Jakšić, Đura - PROZA
— Prostri, brate, tvoje japundže, — reče Miladin, — ovde se možemo malo i poodmoriti... Ovo je livada moga pobratima Živka iz Mutnice, neće nam zameriti baš i da nas zastane... Noć beše tiha, trava mirisna, sve je mirno...
“ „Da platim oče... A kol’ko treba?...“ Arhimandrit se nakašlja i stade nanovo meriti Živka: „Mi smo naši, džanum, nećemo da se globimo... Daćeš, džanum, još jedno pet dukata!...
Kad je videla Živka, ona mu pođe u sretanje, podiže svoje crne oči gore, u kojima su sve strasti ženskoga srca gorele, na belome licu
i gostom, pa onda ga pođe pitati: — A, zdravlja ti, gazda-Miladine, da nisi kako u putu sreo tvoga pobratima Živka? — Nisam, — reče Miladin i ja sam video kako je zadrhtao; — nisam ga video, a što vam treba moj pobratim?...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
je izgorela, kad su nam uz Karađorđev rat kuće pogorele, samo još tri sestre pamtim: Staniju, koja je bila udata za Živka Dabića u Jautinu, Maricu za Jovanom Vilotijevićem u Valjevu, i Mariju udatu u Takovo za popa-Pavlova brata Matiju.
Jednome reknu: „Udri ti kneževa ̓aznadara Živka, a nas ćemo trojica kneza.” Kad moj otac naiđe pokraj zasede, onaj jedan Turčin opali i Živka ubije, no oni drugi
” Kad moj otac naiđe pokraj zasede, onaj jedan Turčin opali i Živka ubije, no oni drugi promaše moga oca i ne zgode ga, već pobegnu u potok, pak u Valjevo.
Kad ujutru (24. januara 1804. godine) eto ti našega zeta Živka Dabića i jošt dva Turčina, prijatelja moga oca, sa jošte tri kmeta, i kažu Turci: „Hajde, Jakove, poslao nas Mehmed-aga
Karađorđe uze Jakova, Janka Katića, kneza Simu, našeg novog kneza Peju, zeta Živka Dabića, Milana, od šabačke nahije Spuža Ostoju i Ćurčiju s njinim momcima, jerbo je od šabačke nahije vojske bilo malo
Turci opkole našega buljubašu Živka Dabića i pisara Karađorđeva Janićiju; vas dan na nji̓ jurišali i jedva i̓ mrak otme, te se izmaknu, a Turci prodru u
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ona ovim žarom nagori bosiljak i načini detetu krst na čelu, izgovarajući tri puta ove reči: „Ne gorim Živka, nego babice.“ U Homolju, porodilja se kadi raznim travama tri puta na dan.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— viknu neko glasnije! — Prokleto mesto! — Sad će vlakovođa biti gotov. Jedan iz gomile odvoji se i prođe pored Živka. — Molim vas lepo, šta je to bilo? — zapita ne dišući. — Iskočio voz — odgovori ovaj u hodu. — Gde? A putnici!?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
još blijedom lišću drveća, među pupovima o koje se lijepi paučinica što putuje bez cilja, u snenim pazušcima grana, živka proljeće. Još jedno proljeće! S proljeća u nama uskrsavaju sva naša minula proljeća. To su godovi duše.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(ŠALA U ČETIRI ČINA) LICA Sima Popović Rista Todorović kožarski trgovac Živka, njegova žena Dara, kći Raka, sinčić Pera Kalenić Čeda Urošević, zet dr Ninković, sekretar Pera, pisar iz
U sredini sobe veliki, zastrt sto, po njemu prostrte jedne stare očeve pantalone koje će gospa Živka prekrojiti za sina. I ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA, SAVKA SAVKA (sedi kraj stola): Šta si se zamislila?
I ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA, SAVKA SAVKA (sedi kraj stola): Šta si se zamislila? ŽIVKA (stoji iza stola, o vratu joj visi santimeta
I ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA, SAVKA SAVKA (sedi kraj stola): Šta si se zamislila? ŽIVKA (stoji iza stola, o vratu joj visi santimetar, a u ruci
I ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA, SAVKA SAVKA (sedi kraj stola): Šta si se zamislila? ŽIVKA (stoji iza stola, o vratu joj visi santimetar, a u ruci velike makaze.
SAVKA: Ne možeš ga izbeći, nego podmetni parče. ŽIVKA: Gotovo, a i onako će mu trajati od petka do subote. SAVKA: A cepa, a?
SAVKA: A cepa, a? Pa znaš kako je, neka je samo živ i zdrav, pa neka cepa. ŽIVKA: Ju, nije da cepa, tetka, nego dere kao vuk jagnjeću kožu.
I kupuj, i prekrajaj mu, i nikad ništa na njemu celo ni dvadeset i četiri sata. SAVKA: Nestašan, mnogo nestašan! ŽIVKA (za vreme obe scene ona meri i kroji): Ne može da se stigne, boga mi!
Ne preliva nam se, zaboga, već jedva vezujemo kraj s krajem. SAVKA: A lepa plata. ŽIVKA: Pa i nije. Dok odbiješ porezu, platiš kiriju, kupiš drva, tek vidiš: ostanu ti čiste šake.
Ne gleda svoja posla i svoju kuću, nego se zaneo u politiku. SAVKA: Pa jest! ŽIVKA: Ono, i drugi se bakću i, što kažu, lome se politikom, ali, opet nekako, gledaju i sebe.
već znaš!... SAVKA: Teško je, bome, danas. ŽIVKA: Ti još ne dobi kafu? E što je bezobrazna, po tri puta čovek da joj kaže. (Odlazi zadnjim vratima.
(Odlazi zadnjim vratima.) Anka, šta je s kafom? ANKIN GLAS (spolja): Evo! ŽIVKA: Eto, i to se zove mlađe! Bar da je kao što treba kad ga čovek plaća.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tako, na primer, jednom kad nam je objašnjavao pomračenje, izveo je nas trojicu ispred klupe. Najpre je pozvao nekoga Živka, najvećega đaka meću nama, kome su već i brkovi probili i koga su svi profesori savetovali da se ženi.
Zatim se okrenuo ostalim đacima: — Pazite dobro, glava ovoga Živka je Sunce i ona osvetljava i Zemlju i Mesec. Zemlja će, kao i dosad, biti Sretenova glava, a za Mesec uzećemo ovoga maloga
eto ovako! — i tu nas povrsta u jednu liniju, Živka, Sretena i mene. — I onda, kao što vidite, glavati Sreten zaklonio je ovoga maloga i svetlost Živkova ne može da ga
onaj koji svetlost treba da pozajmi drugima ne razume razgnevi profesora i zviznu mu takav šamar koji je kod grešnoga Živka morao izazvati pravu predstavu pomračenja, te on žmirkajući dodade brzo: — Sad razumem!
— Ti ćeš se, Sretene, takođe okretati oko sebe, a, okrećući se oko sebe, da trčiš i oko ovoga Živka koji predstavlja, kao što znaš, Sunce. Zatim stavi mene u red. — Ti si Mesec.
pa, okrećući se oko sebe, okretaćeš se i oko ovoga Sretena i, s njim zajedno, okretaćete se oko Sunca, odnosno oko Živka.
Okreće se Živko u mestu, okreće se grešni Sreten oko sebe i oko Živka, okrećem se ja oko sebe pa oko Sretena i s njim zajedno optrčavamo Živka.
mestu, okreće se grešni Sreten oko sebe i oko Živka, okrećem se ja oko sebe pa oko Sretena i s njim zajedno optrčavamo Živka. Ne napravimo ni prvi krug čestito, a mi se sva trojica srušimo onesvešćeni od vrtoglavice.
— Pa dobro, Sretene, kaži ti meni — veli mu profesor — koga ćeš ti da zovneš u pomoć kad ne znaš lekciju? — Komšiju Živka! — odgovara Sreten. — Ovoga Živka što sedi do tebe u klupi? — Jeste! — A kako ti on može pomoći? — Da mi šapne.
— Komšiju Živka! — odgovara Sreten. — Ovoga Živka što sedi do tebe u klupi? — Jeste! — A kako ti on može pomoći? — Da mi šapne. — Šta da ti šapne?