Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja ga zamolim i on dozove toga Živkovića. Ja mu odma kažem da gleda da nabavi džebane, da se s Turcima tučemo. Na to Živković reče: „Moj popo, ja hoću, ali
Ništa to; ja ne smem da se usudim. Odem u Zabrežje, i kažem da ću čekati Živkovića, i sutra ću opet na čardak preći. Onu noć dođe meni pismo od Grbovića, i od naši̓ buljubaša, da su Turci onu noć, kad
Od strica dolaze jednako momci i pitaju: „Kamo džebana? Vojska veće gotova da ide na Šabac”. Čekam Živkovića, ali ga nema da dođe.
” — Voze naši vozari pobrzo, i ugledamo Živkovića na Dunavu i sustignemo — jerbo njegovi ne voze. Kad blizu budemo, pozdravimo jedni druge srećnim putem.
— Sad mi Živkovića zamolimo da, kada sebi nađe dumendžiju, da i nama nađe. Živković reče: „Hoću, braćo! A što ne bi̓? To nije muke, a oni
Živković izađe povisoko i ode suvim u Oršavu, a mi dođemo vodom na skelu u Oršavu, al̓ eto ti Živkovića i jednog Srbina obrštera.
) Od ti̓ novaca isplaćujemo dugove Gušančeve i za džebanu; ispratismo naše deputate: protu iz Šopića, Stefana Živkovića i Protića Jovu do Bukurešta, pak Jova da ostane u Bukureštu a Čardaklija da ide u Stambol.
vezira, i da nas od Gušanca i zuluma oslobodi, kao što smo i poslali protu Aleksu [Lazarevića] iz Šopića, Stevana Živkovića i Čardakliju Petra 1. maja 1805. leto. A i g.
Kaže on da mu ne dadu Nemci pasoša, „no ne znam ko će nositi prošenije”. — Ja opomenem za Stevu Živkovića, i oni me pošlju, da ga zovem da napiše na careve prošenije. Odem u Zemun, kažem Stevi zašto ga u Golubince zovemo.
„To je, veli, moje mnjenije, a vi opet kako znate.” (Ovo je za Stef. Živkovića i za Jevtu Čotru da onde u Beču ne trebaju.) 3. marta dođu i pisma iz Zemuna.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Izbor srpskih narodnih pesama na nemačkom u zbirci Insel-Bücherei, Leipzig, 1907. — U Beogradu, izdao Pesme Vase Živkovića. — 1910. i 1911. izdavao Srpskohrvatski almanah. — Preveo Ničea Tako je govorio Zaratustra (Beograd, 1912).
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Njegoševe stihove dobio sam od jednog srpskog pesnika koji je bio moj katiheta u Pančevu, prote Vase Živkovića. Njegovo ime nikad neću zaboraviti jer je ono draga muzika u mojim ušima zbog uspomena na ono divno prijateljstvo koje
Na intervenciju Slovenca Kosa i prote Živkovića nekako se stvar izgladila i meni je dozvoljeno da i dalje ostanem u Pančevu.
Tada sam im pokazao dva pisma prote Živkovića u kojima me je preporučivao Rigeru i Palackom, velikim apostolima panslavizma i nacionalizma u Češkoj.
Nijedan od njih nije me podsećao na Slovenca Kosa ili protu Živkovića iz Pančeva. Rasna mržnja je bila vodeća strast onoga doba.
poljubio u ruku, dao mi je jednu forintu, potapšao me po licu i uverio me da bih mogao lako ispuniti očekivanja prote Živkovića i mojih učitelja, ako bih više vremena provodio nad knjigama, a manje sa svojim nacionalističkim prijateljima.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Najpre valja pomenuti profesora kod koga sam na fakultetu učio teoriju književnosti – Dragišu Živkovića. Praktično se ja od njega nisam odvajao sve do današnjeg dana. Ne mogu reći koliko mu sve dugujem.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Milan Ćurčin, koji je priredio do sada najbolje i najpotpunije izdanje Živkovićević stihova (Pesme Vase Živkovića, Bgd 1907, S. B. Cvijanović, str.
najboljih prijatelja Živkovićevih; sprijateljili su se u Vršcu kao bogoslovci, pa su se kasnije i dopisivali” (Pesme Vase Živkovića, Bgd 1907, 192). Pesmu je komponovao sam V. Živković, a note v. kod Ćurčina.
je prvobitni tekst pesme; svega u nekoliko slučajeva postupljeno je drukčije (kod jedne pesme Dositejeve i jedne Vase Živkovića; jedna Orfelinova štampana je u odeljku Napomene po rukopisnom prepisu; pesme Mušickoga štampane su po peštanskom
pesama; naprotiv, kriterij je uglavnom pooštren, jer sam tri pesme iz prvoga izdanja — Sterijina Marksa Bočarisa i Vase Živkovića Graničarsku pesmu i Lepu Macu — izbacio; nego su uzroci tome sledeći: 1) U Antologiju sam uneo i satirične pesme, a