Upotreba reči živo u književnim delima

Obradović, Dositej - BASNE

„No zaludu, sve ti to danas preda mnom neće pomoći.” Skoči na njega i proždere ga. Naravoučenije Živo i djejstvitelno opisanije silna nepravedna i slaba nepovina! „Ko te pre? Kadija. A ko ti sudi? Taj isti kadija.

Kurjak, odnekuda na to smatrajući, rekne: „O, jadni mi kurjaci, nesrećni li smo ti na svetu! Vrana mu jede živo magare, a on se smeje. A nas kako od daleka upazi, stane ga vika kao da se pomami”.

Kad sam se najbolje u životu najela, napila, okupala i nasladila, baš li onda moram poginuti!” Naravoučenije Živo izobraženije slastoljubivih ljudi! Kako im se mučno rastati od svojih slasti!

Niti ti tuži, ni zapevaj, nego ti dobro čuvaj te šljunke, i teši se s njima kako si se i pre tešio, to je sve za te živo zlato kako god i prvo, zakopano stojeći. I dobra vam svima, braćo, noć!

Oni koji carskoga namesnika kamenjem u glavu udaraju; oni koji celomudreno i živo Ipatijino telo na parčeta kidaju, — šta su drugo nego, pod lažnim imenem hristjana, pustinjika i svetaca, besni psi,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ceo taj prostor mog života i narodni’ zbitija stoji mi jošte živo u pameti; i što je stariji koji događaj, tim ga se lakše i točnije opominjem.

Tu po̓araju sva azbukovačka sela, tako da nijedna ovca, nijedno krme ostalo nije živo. Aganlija odmara vojsku, pravi plan i kazuje kako će Srbima dati po oku rakije, da oni napred gaze na brodu, a konjik

” I tako vozari povezu živo. Pokraj Beograda prođemo, i svu noć putujemo niz Duvav, a kad svanu, trebalo bi štogod jesti.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Jednom reči, sve se živo od bećarije dalo na kicošenje! — Osim Nikole s familijom, tu je na balu i Branko Nebranović, advokat i prvi prijatelj i

Eto, bome, grada!... Ustumara se sve živo u selu. Sklanjaju stoku i sve što se može skloniti. Žene iznose pred kuću vatralje, čanke, sovre, raonike, bradve,

« Nigde niko ga nema napolju; sve se sklonilo igde što živo bilo. Samo pop Vujica uzeo pod pazuho trebnik i petrahilj, pa perja naviše vinogradima. — Jo mene, šta je popu danas!

Seljaci to okitiše, namestiše i udesiše još zgodnije. Kad stanu pričati gde na saboru, sve se živo izvrće od smeha. Kapetan nije nekoliko dana izlazio u srez, nego slao svog pisara.

Svi se pritajiše, rekao bi i ne dišu, i staše se šapatom dogovarati kako će toj zverci kidisati. — Da ga uhvatimo! Živo da uhvatimo! — šanuše sloški. — Bog i duša, čudna zverka! — Ti, Radošu, pušku na nokat, pa uždi, ako dođe do gusta.

— E, ljudi, ovde da kopamo! — reče kmet. — Da kopamo! — graknuše svi. Oni s budacima i motikama okupiše kopati živo. Iskopaše grdnu panjinu na onom mestu, pa kopaj dalje. Sunce već prevalilo, a još ništa nema.

čas đugum — bakarni sud za vodu Eden — raj elbet — ako, svakako ergo — dakle espap — roba Že — i životno — živo biće, životinja Zavarčiti — zatvoriti, ustaviti, sprečiti bolest vradžbinom zagojaćen — zaprljan zapis — ispisane

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Mahnu dvaput rukama, pa, kao na krilima, podiže se i odskoči stopu više. — Aih! — začu se uzvik. Sve živo pogleda u Stanka s nekim poštovanjem; Jelica je gledala ispod oka, ali tako da Lazaru - koji to smotri - nabreknuše

— povikaše sa sviju strana. — Hoću! — reče Stanko sigurnim glasom i priđe meti. – Pazite, jesam li na meti? Sve živo zastade. Jelica, kao da je prozrela Lazarevu nameru, preblede kao smrt... Stanko se hipnu i preskoči nož...

Stanko se hipnu i preskoči nož... Graknuše sa sviju strana kao da dobiše nov život... Sve živo skoči oko Stanka. On pogleda Jelicu, kojoj se lagano vraćaše rumenilo na lice...

I uhvatiše se... I poneše se po onoj čistini... Dva diva, dva rvača, dva najbolja momka u selu kušaju cnagy... Sve živo pretvorilo se u oko... A oni se nose... Obe strane jednake.

Diže se duga u nebo. Što je Stanko sad uradio, bilo je junački. Sve živo, i muško i žensko, potrča mu i obasu ga hvalom... Lazar se diže. njega je bilo stid ovog sveta.

Glas mu je drhtao... Sve živo zinulo od čuda da gleda u njega... Nicy ljudi naučili da ga takvog vide. — Braćo! — reče on opet.

Sve živo pogleda u Marinka. On se iskašlja, pa poče: — Što Ivan reče — istina je... Sad, da li mu je baš toliko nestalo — ne zna

On povuče... Beše to crvena, svilena kesica na svilenom gajtanu... Sima je diže iznad sebe... Sve se živo zaprepastilo... ljudi nisu verovali svojim očima. Pop Miloje priđe da je rukom opipa. — Je li to?

Vide, ponurene kraj ognjišta, dve sede glave kako suzom iz očiju gase žeravicu... Čuje uzdahe njihove, za koje je svako živo uvo ogluvilo. Niko ih ne gleda, niko im čak boga ne naziva... I gle! Više nije zraka nego opet čovek.

Čibuk mu davno ispao iz ruke... Njemu se učinilo da već dela. I ruši, i obara, i sve mu se živo klanja, kao što se bogu klanja... Duša mu se topila od mila...

— viknu Aleksa. — Dajem. Aleksa mu pritrča, pa ga zagrli. Zaplaka se starac od radosti... Nasta ljubljenje... Sve živo oplaka od radosti. — Na koga se naljutio bog? Koga zaboravio?... To nije istina. Ja ga vidim!...

— pita ga Ivan. — Što si taki? On odmahnu glavom, pa se sruši na prag. Kad je sebi došao, bila je noć. Njemu je sve živo bilo pred očima. Zatvarao je oči da ne bi više gledao onog pogleda Stankovog, ali mu se tek tada javi još strašniji.

Dučić, Jovan - PESME

I dok se u miru tka večito tkivo, Huji glas stvaranja i ritam rasula, I dok u te sate još strasno i živo Sve saznaju moja opijena čula — Ja znam da nestajem u šýmu što bludi, Sa svakim korakom kojim noga kroči: Stran

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

i veselo koprcajući se, predavao njoj, pokrivao se njom i uvijao u nju, kao ono što golišava deca skaču u hladan krevet i živo sa uzvicima uvijaju se u pokrivač. Ne znam u čemu sam proveo to poslepodne.

one oblačke na ćilibaru, sa sedim zolufima i brkovima, stajaše nekako u kontrastu s malenim, plavim, vedrim očima koje živo, pa ipak s pouzdanjem, skakaše s jednog predmeta na drugi.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Poslušao je pop-Spiru koji reče: »Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego ljudi.« Svi su živo i prijatno razgovarali, samo je kod popadija nešto zapelo, nešto išlo ćoškasto.

— »Ta, ta, ta, gospoja Sido,... Perso. Ta koji vam je đavo sad opet?! — pita ih pop Ćira koji je, živo razgovarajući se s pop-Spirom, tek pri kraju ove scene primetio nešto. — A šta je to sad opet?

A tek onaj san o Šaci kako joj je živo ostao u pameti! Tek posle toga sna Šaca joj je došao mnogo miliji, jer je tek u snu videla koliko bi joj teško bilo

Malo-malo pa se tek okrene na nj, pa ga lepo pogleda, a jednako mesi živo i žustro, a sve se na njoj trese, a Nića je zadovoljno gleda kako je vredna.

slaninu i kožuricu s vatre (što svi u njegovoj familiji rado jedu), i gledeći s leđa jedru i okruglu svoju Savku kako živo mesi i kako se sva trese! I sve će te krasne slike domalo, za trenut jedan, nestati i iščeznuti!

Kako pusto i žalosno izgleda to mesto sada, a kako je veselo i živo izgledalo pre sedam nedelja, kad je tu bio trodnevni vašar, na kome je Rada Karabaš (sa još nekima čikošima iz Bačke)

On kaže »Ja ću zvonar biti«. — A ti Ivo? »I ja«, kaže on. — A ti, Živo? »Ja ću prvi tas da nosim« — A ti, Niko? »Ja ću crkvenjak«. A ti? »Ja ću da pirim kadionicu.« — A ti: »Ja zvonar«.

Razgovor je živo i neusiljeno tekao, čaše se svaki čas i punile i praznile. Domaćin navalio pa ih jednako nudi, češće pop-Ćiru, s kojim

Tako je i bilo. I sada nastade živo spremanje oprema i darova devojačkih, u čemu im je i ne malo usluge učinila i frau-Gabriela.

Zapucaše bičevi, i kola poleteše jedna za drugim i jedna pored drugih. Ludo i besno poleteše, tako da se sve živo sklanjalo sa sokaka, i kokoške i guske sve polete ukraj kad prođoše sila i svatovi na silnim konjima i s mnogim paorskim

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

pojma nema o onome što će da nastupi, a ipak se nešto pretresa, objašnjava i prorokuje o groznoj pojavi, tako se i ovde živo nešto komentarisalo, predviđalo, prepiralo i nagađalo o daljem razvoju užasno neprijatne stvari, i ako se baš ništa

Dođi, oh što pre dođi! O dođi u pomoć, dragi, tvojoj dragoj Jeleni.” I sve dok je tako čitao, Hristić je ludo živo osećao kako rumeno meso onog vitkog tela, što je tamo daleko gorelo u strasnoj vatri čežnje, drhti u njegovim snažnim

Ali žena ljubazno otpozdravi i obradova se. — Odavno vas nisam videla, reče ona živo Kakva promena! Osedeli ste. Kuda ćete? — Ja putujem svojoj verenici. — Poznajem vašu verenicu. Nada li vam se?

Imala sam osećanje da je ono tvoje pismo jedno živo biće s kojim bi ja htela da govorim, da se mazim, da se grlim, da sanjam i prema kome sam osećala neizmernu zahvalnost

eto da li treba sići ozgo s onih planina u ovaj užas i mrak pakleni, u ovu hučnu vrevu i životnu igru dole; treba li živo pustiti onim instinktima i strastima da progovore sopstvenim svojim ognjenim jezicima, i tako sav ovaj neodređeni nemir

Afrika

boja njenoga glasa, u kome ima uzbuđenih nota devojačkih, pištavih detinjskih i promuklih kliktanja ratničkih; i raduje živo i prozračno crvenilo njenog jezika koji joj se kao kakav vlažan cvet neprestano pojavljuje između zuba dok govori.

brzo ostavljen od Vuijea, biti bačen na veliki put koji vodi kroz Afriku (na ovaj crveni, purpurni put, usečen kao u živo meso kopna), obuzet sam nekim poetskim raspoloženjem tuge, straha i ushićenja.

Sećam se Kima Kiplingovog, gde je veliki drum glavno lice u romanu; živo lice, biće čulno i mistično. O, ovaj grdni put na kom sam sad, koji je put kroz beskrajnu katedralu, jedini put koji

pokojnice. I još mi donosi tri grivne, ostale od ko zna kakve Između koliba spava na zemlji još jedno živo biće To je neka starica koja je najisušeniji ljudski stvor koji sam ikada video u životu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Bilo je čudo, da je sve stiglo živo. Od pištolja husara u tim svatovima odjekivali su sokaci. Kolo se treslo, u senatorovoj kući, tri dana.

Jedva su ga udostojili malo pogleda. Sve živo, što je Isakovič ugledao, bilo je odeveno u neka čudna, ludačka odela, čak i deca – koja su jedina trčkala oko oficira.

Pošao je bio pognute glave, do kućerka Trifunovog sluge, Ananija. Sve se živo od njega, kao razbeža. A kad je zakucao, njegova senka, na vratima, zacrnela se tolika, koliku je nikad video nije.

Tolika je pustoš bila u Serviji, pričaju, da si mogao čuti zmiju, čuvarkuću, kako puzi po zgarištu, kao jedino što je živo ostalo. Jes, jes, idoh, Đurđe, i do Šlosberga. Slušali smo carski befel, pokorni, Engelshofenu i Serbeloniju.

Kad je video dete, živo, igrao je, držeći se za uši, ne samo po zagušljivim odajama kuće trgovca Žolobova, nego i po avliji, tako, da je

Sa njim će izumreti jedna grana Isakoviča, u Sremu. Ženu, koju voli, ima mrtvu. A njihovo dete, isto tako, nije živo. Pri smrti Petrovog sinčića, tako, Isakoviču se, prvi put, pričinilo da je udovištvo nedostojno čoveka, velika

Teodosije - ŽITIJA

potrebama, a noću, po svu noć, mnogo je stojao na molitvi, da je izgledalo kao da nema tela ili ga ima od bronze, a živo. Ko da iskaže metanija i mnoge poklone kojima je umrtvljavao telo?

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ova se osećajnost pokazuje u svim događajima ličnog i zajedničkog života. Toplo učešće se vrlo živo pokazuje kako u radosti tako i žalosti i ne samo prema članovima zadruge već i prema čitavom narodu, pa i prema

A ova sklonost nikako ne sprečava vrlo živo osećanje zahvalnosti za ukazane usluge, osećanje koje se često preobražava u skoro bezgranično poverenje.

Nacionalno osećanje je bilo uvek živo kod njih kao i kod Hercegovaca. Posle pada Bosne i Srbije pod Turke, prošlo je 1530. god.

Pod uticajem svoje dinarske mašte zamišljali su Srbiju kao živo biće, kao izvanrednu, dobrotvornu snagu, prožetu ljubavlju prema njima, potištenoj sirotinji.

Poznato je da oni danas sa Srbo-Hrvatima čine trećinu stanovništva u Trstu i da vrlo živo učestvuju u njegovu trgovačkom i ekonomskom životu.

To se naročito pokazuje u spoljašnjim izrazima pobožnosti: u crkvi živo i energično metanišu slično Turcima; ima ih koji padaju na kolena tako snažno da pod odjekuje.

Oko 1700. godine spomenici pominju prepisivače Račane, po manastiru Rači u Srbiji, gde se živo radilo na tom prepisivanju.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

traže Svu zemlju raskopaju Nađu li srećni svoju ruku Ili nogu ili bilo šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u svojoj glavi Zemlju

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Tu nije bilo ironije. Ja za nju nisam bio muškarac. Bio sam njeno dete i biću to dok jedno od nas dvoje bude živo, i to je divno.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ona je izgoreli vulkan, nije već živo, zeleno, ponosito brdo. Imala je zaručnika. Zaručnik je prosi, otac zateže. Zaručnik umre.

stric svećenik, uzme devojku na ispit, pripoveda joj kakav bi to greh bio da ona to učini, da se za šizmatika uda, i živo joj pretstavljao, kad umre izvan vere, za dušu njenu tu večitu kaznu. Devojku je zbunio.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Tad zaškripa đeram i, u isti mah, zalupaše na vrata. I kao da se trže ne samo on, već i sve drugo živo, u mraku, što je dotle bilo i nevidljivo i nečujno, začu se tutnjava kopita i zalajaše promuklo psi, sasvim blizu.

Bog zna kako su se posle sporazumevali i mešali sa ukućanima, tek oni su pričali, okupivši sve živo u kući oko vatre, i, mada im niko ni reči razumeo nije, svi su im odobravali glavom.

Postaviše pojačane straže ne samo oko logora, već i po logoru. Kad se u gradu doznalo kako je puk kažnjen, obuze sve živo neka luda strepnja. Zatvoriše se to veče rano i zamandališe vrata, jače još no inače.

svojom svežom farbom i zvoncadima, intov Aranđela Isakoviča skupljao je, ljuljajući se ispod i iznad okolnih brdašca, sve živo. Sve mu je trčalo u susret, očekujući ga da priđe bliže, kao lađa.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

treba da „svoju košulju obesi strmoglavce o kakvo pitomo rodno drvo, te prenoći, pa sutradan što u toj košulji nađe živo: mrava, bubicu, ili ma šta drugo, to pojede“.

Slično verovanje postoji i u gornjoj Krajini, gde se kaže: „Dijete koje plače na krštenju, ostaće živo; a koje ne plače neće živeti.

Za vreme ručka pije se u zdravlje deteta, a kum i ostale zvanice blagosiljaju dete. Obično se detetu poželi da bude živo i zdravo i da „dočeka zelene vence“.⁷⁴ Glavni događaj na ručku jeste kazivanje imena.

⁸¹ Druga bi, opet magijski, trebalo da učine da dete ostane živo: Živko, Živoje, Života, Živadin, Živan, Živojin, Živorad i sl.

Najbolje je napraviti kolevku od jednog komada drveta — daske.²⁹ Kad se kolevka donosi detetu, valja u nju staviti nešto živo (petlića ili kokošku), pa će i dete živeti.³⁰ Tačno se zna i kakav treba da bude položaj deteta u kolevci.

Ako detetu prvo izniknu gornji zubi — ne valja; takvo dete neće dugo živeti ili će, ako ostane živo, biti demonske prirode („neće imati ljudske navike“).

“⁶⁸ U Lužnici i Nišavi kum, pri strižbi, izgovara sledeće reči: „Da je živo i srećno; da je srećna strižba, da je d’lgovečna; sad na strižbu da igramo a kroz nekoliko godina na svadbu, da Bog dâ!

(M. M., 1973) — Detetu podaj a ne obreci nikad, kao ni Turčinu. (Vuk, 1250) — Deca su siromahu živo blago. (M. M., 1973) — Bolje umrijeti bez đece nego po smrti ostaviti zle sinove. (M. M., 1973) — Bez dece — bez ruku.

(Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Stoji živuljak na živom jastuku, te živo meso jede. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Dođe gost, i zakla ovcu bez kosti. (Novaković, S., SNZ, s.

(Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Ni kriv ni dužan vezan, a živo mu meso u usta meću. (Novaković, S., SNZ, s. 40) DETE U POVOJU — Nije krivo, a vezano. (Novaković, S., SNZ, s.

(Novaković, S., SNZ, s. 41) — Puna bukva sena i u senu meso. (Novaković, S., SNZ, s. 42) DETE (NjEGOVA PRIRODA) — Živo sam, al’ ne znam da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam; majku imam, al’ je ne poznajem; očima gledam, al’ ništa ne

Do srži narodne predstave prirode deteta vodi nas već navedena zagonetka „Živo sam, al’ ne znam da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam; ...očima gledam, al’ ništa ne znam...“.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

On najzad vidi svoju kornjaču kako prestiže sve živo i mrtvo na stazi prema moru i beskonačnosti. I jurimo tako zakrčenim drumovima, očajnički tražeći izgubljeni raj,

Matavulj, Simo - USKOK

Prema dvoguboj svjetlosti sve tri živo skrenuše oči na izvanjca, koji, stasit, spretan, bjelolik, nježnog, ali i muškog izraza bješe upro pogled u plamen.

Na svoje veliko čudo Janko tu doznade da je i Milica kneževa tako vjerena s jednijem Cucom, ali da se o tome živo radi da se vjeridba razvrgne, jer je Cuca gotovo bogalj i „suklata“.

Četovođa naredi: — De, vas četiri, bez Markiše, nosite ranjenika. Živo! Kad se momci s Jankom uputiše, on sjede kraj Krcuna, zatvori mu oči, pomilova ga i reče: — Ej, sokole, Krcune!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Kao što je dete manje ili više živo u svakom čoveku, tako je i taj, nevini prvobitni sklop, prisutan u svakoj stvari i pojavi; valja ga uočiti, i poetski

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ZELENIĆKA: Gotovo imate pravo. ŽUTILOV: Bilo je bitke. ZELENIĆKA (živo): Je li? Gdi? ŽUTILOV: Na mlogo mesta; no nije najbolje ispalo. ZELENIĆKA: A zar može bolje biti kod toliko mađarona?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Uopšte uzev, on je dobar pisac. On priča živo, živopisno i zanimljivo, i njegovo živopisno pisanje podseća na intimne razgovore koje vode stari i dobri prijatelji.

strane, on neće da bude suv i apstraktan, on tačne misli i korisne ideje hoće da lepo i pristupačno iznese: njih valja »živo i sladko predstaviti da nam duh voshiti, da nam serdce ublaži i razveseli«.

srpski, imao izvestan mađarski patriotizam, mađarski jezik nazivao »naš narodni jezik«, Mađare nazivao »naš narod«, i živo učestvovao u mađarskom književnom pokretu.

Pored izvesnih preterivanja i vulgarnosti, komedija je rađena vrlo vešto i živo, tipovi su vrlo dobro uočeni i jasno obeleženi, radnja je puna pokreta i interesa, i, što je naročito važno, komad ima

ima osećanje života, na ljude gleda kritički i bez iluzija, ima posmatračke sposobnosti i redak dar da slika rečima, da živo i reljefno prikaže pojedine tipove i prilike iz srpskog života, da dâ punu iluziju stvarnosti.

U tom delu najviše poezije Njegoš je umeo da bude i veran slikar narodnog života, dao mnogo lokalne boje, živo, reljefno i verno, gotovo bi se moglo reći realistički slikao ljude i događaje, tako da kroz celo delo čitalac ima

Ali, on nije pedantski pedagog i apstraktan filozof, no izlaže živo i jasno, svoja razvijanja potkrepljuje i ilustruje izrekama i anegdotama ne samo iz stranih pisaca sviju vremena no iz

Pored toga uređivao je Golubicu (1839. do 1844) i živo učestvovao u ustavnoj borbi kao »pravni savetnik ustavobraniteljske stranke«, kao »učitelj i prorok njen«. 1845.

U jedan mah zastupao je na peštanskom univerzitetu profesora rimskoga prava. Živo je učestvovao u narodnom pokretu 1848. i bio na Slovenskom kongresu u Pragu.

Ponos narodni, ljubav svom narodu, živo osećanje spram svega onoga, što je veliko, sjajno, slavno i Bogu ugodno...« Kao takva, ova knjiga je obrazac patriotske

svim tim uticajem tih slovenskih buditelja razvilo se u mlađem srpskom naraštaju, naročito četrdesetih godina, vrlo živo slovensko osećanje i jak književno-nacionalni pokret, čije je glavno obeležje: slovenski nacionalizam u politici,

Istorijsko osećanje bilo je uvek vrlo živo kod Srba, narodna poezija sačuvala je sve uspomene na prošlost, i novi naraštaj sav se okrenuo slavljenju istorijske

Sremac, Stevan - PROZA

« Pošto se tako odužio kod svojih starijih, Jova se vrati svojoj kući i posveti sada svoje sile njoj. Živo se radi u Jovanovoj kući.

Radičević, Branko - PESME

Šikće voda, a čun reže, Beži vrtlog, stene beže — Živo, ruke, ne sustale! Eto mene do obale. Čun tu vežem, lakim skokom Na obalu pa izletim, Pa laganim onda krokom

Al' se brgo iz zabune trgo, Pa se živo drugoj stazi vrnu, Pa polete njome unapreda, Ali samo lipe vite zgleda, Samo lipe, samo nojcu crnu.

malo, eto vinograda, Gledaj sada ubavoga rada: Beri, nosi, čas dole, čas gore, Momci klikću, a pesme se ore, „Živo, živo!

eto vinograda, Gledaj sada ubavoga rada: Beri, nosi, čas dole, čas gore, Momci klikću, a pesme se ore, „Živo, živo!

“ jedan drugog kori, Živo s' radi, al niko s' ne mori, Gledni samo posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake, Ta tek što se svirac čuje,

Čudotvor se amo živo krenu, Diže pijuk pa udari stenu, Puče stena kao grom da grunu, A iz stene grdna sova munu, Ja pomisli da oće da

tu rukotvorinu, Glete, braćo, čudo i milinu, Glete, braćo, puta tog zgodnoga, Glete tamo cveća narodnoga, Amo živo cveću poitajte, Pa ga s' mladi puno nakidajte, Da vam putem divno zamiriše, Da vam srce za kućom uzdiše, Napred,

divne, Da umorno srdašce vam živne, Čujte slavlje, čujte pesme one, Kad vi srce u nedrima tone, Da vam srce smesta živo plane, Kad čujete izgubljene dane, Kad se pesme s javora zaore, Da što Srbin učiniti more, — Put raskrčen, gore

da je i nevera, A ne vidi de se guja vije, De mu guja nasred srca sede, De mu guja vrelu krvcu pije, Krvcu pije, živo srce jede, Veće spava sladak, sladak sanak, Oh kaki će biti mu osvanak!

namislim u namastir, pobro, Te se onde proveselit dobro, Naslagat se, dobro se naliti, Pa ondeka baš i prenoćiti. Živo dakle namastiru kroči, Dok dlan o dlan, vratima dokroči, Munu kroz nji, pored kujne munu, U taj časak lagan vetrić

Munu kroz nji, pored kujne munu, U taj časak lagan vetrić dunu, Zamirisa sa ražnja pecivo, Zaigra se moje srce živo, Gusko! patko! srećo nad srećama, Blago onom ko se vama masti!

ga Gojko — udriše se — Poda njima zemlja se zatrese, A nad njima sablje se sretoše, Ali Turčin beše sreće loše: Živo odbi, življe Srbin manu, Obori mu glavu na poljanu — Rusto pade — kliknu Srbadija, A uzdahnu listom Turadija,

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Greota i sramota. Ne daj bože da još čuje onaj hodža iz Potkalinja, tuđa vjera, ne bi se živo od bruke ostalo. Gdje vam je onaj što vam pravi konjske ikone, pitao bi. Ne bi više smjeli u varoš, na pazar.

Što da se više sikira. Bio je on i u većem krkljancu, pa se ostalo živo. SUĐENjE Napolju miriše i grije zrela jesen, iza prvih šumaraka kokaju puške, bobonji nemirna četrdeset prva, a mi u

Ne boj se, to nas dobro neće mimoići. Intendant Krajiškog proleterskog bataljona već uz put je osmotrio sve živo što se micalo u blizini usamljene kuće i kiselo zaključio: — Slaba vajda: ovce posakrivali, a krava ...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Obediše ga. Uzedoše na dušu dušmani — Bog im sudio! A on? oh! nije kriv! — Branila si ga tako živo, ponizno i verno da nisam znao šta da mislim. Pogledah oko sebe, a zimski dan već uvelike svanuo.

Kostić, Laza - PESME

Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto studi; uzalud mu Mesečina svetlo čelo živo ljubi, on škripuće beli zubi, gledajući kako strukom, kako belom, mekom, rukom, kako malom, lakom nogom, a kamo li

Izberi po miloj volji, al' ostane l' koji boli, bole nožem tog zakolji, kad mu ŽIVO srce prebi, — kuku Tebi! U dubine morske tami mnoga kaplja tužno čami, val je zove, zrak je mami, svaka rada da se

Vajaoca Minadira, što labirint kralju zida, de će kralju s ćerkom svojom posle smrti da počiva. Živo radi Minadire, danju, noću nema mira, neće biti take zgrade od Indusa pa do Nila.

Kamo ostra slepila? A ti, ćerko, ne stoj tuna, ucena je tvoja puna: svetla kruna Askaluna za tebe se spremila! Živo, sinci, kamo klinci? kamo ostra slepila?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Došavši do oba brata okamenjena, pozna ih i stade da ih plače, jer joj živo srce puče; i u to vrijeme začu nekoliko, ma ne baš onoliko huke, nego ona potkrijepi sebe, te onamo đe je pala balota.

Kad sedoše, dalje mu stane stara govoriti: — Prvi mi je sin tako vešt u kradenju, da će iz žive ovce živo jagnje ukrasti i odneti a da ovca ne oseti.

Ova će te svirka uvijek veseliti, a kad tvoje srce zaigra, igraće i sve živo okolo tebe dokle se god svirka čuje. Carević mu se zahvali, pa onda pođe dalje, a jedva čeka da bude sam pa da zasvira.

Sad se carević lati svirale pa stade svirati. Sve živo naokolo zaigra a zmaj pisnu i stade se tresti i brzo smanjivati dok od njega ne osta samo koliko mehurak koji poče od

Poda nj se može sve selo okupiti i u hladu spavati i raditi šta hoćeš. Sve živo, što zelje jede, od njega se hrani i ništa se ne poznava, koliko da iz morske pučine zacrpneš čašu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Od Božića nisi bila u crkvi. MAGA: Kad ne mogu da stignem. NIKOLA: Svako živo dospe, samo ti ne možeš. Ej, teško meni! MAGA: Ali nemoj da se ljutiš, molim te! NIKOLA: Idi, idi, pa gledaj decu.

Lalić, Ivan V. - PISMO

prisilno krštenje Utopljeniku grane pluća skrši, A blagoslov je tog preobraženja Priroda vole što nasilje Vrši, Jer sve je živo samo parabola Nesavršenstva, što milost je živa. Ne kuni more. Ne kuni ni prazninu Što sakriva se u neizrečenom.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ljudi moji, šta mrzim te životne amatere! Čim vide nešto živo, odmah pitaju da li ujeda. Kreteni! Ali da vidite šta se dalje ispodogađalo!

Jao, da ste samo videli Mišelina! Ide pored mene i pozdravlja apsolutno sve živo što nosi uniformu! Na časnu reč! Odžačare, železničare, policajce, vatrogasce, inkasante, a naročito poštare!

Odjedanput, desna mi ruka u potpunoj pomrčini otkri nešto živo i toplo. Vrisnem: „Lopovi!“ i upalim svetlo. Kad tamo, imam šta i da vidim — smrtno preplašeni matori i bakuta vire

Zamislite kakvi su to profesionalci: porazbijali su sve živo sem flaša, koje su za njih dvojicu prava svetinja! Eto, to bi ukratko bio portret Suleta sa Ade!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Letim s vilom brodaricom, uz Dunavo, niz Dunavo a dan lebdi, senčen pticom, i modri se posustalo. Živo, ruko, šaraj slovo, sentandrejsko krepi kolo! U pređu se spleo snovač: Breme, Viljan, list s Lipove, te Iločac.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Zamuca vođa: „Tako mi brka, đidija ovaj sve živo krka! ... Do sada nisi bio nam znan. Odakle ideš? Gdje ti je stan?

“ Sivko miče uvom živo, sav razgovor prisluškivȏ, pa mu dođe vrlo krivo. „Radio sam preko mjere, mjesto plate,

Povi se vrba, zaigra listom, otkri se nebo sivo, doleti čaplja i prva kaplja, pred Žućom blesnu živo. Trže se lovac kao od guje: „Spasavaj kožu, eto oluje!“ „Kuda bi, šta bi?!

Deda je jahȏ, zavidim starcu, na mazgi, konju i magarcu, jurio brzo, vatreno, živo, s vetrom se pustim utrkivȏ. Kasnije, u zrelo doba, čitavom zemljom, širom, deda je putovȏ vozom, čuvenim našim

Maršira, cupka, skakuće živo, kad preda nj — Andrić Ivo! Eh to je muka i maler pravi, jure ga pisci u snu, na javi!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Celo njeno telo je u radu, čvrsto, teško, zadihano. Sam cvet kao kakvo živo biće, koje podnosi veličanstveno silovanje, trpi, drhće na tankoj stabljici od upornoga rada što je u njemu; od toga

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Tiho, k'o uzdasi, Izumiru svetli glasi... Laku noć! MOLITVA Kad za goru sunca zađe, Kad utrne beli dan, I sve živo mira nađe, Što ga blagi daje san — Tad molitva Bogu leti, I novu mi daje moć: Pošlji meni, Bože sveti, Slatki odmor,

Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada i sve živo spava, Na starome tornju ponoć otkucava — I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina.

I dok mračnim krilom za nebo se hvata, Neko živo lupnu u hrastova vrata. — Iguman se diže. Na ulasku samom Stajalo je momče, uvijeno tamom.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

”, a mi da stanemo u front i da trepćemo. (Od ovih Trifunovih reči pa do svršetka scene, dijalog teče vrlo naglo i živo, upada se u reč, govori se jednovremeno, prekidaju se govori, penje se ton i nastaje sve jače uzbuđenje, da bi se

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A malo zatim ugledasmo i naš streljački stroj kako živo odstupa. I za nepuno pola časa svi se sručiše na obalu, odakle su jutros pošli. Usplahireni ljudi pitaju se zašto?...

U ovoj crnoj i strašnoj noći ta svetla kugla liči nam na neko ogromno živo oko, koje nas u početku posmatra bojažljivo, potom podrugljivo, dok najzad ne zablista veselo, punim sjajem.

Svesni smo da se onaj protivnički komandir ne vara više. Sada bije baš nas. U dolini se opet čuje živo puškaranje, i pešaci traže pomoć artiljerije. A ko će nama pomoći?...

Stigosmo u podnožje Kosmaja. Sa vrha dopire živo puškaranje. Pošto je već pao mrak, komandant pešačkog puka reče komandiru da za noćas ostanemo gde smo a sutra će on

Gl’aj si posla, Učo! — ide Aleksandar za svojom logikom. — Vidi ga sad! — ljutnu se Milutin. Zatim poče živo: — E, molim lepo. Ti kažeš, svi ćemo umreti. I ti ćeš umreti. Je li tako?...

Ha, nije im toliko do točka. „Mrtva stvar!“ — lako će sa njim, već uz put, onako uzgred, nije zgoreg da ponesu i nešto živo. Već im dojadi ona pusta mamaljuga. — Pst! — uzviknu jedan i svi zastadoše.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Slike, veliš, a kakve to? — Kurjaka, lisice... Ho, moj brate, da ti donesem kakvih hoćeš koža, pa k’o živo zvere!... Šta će ti kontrave! ... nastavi kmet i zasmeja se slatko.

»Šta ovo oni govore samo o zlu, kad je svet tako lep, sunce tako toplo i veselo greje, srce u grudima tako živo kuca i sve, sve je udešeno za lepo prijatno življenje!...

Za to vreme Gojko nešto živo pregovaraše sa Stojanom u svojoj sobici i posle kraćeg vremena javi se, kao rezultat pregovora, velika čaša, puna

Zar on sa onom njegovom pipavom mirnoćom može da stvori ovakav život... gle kako se živo i veselo razgovaraju ! A ja... sa ovako živom prirodom, stvaram vojnike. Čudno !...

On stajaše među decom, pa im govoraše nešto živo mašući rukama. Ona sa čuđenjem posmatraše kako onaj spleteni Gojko stoji pred decom, kako im živo i veselo, priča, sa

Ona sa čuđenjem posmatraše kako onaj spleteni Gojko stoji pred decom, kako im živo i veselo, priča, sa usta mu nikako osmeh ne silazi. A dečje oči, upravljene na njega, gore, gore, kao žeravice...

Naročito je prenerazi svršetak razgovora sa pisarem, pa htede sad odjednom da uguši sećanje na njega. S toga se odmah, živo, s nekom grozničavom žurbom predade poslu. Ali je odmah prekide glas Stojanov: — Gospodin kazao skoro će podne...

I šta mi ko može ! Ona se uputi u školu. Vrata na Gojkovoj učionici behu otvorena, a on, onako isto namršten, hodaše živo preko škole. Kad opazi nju, on se obrte deci, naredi im da se spreme, pa ih pusti kući.

Da joj je da ne propusti ni jedan pokret učiteljev. A on radi živo, umešno, S voljom... Tek ipak vidi se da ne radi bez naprezanja.

I to im učini po volji: uze drugi razred i poče poznavanje prirode. Predavao je vrlo lepo, lako i živo; i Gojku se zasvetleše oči. U radu provedoše još ceo čas.

A Gojko zanemeo, smrzao se, pa ne diše. Oseća samo kako mu se grudi stežu, a srce lupa burno, živo. Ne sme da se pokrene, da mrdne ma čime.

Drhtaše kao u strahovitoj groznici, srce joj lupaše živo, mahnito, jedva se stade pribirati. Zakašlja se, jer je stade nešto gušiti u grudima.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Tvrdim da je u nama mržnja za sve živo, protiv rađanja, mesa, trbuha, žene, masti. On me začuđeno gleda, i ostavlja me mrmljajući.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Džomba mu beše presto, a rit carstvo. Tu beše sve živo i veselo. Oko njega i daleko iza njega, iz zagrejanog rita, ječao je kreket žaba i zvonilo žalostivo ukanje žabaca.

Voda njegova još je ona ista, Bistra, čuvana u zemlji duboko... Ona odande gleda, živo blista Kao veliko, tajanstveno oko.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ja sam već u svome ministarstvu počeo uvoditi štednju, a na tome živo rade i ostale moje kolege. Štednja, kao što vam kažem, to je osnova za blagostanje svake zemlje.

I kuće i kafane i hramovi i kancelarije, sve se ispraznilo, sve je živo izišlo da sudeluje u tom epohalnom dočeku velikog stranca.

I mladi naučnik ne samo što nije imao uspeha već sve živo smatraše nekako instinktivno za dužnost da s negodovanjem dočeka tu pojavu.

je onaj sa dva žiga na čelu, ispravljene glave, dostojanstveno i oholo, pun slave i ponosa, i kud god prođe sve se živo klanja i skida kape pred junakom svojih dana. Trče ulicama za njim i žene i deca i ludi da vide velikana narodnog.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

veli Jovica i ispriča, kako mu je poturio nešto u čašu, dok je on srkao iz Blagojeve ćase... — Ha, živo deco, polovinu smo davno preturili, viknu č'a Marko. To beše davno željena lozinka za mladež.

To je najstrašnije vreme. Pa kako je strašno to nastupanje ponoći na selu!... Tada se obično sve, sve što je živo, utiša, jer sva živina hoće sna, a ponoćni je san najslađi.

Zanesen u misli, živo se seti, kako ga ruka majčina pomilovala, toplo se Bogu moleći: »Bože, poživi moga Moju (tako mu je tepala), daj da

Jedan, kudrave crne kose, zažmirio očima, pa korača živo od jednoga zida do drugog i beleži stopama gradove koje je Džingis-Han pregazio, opisujući glasno junaštva i divljaštva

Konj stade. — Dole s konja! — viknuh i trgnuh konja u stranu. On slete sa sedla pa stade živo da dreši bisage. Skide ih na zemlju preda se i podignuvši glavu stade da zvera oko sebe. — Ehe, zar tako!... aha!...

Ne mari... evo sad lično... Batali ta bapska posla, pa sutra da mi dođeš na svadbu. –I on mu opet protrese ruku živo, plahovito. Bolesnik se gorko osmohnu i privuče ga bliže k sebi. — Neka ti je srećno veselje...

On se podiže na ruke, otvara usta i sav se predaje sluhu... Sluša... sluša živo, sa nestrpljenjem i sve jasnije razlikuje one sitne i jasne srebrne zvuke, što izlaze iz mnogih zvonaca, pa se svi

Ono staro pero ne valja... I noga joj se pokvarila. Na ovaku molbu, tetica bi se do sada prenula živo, i odmah stala nameštati veliku, isprljanu i izobijanu lutku.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: Jeste, Jevremova. Dao ih bog mnogo! MARINA: I sve živo? PAVKA: Gotovo. MARINA: Ovde? JEVREM: Svi su ovde. MARINA: Mnogo ih ima. (Pavki.

MARINA (izašla je za njim i stala na prag od sobe). SRETA (objašnjava se živo sa Jevremom koji ga ne razume). IVKOVIĆ (našav vrata od svoje sobe otvorena, upada ljutito držeći jedan od onih

XXII IVKOBIĆ, JOVICA, DVA GRAĐANINA i PREĐAŠNjI IVKOVIĆ (ulazi u svoju sobu sa Jovicom i još dva građanina i vrlo živo razgovaraju). MLADEN (seti se): A, jes', a ja zaboravio, evo i ovo. (Daje mu listić.

Ua! Ua! (Na pozornicu lete krompiri, glavice kupusa, jaja, kojima Jevrema narod gađa.) IVKOVIĆ (trgne se s prozora i živo se objašnjava sa onima u njegovoj sobi). JEVREM (pokušava sam da nastavi: „...vaše težnje da u narodnome predstavništvu..

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Sprema se živo. Birov viče po selu i poziva svet na veselje. — Čujte i počujte! — dere se grlati birov. — Doveče će biti vođen pred

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Neki svu noć nisu spavali. „Ko to odjaha ka Avali?” Svi su mislili Dugo i živo, Pa pošto ništa nisu smislili, Otišli su da piju pivo.

Istoričar svoga vremena: opet ogrešenje! Treba svoja, pošto vreme ne predstavlja živo stvorenje. Kad ima najmanje sumnje: o, koza i ovaca!

TREŠNjA U CVETU Sva su uzavrela, I sva bela; U njoj zuzori Hiljadu pčela. Zuzore, zuzore, Složno, živo; Čitaju neko Drevno štivo. U miomirisu Cvetnoga grmlja Hiljadu pčela Istu reč mrmlja.

Moj divni kum, Đorđević Đoka, Kumašine, da si mi zdravo i živo! — Ljubim te u čelo, izmeđ dva oka, Ti ćeš ispraviti sve što je krivo.

A onda... ...Onda je, početkom 1958, mnome ovladala strasna želja da napišem nešto jednostavno, živo i doživljeno, razumljivo svima i svakom. Svima, dakle, i deci.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

dva italijanska prirodnjaka, Grasi i Kalandručio, našli su u Mesinskom Moreuzu, i to u izobilju, jedno sićušno živo stvorenje, pljosnato, dugačko 75 milimetara i po obliku slično listu vrbe.

Oni su iz toga zaključili da se to živo stvorenje, kome su dali latinsko ime »leptocefale«, ima smatrati kao larva jegulje iz koje će se ova razviti.

i sumpor-vodonika; u dubinama Crnog mora ima toliko toga gasa, da u njima ne može opstati, bar u blizini dna, nikakvo živo biće. Gustina morske vode je 1026; stub vode od 10,07 metara visine vrši vertikalni pritisak od jedne atmosfere.

prilikom bili naišli i koji je tu, na pustome ostrvu ostao stalno nastanjen i obavljao takav isti posao, još se živo sećao dolaska nemačkog broda i prepričavao nam svoje negdašnje doživljaje sa učasnicima te nemačke ekspedicije iz

Rakić, Milan - PESME

Vranče, ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo. Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si slatke snove sniv̓o.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

KNEZ JANKO A što je to, kaži mi natajno! VUK MANDUŠIĆ Ljepša mu je od vile bijele! Nema puno osamnaest ljetah, živo mi je srce ponijela! KNEZ JANKO Rašta ti je srce ponijela? VUK MANDUŠIĆ Ima rašta, rugaš li se zbilja?

A nemaše jošt dvadest godinah. I što ću vi kriti, Crnogorci, živo mi je srce pokosio i našu je zemlju ocrnio! VUK TOMANOVIĆ On ne bješe no samo nastao, — Crnogorca već bješe svakoga

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

svetom, nego kao negde daleko, na nekom žutom pesku, usred neke pustinje i sve se to spaja u jedno, i sve, kao nešto živo, zajedno sa mesečinom ide, kreće se.

Pandurović, Sima - PESME

U njegovo telo, čvrsto, zdravo, živo, Mnogi je mladić nožem ureziv’o Ime drage svoje, tužan, u samoći. A on je verno čuv’o ta imena, Dočekiv’o tice,

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ rekoše drugovi iza njega, jer oni ne bjehu čuli one riječi. „Pomamili smo se svi!“ viknu konte, okrenuv se živo i prišavši k svojima. „Ta gdje nam je pamet, nije li im danas Badnji dan!?

Grof izvuče iz džepa neku knjigu, a kad je rasklopi djeca, zinuše od čuda. Tu bjehu živo naslikane životinje svakojake, a redahu se najprije sisari, pa tice, pa ribe, gmizavci itd.

Jana i Elviru živo već tištate nepravda, zakonom osveštana na njihovom vlastitome ognjištu, biva: da im je majka samo Vencelu majka a njima

je bio veoma izobražen čovjek, a u toj prilici postade i priličan pedagog, jer ta se vještina lako steče kad se čovjek živo opominje nedostataka i mana svojijeh učitelja u djetinjstvu.

Dijete se živo obrnu, pa joj se čudnim oštrim pogledom zagleda u oči. Cura sva poblijeđe, pa se u tili čas zacrvenje pred tim ispitujuć

kome rana bješe i kako se vidao; pa premetni razgovor na bojeve u kojima se to delilo; pa bojeve opisuj podrobno i živo.

Imala je da gotovi objed, ranjenika da nadgleda, da donosi vodu itd. Sve je to ona činila lako i živo, kao od šale. Kad bi išla preko avlije, jali samo kad bi se na vrata pomolila, svi bi se pogledi na nju stekli, tolika

Taman kad đakon htjede da zausti nešto, Vladika se živo obrnu put gomile i reče đakonu: „Htio si da rečeš: eto ih!“ „Eto ih, Gospodaru!

Ja ne znam dalje što bi...“ Mladić umuknu. Nastade opet mrtva tišina. Na licu njegovijeh brastvenika viđaše se da živo prate njegovo pričanje.

„Šta bih ja bez tebe, moj dobri Stefane!“ reče starac iskrenim naglasom. „Bog s vama!“ povrnu đakon živo, „što bi mi bez tebe, naš predobri, sveti Vladiko!...

Mali je Milun išao pred njima noseći luč. „Daj, Spasoje i ti Luka, rastaknite, pa da se sječe!“ reče serdar. Momci živo dohvatiše ražnjeve za deblji kraj, pa onako cjelokupe brave položiše na trepeze i izvukoše iz njih ražnjeve.

Sad stade fiska ostrijeh gvožđa po pecivu. Cijepahu na izmjenu i živo. Okolo stojahu svi, pa i ženske. Milunu je sav obraščić poštrcan bio.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Đe se konji biju i igraju, Tu magarcu nigda mjesta nema. Đe se trava niše i pomiče, Tu zaista nešto živo ima. Žari, pali, udbinski dizdaru, Dok i tvojoj kuli reda dođe!

(Zvono) 76 — Dugorepa hala more preplivala, krila ne skvasila? (Barka) 77 — Živo bilo i živo hranilo, a sad žive nosi? (Kožna obuća) 78 — Žuta jarad u more skaču?

(Zvono) 76 — Dugorepa hala more preplivala, krila ne skvasila? (Barka) 77 — Živo bilo i živo hranilo, a sad žive nosi? (Kožna obuća) 78 — Žuta jarad u more skaču?

(Senka; — hlad) 211 — Da kupiš sto godišta, ne bi krčag nakupio? (Rosa) 212 — Živo bez duše, čuje bez uha, zbori bez grla? (Odjek) 213 — Zvijuknu baba iz Dunava, pomete hodžu navrh mukora?

(Današnji dan) 231 — Od života je: otiđe i dođe, a živo nije? (Odjek) 232 — Od njega živiš, a niti ga jedeš niti ga piješ? (Vazduh) 233 — Otac u kolevci, a sin po kući hodi?

(Pijavica) 395 — Što bez nogu beži, a bez ruku grabi? (Riba) 396 — Što vo leži? (Jer ne može da sedi) 397 — Što živo rodi mrtvo, a mrtvo živo? (Kokoš jaje, a jaje pile) 398 — Što zec beži u lug?

(Riba) 396 — Što vo leži? (Jer ne može da sedi) 397 — Što živo rodi mrtvo, a mrtvo živo? (Kokoš jaje, a jaje pile) 398 — Što zec beži u lug? (Što lug neće za njim) 399 — Što zec ima koliko i dlaka?

— mnogo, nagomilano samur — skupoceno krzno sibirske kune Sveta Nedelja — praznik — shvaćen u narodu kao svetac i kao živo biće Sveta Prečesta — Bogorodica selam alećim — turski pozdrav serbez — slobodno sermija — imanje, imovina, imetak

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

63. Motovilo vilo, po gori se vilo, kući dolazilo, soli ne lizalo. 64. Mrtvo živo iz šume vuče. 65. Na careviću bez uzla košulja. 66. Navr plasta šaka šaša. 67.

160. Šta kroz vodu ide, a vode se ne dovata. 161. Šta na vodu ide, a vode ne pije. 162. Šta na sebe živo meso jede. 163. Šta na tavanu biti ne može. 164. Šta o klinu visiti ne može. 165. Šta u gori bez mozga laje. 166.

Došavši do oba brata | okamenjena, pozna ih i stade da ih plače, jer joj živo srce puče; i u to vrijeme začu nekoliko, ma ne baš onoliko uke, nego ona potkrijepi sebe, te onamo đe je pala balota.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

(Izlazi) CMILjA (čežnjivo, zaneseno, lupajući jaja u tiganj): Tek ga videh, a već živo snujem kako da se šnjime registrujem! Pa dimamo kućicu, slobodu, vece, špaiz, i tekuću vodu!

Stanković, Borisav - JOVČA

Sve po planinama i poljima sa konjem. Dobro i taj konj ne padne već jednom. I tek duboko u noć, kad sve živo pospi i već prvi petlovi počnu, on tek onda rupi. I odmah ovamo, u čardakliju. I celu noć sedi.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Takav se činjaše mnogo deblji i kao njeko drugo čeljade. Čagalj, Šunda i Rkalina šaptahu nješto živo meću sobom. Čagalj upro kažiputom u svoje čelo pa kuca u nj.

Gori ste od rkaća. — A šta radite više, vrag vas odnija, a? — obrnu se k vozarima, koji živo veslahu natrag. — Nismo mogli prije, oče!

Sunce je granulo! Škeljo, ustaj i probudi Bukara! Sluge promrmoljiše nješto iznutra. Vraćajući se, Bakonja se živo sjeti jučerašnje trke i skakanja Bukareva. „Nema ti, brate, što Bukovičani!“ poče se razgovarati sam sobom.

O, brate, čudna srca!... On se prepodobiti da je smeten, i doći da služi!... Ajmo-te, momci, ajmo-te živo, jer nemamo već rašta gubiti vrijeme! — reče glavar. — Zar Bukar!!!...

X KAKO PJEVALICA LIJEČI Fra-Tetka živo uspostavi red među mlađima. Kovač i mlinar prionuše va rad, te prekovođani počeše dolaziti.

Sjećao se živo prošlijeh proštenja: prvoga, kad je bio pustođak, kad se ono proslavio našavši stričeva kulaša; drugoga, pred smrt

Ćosić, Dobrica - KORENI

po moždanoj opni; vilice mu jače zacvokotaše od žalosti, a u dubini grudi zakrvari i zacvile nešto malo, goluždravo i živo, jer se smeje Tola, nadničar, što je u njegovoj kući odrastao, njegovim hlebom decu hrani, njegove su pare, njegova je

Natušten je, sve ga boli, ali kad iz avlije čuje dovikivanje seljaka „neka ti je živo, čiča-Aćime!“ — on otvara usta i misli da se smeje, i misli kako niko ne kaže „neka ti je srećan unuk“.

“ — on otvara usta i misli da se smeje, i misli kako niko ne kaže „neka ti je srećan unuk“. „Neka ti je živo“, kaže se za tele i ždrebe, a kad se čovek rodi, kad se rodi unuk Aćimu Katiću, drukčije se čestita.

Daj mi samo nekoliko ari od velikog šljivika, da kućicu napravim. Pa da se i meni nešto rodi. Hoću i ja da imam nešto živo. Ej, znaš li ti, gazda-Đorđe, šta je to živo? Živo a tvoje. To ja hoću. I ja za to živim.

Pa da se i meni nešto rodi. Hoću i ja da imam nešto živo. Ej, znaš li ti, gazda-Đorđe, šta je to živo? Živo a tvoje. To ja hoću. I ja za to živim. A treba mi samo nekoliko ari, kuću da napravim.

Pa da se i meni nešto rodi. Hoću i ja da imam nešto živo. Ej, znaš li ti, gazda-Đorđe, šta je to živo? Živo a tvoje. To ja hoću. I ja za to živim. A treba mi samo nekoliko ari, kuću da napravim.

Nije moja krv. Ne priznajem ga za svoje, narode. Čujte, posle mene ništa živo moje ne Govori on dugo, panduri ga požuruju i prete, vidi mrku mrlju na Đorđevim usnama i oseća da će mu srce

„Znam. Ali ovaj naš baš ga preterao. Ne volim tu džigljastu decu.“ „E, sad ti još i to smeta. Neka je zdravo i živo, a za to...“ Nekoliko puta tako, i razgovor bi se na tome i završio.

Morava je pojela s njivom. Moraš, reći ću sebi, moraš poslednji put, pa ću da zagazim u živo, zvonko proticanje reke. Ja što grebah ovaj letopis jesam Nikola, prvi rudar Srbijice, starac s gorolomničkim glasom i

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

dedi oko zablistalo, Pa suzu proliva, i unuku svome reče da gusle celiva. Dete gusle celivalo; P' onda pita živo: „Je li, deda, zašto sam ja Te gusle celiv'o?“ „Ti ne shvataš, Srpče malo! Mi stariji znamo!

Gledaj sada ubavoga rada: Beri, nosi, čas dole čas gore; Momci klikću, a pesme se ore: „Živo, živo!“ jedan drugog kori; Živo s' radi, al' niko s' ne mori.

Gledaj sada ubavoga rada: Beri, nosi, čas dole čas gore; Momci klikću, a pesme se ore: „Živo, živo!“ jedan drugog kori; Živo s' radi, al' niko s' ne mori. Gledni samo, posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake!

“ jedan drugog kori; Živo s' radi, al' niko s' ne mori. Gledni samo, posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake! Ta tek što se svirac

ne znam je tešit', Srce mi je stena, Lepše li je teši Drugarica njena, To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana, Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj pelen pelenče!

Ko s' osvrne da pogledi Bistrim okom i pogledom Na grobove one svetle, - Povesnice dugim redom, Mora čuti kako j' živo, Kroz vekove, kroz maglinu, Ded unuku, otac sinu, Borac borcu dovikiv'o: „Gde ja stadoh - ti ćeš poći!

J. Dučić XCVI ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo spava; Na starome tornju ponoć otkucava. I u tome času sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina.

Vranče! ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo; Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si zlatne snove sniv'o.

Trčaćemo po šumi svude; Ti ćeš pričati puno i živo; Ja ću te dirati mnogo, A neće ti biti krivo. Al' posle, bićemo tužni, Jer znamo šta biti ne sme.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

LAVOAZIJE 217 POSETA GROFICI Od RUMFORDA 231 KIVIJE 249 FARADEJ 263 ČARLS DARVIN 278 UVOD Koji očevidac ne bi se još živo sećao onih strašnih dana kada nemački borbeni avioni zazujaše nad Beogradom i sručiše na nj svoje razorne i zapaljive

Kada pročitah to svoje sačinjenije, videh da mi je pošlo za rukom da kratkim, živo opisanim, događajem izložim i glavne crte Demokritove filozofije.

Predočio sam ih živo, a njihovu nauku na lako razumljiv način. Sa Njutnom sam nameravao da završim svoj započeti spis, pa da se vratim svom

U njima je živo i autentično predočena ta slavna plejada naučnika i doba u kojem su živeli. Taj novi način obrade koji je, istina,

Njime sam mogao živo i pregledno predočiti i stanje francuske nauke u doba srednje trećine devetnaestog veka i u daljim poglavljima svoga spisa

“ „Ni govora, sinko, jer je ona nematerijalna. Ona je, s jedne strane, ono živo što se samo od sebe kreće i drugo pokreće; s druge strane, ona je ono što opaža, upoznaje i hoće.

od mene, neučenog, neumesno da od vas tražim takvo obaveštenje, ali to činim po naređenju učenih ljudi koji se za vaš rad živo interesuju i koji bi hteli da i vašu otadžbinu obaveste o njemu“.

Posmatram je sa zadovoljstvom, ali se živo interesujem i za jela i pića. Mladi student je iznenađen kako dobro poznajem sva bečka jela i pića kao stare svoje

No ne dospeh da o tome dublje razmislim jer moj razgovor sa gospođom Lavoazije tekao je živo dalje. Pokušah da ga skrenem na drugo zemljište i rekoh joj: „Vaš gospodin suprug ima pored svog naučničkog posla i

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Sve živo okretalo se za njim posmatrajući ga i uživajući u njegovoj stasitoj pojavi vojničkog držanja. Ljudi nas pozdravljahu duboko

— Kako ne! — Tada smo jedva stizali pešake, mi artiljerci. Željno sve živo da ponova vidi Beograd posle petnaest dana njegovog ropstva. A kad je Kosmaj pao, onda je nastala košija, trk, letenje.

Pa puckara plehana peć živo i bela je kao sneg postelja doktorova raspremljena, a na njoj pripijeni sede oni jedno uz drugo i njene fine male ruke su

Iz svih šupljika onoga veza izvirivalo je hiljade čeličnih iglica što su živo, složno I munjevito odskakale svojim užasno zaoštrenim šiljcima da me bodu, da me smrtno ubadaju usred samoga srca.

zlato razli se po maglama zagrevajući ih, raznoseći svuda svoj topli, svoj spasonosni, svoj mili pozdrav, i sve živo, zamirući, odgovori u nežnoj, drhtavoj sreći, još sanjivo sve se pružalo suncu, očekivalo njegovo milovanje.

I tako, još više oživljena onim svežim smehom gomile, ona je promicala kroz nju živo i brzo i žurila da se nađe što pre u kakvoj malenoj, mirnoj ulici, pa da tamo u tišini, sa ovom novom snagom koju je

uradio, podižući i sama do svojih usta svoju ruku, koja kao da je jedina od sve nje, onako ukočene, predstavljala nešto živo, pokretno i ljudsko. I kad to učini ona iščeze, zaista, kao nešto sasvim neživo i nestvarno.

Ja sam se već stao nervirati i ko zna šta bi bilo da gospodin moj saputnik ne otpoče vrlo živo da govori: — Poštovani gospodine, — reče on okrenuvši se upola — vi i ne sanjate o tome koliko je nesrećno stvorenje

— O, ništa, molim — rekoh ja mucajući više zbunjen nego moj saputnik koji živo nastavi: — A tu manu objasniću vam odmah. Recimo nastane sukob, strašan, besomučan sukob i šta?

I ruke su im nešto živo mahale. Verovatno da je to bila istražna komisija, koja je tražila da ispita tačan uzrok padu, kao i postoji li kakva

upirući svoje sokolske oči poglavito na dame, što su ih belim i malim šačicama svojih do ramena golih ruku odozgo živo pozdravljale.

“ I dok defiluju ovi gordi redovi uzdignutih glava, gazeći čvrsto i mašući rukama, Jaćim se živo trudi svakome da se oduži, nikoga da ne propusti.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Svaka mrtva stvar oko mene dobijala je tada živo srce i u njoj su damari odbrojavali časove nepovratnog. Trebalo se trznuti, prenuti.

— Ta što sad plačeš? Ovo je veselo, živo — čuješ li! Ovo nije baš nimalo tužno! Zaludu! Nastojao sam da suspregnem suze i da se tobože razvedrim, kako ne bih

me sasvim osrednje zanimale, koje sam slušao i ne slušao, i na koncu bismo se i rastali a da nisam doznao ono što me je živo interesiralo što je najzad bilo s mojim stablom? Još se i danas ponekad upitam: zbilja, kako je završilo?

Prije si tako postupao iz sažaljenja prema Petru, sad nije to više radi Petra, već radi sebe: da se pokažeš samostalan. Živo me je bocnulo. Imao je pravo: eto, moji se postupci ravnaju prema tuđoj volji, tuđoj intenciji.

Odlično! Sakrivao je gotovo sve rupice od moljaca. Ponovo namjesti daščicu i objesi akvarel na staro mjesto, pa živo zazva na okup.

Igrači ostave karte, sve živo iz kuće iskupi se u blagovaonici; u poslednjem redu natiskala se kućna služinčad. Djed je stajao nasred sobe, s čekićem

A bila me minula i želja za pravdanjem. I odjednom, na pogled ojađenog starca, živo zaželim da sklopim nagodbu, pa makar i po cijenu kapitulacije.

Gledamo iza debelog kavanskog stakla čovjeka koji nešto objašnjava sabjesedniku živo ga kapacitirajući, ili slušamo govornika na nama nepoznatom jeziku.

Nekad jest, nekad i nije. A koji put je crljeno-crljeno, mili bože, rekao bih sama vatra! Živo me zanima da li će mu te senzacije svijetala i ognjeva ostati i kasnije, kad odraste, ili su to posljednji trzaji,

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Sunce udaraše gotovo horizontalno u kapke na prozoru, na ulici se narod živo kretaše, zvrjanje kola i topot konjskih nogu čuo se svakoga trenutka, a on neprestano seđaše u svom kutu nepomičan,

Ide sa svojom puškom po zelenoj gori, a sve živo beži od njega... Pravi gorski car!... On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena...

Ko ti to reče ? — Pa... ja čuh da veliš: »pucaj«... pa ko velim... — stade Kosta da oteže. — Hajde živo, da se razlazimo — reče Pantovac.

— Kako ? Koga to ? — zapita Đurica živo. — Sad videh oca Simeona gde se vraća iz varoši. Dok on izređa sve mehane putom, možete ga stići, pa sa njim zajedno u

Pantovac, težak i trom, izostajaše sve više od njih, ali i on živo skakaše, stajući delim stopalom na skokovima. — Pucaj ! Ne daj ! Ua! — viču stotine grla. — Gru... gru... gru...

obula mu nove crvene išarane čarape i opančiće... seća se živo kako je jednako zagledao u šare na čarapama. Sestrica mu, obučena u šarenu suknjicu i crn suknen jelečić, uzela ga za

Kamo te, vrelo i toplo sunce!... Hajduk vas se zaželeo!... XXIII Proleće je; svetlo, veselo, živo proleće... Gora se razvila, pa se njeno nežno, zeleno, mlado lišće preliva pod toplom i jasnom sletlošću sunčevom.

Ti živiš sa njim. — Kazaću ti na samo sve... — Dobro. Milisave, probudi sve žandarme i pandure. Neka se živo obuku i nek spreme konje. S oružjem... znaš. A ti, Stanka, hodi ovamo.

— Nemoj... ostavi to, molim te — reče Đurica, mahnuvši vezanom rukom. Mitar ostavi maramu ćuteći, živo priveza konopac za kolac, pa uze pušku i stade u red s onom četvoricom žandarma...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

i najpametnijega iz sela da im on kaže šta je; a on: — Skakavac nije, ni terzija, ni tica, ni mačka, nego nešto živo te jede i pije, a kako se zove to naš posao nije.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

” Imao je čudnu naviku da govori sam sa sobom, i to bi činio vrlo živo, upuštajući se u žučnu raspravu i menjajući boju glasa.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

ona se zamislila da bi na kraju priznala da se plašila da mi ova vežba ne otvori takav apetit da ću joj pojesti sve živo u kući. Dogovorili smo se da proverimo kako će se stvari razvijati u toku jedne nedelje.

maštom i kakve je sve lepote otkrila nauka u značenju reči geneza: “On je udahnuo u njega dah života, i postade čovek živo biće.” Svetlost zvezda je deo životnog daha boga.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Zvona su prestala brecati na „neveru”. Sve se živo uplašilo i u se stislo, očekujući da prestane oluja. Te noći izlilo se dažda da ga je bilo doista za celu godinu.

Mali Marko živo se umorio. Nije bio vičan takvoj radnji. I Cveta se prelamala iznoseći vodu. Kad su izašli iz konobe, još je dan bio

Nastajnih dana upriješe živo da prije zime i snijega sagrade komad potleušice, da zaklone glavu oni i blago im. Pomaže im i kum; i porodica se

Možeš li sam? —Slabo... stoka tek što se drži... No svejedno, — reče življe, — samo da ste mi vi živo i zdravo! A znajte, zbore naši da neće biti zla, već će vas domalo pustiti.

A znajte, zbore naši da neće biti zla, već će vas domalo pustiti. Braća se živo zgledaše, a otac promijeni govor i upita ih: —A imate svoju potrebu? —Imamo. Da znaš: zarada nam je kod tamničara...

Slobodno pogleda na živo more i htjede da preko njegove pučine prodre u nedogled. Znala je iz čuvenja da se ono prostire u neizmjernu daljinu i da

Sreće ti, ti bolje znaš, kako se žive tamo? — upita iznenada živo. On ništa ne odgovori, a ona nastavi: — Vjeruj, zaželela sam se poći tamo... A kako je tebi? —Pusti!...

željezničkoj štaciji, prvo no što se otisnula u veliko more, zapazi nešto što je sjeti na njen siromašni kraj i, ganuta, živo ga se sjeti. Kad je vlak dojurio na veliku stanicu, hvatao se mrak; vjetar huče i studeno je.

Pa kad se sunce nagne da potone u nepoznate dubine, krste se i, dok je neko živo u harmoniku udarao, one se mole. A kad suton pade na more, prostor i njihove prilike, siđoše, kao vjerne druge, među

Znam ja kako je... Isprvice i meni je tako bilo; sve je do navike... — Nije to tako, — prekide ga ona živo. — vidiš da me neće?... — Ko zna što će vrijeme donijeti!.... Ja ću s njim govoriti, — i pođe dolje k Spasoju.

—Eto — trže se djevojka, — nemaš krivo, možda bi nam obojici bolje bilo! — Pa što se skanjivaš? — živo prihvati Marko i uhvati je za ruku. — Jake su ti ruke! — reče joj lakše. — Bićeš dobra na poslu...

Antica se trže iz misli i pripomjesti. Pa se zagleda u njegove obilate i duge ruke što živo veslaju prama kraju, i, iznebuha, sjetivši se bolje nečega što joj se otprvo po glavi vrzlo, pogleda u otvorenu pučinu.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

jedina pobedi Ti pobedo usreći caričine sluge Koji je crvenim mlekom hrane Usreći i njene sluškinje zvezde Koje je u živo srebro oblače („Kosova pesma“) Carica je ovde sama trava, ona koja će nad svakim od nas jednoga dana proklijati

proklijati (zato je pobeda njena), a sluškinje su ovde zvezde koje je noću u svoje treperavo nebesko svetlo oblače kao u živo srebro.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Ili bi možda bolje bilo reći uz naličje, budući da je Paraputa živo oličenje takvoga naličja, kao i svi oni „božji ljudi” kojima je Stanković upravo sa tim rečima u naslovu posvetio

svetom, nego kao negde daleko, na nekom žutom pesku, usred neke pustinje, i sve se to spaja ujedno, i sve, kao nešto živo, zajedno sa mesečinom ide, kreće se.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Dadi mu to. „Ti se pozdravil — da mu rečeš — aga mi Sulejman Lekovac so zdravo — živo: hata da mu ispratiš i sve ćemere so liri, so altani, so dukati. Rezil da go ne učiniš, zašto — sunet pravi detetu.

pa se okrenu ponovo zbunjenom Spasi: — Toj potur se napravi božem derviš: ja sam Suljkapetan — ruku ovamo, zdravo-živo, zemljak!... Ti mi nekad sačuva obraz, pravo je sega i ja da ti vratim... Svi ste slobodni Zemljaci sme.

— Zdravo–živo ste, sinko? Nikad ništa toplije i svojskije ne čuh dotle. On me po upitu nežno pogleda, obazre se po sobi, okrenu

Stiskoh mu žurno jako žuljevitu ruku i rekoh mu kako umedoh, da smo ne samo živo–zdravo, no i jaki pri tom. On se prekrsti širokim krstom i grcajući, a sa prosvetljenim izrazom, poče da mrmori: —

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Slika mu je tako divna — Dar je dar. Gledajuć’ je zaboravih Da sam star. Zanelo me što u njemu Tako živo sja, — (Opije me manja čaša Kamo l’ ne bi ta!

Nene oči i gledat’ je teško, Iskre biju, oganj u te liju: Sve je živo, ljupko, primamljivo, Munja žêljâ kroz srce te strelja.

razbi, pepeo prospi pa u burnom letu Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u nadanju živo; Gde god ima narod koji, kom’ se čini krivo. Duni vetre, nosi vetre, leti bez odanka!

Mi smo brzi, katkad brži Od razuma svoga. Zavede nas, zanese nas Naše srce živo; Biva u nas i svetinja Da se shvati krivo.

— Znamo, dobro znamo! Verujete l’ veru Koja drži naše dive I po smrti živo, Pa da uz njih gremo? — Verujemo, verujemo! E pa davor, zdravo!

Nije bilo što se ište Da zaigra srce živo, Nije bilo brsna luga, Gde bi slavuj priželjkivô. Niko nije dovirivô Kako drhću grudi dvoje; Niko nije

On se kleo Nasti, Kleo joj se živo: Pre će sunce pasti, Anđô zborit’ krivo... To sam prisluškivô. Tu j’ zakletvu jaku Čŷo i čika-Pera, Na

Nad stomakom s leve strane Stoji srce — živo bilo! Gde god ljudi lete sreći Tu je srce desno krilo. A sad ruke... šta ću njima?

Miljković, Branko - PESME

IX POČETAK ZABORAVA Tu izgubljeno sećanje pustinju hrani Pred malim žbunom vatre ticom ubijenom u letu Tu je živo što živi a nema ga u svetu Što traje početak u kraju a prošli su davno dani. Tu je sve ime ili reč.

Da umesto mene pati, pesme eto! Ispražnjeno srce još je uvek živo. Za veliko sunce u kamenu sažeto Kristal isturi prozirnost ko sečivo. Kamen je potčinjen govoru i zimi.

Petrović, Rastko - AFRIKA

boja njenoga glasa, u kome ima uzbuđenih nota devojačkih, pištavih detinjskih i promuklih kliktanja ratničkih; i raduje živo i prozračno crvenilo njenog jezika koji joj se kao kakav vlažan cvet neprestano pojavljuje između zuba dok govori.

brzo ostavljen od Vuijea, biti bačen na veliki put koji vodi kroz Afriku (na ovaj crveni, purpurni put, usečen kao u živo meso kopna), obuzet sam nekim poetskim raspoloženjem tuge, straha i ushićenja.

Sećam se Kima Kiplingovog, gde je veliki drum glavno lice u romanu; živo lice, biće čulno i mistično. O, ovaj grdni put na kom sam sad, koji je put kroz beskrajnu katedralu, jedini put koji

pokojnice. I još mi donosi tri grivne, ostale od ko zna kakve Između koliba spava na zemlji još jedno živo biće To je neka starica koja je najisušeniji ljudski stvor koji sam ikada video u životu.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Pa nemoj štedet srce sestrino, Opiši verno muke njegove, Da i Stanoje živo oseti Bolova mojih sliku žalosnu! ISAK: Mesto prozora, uske mazgale Pokazaše mi roba skrušenog: U tomrukama noge

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Streljački lanci iskrivudani i povijeni stajali su jedan spram drugoga i puškarali se vrlo živo. I iza našega i iza turskoga streljačkog lanca videle su se sabijene kolone, gde su prilegle zemlji i zaklonile se za

Stoka, psi, piladija — upravo sve živo bežalo je s drekom iz popaljenih sela; arlukanje pasa razlegalo se daleko po okolini. Prizor je bio užasan.

Posle vrlo uznemireno dozva jednoga ruskoga oficira iz svoje pratnje, pođe s s njim uporedo uz drum i nešto mu je živo govorio i pokazivao rukom na kosu. Zatim oficir brzo odjuri drumom put Žitkovca, a Komarov se vrati k nama.

Naslonim se na ramena dva vojnika, što su živo pucali iz svojih prednjača, i pogledam preko bedema u poljanu pred šancima. Imao sam šta i videti.

Uveče je bilo u Aleksincu dosta živo i veselo, glas o turskom povlačenju dopro je u varoš i stanovništvo je malo danulo slobodnije; karika koja se stezala

Od današnjih bojišta, na kojima grmi krupov top i ostraguša, daleko beže i vrani gavrani, kao i sve druge tice, i sve živo, a ostaje samo pustinja, i u njoj samo ova mala, pakosna zverka što se zove — čovek... Išli smo dalje.

Dok se vojska postrajala, njen komandant potpukovnik Karadžić nešto ce živo razgovarao s Komarovom. Vojska kao more pritisla poljanu, a od nje malko u strani, na jednom brežuljku, razgovaraju dve

No dok ja uzjahah konja i postrojih četu, Černjajev dozva Komarova i nešto su živo razgovarali, pa me onda opet viknu: — Uzmite još i ovu četu ruskih »plastuna« a evo poći će i potpukovnik graf

Talasan ovim osećajima naš se lanac živo provlačio kroz gusto šiblje, rasplećući rukama spleteno granje i pavitnjak. Niko nije govorio ni rečice; čulo se samo

Ali ako smo prinuđeni da trpimo monarhijsku formu, valjalo bi živo da radimo na ostvarenju onoga što je suština u republici, a što se potpuno daje smestiti i u monarhijski oblik.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana. Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj, pelen-pelenče!

A ja ovu pesmu izmislio nisam, Tu si bila i ti, a bio sam i sam, — Pa ako mi rečeš: je l’ njoj bilo milo, Živo ću ti kazat’ kako j’ njemu bilo. LXV Ne vidi me, ja je smatram, Bogu s’ moli, — Ne moli se kâ što uči Đak u školi.

“ I tada mi ispovedi, Što joj stidak dosad skrivô, Ispovedi: „Ja osećam Ispod srca nešto živo.“ Tek to reče, a istok se Zarumeni, — divna slika — Da l’ od žara moje sreće, Il’ od stida s vena lika?

Moje luče ne jauče, Već me ljubi živo, A ja sam je verom, nadom, Životom darivô. Poljupci su njeni dugi, Kraj im se ne znade, Samo što su otrovani, Al’

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Setih se onih reči: „Čuvaj se magle.“ I ova magla učini mi se kao nešto živo, podmuklo, zlobno, i kao da se igra našim životima.

Jedna za drugom, raketle su bleštale. Treperava svetlost zasenjivala je oči. Zvezde su tamnele. Sve što je živo prileglo je na zemlju. Puške su praštale.

Strepeo sam šta je bilo sa ljudima. Mislio sam na Dragana. Vojnici su stajali u grupama i živo pričali. Čujem gde jedan veli: — Razneli smo ih u paramparče! — Gde je komandir? — pitao sam. — U velikoj zemunici.

A sem toga, i komandir je živo biće. I njemu je potrebno malo razonode. On će brzo svršiti sa smotrom, i za tu jednu noć, koliko je važila dozvola,

— Jaoj, skršismo mladost na ovim planinama. Slušaj — govorio je živo — u budućem ratu pri Vrhovnoj komandi mora postojati odeljenje za nabavku ženskih... — Ali ja da budem šef toga odseka..

Takav čovek sigurno ne zaslužuje vaše poverenje. — O tome je baš reč — nastavi ona živo. — Ja sam se upoznala sa Tomom. On je vrlo simpatičan i... — ona zaćuta. — Recite slobodno.

— A sada sviram... — I mislite na vašeg dečka u Parizu? — A, ne, ne, ja nemam dečka — govorila je živo. — Ali Tom mi je rekao... — On je méshapt. — A zašto se toliko ljutite?... Dobro... to je prirodno...

Tomu nisam pitao. Ja na to nikada ne mislim. Ona se ujede za usnicu, zažmire očima i značajno klimnu glavom. Zatim živo dodade: — Ja sam srećna. A vi? Više nego srećan, svakako. Ponesen, uzdignut, nadahnut...

— Ne... I bolovi koji mi dolaze od vas prijatni su. — A zatim živo nastavi: — Uostalom, zašto oni kriju, kada mi znamo za njihovu ljubav? — Jeste li srećni kada ste u mome društvu?

Za komandanta divizije podignuta je osmatračnica u blizini našoj, te je sad oko nas vrlo živo. Komandant armije, divizije, razni ordonansi i ađutanti dolaze neprekidno, pregledaju teren, nešto ucrtavaju u svoje

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

jednako dela dobra Ja; zločinstva nikad ne pre:činjavaš nikom; mirni o Staju; od tebe svi ljudi; be:geniše te sve živo dru Že; k'o da znaju da si ti sve:tlo ogledalo sviju dobro Ta; sablazan, dragi moj, nig:di ti ne seješ; nit pak, Da za

Naravno da se tako ne stvara živo jezičko more, ni klima jedino pogodna za poeziju; tako se najpouzdanije priprema smrt poeziji.

se na desno, potresaj na levo; Sviraj, Jašo, vatreno, ponositi svirče, Drž'-der i ti amo, prilj-Romane, striče! Živo, braćo, živo, podvikujte haja-huj! Mihalj-bači hegeduš, serpska kola hegeduj!

Živo, braćo, živo, podvikujte haja-huj! Mihalj-bači hegeduš, serpska kola hegeduj!“ Miloš često zamiče svojim crnim brkom, A nožica za

Sramno mi s’ učini trpit bez osvete silu i ljagu. Boga se setim i sveca, i živo sad k mostu pohitim. Klenom zaštićen desnoj na obali potoka brza, Premda mi s’ grudi stešnjavale, strašnoga Turčina

Vara ji katkad divna Poezija, Da tvoj u nedru svetinje svoje lik Nosi; — povrvi k njoj sve živo, — Zrake ti nađu, — ne tebe samog. 1842.

pojavi, po nekim mestima, onako živo prikazao.” Grujić dalje zaključuje, uz ubedljiv niz dokaza, da je Kozačinskoga drama sačinjena „početkom 1736. g.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

čeljade strepilo i osjećalo da se nešto nevidovno uvlači i podmuklo širi po torovima i stajama, obarajući nemilosno sve živo pred sobom. — I Jablana jutros među silnim mrlinama nađoše mrtva u toru!

— Ama, ko to večeras neprestano nadovezuje i bronda u mraku?! — razgoropadi se Simeun, skoči pomamno sa stoca i živo sijevnu očima.

čašu, jer je bio pao u onaj nepojmljivi, vatreni zanos kad svi živci drhću i trepere u ognjevitom oduševljenju, kad riječi živo pršte kao varnice, a slike se nižu neizmjernom lakoćom, kad laž postaje istina u koju se tvrdom, kamenom vjerom

Ali mi je vrlo teško što mi gazde kažu da nijesam Srb. Ja nijesam Srb! (Ustaje sa stolice, i živo sijeva i strijelja očima suca.

De-de nam kaži. David (usteže se): Boga mi, ne smijem. Ne smijem, gospodine, ubiće me gazde. Sudac (živo oblijeće oko njeg): Kaži, ne boj se ništa. Pisarčić: Kaži, Davide, kaži. Ne boj se kad ti gospodin sudac...

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

U najboljim nalazimo isto što i u autobiografiji: živo osećanje za narodne potrebe, didaktiku, humor, živopisne likove, poetske opise prirode. Najznačajniji srpski pisac 18.

Jakšić, Đura - PESME

Al’ ništa ne beše u okolu celom! Kao da je kamen u ljutini pukô I u pukot svoju sve živo povukô!... Al’ šta se zabele u gorskome mraku? To je bela kula na crkvi Gornjaku!

Nastasijević, Momčilo - PESME

teško priklopi svarenje. I jeste, tma kotlova u kotlu. Boga li radi pristavi vrag, vraga li Bog? II Živome živo krvavi dug, brat brata jede, druga drug. Jede, a pojedene nemanska već utroba ih vari zle u goru krv.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Lazarica. Prašak od l. i od divlje kadulje (ѕalvіa pratenѕіѕ) lek je za »živo u kosti« (trulež kostiju, GZM, 4, 152). LALA Tulpe (tulіpa). Lala.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Tako živo, nemilosrdno gazeći, oboje se zagrijaše. —Evo, ovdje nam je ložnica! — okrete se curi Rade i ustavi se kod torine, pa

— osiječe žena. —Biće da je tako... Žedna si ... —Piću iz tvoje ruke, da i nijesam. —Dražiš me? — reče on živo i čisto je pogleda. Ona sagleda u njegovim uzigranim očima vatru i volju kao nikada dosada. pomisli, „čovjek je!

Nadam se, biće ždrijebe dobro. Ne pojim ja nju radi nje; radi ždrijebeta, velim ti... Govori živo, sa zanosom, s uzigranim očima, što pogdjekad kao bljesak zasjakte, a zvuči mu glas bistro i jedro, dok drugdje naoko

—Vrijedi, po našu seljačku..... Mi ne računamo naš trud što u zemlju uložimo, opazi Rade. I, sjetivši se nečega, živo nastavi: — Vidiš, oče, ja se baš sada u vojništvu namjerio na jednoga primorca, pa čuj kako on procjenjuje vrijednost

— A poslije onih ljetošnjih dana u planini... znaš... nadala sam se ... — Nije do mene, — prekide je Rade živo. — Što nije bilo, moglo bi biti... Ali de, makni torbu, odmori se!

I trebalo je to da učini, jer se prijatelji živo zauzeše da od kazne riješen bude. Na ručak pozvati su svi okolni župnici i neki fratri iz manastira, dva kaluđera,

Društvo napito, probavljajući, upre poglede u nj; njegova progrušana brada drhti, a oči živo prodiru ondje gdje ih unese.

— Vidi, — veli svome drugu, drugome dječaku, a oči mu sjevnuše, u njoj žito živo, mogao bi ga sijati!... Uze balegu u ruku i, držeći je u ruci, oklijeva da je u vreću strpa, kao da mu je žao.

—Idimo u šetnju! —Bog s vama, što bi komšije o nama govorile? —Brige me! — odgovori, i, pogledavši je živo u oči, pa uhvativši rukom popovski okovratnik, prodrma njime i veli ozbiljno, ljutito: — Vidiš, Mašo, ovo me guši!

I kod te pomisli učini mu se da je svaki hrast živo čeljade; kad padne pod sjekirom, već ga nema! Uputi se uzbrdicom i, lutajući, put ga dovede jari, gdje je ljeti blago

On popođe i zakrene tijesnom uličicom. Iz obližnje kuće začu ljudsko rkanje — i nečije živo gdje trvi travu. Mimo njega žurno prođe čeljade i ne javi mu se; on se obrnu za njim i proslijedi.

— Zapovijedaju, — napokon željno začu glas drugoga poslužitelja. U blagovaonici, uz zveku čaša i plitica, živo se je razgovaralo; do njega dopirahu glasovi tuđega govora.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Očekujemo da nas Lauš pozove. Nestrpljivi smo i uznemireni. Vojnici stoje u grupama i živo razgovaraju. Stariji su smrknuti, mlađi gotovo radosni.

Parče tkanine prebačeno preko bedara sa fino izvedenim naborima kao da je živo, kao da će svakog trenutka odlepršati i otkriti njegovu nagotu.

Poklaće sve živo. Opljačkati i popaliti. Izgleda da Dadara ne poznaje dovoljno Brzana pa ga precenjuje. Ko je u stvari taj Andrija

Žestoko nategnuti luk s oštrom strelom što će fisnuti kroz vazduh tražeći u tome sivom kamenjaru nešto živo, biće koje se još miče. Vidim Dadaru kako ponovo pokušava kad mu prva strela ne uspeva da dopre do Doroteja.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1883. NA VESELjU (USPOMENE) Već burni danak tone, gle, Što nas je brigom slamô Sve živo ćuti, sanja sve, Topola trepti samo.

1884. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo slava, Na starome tornju ponoć otkucava I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina.

Meni je samom jako krivo, Zašto se večno sećam vas. Al' sećanje me goni živo I uspomenâ moćni glas! Ko smoren putnik iz tuđine, Kome je mrzak život mlad, Na obalama bujne Drine Ja često sanjam

Ja sam bio sam gospodar od zverinja i od tica, Ti si bila, milje moje, moja lepa nevestica. I sada se živo sećam na tihotno jedno veče: Ti počivaš na mom krilu, a niže nas Ganges teče.

detinjskih dana Stremila je u burnome letu U predele zanošljivih strana, Nekom čudnom, nepoznatam svetu, Gde radošću sve živo miriše I večitom harmonijom diše. 2.

Muhamedanske Mavre on živo skupljati pođe, Obori kalifat stari i na tron kordovski dođe. Za mudre njegove vlade procveta Kordova slavna, Da joj ni

1891. III PASTIR Tihano se nojca na zemljicu svija Pa lagano živo koprenom uvija. Svud je tiho, nemo, kô u svetom hramu, Samo mesec bledi osijava tamu.

S bazara negovih šumnih večita vika se hori, Sve se tu žuri, kliče, pogađa i živo zbori. S dalekih obala nilskih i drevnih japanskih strana K Benari stizahu lađe i mnoštvo karavana.

Pa od čuda i sramote Zaigra mu srce živo, Što ni u snu nije snivô I njegov se usklik ote: „Kô u ljutom dosad boju, Srećo moja, ti me prati!

I vas je vreme uklonilo s puta, I vaše gose pokrilo je mrakom. Vas više nema. Pod nebeskim svodom, Sve se je živo izmenilo redom: Majke se naše pomirile s modom, A mi sinovi s nevoljom i bedom.

8. Suri spomenik starih pokolenja Nad sniskom humkom ugažena groba Živo me seti strasti i mučenja, I misô vrati u minulo doba. Tužni grobovi, gde vas jošte nije? I ko da priča istorije vaše?

Pod nebom bruji čudnovata vreva, Sve živo kliče, cvrkuće i peva! 12. Jedanput tako u proletnje doba, Kad mladi život i svežina vlada, Zatečem starca pored toga

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Uzimajući ovo nedovršeno delo u ruke, živo se sećam uživanja s kojim sam ga započeo, a još većeg, kada sam ga bacio u fijoku.

Vi ste mi, draga prijateljice, mnogo i živo pričali o Vašem lovačkom psu spri-u, koji se svojim potpunim imenom zove espri.

Ali kad poče da se raspituje i o drugim svojim rođacima i poznanicima u Dubrovniku, ja mu smelo odgovorih: „Svi su živo i zdravo, i svi Vas najsrdačnije pozdravljaju!“ Bunić je raznežen. Ja mu saopštih moje želje.

Tu saopštavamo jedan drugome novosti, a tu, bome, i lepo pazarim. Ta se gospoda živo interesuju za turski biser, svilu, damast i ružino ulje.

To je nekad bila naša učionica. Davno je to bilo, ali se živo sećam onog doba. Ja, sam dolazio na čas taman pred podne, jer nikakvim sredstvima ovoga sveta nije bilo moguće dignuti

Njom ću se otšetati do starog zamka Klam, čije zidine živo pričaju o starim vitezovima i o jednoj njihovoj plavokosoj ćerci, koja je, sa prozora svoje izbe, skočila u dubinu, da

Taj faraon spevao je Suncu ovu himnu: „Tvoj sjaj je lep na nebeskom obzorju, ti živo Sunce koje si prvo živelo. Kada se ti uzdigneš na istočnom horizontu, onda obaspeš celu Zemlju tvojom lepotom...

Uživljavam se u ono duševno raspoloženje koje ste Vi ovde osetili i živo ga opisali u Vašem poslednjem pismu. Ne sumnjam da ste u ovoj varoši crkava poverovali da je nad ovim zvonarama, skoro

Tako živo, da ni sada još, ne mogu da poverujem da Vi ovde nikada ni bili niste. Imate pravo! Iluzija može imati slast najlepše

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj! U meh duvaj, vatru širi Da se gvožđe usija; Sa klještama živo stegni, Da se bolje savija. Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj!

TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE JOVAN GRČIĆ MILENKO Zeleni se mio breg, Sve na njemu živo; Dosta ga je beo sneg Zimuske pokriv'o! Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!...

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Razgovor između Srbe i Nastasa išao je s početka s brda s dola, dok ne izađoše na temu. Srba reče tad živo: — Pa zar ti ne znaš? Vlajko je na robiji... kako je bilo? evo.

„tvabuta” si pao, i triput se ugruvao! Ništa, ništa, od tog deca rastu! — I nastade onda jedno pričanje, živo i puno slika. Srba pretstavlja konje i jahače, vrti se po sobi kao vetar, skače, milo mu je što je lak i mlad.

Pa se opet umirivala, jer bi se Pavle vrlo živo interesovao za kupovinu jedne rabatne jednospratne kuće. Na nju bi, rešili su majka i sin, digli još jedan boj, sve

Uskoro se ta knjižica pojavila i na srpskom jeziku. Bila je napisana zbilja s talentom, vrlo živo i toplo. A u predgovoru Pavle je objasnio: želeo je da nešto učini za svoga oca, potomka junačkih i sirotnih Srba

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Naposletku ima jošt jedan rod ljubovi gdi ljubovnici po sto redi na dan umiru, sebe peku i muče, svoje srce kidaju i živo ga na najsitnija parčeta seku, u vodu skaču i tu končinu života nalaze, — i to sve u odama i pesmama.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

pastiru Usred beloga grada Prolazio si nešto posle ponoći Ognjenim poljem vračeva Između senki kuća i lipa Nosio si živo vuče oko vrata Svirao u lipov list Dve iskre ti igrale po kožuhu I ljubile riđu bradu i ruke Nisam te

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Sećam se, dok je bio nov, kad bi mu pritisnuo grudi, iz grudi mu se izvijao glas i živo kretao rukama te udarao tasovima.

Povodom ovih podviga roditelji moji i svi ukućani utvrdili su da sam „vrlo živo dete“, te se majka čak i prilikom poseta brižno vajkala: „Ja ne znam šta ću, moram otvoriti četvore oči, onaj moj mali

majka čak i prilikom poseta brižno vajkala: „Ja ne znam šta ću, moram otvoriti četvore oči, onaj moj mali je neobično živo dete!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Od nekoje strane dopire miris pečenih semenki. Pred Belom kulom svira muzika i sve živo ispija pivo. Saobraćaj zakrčen i publika nas s negodovanjem posmatra što smo za prečili put.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Šta ako dete nije živo? Jedva je poslednje korake prešao i otvorio vrata. U sobi je sve bilo isto: stiskala je majka dete na grudi,

Stanković, Borisav - KOŠTANA

I veli: »Još su tamo!« A ja koga da pošljem? U koga da se pouzdam? Koga imam? TOMA Nikoga! Sve živo pomrlo!... ARSA Pa koga? Zar Tasu kmeta?

(Pokazuje na vrat.) ARSA (Salčetu): Govori, veštice! Ti si za sve kriva! GRKLjAN (živo, uplašeno): Ona je, gazdo! Ona je za sve kriva. E, za tu reč baš ti ovoliko hvala! Ona, još kad Koštan beše mala, dete.

Šantić, Aleksa - PESME

Već su na meti. I rukave duge Zagrću kosci, i živo se klade Koji će brže natkositi druge. Zbaciše s glava saruke i vade Iz vodijera gladilice stare, I hitrom rukom

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

a ne bejaše prilike da će ih primiti u grad, prvi Momčilo sjaha s konja, pa pešice udariše na neprijatelja, boreći se živo i odupirući se junački, jedno po vlastitoj hrabrosti, a drugo i zato što im je za leđima bio grad, pa se nisu bojali

Sem toga, i pitanja i odgovori teku vrlo živo, rastući jedno iz drugoga — sve brže i silnije ukoliko se oliže kraju. Kada svoja pitanja završava ovako: Je li Đorđa

Stojan i Smiljanić Ilija) dat je u slici punoj poleta i žubora Stojan u trenutku kad je video lepu i besnu Turkinju: Živo mu je srce poigralo, a za pojas svijetlo oružje, u njedrima sahat zakucao, na prsima toke zakucale.

s vilom Ravijojlom, pak je mene zapretila vila: ako mene čuje da popevam, oće mene ona ustreliti i u grlo i u srce živo“.

su njega Turci pritisnuli, a kod njega ne ima oružja: kako koga rukam’ dovataše, te o zemlju njime udaraše, ta u njemu živo srce puca; ubi njemu druga sedmericu, dok mu b’jele osvojiše ruke, savezaše, pa ga poćeraše, poćeraše bijeloj

Puče, pašo, mene srce živo, pa povikah deset pavunovah, potrčasmo na drum pred Turcima, posjekosmo tridest seratlijah, i otesmo tridest

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

U krugu svjetlosti nađe se nešto živo, pomično. Zabezeknuti dječaci samo zinuše, a onda viknuše u jedan glas: — Lunja!

Bombarder ponovo jezivo zaurla iznad popadalih dječaka kao da briše pod sobom sva brda, šume i sve što je živo. Opet lom, tresak i grmljavina kao da čitavo selo propada u zemljotresu. — Bombarduje! — jedva izusti Mačak.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

POHVALA ŽENI Kano voćka dobrorodna i domaći sâd gospodski; koren je ona devojački i stablo, deca su grane; radilstvo živo, živu i besedljivu rodu granastu; svetsko s blagoslovom nasporivanje, poslednjim domaćinom spomen i podušje rodu, zidar

Bojim se s mojim mozgom jerno slovo božije živo i posleno je a pooštrije je više od svakoga mača s obe strane oštra, te prolazi čoveku kroz telo mu i dušu, i

So tim prigovor za svet daju čoveku: sve živo Boga hvali i slavi, bez govora s čudni i s razliki glasovi! O svemu tome i mnome blagodari se Bog, kad ne mučim, nego

Kade svašto živo držiš i hraniš, to daj i nam koju god pažit. Ka nečistim, daj nam skote nečiste, kojeno se po blatu valjaju, — zakaži

Tako, eto, hristjani, pismo s pameću živo vidi se i zovu se žive knjige, kojeno su nezaboravne i svašto raspoznaju, te dvostruko i mnogostruko li kuju.

od njihova sazdanja nisu se promenili od ono dobi, nit su ostarili, ni ogrubili, a eto, sami znamo i vidimo da svašto živo što je god sastaljeno od mesa i krvi, to sve stari i grubi i sve prohodi i nestaje ga s ovoga sveta i ka zrelo žito u

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Ubavo si vidim, demek, zašto je toj! Preko čaršiju trče, ta da me u ruke celuju, „Živo-zdravo“ mi reknu... sal što se sramuju da za Manču, ete, pituju... A iz oči gi, ete, toj čitam!...

A to je bilo jedne nedelje, baš Bele nedelje, kad je po tim mestima najživlje, kad lep dan izmami sve živo na ulicu, — starije na razgovr, mlađe na ašikovanje, a dečurliju na jurenje; kada oživi ispod drveća od onih silnih

I odmah odlučno reče da to nikako nije prilika i da od toga neće biti baš ništa! Dugo su se još živo razgovarali, kad ujedared upade tetka Doka među njih baš kad su joj se najmanje nadali i najmanje želeli.

da je drugi ko kroz sam sulundar upao među njih, ne bi mu se tako začudile kao ovo sada njoj. — Zdravo li ste, živo li ste? — zapita ih zatvarajući leđima (i već ostalim) vrata za sobom.

Znaješ li, Mančo, da te neće više da poglednu zaradi onija moji rečovi — kol’ko gi ubavo kaza!... Mori, tvoje „živo-zdravo“ neće prime više!... — veli mu zadovoljno tetka Doka odlazeći.

Reči tetka Dokine mu jednako bruje u ušima i raspaljena mašta mu živo predstavlja tu scenu između Doke i Zamfirovih. Strašna mu je bila i sama ta pomisao da je Zona sve to morala čuti i

sve rasejano, neki umor i tišina celoga toga dana, sve dok nije u sam mrak banula u kuću tetka Taska, i s vrata, pre „živo zdravo“, sva zaduvana i usplahirena, zapitala: Zone kude vi je? Sag si dođo’ iz lojze, pusto ostalo!

Oni si takoj zbore. Dževap ne mogašem da si veće dajem, — tol’ki me pituvaše! Koj me sretne na put, ne zbori mi: „Živo-zdravo“, ni me pituje: „Kako si, Taske?“, veće si zbori: „Lele, a što vi ocrni obraz Zonče vaše?!

Sreto’ se ja i s njuma, — veli Taska — ama ne smešem da gu pitujem ništo zašto je luda.. Ama ona si mene pituje: „Živo-zdravo, Taske!“ viče preko sokak. „Što se, mori“, reče, „naprajilo toj pri vas? Koj se to udava, koj se pa ženi?

A pesma je glasila: Na portu seđaše to Zone Zamfirče. Tud se spaciruje Manulać bankirče. — „Zdravo-živo, Zone! Što ti rade doma?