Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Reći ćemo! PERA (gospođi Živki u koju kao da ima više poverenja): Molim vas, gospođo, recite samo: Pera pisar iz administrativnog odeljenja.
I posle toga gotovo da dignem ruke, kad jednog dana – ti odskoči i uskoči u ministarke. Alal joj vera, Živki, rekô sam mojoj Kati. Kažem ja da neko iz naše familije mora da ode visoko.
Ne mogu na miru da prođem od njih. Znaš, ja sam ti kao najbliži, pa oni sve mene: Šta je, ujka-Vaso, zar se Živki ne može ni prići? Okupili me kao da sam ja ministarka. Odoh, evo iz ovih stopa, da ih obiđem i da im urečem sastanak.
VASA: To i ništa više! ČEDA: E, pa recite gospa-Živki da neću da je ostavim. VASA (iznenađen): Nećeš? E, jesi li čuo, tome se nisam nadao od tebe.
ČEDA: A i na to ste pomišljali? VASA: Nismo pomišljali, ali znaš kako je, najbliži sam Živki, pa koga će da zapita za savet ako neće mene?
Svi prilaze Živki i rukuju se, a ženske se ljube.) SAVKA (ljubeći se sa Živkom): A ti mene, Živka, zaboravi! DACA (ljubeći se): Ju,
umrla i rekla mi je tada na samrti: „Sinko, ne ostavljam te samog na svetu; ako ti što u životu zatreba, javi se tetka-Živki ministarki, ona ti je rod! VASA: A kako ti se zvala pokojna majka? KALENIĆ: Mara. VASA: A otac? KALENIĆ: Krsta.
Zapiši ti, ujka-Vaso: teča Sava – penzija, a tetka Živka i ja razmislićemo da li se ta stvar može nekako udesiti. (Živki.) Dozvolite mi sad, tetka, da vam i ja kažem svoj slučaj. Mene su pre godinu dana isterali iz službe.
godina, na samrtnom času, rekla: „Sinko, ne ostavljam te samog u svetu; ako ti što u životu zatreba, javi se tetka-Živki ministarki, ona ti je rod!
DARA (majci): Dakle, to je taj počasni gospodin koga si mi namenila? E, baš ti hvala, majka. PISAR (Živki): Treba li, gospođo, da uzmem ovog gospodina na saslušanje?
Ništa ga ne razumem. 'Odi boga ti! (Daje mu slušalicu.) VASA (uzme): Ja sam ovde, zete, Vasa... Jest!... Živki nešto zvrji... reci meni... (Sluša.) ŽIVKA: Šta naže?... VASA (mane rukom da ćuti). ŽIVKA: Ama, šta kaže, boga ti?
VASA: E, taj si mu kolač lepo ispekô, to ti se mora priznati. Ali ovaj drugi kolač, što si ga ispekao Živki preko novina, to ti ne valja. ČEDA: Pregoreo je malo. VASA: Pregoreo je mnogo, a ne malo!