej, znaš li ti, gazda-Đorđe, šta je to živo? Živo a tvoje. To ja hoću. I ja za to živim. A treba mi samo nekoliko ari, kuću da napravim. Da imam kućicu, pa ću opet da budem tvoj sluga.
Simku od njegove svirke još jače rana zabole, jauknu: — Zatvori prozor! — Ne bih mogla da živim sa seljacima — reče babica Roza. Sedi na krevetu naslonjena na kolevku. — Zašto? — procedi Simka.
Čudo je. Kako da nije! Vidiš li kako džiklja? Celo se selo čudi. Od sramote ne mogu da živim.“ „Zato se ti ne raduješ sinu?“, rekla je tiho i zamišljeno. „Nikad mu se nisam ni radovao. Ja sam se samo mučio.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
se oblaci pred njima u strahu razmicali, sve dok nisu doleteli do Svetlosnoga brega, a pred njim ugledali staricu svu u živim ranama. — Pomozi, sinko! — zajauka starica, ali dečak, ne osvrćući se, odlete dale.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Mi združujemo duše ludi svije'! Mrtve sa živim vežu naše niti; I s nama vazda uza te će biti I oni koje davno trava krije! „Prigrli ova jata blagodatna!...
Čemu živim?“ odgovara, Kroz jedno zračno žuborenje grudi; „Tuč nemoći, vaj! znam kako obara, U agoniji duha koji ludi; „Sva dela
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
prirode i tražio istinu svugde i na svakom mestu: u zracima sunca, u vazduhu, na moru i na kopnu, u mrtvom kamenu i u živim bićima; tražio sam šta to sve drži, kreće i preobražava.
Zato živim sada ovde i posmatram ovaj čudni grečeski narod“. „Zaista čudan ali darovit svet, daleko prosvećeniji no mi što smo“.
“ „Ne bih hteo da ti smetam“. „Koješta! Ti mi dolaziš kao poručen. Pričao sam ti da samo s vremena na vreme živim ovde. Kadgod treba da otputujem kudgod, imam stotinu briga na kome da ostavim svoj stan i poverim mu svoje stvari.
dveju država, nadahnutih helenskom kulturom koja ih u međusobnoj saradnji ovaploćuje i uzdiže; govoraše o njihovim živim trgovačkim vezama, izvorom njihovog blagostanja, uveravaše Hijerona o svom nepokolebljivom prijateljstvu i moljaše ga da,
Jeste li vi prorok Danilo, Zaharija ili Habakuk, ili ste trgovac?“ On položi knjige opet na sto. „Imate pravo! Ja živim od trgovine, a ne od proročanstva“. „Pa dobro. Ponudiću vaše knjige Univerzitetu u Bolonji.
Njegove oči se zasvetliše, on vide vitezove u spremi za rat i naslika ga pred sobom u živim bojama, govoreći glasno preda se: „Don Ramiro doći će, sav zaduvan, meni. „Ej, Mardohaju! Treba mi nov konj za jahanje“.
Posle kraćeg ćutanja nastavi on svoje pričanje. „I na živim stvorovima vršio sam opite. Životinje pocrkaše u mom ispražnjenom recipijentu vrlo brzo.
„A šta fali tebi, dragi brate?“, zapita ga sestra. „Meni? - Hvala bogu, ništa. - Živim srećno i zadovoljno“. „I činiš druge srećnima!
studirao prirodne nauke i dobio grad doktora, što je, uglavnom, istina, no da se nisam posvetio naučničkom pozivu, već živim kao privatije. Ovo drugo je laž. No kada u laži ima polovina istine, ona važi kao gotov novac.
pojavu ispitam i kvantitativno, da izmerim toplotne količine proizvedene hemiskim procesima i one koje se produkuju u živim stvorovima. Taj posao nije bio lak. U ono doba nije se tačno znalo šta je toplota i kako se meri njena količina.
Obradovala se kada je čuda da živim mirno i dobro, a da su i moji naučnički radovi počeli da nose prve plodove, da, štaviše, pregovaram sa jednim poznatom
Ta ona je bila tako dobra prema meni, usadila mi je u srce ljubav prema nauci i dala mi sposobnosti da živim u tom blaženstvu i da i drugima budem od koristi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Noćio sam sâm u drugoj sobi, obe noći. Oka nisam sklopio. I sad se čudim da još živim, da idem, da radim, da jedem i da govorim, i posle svega i pošto je u meni nešto prepuklo, slomilo se, umrlo.
Nema ništa jače od čoveka, tvrd je kao kamen: i rane i tifus, jedan pa drugi, i sto nesreća i opet se ne dam, stojim, živim, evo me.“ Napićemo se, bogami. Ona stvar mora da je izravnata.
„Bože moj, dragi Bože moj, gde sam? Šta je ovo? Da li još živim? Ili sam zapao u đavolsko kolo? Tonem u ponor. Kraj. Zbogom!
Ko je taj grad? Zašto sam se tu rodio? Zašto baš tu do velikog tornja? Gde sam? Šta je sa mnom? Kako da živim? Kuda da begam? Da li da ubijem? Šta da radim? Gde ću, Bože, gde ću?
I dođe mi da se smejem, da klikćem, ne znam ni ja šta mi dođe. Ali mi se čini da tek sad znam što živim. — To je divno od tebe, mila moja, božanstveno. — Pa da, božanstveno, božanstveno. I čovek i žena smejahu se slatko.
iščezla, a ja opet ostao sam, osetih kako mi se srce zgrči, kao da ja bez onih malih cipelica ne mogu više ni časa da živim.
da sve više postajem rastrojen, pobrkan i zbunjen i da mi ostaje još jedina nada: da se oženim što je moguće pre i živim, posle toga, po svojoj volji. Samo što ovo poslednje nije nimalo lako bilo.
Ali bezbrojni laki redovi nastupaju, živim, sitnim, brzim i smelim korakom, i urnebesni pozdravi nikako ne prestaju. A Jaćimu se dopao onaj četvorokratni
S vremena na vreme, a s raznih strana, dopirali su gromki pucnji dečjih pištolja, pa su se, izmešani sa živim i razdraganim zveckanjem praporaca, gromovito razlegali.
mi bio najbliži n jer si dojurio čim si o njoj saznao, upoznao moje stradanje, koje me je učinilo drugim čovekom, i da živim samo za uspomenu na ženu zbog koje mi se život činio više nego besmislen.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pomorački sin, nijednom nije poduzeo kakvo dulje putovanje morem. Ali je zato sa živim interesom pratio kretanje lađa. — O! Danas je Liburnia uranila čitav četvrt sata! — uskliknuo bi s dogledom na očima.
U jednom dvorištu Egidio je spazio na balaturi tanku crnomanjastu djevojku sa živim crnim očima. (A nije ni slutio kako će se naglo razdebljati i kako će te crne oči s godinama postati zle.
je ugušio miris mošta, zamolio bih kojeg radnika da me izdigne i nadnese nad badanj: sklapao sam vjeđe i opajao se tim živim šumorom što me odozdo zakađivao mirijadama mjehurića koji su mi draškali nozdrve, golicali sluzokožu, škakljali dušnik
To je potrebno licima iz umjetničkih djela, a i njima samo donekle; svakako mnogo manje nego što se obično misli. Živim ljudima to ne treba: sam fakat što postoje i što, onakvi kakvi su, ipak kako-tako žive, dokazuje njihovu mogućnost,
Pa upita sasvim tiho, s nekom bezazlenom ljubopitnošću: — A ima li vas još mnogo takvih po svijetu? Ja živim u ovoj zavjetrini, malo znam što se napolju događa. — Pa, srećom, i nema baš mnogo.
romantičarskih heroja-usamljenika koji se sparušuju u ispraznosti i plitkoći salonske atmosfere, etalirajući tamo, sa živim osjećajem bola i vlastite degradacije, gori a blistaviji dio sebe, od čega se samo još jače gusne i skrućava usijano
Jer ona nam, za nevolju, zamjenjuje vodu. Opsjenjuje nas romonima, ispunja nas živim grgoljenjem želje. Na tu nas skromnost, ranije ili kasnije, nauči život: mjesto vode gutljaj slane žeđi.
Na otvorenu, taj pritisak iščezava. U zelenoj prirodi, među drvećem i travama, osjećam da dublje i stvarnije živim. Obuzima me djetinjasta želja da načupam trave i lišća i da ih naslažem na vjeđe, kao blagotvornu masku nekog iskonskog
Ili možda da mu kažem samo to da sam često osjetio stid, ljudski stid; koji put do te mjere da sam se stidio i što živim. Eto, samo to. Ali on me sigurno ne bi razumio. Svejedno! Glavno je da ja njega razumijem.
* Danas je nebo oblačno. Doista, umoran sam, duboko umoran. Umoran iz dubine duše. Možda već predugo živim. Već tako dugo da pomalo shvatam dobrostivost smrti. Da, dobra je smrt.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ni jednoga nisam mojom rukom dirnuo. — To znam ja, ali ne zna zakon. — Pa šta ću sad ?... Da živim ovako dokle se može, a kad dođe suđeni dan... umreću kô i svaki. — Ono, jest... Ali taj život ?...
Znaš, valjada, šta te čeka naposletku... danas, sutra, kroz godinu, dve?... — Ništa ti ja ne znam, no živim tako od dana do dana; a šta će biti i ne mislim, ne smem da mislim... Samo znam da sam propao, propao sasvim.
Umorni putnici oživeše, zaboraviše sve muke i patnje preživele u tuđini, oči im zasjaše živim veselim plamenom, u dušu im se useli beskrajna radost, blaženstvo, sreća...
Šta je to Kralju samo da povuče perom... kvrckvrc-kvrc... i gotovo... šta to njega košta!... I ja odmah živ... da živim, zadugo, mnogo, da ostarim... Šta je to robija, ništa!... Slušam ja tamo sve starešine... kao svetac:...
Svima je njima lako, svima je dobro, niko im ne brani da žive... A ja, šta ću ja? Meni ne dadu živeti... ja hoću da živim, a oni ne dadu!...« »A pomilovanje! ... Mučno da će što biti. Vidiš, i kapetan i svi mi kažu da se ne nadam.
A posle, šta biva posle ?... Ko će to znati... Samo zatrpaju zemljom, — pa kao da nisi ni bio...« »Ali ja hoću da živim!...« uzvikuje on u sebi, i od neke strašne misli, od neke crne aveti, koja ga peče, studeni, skače sa postelje...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Načini mi — reče starac kulu do nebesa, i daj mi u njoj svega dosta, i da živim devet stotina godina, pa ćy ti onda dati. Kad to sveti Petar čuje, reče mu: — Pa neka ti bude.
put velim, ako nećeš krave klati, ja ma̓m odlazim od tebe, jer vidim da nemam čovjeka koji bi bio vrijedan da s njim živim!
— Gospode, — odgovori magarac — kad ću biti na takim mukama, mnogo mi je trideset godina. Može li biti da živim deset? — Može, neka ti bude po želji tvojoj! — reče mu bog.
Živjećeš i ti trideset godina! — Gospode, — reći će pas — kad mi je život tako nemiran, može li biti da živim samo deset godina? — Drage volje, živi deset, kad voliš, — reče bog.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I tu zemlju danas poznao sam i ja. Kao stara tajna ja počeh da živim, Zakovan za zemlju što životu služi, Da okrećem oči daljinama sivim. Dok mi venac snova moju glavu kruži.
Dok mi venac snova moju glavu kruži. Kao stara tajna ja počeh da živim, Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava K'o jedina pesma,
Oni spavaju, nesebični, blagi, S ranama živim i mrtvim očima, Velike duše kao kamen dragi, Večita pesma koju im otima.
1911. PRVI POLjUBAC Tako u doba kad se mrtvi dižu I kad časovnik, po fabuli, živim Obznanu daje da aveti stižu, Da kolo vode po pločama sivim, Kad ponoć dođe, i on naglo skoči, Pod divljom strašću što
Još ja živim. Al' krv moja već je stara I sve manje zamiriše na strast sada, Nemam vere da me štiti ili vara. I još uvek sat za
Što je najcrnje za ovaj mah, To je što nemam ni malo moći. Tol'ko sam mali da me je strah: Živim saranjen kao u noći. Ah, ti moćni ljudi iz ovoga veka. Više nemam kuda, umirem bez leka. 1916-1917.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Stara gospođa pristala je da živim u kolibici dok se ne pojavi neki zakupac, a ona da se brine o meni za izvesnu malu svotu koju bih joj svake nedelje
KEMBRIDžSKOM UNIVERZITETU Po povratku u Kembridž iz malog Idvora, često sam se prisećao majčinih reči o tome kako tamo živim među svecima.
Ali lepe devojke iz Glasgova, Grinoka i Pejslia, tenis i plivačka takmičenja, zanosna muzika gajdi, propraćena živim brđanskim igrama, sve to kao da mi je šaptalo na uho: ”Faradej može da pričeka, ali tvoji prcjatelji ne mogu.
Sjedinjene Države, jer znam da pripadam ovoj zemlji; da imam idealnu američku ženu koja me je, opet, uverila da i ja živim životom idealnog američkog muža, da imam odličan posao u velikoj američkoj ustanovi i velike nade da ću sve oko sebe
Kada sve druge ponude da mi se oduži nisam prihvatao, ponudio mi je da, dok živim, dobijam o njegovom trošku po dve vruće škotske rakije u Senčeri klubu. I ovo sam odbio. Drugog marta 1896.
Život mi nikad nije izgledao tako beznadežan kao tog strašnog proleća 1896. godine. Ali želeo sam da živim jer sam imao malu ćerku koju je trebalo odgojiti. Ovo je, u stvari, bilo jedino zbog čega sam želeo da živim.
Ovo je, u stvari, bilo jedino zbog čega sam želeo da živim. Sve drugo izgubilo je za mene interes, ili mi je bilo suviše daleko da bih ga domašio.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Među težacima bilo je i Zagoraca. Oni su ojkali i gunđali stare junačke popevke. Celo polje unedogled ozvanjalo je živim kikotom, smehom i popevkom.
Ispituje ih potanko i s osobitom pažnjom, ali bratski, usrdno. U njegovim živim očima, u milosti glasa i blagom dočeku osjetiše sada razabranije braća njegovu očitu samilost prama njima.
Idu uzbrdicom, a u putu sretaju morske borove—samce što odskaču od ostalih drveta svojim živim zelenilom, i što, i na najmanji lahor, puštaju od sebe jednolike jedinstvene zvukove.
— Neće ti biti oprošteno dok se ovdje, pred ovim izranjenim raspećem, živim bogom, ne odrečeš svojih grijeha. — I povika: — Odričeš li se? Kaži: odričeš li se?
A graja, pokliči čuju se sve jače i jače: — Ubij pašče! Drž' ga! Ubij! Stara Stana moli i zaklinje svetinu živim bogom da ih puste: — Danas je dan proštenja, — veli, — On je dobar... Biće da je pijan!...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
što ih dovodi u prisnu vezu, u saglasno treperenje s promenama u prirodi: u pejzažu, na razlivenim vodama i na večito živim, promenljivim nebesima. Ali, to čemu teže poseduju samo trenutno i samo kao varku.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Za lȅsom kuka majka: „Ta dete j’ — zar u grob? A ja zar još da živim Bez sina jedina?“ Što mora biti, mora: Spuštaju u grob lȅs, — To majka gleda, vidi Svojima očima, I kose svoje
mi taka kuća, kuća seljanska, Nit’ ja hoću da ostanem dovek seljanka; Za mene je da postanem vel’ka gospođa, Pa da živim u palati, prava boljarka.“ Pokunji se stari ribar, opet moru hajd’; A po moru gibali se deblji talasi.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Sari.) Adies, ma šere, adies, nobles, adies, žurnal. JOVAN: Adies, Žutov. FEMA: Ja ću malo u kolibi da živim da mogu posle preći u dvokatne kuće. JOVAN: Ej, krasna tri muža! Šta neće učiniti!
Miljković, Branko - PESME
Spavaj, zlu je vreme. Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasiće te živim. Eto to je taj iza čijih leđa nasta svet ko večita zavera i tužan zaokret.
Sunce mi u peti bridi. Blešti zid na kraju puta što nikud ne vodi. Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim toj reči čiju posedujem moć da je kažem. Njen pepeo je zaborav.
Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim. Reč smrt! hvala joj što me još ne preči da volim samog sebe i da se divim svojoj ljudskoj moći da izgovaram reči.
ući mora u noć, u zaborav kroz koji se prostirem, ta pesma bez zavičaja, ta ptica bez gora, da smrt svoju ne izdam, da živim dok umirem. Onaj ko peva ne zna je li to ljubav ili smrt.
Krakov, Stanislav - KRILA
Kao da ugleda nešto strašno pred sobom. Ciknu prestravljeno, i pojuri ponovo uz nagib ka rovovima, ka živim ljudima. A u visoko podignutoj ruci, koja je grčevito stiskala poverene stvari, vila se kao zastava krvava maramica
Petrović, Rastko - AFRIKA
Džinovska drva sklapaju svoje grane nad drumom, ptice lete po tim živim svodovima kao napuštenim tvrđavama. Neke dodiruju krilima automobil koji čudno šišti u ovoj tišini.
“ Guba! Mislio sam: „Evo ja živim usred gubavaca!“ i to me strašno impresionira. Retko sam se kad tako uplašio. Moje su ruke ko zna koliko puta dotakle
već spava. On se za trenutak samo probudi kad uđem, i kad mu kažem da sam video celu svadbu, i da sam radostan što živim, on mi kratko odgovara: „Utoliko bolje!“ i produžava da spava.
Prilazi mi: — Dobar veče! Dobar veče, kada ste došli? — Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem. Živim povučeno. Čuo sam da ste došli sa Fontenom i čudi me kako me nije potražio.
Prilazi mi: — Dobar veče! Dobar veče, kada ste došli? — Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem. Živim povučeno. Čuo sam da ste došli sa Fontenom i čudi me kako me nije potražio. Mislio sam da ne želite da me vidite.
Veče moje slave! Tužno veče bez pića; sa slanim prženim mesom još u grlu! Ipak divno zvezdano veče savane! Da živim hiljadu godina, voleo bih te hiljadu godina!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sjaje se toke, zveče noževi, Na njima gori čoja crvena, Živim se okom ne da gledati... Onda će reći momče nekakvo: „Danas se ženi Đukić vojvoda!...
“ Ili drukčije: „Kroz hladan suton gore zelene Gredô sam danas živim očima Nasilja turskog remek žalostan: Pomamnoj četi mahnit vojvoda Kroz goru vuče tanku košutu; Ona zastaje...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Ja te ljubim, čedo moje, Čedo moje, zakopano! Ja ne umem želje kriti, Ta želje nam život čine; Ja još živim, a ko živi, Taj za rajem svojim gine.
I ja ginem srcem živim, I ja ginem neprestano — Ja za tobom ginem zlato, Zlato moje — zakopano! Svakom sjaje jedna zvezda Kroz tamninu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali mučno je bilo gledati kako se ludi, svesna bića, kako se taj čovek, koji je umom svojim nad svim živim... kolje, bode, mrcvari, kako se valja u krvi kao životinja... — A ko je tome kriv? — pita Mišić. — E, nije nego!
— Priroda... Bog, sasvim svejedno, ovaplotio je mrtvu materiju, nadahnuo je živim dahom i život je prostrujao zemljom. Sporedno, je li biće svesno ili nerazumno. Ubijaju se podjednako među sobom.
Vi često šetate sa jednom mladom, lepom Belgijankom. Priznao sam joj. Ali sam dodao, da i pored toga ja ipak živim comme une fіlle, kao devojka, u onoj galami „Šarlu“ se pričulo da sam rekao comme la confiture, i nasmejao se.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
procepu između svoga austrijskoga dinastijaštva i u njih doduše duboko usađene, ali nekako platonski apstraktne i prema živim problemima raskomadanog naroda sve nedoraslije vere u Srpstvo nisu mogli primiti na sebe ni teret ni slast
Ubojim se da ne spazi da joj se [ja] divim (Ne bih ju rad uvrediti, koliko što živim!) — Pouzmaknem. Odolim se, premda serce žalko Sovjetuje da postojim još i jošte malko.
Pa se skupe male družbe Da se malo oporave, Pokojnim’ za pokoj duše, Živim’ za povoljno zdravlje. Oko jedne sofre selo Momče mlado golobrado, A do njega Cvet-devojče.
mi je, samo da si ga čula, svaka reč mu je plamen bila, još i sad mi zuje u ušima reči: Meni dajte Srpkinju, Za nju živim, mrem za nju. Kad je ovo čitao, oči je svoje na mene podig’o, kao da je kazati hteo: Ti si ta Srpkinja!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Da samo dana ovog nesreću Ne gledam danas živim očima! Oteše sve, baš sve do Cetinja. — Jaoh, boli! Srce sustaje — Sve lakše bije — krvi nestaje.
čelu mutne pučine — Preteći nebu rastrzala je Oblaka crnih trudne utrobe, Otkuda posle, grozno ričući S plamenom živim i s gromovima, Krvave dažde pljusak potopski U krv je mutnu vodu stvarao...
Hoće l’ i mrzost umret nesrećna, Što nam po krvi dece rođene, Plamenom živim samovoljkujuć, Besom svojijem umlje pitomo U bezum stvara bratske mrzosti...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
šjede, pa se malo nasloni i oda'nu, a ja potego' ostragušom među pleći: — E, baš ja, Asan-beže, ništa pod Bogom živim ne znam, a vidim ne znaš ni ti. Jaši! Najbolje se, bolan, čojek more na golu konju odmoriti kad je zorli umoran. Jaši!
Ode Bosna; ode vala, kô da je nijeste nikad ni imali! Tako će biti, kunem vam se Bogom živim, i moje vam suze neće pomoći!
Bojić, Milutin - PESME
U meni draž sva je. Ali vi ste grobljem stvorili me živim. Jer ja nemam srca, a go razum šta je? Ironija moći. Zar njoj da se divim?
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
pa dalje. Ali suština nije u paralelizmu i poređenju dveju stvarnosti, nego u traganju za dubljim istorijskim tokom, za živim kulturnoduhovnim kontinuitetom; sadašnje se začinje u prošlom, prošlo se produžava u sadašnjem, a oba drže pred nama
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Samo i ti znaš: ona voćka što rano sazre, rano opada. — Eh — i dalje uporno, ljutito, nastavlja — pa ja, što ovoliko živim, sigurno luda, pusta sam bila?!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
građe (Hangі, o. s., 23; upor. i ZNŽOJS, 19, 372). U narodnoj medicini ima l. ugledno mesto. Živim ognjem iz l. leči se naročito stoka (a ludi se leče živim ognjem iz glogovine, S. Troj.
U narodnoj medicini ima l. ugledno mesto. Živim ognjem iz l. leči se naročito stoka (a ludi se leče živim ognjem iz glogovine, S. Troj., Vatra, 81); pepelom iza živog ognja leče se kraste (Vuk, Rječn., ѕ. v. ž. og.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ljubav za ljubav! —A ti im vjeruješ? — tiho odvrati otac Dionisije i pogleda svojim živim očima po društvu, pa vidjevši da veselo o nečem društvo razgovara, nastavi: — Ti im vjeruješ?
— Reci mi, imaš li mladoga? —Nimam nikoga, — oblovito odvrati djevojka. —Nikoga! . —Ja grem, čekaće me majka s živim na drugoj ogradi... — Otić' ćeš i ništa mi nećeš reći? — Ča ću vam reć'? — poče se čuditi djevojka.
— viknu iza njega Rogo i nasmija se, kao da govori u šali, pa, ozbiljno zastrignuvši po ljudima jasnim živim zjenicama, nadoda: — Zar njima ko mukte daje?... — Mukte, da! — podiže trgovac glavu s knjige.
U tim mislima ugleda kao pred živim očima njih dvoje iseljenika što bijedom gonjeni bježe u svijet da traže drugi život.
Mrse ne odgovori, već mreže kupi; a on ga očima prati, i opet priupita. — Živim ka i drugi ča ništa nimaju. — Biće vam teško? — Ni ni drugome bolje! Nimam nego sebe hraniti...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šta ima Dadara? Nekoliko sjajnih krpica, oružje i konja. Ništa ostalo nije moje. Ni krov pod kojim živim, ni postelja u kojoj ležim. Ni mišice kojima vitlam topuzom i mačem. One su prodane za komad hleba.
Hteo bih još da živim, a Crni Stevan me davi. Znam da će me udaviti pre ako se opirem ali ja to ipak činim, iako želim da živim duže i zato
Znam da će me udaviti pre ako se opirem ali ja to ipak činim, iako želim da živim duže i zato vičem, ja vičem zato što želim da živim duže, a živim manje jer vičem.
me udaviti pre ako se opirem ali ja to ipak činim, iako želim da živim duže i zato vičem, ja vičem zato što želim da živim duže, a živim manje jer vičem.
ako se opirem ali ja to ipak činim, iako želim da živim duže i zato vičem, ja vičem zato što želim da živim duže, a živim manje jer vičem.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njene prostorije, saloni i kabine, bile su patosane kamenim mozaikom, koji je živim bojama predstavljao junačka dela opevana u Ilijadi.
Ja već sada živim u toj lepoj budućnosti; vozim se sa Vama po romantičnom Mesečevom jezeru, penjem na Gajsberg, razgledam njegovu okolinu
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
MATI JOVAN SUNDEČIĆ Djetinjstva nježnog u prvom cvijetu, Kad ne znah da li živim na svijetu; Pa kad mi najpre ko kroz tminu Poznanja iskra u duhu sinu: Čim li riječ stekoh zaupih zvati, Najprvo Mati,
Stanković, Borisav - TAŠANA
A ja, sama za sebe? Ništa! Mogu da živim, mrem. MIRON (plane uvređen): Zar ništa više? TAŠANA Oh, da! Neću da kažem da mi kogod što reče; ali tako je: za
I meni sad milo da živim. Pre: idem čaršijom i niko da me oslovi, niko sa mnom reč da progovori. A sada: svaki, pored ma kog dućana da prođem,
da činim, već iz ljubavi, kao brata, a najviše iz sažaljenja što sam siroče, sam bez igde ikoga, što od begovske milosti živim dok jednoga dana, ko zna u kojoj mehani i pod kojim ćepenkom u čaršiji, ne naću me mrtva. (Uzrujano Nazi): Slušaš li?
TAŠANA Oh, zar ja, dedo? MIRON A ja polazim za uvek na groblje. Mrtvace da opevam, s mrtvacima da živim. TAŠANA Mirone, Mirone, brate! Bud sebe, što tebe toliko upropastih!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dosta šege i parade s Nolom Perčinovom!... Donesi, Julice, novine, da vidim šta me čeka u svetu i međ živim ljudima. — Julica se vrati s novinama i s tri pisma u rukama. — Nisam htela da ti govorim dok si bila bolesna.
— Ne kukajte! Ne olajavajte druge da bi mene utešili! Ne pravite jalov inat! Pustite me da živim dok sam živa! — tako je jedared bacila dombu usred „jauzna”, i varošica je to dugo prepričavala.
Veli mi, na moje zaprepašćenje: „Da se ostavim školovanja, Nano, da idem na salaš da živim; kako Bog da, dotrajaće valjda ona zemlja da i nas sve još prehrani.” — Kako govoriš, dijete, zaboga!
ja ću junaka zapamtiti. Vi niste mogli trpeti hladnu bogatašku prazninu oko sebe, i ispunili ste je živim bićima... Bez izbora i sebičnosti... onako kako je slučaj hteo da nalećemo...
A ipak, ona samo za mene živi, i samo mene voli. Ali s druge strane opet hoće da ja živim i radim samo za njene ambicije...
Mati moja je savesna, neguje ga, ali oni su jedno drugom tuđinci. A ja živim između njih dvoje. Ne znam zapravo šta je to porodica...
A ja živim između njih dvoje. Ne znam zapravo šta je to porodica... A tako bih od sveg srca hteo da živim jednostavno, kao moj otac, ali ne umem, ne bih umeo i, šta bi rekla mati... Branko je slušao i ćutao oborenih očiju.
Hvala ti uvek na lekciji o štednji, jer, moram ti kazati, ja pored sveg krparenja živim pristojno zato što štedim... Oca mi je žao. On je čovek sur i mrk, i teško snosi sirotinju.
— Ako ima, utoliko bolje po istoriju. Sve traži umetnika... Ne, roman neću započinjati. Zadovoljan sam da živim i umirem s mojom istorijom. — Znate li da vaši đaci prepričavaju vaše časove po celoj varoši. — Kao ja nekada vaše.
U njemu sam se razgranao, pa je prirodno da me vuče. Vuče me i bolja zarada, upravo vanredni izgledi da stečem i živim nezavisno. Taj nezavisni život čoveka bez mesečne plate, to sam naučio u Engleskoj, i to me prosto fascinira.
A ovde, ponela me je reka velikog, moćnog jevrejstva u francuskoj prestonici. Ja već živim od veza, od rasnih i intimno jevrejskih veza. A novac mi pada kao lud. Ali eto, govorim opet o sebi.
Ne pišem ga, ali ga mislim. Mislim ga bez poetiziranja, onako kako ga živim, i veruj mi, Pavle, ponekad mi se čini da će mi od tog „dnevnika” nešto prsnuti, glava ili grudi...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ Oženiš li se, žena ti kaže: „Moje je da živim i gledam kuću, a tvoje je da misliš!“ A država, opet, otera te na dve godine tamnice zato što si mislio.
došao je za mnom i akt; otišao sam u banju na lečenje, došao je za mnom i akt; pokušao sam da se nastanim u selu da živim, došao je za mnom i akt kojim mi se traži češagija.
razloga radi kojih bih pristao uz mišljenje onoga drugoga lekara, do jedino taj što mi on dopušta da nešto duže živim.
pokušao sam da prodrem u tu tajnu, da vidim: ne intrigira li ko protiv mog života, ne protestuje li kogod što ja još živim? Razume se, pod temperaturom 38 sa 6, nije mi bilo teško prodreti u tajnu i naći odgovor svome pitanju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Dokle živim zapamtiću one muke i napore. Slušajte!... Sve što mašta ljudi može da izmisli najcrnje i najgore, ja mislim sve je to
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Reci mi stanuješ li na oblaku? — reče dečak, a patuljak se nasmeja i odmahnu glavom. — Mesto gde ja živim — reče — zove se Breg Svetlosti, a ime mi je Micko. Princ oblaka izgleda sasvim drugačije. Igraj...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Neće mnogo da mi te ostavi. Tiki, samo da nadzrnem. (Za sebe.) A i mnogo nećem jošte da živim! Četiri, tri, dve — najviše još polovin godinu. U jesen, slunce kad počne da kapnuje, t’g ću i ja da si umrem.
Šantić, Aleksa - PESME
Mi združujemo duše ljudi svije'! Mrtve sa živim vežu naše niti: I s nama vazda uza te će biti I oni koje davno trava krije! Prigrli ova jata blagodatna!
A noć se ceri, i sve više, jače, Nebesa hvata kao crni pauk. 1906. PRED RASPEĆEM Hoću da živim životom čovjeka: Hoću da ljubim, da trpim i stradam, U svojoj vjeri da se dobru nadam Štono će doći kô sveta rijeka
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Biti hrabar u borbi protiv neprijatelja značilo je tada ispunjavati obavezu ne samo prema živim saplemenicima nego i prema mrtvim precima. Junačko držanje bilo je dug oca sinu i sina ocu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A što li mi je i hvajda više od ovoga sveta, kade mi moj duševni svet s očiju pogibe! Kako li sa živim ljudma da i boravim. i među žive staljam se, a moj život grobu sam izdala!
I bi njihov pravi drug sveti, stojeći im tako u ledu onde do zore jošte živim. VEČERA VELIKOGA BOGA U neko dobi, kad je bio sveti Joan u Patmu, u nekoj adi i tamo neko videnije čudno od mnogo