Upotreba reči životu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Evo, pogledaj u moj dnevnik, prevrći list po list: sve sam u životu pobeležio, sve — ali sve samu tugu, sve onaj golemi bol što mi toliko godina dušu razdire...

“ Sad više nemam ni Petefija — izgubio sam ga! Ah! ta mnogo sam štošta odonda izgubio što mi se u životu mililo, što mi je srce veselilo, a dušu krepilo; ostaše samo uspomene na prošlost, pune tuge i miline, pune radosti i

u groblju, pa se posle svojim kućama raziđu da još za neki dan pripovedaju žalostive ili vesele priče o pokojnikovome životu. I ja sam, odista, tako osećala kao da sam u grobu.

Beži odavde... Tamo, vele, s one strane Dunava i Save ima još ljudi, ima čovečnosti!“ Ah, prijatelju, kako se u životu često varamo!... Šta sam mu ne to moga odgovoriti? Šta sam znala raditi?

Čeljad zakuka, selo govori o tome dva-tri dana, pa opet ućuti, a vlast šta će?... Sudi onima što su u životu, a i šta će vlast sa mrtvacima?... Veštica, vampira i drekavaca beše u ono vreme puno selo, ne sme čovek da zamrkne!..

Oči mu upale u glavu, mutne, jedva razlikuju predmete oko sebe. Na celome licu ne mož’ traga naći životu: bledo i uvelo, nos mu je došao šiljast, kao u voštane figure, što ih Talijani po varošima pokazuju.

— Oh, Milisave!... dragi moj!... I oni se nanovo poljubiše. Beše to svečan trenutak kakav se u životu više ne vraća... Niko ga dvaput nije uživao...

— Zašto li sam ja ove lance vukao?... — pitaše sam sebe... — Je li to nagrada poštenome životu?... Mučenje, batine, lanci, robija i vešala...

Obradović, Dositej - BASNE

Ko mrzi na kavgu i uklanja je se, izbežava i izbavljava se mlogog zla i nemira u životu. 53 Mačak divji i petao Divji mačak uhvati petla i kaže mu da hoće zato da ga ubije što on u noći viče i ne dâ

Rasudimo kakvi su ljudi koji nas sovjetuju, jesu li dobri, jesu li razumni, i jesu li u životu svome pokazali takova dela da ljube bližnjega svoga kako sebe.

Tada počne sama sebi govoriti: „ Ala sam, jadna, nesrećna na ovome svetu! Kad sam se najbolje u životu najela, napila, okupala i nasladila, baš li onda moram poginuti!

I pravo ima. 63 Mišić i mišica Mišić, kad prirasti i počne iz rupe istrkivati, upazi prvi put u životu mačka. Pita mišicu kakva je to stvar? „Ne pštaj, moj sinko, zla i opaka! Zove se mačak.

i blagorodni kad pozna pravu cenu i sposobnost svoje slovesne i razumne duše, ne sumnja da više posla u ovom kratkom životu imati može nego ikakov trudoljubivi težak, zanatlija i trgovac.

Koliki nemir i smuštenije! Mirno i čisto od svakoga lukavstva srce i blaga duša jošte u ovom životu počinju prečuvstvovati sladost carstva nebesnoga, a lukava i zla srca jošt se ovde počinju mučiti.

kakav sam u detinjstvu bio, i po tome i po drugoj deci sudim; što sam u ono vreme dobro čuo i naučio, mnogo mi je u životu pomoglo. A pri tome i dosta dobro narav dece poznajem, jer sam s njima svuda imao delo za zaslužiti moj hleb.

Vidite li ono jezero?”— „Vidimo”— viknu svi. —„'Ajde, dakle, da i mi jedanput u životu učinimo što da valja. Svi vi napred, a ja za vami, da skočimo tu i da se udavimo, šat se kogod nađe te nam rekne: „A f

Tako i sama istina potire cenu svoju kad je lažljivac kaže. Kredit i pošteno ime prekrasna su stjažanija u životu, zašto ih ni more ne može potopiti, ni zlopolučije umaliti.

Davnašnji Jelini, i ne imajući takova čista ponjatija o večnom životu kakova mi imamo, samo za ostaviti pošteno i slavno ime za sobom, poslušajmo Evripida kako su mislili i govorili: „Είη

Za sve priležavaj što treba životu; a najviše svoj razum upražnjavaj, ibo ono što je najveće u najmanjemu, to je um vredan u čelovečeskom telu.” Um!

koja je sposobna Pravdi, Istini, Bogopoznanstvu i svakoj božestvenoj dobrodjetelji, sljedovatelno i večnom i beskonečnom životu, toliko malo marimo! Otkud dakle tolika nemarnost, razve što je kako nadleži ne poznajemo?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Te sve promene u mom životu, Moskva i Peterburg, Varšava i Beč, gde sam negda bio, pojavljuju mi se kao san moje mladosti.

Kao što mi je otac pričao, to su mu bili najgorčiji dani u životu. Naposletku bio se rešio potući se sa Aganlijom, a ne voditi blizu dve hiljade svoje braće u očevidnu propast, no o tom

Dokle god vidiš mene živa i moje Krajišnike, ne boj se tvomu životu; a kad poginem ja, i Ali-alaj-beg i paša Sirčić i naše vojske, onda ti ništa pomoći ne mogu” i proče (vojske oko 6000

da zapovedi oficirima pogranične straže da svakoga Srbina koji bi preko Save u ovu stranu begao i tražio svom životu spasenija — primaju, jerbo dosada nije to za neko vreme dopuščato. — G.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

umakanjem hleba u nj proishodeći — koji biva zbog prokenjkati — iskriviti lice na plač prokopsati — imati uspeha u životu prokrtoljiti se — promeškoljiti se pronosak — prvo jaje koje snese mlada kokoška prosehiriti — sa uživanjem pogledati

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

E, ali kako da ostavi Lazara? Zar da ne kazni greha njegovog?... I zar neće Lazar — ako u životu ostane — opet mučki pokušati da mu život uzme?... Duša ga zaboli... Ništa crnje, mislio je, nema od života njegovog.

Prezre narod „lopovsku kuću”. On je na nju samo bacio prokletstvo... A živeti se mora!... Grehota je kidisati svome životu; to bog nikad ne oprašta. I oni su živeli... Kako?... Srce im zna, duša im zna!... To nije bio život nego večne muke.

Jer njemu se činilo da bi stvar sasvim drukčije prošla da Stanko nije u životu... Sem toga, on je strahovao. Danju, noću, večito mu se slutio neki nesrećni slučaj, nesrećan po njega i kuću njegovu...

Ja se moram osvetiti!... Jer, braćo, meni se čini da bi me bog ubio kad bih Lazara u životu ostavio!... Na to mu niko ništa ne odgovori. — Dakle, pristajete? — Pristajemo! — U dobri čas! — reče on.

Ratar se više ne vraća plugu, njegova ruka više ne drži rucelja plužnih, on čak i ne sanja više o svome pređašnjem životu.

— Umro je — reče Stanko. — Umro?! — Jest, bog da ga prosti!... A i bolje!... Ko zna šta bi ga još u životu čekalo!... — A na kome si kuću ostavio? — Krstivoj je tamo... A gotovo, vala, neće kuće ni trebati.

Dobro je. — Dobro? — Kako se samo poželeti može! Već je treći dan kako ono Turaka što osta u životu presaldumi, jer ih je mnogo ostalo na našoj strani u poljani... Stanku senuše oči radošću.

Ne govori tako, jer ću te omrznuti!... Šta ću ja ovde?... Šta čekam?... I čemu se mogu nadati od Turaka ako u životu ostanem?... Zar da se kao žena pustim da mi ruke svežu, pa onda glavu seku?... Nikad, vojvodo!

Dučić, Jovan - PESME

I umri, da spaseš verovanje čisto, Da si kadgod stao pred istinom golom: I da u životu nisi jedno isto Jednom zvao srećom, a drugi put bolom.

Jer kako je prazno naše srce, kada Nema u životu da oplače ništa. Tvoj bol beše izvor sve tvoje čistote; On je tvoja mladost, lepota, i tajna; Ne prokuni trenut

Kakvo čudno odojče! Kada ono siđe iz naručja majčinog i postane čovek, koliko će veličanstvo od snage da pokaže u životu. Njegovo gvozdeno srde zazvečaće u dodiru s jadima, trijumfalno kao što zveče mačevi.

Njena svetlost je bila tolika da taj čovek nikad u životu nije znao ni za mračnu šumu ni za tamnu stazu. SREĆA Širokim putem koji te večeri iz grada vođaše u polje, išla je

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Svoje je priče začinjavala svojom filozofijom o životu, obrazu, o sreći, o sudu i tako dalje, a sve se to, opet, svršavalo jednim velikim bogom.

, itd. Hvala bogu, kažem ti, jedva jednom opametih se. E, brate, ti znaš da ima u našem životu trenutaka u kojima se, hoćeš-nećeš, podetiš. Tako je i sa mnom bilo. Ko će tome dati računa?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

sebi sekirao i ljutio na to, ali je svakoga uveravao da se to nikako na njega ne odnosi, jer njemu tako što nije nikad u životu pasiralo, premda je on jedan obešenjak odnosno ženskih. On tera samo »hec«, od duga vremena.

i njena krv je bujnije strujala u žilama, srce joj jače bilo, obrazi se zaplamteli žarom koji se jednom i nikad više u životu ne vraća, i misli su njene od nekog vremena često bludile izvan kuće, i zanimale se jednom njojzi milom i dragom slikom

Ostavljam sada fantaziji mojih čitalaca da predstave sebi (ako su, to jest, ikad u životu tako preko plota i tarabe otpočinjali — ili čak i imali kakav — roman), njima ostavljam da predstave sebi kako je bilo i

Jedva je Sofra brica namestio na staro njeno mesto, ali zube, bog da prosti. Ako ostane pop Ćira u životu, neće se, zarek’o se, smiriti dok pop-Spiri ne skine i bradu i brkove, da izgleda k’o šokački plebanoš!!

— Sad posle Božića. — A, dakle istina je. E, taj će, bome, dobiti dobru domaćicu, i, što kažu, soputnicu u životu, — veli domaćin. — Gotovo, bolje da je on tu, pa da njemu čestitam, jer njemu se tek može čestitati!

a ko je uzme, biće srećan i zadovoljan, k’o i sam što sam u supružeskom životu svom. — Ta kome vi govorite — veli domaćin — ta znamo mi već to odavno! Piju, kucaju se, pa opet piju.

« Već nije bio taki njen mačak, »her Káter« nazvan. On se nikako nije mogao da prilagodi takvom životu, jer je, kao i svi njegova roda, voleo miran i uredan domaći život.

što treba svakoga dana izvesna mera rakije pa da se može kretati, — tako je i njima potrebna ta mržnja, da ih drži u životu.

To im je motor u životu, i one bar znaju zašto žive ili, bolje reći, životare, jer i kakav im je to život kad ih i zubi jedan po jedan izdaju i

već da baca i »šlajam«, — samo ona stara guja, ona stara mržnja, ostade još da ih i dalje truje i troši, ili drži u životu, kako se one teše. I popovi nisu kao nekad. Govore, doduše, među sobom radi g.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Tako se dugo još koškaju, Ljuba o ekonomiji, a frajla Mileva o amizant životu. — Ljuba se preporuči, no obreče da će do osam dana možda opet doći, sad mora kući.

Vrlo mu za rukom ide. Svi se čude njegovoj hitrosti; a i sam sebi se čudi, jer ovo je tek treći zec kog u životu svom tranžira. Ali, niko mu se tako ne čudi kao gospodar Belkić.

Ja ne znam zašto daju siromašne devojke u inštitut. Onde se nauče baronskom životu, pa kad dođu kući a one se zbune, ne znaju živeti kao što se kod kuće živi.

Alka i Mica, dok su bile devojke — prisne drugarice, a kao udate su jedna spram druge ohladnele. U životu tako biva kod muških i ženskih.

I taj proces poduže traje. Međutim se nosi fiškalu staro vino i „auspruh“ pa fiškal još zaželi videti takovu pitu u životu, a kad to ču gospođa Alka, ona mu načini tako isto veliku baklavu kao što je njena bila, iseče je na kriške, pa je u

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Jurišić, koji je punih dvadeset i šest godina živeo bez ikakvog plana, imao ga je jasno ovoga leta i prvi put u svom životu. Taj plan bio je prost i izvodljiv: svršiti s ispitima i oženiti se.

E pa, da li bi onda ono uradio? Dakle, evo u čemu je stvar: ja to ne znam baš sigurno Ali znam ovo: da sam u svom životu često sretao mnoge ljude čija me je bistra i sveža razboritost, jedna divna jasnoća inteligencije prosto zgranjavala;

ti moraš doći da odagnaš ovo mračno očajanje tvoga anđela, da učiniš kraj ovom neizdržljivom, praznom, pustom i strašnom životu; ne doći, moraš doletiti: da se uveriš koliko tek sad znam biti nežna i slatka i strasna, da zagrliš opet tvoju milu

od onog kobnog akta na frontu, u onom sklonitom mestu pored velikog drveta, mučilo gaje te najcrnje noći y njegovom životu, grizlo ga, grebalo kao mačjim noktima, pa je zmijski gmizalo duboko u njegovoj duši kao u nekoj paklenoj senci te se

i to da su oba telefonista poginuli u kapeli, pored njega koji je jedini od njih trojice, nekim pukim slučajem, ostao u životu. O svemu tome mora imati relacija, a i u Operaciskom Dnevniku sve doslovce mora biti opisano i zabeleženo.

je nečeg tako jadnog, smešnog i blesavo-očajnog da se ženi, koja ga je krišom posmatrala, činilo kako nikad u svom životu odvratnije i gadnije čovečije glave nije videla.

Oni to opaziše pa se izmakoše. „Tako mi Boga, — mislio je Jurišić idući za ženom kroz onaj hodnik — ja u svome životu nikad nisam video lepše ni odvratnije ljudske životinje.

Natalija je sve svoje detinjstvo i dotadašnju mladost provala pored ove žene, koju je zvala mamom i koja je u svom životu od stvorenja istinski volela samo jedno: svoju rođenu sestričinu Nataliju i od stvari sve moguće knjige na svetu koje bi

— Natašice! — jaukao je Jurišić dok je ona kašljala. — Ili kao da sam bila zaspala jedne noći i u onom monotonom životu sanjala jedan čaroban san, posle koga sam se probudila videla da je iščezao.

Samo ja nikad nisam osetio ono što je život u životu, nikad mlad nisam bio, i sam sam sebe negde davno izgubio. Tako je, svaka mi se kaplja krvi buni kad pomislim: da je

akcije, kad srce drhti da iskoči; u onom divnom elanu radosti, u razdraganosti onoj što i ono učestvuje u punom životu i stvaranju. A ovde gde je život, gde je pokret, gde je ovde elan?

Afrika

plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo živeti!“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče.

Veličanstvena osamljenost i veličanstveno prisustvo prostom, složnom, zajedničkom životu u prirodi. Idući uskom stazicom pletenim konacima u Alepu, ja kao da sam išao i putanjom koja vodi kroz ovakvu istu

erudicijom, srdačnošću i prostotom, sa svim onim što ga čini jednim od najveličanstvenijih ljudi koje sam sreo u životu, da mi se rastanak sa njim učinio beskrajno tužan.

Zašto? Zar sam toliko sâm na ovom drumu, u ovoj šumi, u ovom životu, da mi jedno prijateljstvo tako prolazno i jedan rastanak tako prirodan mogu zadati pravi bol?

Šef puši cigare a njine pikavce deli pušama koja možda još i sisaju; ona prevrću oči od uživanja. Veliki razgovor, o životu, ljubavi, šumama i umiranju, sa velikom belom decom koja su nekim čudom ostarela.

„Idem sutra u Man!“ kažem sebi i ponova tonem u san beskrajno srećan. Nekoliko sati ranije ja sam prvi put u životu čuo za Man. Ujutru polivanje vodom od koje se ježi. Kinin. Doručak obilan kao da se ruča.

ne znaju da svi ljudi ne vrede podjednako, da život jednoga kaptiva, žene ili deteta vredi taman koliko da posluži životu odraslog člana plemena. Bolesnik rezignirano leže na asuru između kućica.

Tek posle te tri godine porodice saznaju da li je njin mladi član još u životu ili ne. Za to vreme mladići se uče tajni ribolova, lova, ljubavi, rata, krađe, lečništva, ratarstva, itd.

Nikada u životu ja nisam sreo čoveka koji bi toliko predstavljao nesreću upropašćenost a istovremeno silu življenja i neumitnost probijati

I pored priče o njegovom životu, tako jednostavno tragičnom, bio je za mene i dale nesimpatičan. Kao da je pogađao to, i kao da bi me sasvim pobedio,

U našem životu, kad se pojavi jedan elegantno odeven gospodin, ali koji je neku pojedinost zanemario slučajno pri svom odevanju, mi ne

koliba spava na zemlji još jedno živo biće To je neka starica koja je najisušeniji ljudski stvor koji sam ikada video u životu. Ona je bukvalno kostur obojen crno. Slikam je.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Uostalom, što se tiče mrtvaca, čovek kad umre, umre kao i životinja. Sve te priče o zagrobnom životu samo su priča, da se plaše deca. To je da se babe lakše isplaču.

Mesecima, dakle, ta mlada žena, koja mu je umrla na porođaju, nije u njegovim mislima, u njegovom sećanju, u njegovom životu, imala nikakva mesta.

Bojim se, ubit će te! Nevišt si, Pavle, u životu, jer si udov. Tako ti Katinke, sriće tebi triba. Propašćeš samohran, udov, nemiran u svitu. Ne valja samoća.

Pratio ih je i dolazio im je u posetu, da im priča o svom životu i svojim jadima. Dolazio im je u Rumu, dolazio u Varadin, pa je bio počeo da im dolazi i u Temišvar.

Ne bi na to pristao, ni za živu glavu. Ali se i njemu počelo da čini da ima neka, velika, tužna, razlika, u životu, između njega, koji ima toliku decu, i onih koji ih nemaju.

Bio je tužan, ali nije ni sanjao da su to bili poslednji poljupci, koje su on i njegova žena izmenjali, u životu. Trifun se bio začudio, kad vide da fenjer, u kapiji, još tinja, jer je Sunce bilo odskočilo i bila je već velika

Sve promene, koje se čoveku događaju u životu, događaju se istom čoveku, ali čudno. Taj isti čovek ih posmatra, bira, pa ih i menja, kao da se događaju nekom drugom

Još ja, kapetane, imam šaku čvrstu, za britvu! A čvrsta je šaka jedina radost u životu!“ Lice je u tog starca bilo, kad je bilo mirno, lepo.

putu u Rosiju, taj čovek, i ta žena, i ta ćerka, bili su za Pavla slučajnost, ali kao slučajnost u ljudskom životu, koja je, često, neshvatljiva. A koja prođe, i lomi, kao oluj letnji, bez smisla.

Kad je čuo da je Isakovič udovac, održao je čitav govor, na nemeckom, o braku, koji je najveća sreća u ljudskom životu, ako se supružnici dobro izaberu.

kaže, može da se desi da se zaboravi, kao što se to često dešava muškarcu, ali, kaže, prava ljubav je samo jedna, u životu, kao što je prva ljubav, prva žalost, u životu.

što se to često dešava muškarcu, ali, kaže, prava ljubav je samo jedna, u životu, kao što je prva ljubav, prva žalost, u životu.

Teodosije - ŽITIJA

A mladiću, dok slušaše o inočkom životu i usrdnosti za Boga i njihovim dobrim zanimanjima, izvori suza izlivahu se kao reka iz očiju njegovih.

kako slastoljublje ovoga sveta ne bi kosnulo, i da protiv moje volje ne odvuče dušu moju od takve ljubavi prema anđelskom životu, kao što učiš, oče. Hteo bih bežati, a puta ne znam.

A vi, koliko je moguće, vodite brigu o svojoj duši, niti opet preduzimajte da me tamo u vašem životu vidite. Ako Bog ushte, ovde u Svetoj Gori Dočekaću i videću gospodina oca mojega, i svete i časne starosti njegove

I kao što si se u životu zemaljskog carstva apostolskih darova udostojio, i u pustinji ukrasićeš se isposničkim vencima smernoga monaškog života.

Car ga zapita o zdravlju I o životu svetoga starca oca njegova. A on, pošto je sve znao o svojemu ocu, sve ispriča caru, da je car, zbog svega zadivljen,

sviju zala sačuvao, i sada opet kada Hristu odlaziš, izmolićeš od njega svojim molitvama, njemu ugodnim, do kraja pokrov životu mojemu od zla, i nećeš ostaviti u svetim.

ljudima, da i ja, nedostojni sluga tvoj, dobijem pouzdaniju smelost, da si poslušao molitvu moju, pa ću ti ubuduće u životu svome vrednije ugađati, i svi ljudi tvoji koji znaju i slave ime tvoje.

Ili da mi ne reče Avraam, ili još tačnije — Bog Avraamov: „Dobra si tvoja u životu tvome primio“. Sećaše se i prvoga svoga raspetoga života u Svetoj Gori, ropskoga služenja sa smernošću, mladićkoga

A ovaj primi svetoga sa velikim očekivanjem, jer beše slušao o njemu čiji je sin i o doorodeteljnom životu njegovu. u pustinji, a osim toga bio mu je i prijatelj, jer kći cara Teodora Laskara beše udata nevesta Radoslava, sina

Razmišljaše i o pređašnjem svom životu i o mnogoj pomoći ka Bogu od pouka onih prepodobnih i od gledanja njihova života, pomišljaše kako neće ništa moći uspeti

mogaše dati celovanje, uz veliki plač obojice i sviju blagorodnih, jer beše jaka bolest samodršca i nikako se ne nadaše životu.

Dodade ovome i apostolove reči, i reče: — Ni staranje o životu bez prave vere u Boga ne može nam što uspeti, niti nas prvo ispovedanje vere bez dobrih dela može predstaviti Gospodu,

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ona se pokazuje u svim prilikama u životu, naročito u materijalnom životu. Samohrana žena sa decom uvek se pomaže u teškim poljskim i drugim radovima.

Ona se pokazuje u svim prilikama u životu, naročito u materijalnom životu. Samohrana žena sa decom uvek se pomaže u teškim poljskim i drugim radovima.

Izgleda da su geometrijski oblici ove umetnosti vrlo stari. Dinarski svet pokazuje u običnom životu dosta bistrine ili brzog shvatanja, neretko i dosetljivosti i hitrine duha.

Cenjeni od svih, oni služe kao primer selu i kraju. Grubosti u svakodnevnom životu, koje se uopšte mogu posmatrati kod seljaka, skoro nema kod šumadijskog stanovništva.

I zaista, u njima su česte aluzije na pastirski život. Čak i nepismeni često citiraju stihove o ljudskom životu i sudbini najvećeg srpskog pesnika, Njegoša, koji je bio crnogorski vladika i knez i koji je bez sumnje mnoge svoje

Ono što je ispunjavalo život svakog člana plemena, osnovna misao u životu, bilo je junaštvo. Čim iziđe iz kolevke dete počinje „trčati za slavom i spomenom“, kaže Marko Miljanov, slavni vojvoda

Majke i žene više vole kad im sinovi i muževi s čašću poginu, no da su sa najmanje povređenim obrazom ostali u životu. Roditelji ne znaju za žalost i tugu, ako su njihovi junački poginuli.

Gotovo samo žene rade i staraju se o svakidašnjim potrebama. One su ostale bliže životu, gotovo su čovečnije. Uvek u žalosti za nekim od svojih, obučene su u crninu, kako kaže u spomen nesrećne bitke na

Nema intimnog života, nikada se ne govori o ljubavi, osim ako im se ta reč u snu omakne. Sanjari se najčešće o junačkom životu. Podsmevanja i šale može se reći da nema, izuzevši unekoliko dva plemena, Cuce i Pješivce.

“ Uzeli su razbrijavati bradu „po vojnički“, po ugledu na cara. Više od svega u životu cenili su „previšnja odlikovanja“, „svijetloga cara“, to što su svi „carski sinovi“, i, što je začudo kod ovih osetljivih

Zapaža se da se poslednjih desetina godina sve više interesuju za prilike i događaje u životu Srbo-Hrvata, i vlasti su veliki broj Ličana optužile za veleizdaju.

ostavilo dublji utisak na dinarske muhamedance od vere u sudbinu, „k̕smet“, po kojoj su sve ljudske radnje i događaji u životu napred Bogom određeni.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Možda je negdje na drveću ili, naopako, sjedi u vazduhu! Lakomisleni vrapci uzeše se kleti da nikad u životu nisu vidjeli džak s mačkom, a da su ga, kažu, i vidjeli, oni bi mu, bogme, pokazali pošto je oka prosa.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

osmeha I divljač od svojih zuba Da love da vreme ubijaju Kakva mi je to pa igra 6 Koren ti i krv i krunu I sve u životu Žedne ti slike u mozgu I žar okca na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu U tri kotla namćor vode U tri peći znamen

Nušić, Branislav - POKOJNIK

zemljišta pokriveno je močvarama, plitkim vodama i vodenim talozima, a prenaseljenost izaziva teške krize i poremećaje u životu naroda! Ja sam pokušao čak da postavim u hidrografiji i nove metode.

NOVAKOVIĆ: Ne vidim zašto tebe to sve toliko uzbuđuje? Ima slučajeva sa kojima se čovek mora miriti u životu. Uporstvo u ovakvom slučaju je pravo divljaštvo...

ANA: Kako uzbuđena? ANTA: Pa znate valjda šta znači to uzbuđena žena; bili ste valjda i vi koji put u životu uzbuđeni? ANA: Gospođa je sasvim kao obično raspoložena. ANTA: Nije onako ništa čula što bi je uznemirilo?

RINA: Morala bih mu se vratiti; zamisli, morala bih mu se vratiti. Ja sam tek u ovome novom životu poznala šta znači to sreća u braku i sad zar da se vratim u bračno ropstvo? Izgubila bih i tebe, Mile!

ANTA: Pa da, gospodin meni: robija. Tako tek: robija, kao da drugog zanimanja u životu nema, nego robija. I zašto ne bi gospodin zavirio malo u ta svoja uputstva za život da i sebi odmeri koju godinu?

Gospode bože, ja ne umem da mislim; to mi se prvi put u životu dešava da ne umem da mislim. (Sedne.) RINA (Milanu). Zar ništa bliže nisi saznao?

Ja hoću da mi venčanje moje jedinice bude najveseliji dan u životu... (Miluje je po kosi.) Strpi se malo, videćeš, sve će dobro, sve će lepo biti.

SPASOJE: A kakva je to teorija? ĐAKOVIĆ: Po Ajnštajnovoj teoriji, sve su pojave u životu relativne. Moglo bi se, dakle, uzeti da je taj čovek samo relativno živ.

LjUBOMIR: A vi možda nalazite da je to zločin? Verujte da nije, jer tako to biva u životu, od mrtvoga se otima ono što se može. Neko mu otme ženu, neko delo, a neko kuću i celokupno imanje. Šta ko stigne!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Zatim će naići poplava i kornjače će se upaničiti, neke će i poginuti, ali će ih većina ostati u životu. Kornjače su u suštini neuništiva bića.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Tojest, on je već i pre toga a i posle živeo, ali godina 1812-13 to je bila u njegovom životu najvažnija godina, jer je srećno prekužio „crne banke“ i „devalvaciju”. Varoš U. lepa je varošica, kraj Dunava.

— Pa govorite šta ste radi. U ono doba u purđerskom životu žena mužu je govorila sa „vi“, pa aka se slučilo da u kakvoj otmenoj kući žena mužu kaže „ti“, toj kući nisu najbolje

XII Prošlo je deset godina, — u životu čoveka dugačak rok, koliko se za to vreme svet menja, koliko se rode, koliko umru, koliko njih srećnih, koliko nesrećnih!

No nije čudo. U takvom izobilju, svud tako primljen, u društvenom životu bio je takav na kog je otmena publika računala, i on je tom poverenju odgovorio.

Tako mator pa da ideš u maske? — Čamča me natentao, tebe radi, da te malo razveselimo. Ta znaš da smo se u životu dosta napatili. Znaš za naš krakovski put? Pa zar žalost do groba da traje?

Jer ako je tajna, to mi nemoj govoriti, jer će još danas cela varoš znati. — Ali jedared možeš u tvom životu mene radi tajnu sačuvati. — Tebe radi hoću, i to sad prvi put u mom životu.

— Ali jedared možeš u tvom životu mene radi tajnu sačuvati. — Tebe radi hoću, i to sad prvi put u mom životu. — Sinoć me hteo Pera obesiti; već sam visio. — Kako to? Sve mu ispripoveda. — Šamika hoće da ga preda sudu.

Šamika je u paradnoj haljini, sa sabljom. Danas je za njega u životu svečan dan. Susrete se s bratom. — Stanite malo s fijakerom, gospodine Kiriću. Šamika stane.

Pa kod vas svaka će ženska lepo živeti. Udadba je jedno društvo od jednog para, a dobrota je osnov tome životu. Lepota, mladost prolazi. — Vidim da ozbiljno govorite, i ja ću vam ozbiljno odgovoriti.

A što da ga poznaje? Onda ne bi bio „galantom”. Kad su ga pitali zašto on ne fiškališe, odgovorio im je: „Ja u mom životu nikad nisam prodao nijedan jastuk, a kamoli kuću i zemlju.

i Pešte — daljina samo dve milje — u svom životu toliko milja prešao, da je s tim mogao kao Kuk celu zemlju našu unaokrug otputovati i natrag se vratiti.

Quіjote) — ime viteza lutalice u čuvenom istoimenom Servantesovom romanu; oličenje večnog sukoba snova i stvarnosti u životu dos à dos (fr.) — leđa u leđa; jedan drugom okrenuti leđima Draj Musketire (nem.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Govorila mu je o noći, koje se boji, o mraku, u kom je hvataju strah i priviđenja. O mladosti, koja je prošla. O životu, koji je za nju tako težak.

Kad, najposle, otvori isplakane oči, vide da je svanulo i da je napolju svakako hladan, kišovit, tmuran dan. U životu gospože Dafine Isakovič bilo je dosta nesretnih i tužnih dana, kao, uostalom, u životu svih žena, ali nijedan nije bio

U životu gospože Dafine Isakovič bilo je dosta nesretnih i tužnih dana, kao, uostalom, u životu svih žena, ali nijedan nije bio tako tužan i težak, kao taj prvi dan njenog brakolomstva, dan vlažan, hladan, sa sivim

sa velikim dolinama i tamnim šumama pod sobom, Vuk Isakovič se tako, iznemogao, mučio da se seti ma čega u svome životu što bi ga utešilo u tom čudnovatom zamoru i slutnji svoje smrti, što ga beše obuzela.

Umoran od truckanja kola i iznemogao od neprekidnog razmišljanja, o svom prošlom životu i ženi i deci, posmatrao je pažljivo, dremljiv, kako se na putu koji se video svega jedno parče, bele, kao puževi,

Polazeći u ovaj rat, četvrti put u svom životu viđajući smrt, on se nadaše pri polasku da će se nešto najposle svršiti i ispuniti, što se eto nikada ne svršava.

Poslednju zoru u svom životu, dakle, gospoža Dafina niti vide, niti ču. Izmučena groznicom, zaspa ispružena i nepomična, od iznemoglosti, kao

Ona im je zavidela na razvratnom životu i prekomernim nasladama, i u svojim grozničavim mislima zamišljala scene njinog burnog života.

svoga devera, ona htede da i poslednjeg dana svoga života uveri sebe da je pošla prema jednom, jezovito prijatnom životu, koji je čeka uz Aranđela Isakoviča.

Uopšte prema jednom životu, prema kome je onaj njen bivši život bio ne samo zlehudan, već i uzaludan, strašno uzaludan, sa detinjstvom kod očuha,

je da će, ovoga puta, doživeti nešto što one druge nisu mogle da mu dadu i verovao je da mora postojati u njegovom životu neko doba u kom će mu biti prijatno i dobro, lako, kao na nebesima, kao što je njegov brat Vuk verovao da mora negde

Greh njegov ostaće tajna, niko je više neće imati, a ta njegova jedina, prava ljubav u životu, svršiće se u nekoj svetlosti, bez koje bi, to je osećao, postala neizdržljiva, mračna patnja i kazna.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Pozitivan cilj magijskih postupaka i običaja prilikom rođenja jeste da se dete, pre svega, održi u životu, a zatim da bude zdravo i dugovečno.

Najzad, nastoji se da se ovim postupcima detetu obezbede još i uspeh i svaka sreća u životu. Pošto se veruje u to da će onako kako je nekom na rođenju, tako isto biti i celog života, velika pažnja se posvećivala

Zbog toga se za dete koje je rođeno na neki svetac veruje da će biti jako, zdravo i srećno u životu.¹⁵ Za njega se kaže: „dobar ga dan donio“.

Dete rođeno u petak, veruje se u našem narodu, neće imati sreće u životu. (Negde, npr. u đevđelijskoj kazi, međutim, smatra se da će dete rođeno na ovaj dan biti — srećno.

Najbolje je za dete ako je rođeno pre podne, dok dan napreduje, jer će onda i ono dobro napredovati u životu. Ovde je značajna i dihotomija jutro/veče.

Negde, pak, veruje se da ako žensko dete ima kosu na glavi odmah čim se rodi, biće u životu srsćno. A koliko novorođenčetu bude „svrtaka“ kose pa glavi, kažu, onoliko će se puta kada odraste ženiti, odnosno

se da je bolje da odmah jedno od njih umre i da time odnese sa sobom svu nesreću, tako da ono koje ostane ne bude u životu nesrećno.⁶⁴ Ako se dete rodi pre vremena i ako ovo „nedonošče“ preživi, veruje se da će u životu biti veoma srećno.

⁶⁴ Ako se dete rodi pre vremena i ako ovo „nedonošče“ preživi, veruje se da će u životu biti veoma srećno.⁶⁵ VEROVANjA O POSTELjICI I PUPČANICI Za posteljicu (placenta) koja raste za vreme trudnoće i služi

⁷² U Peći i okolini odsečeni pupčanik ušiva se novorođenčetu u pelene da bi se ono održalo u životu i da bi bilo zdravo.

Da bi se dete održalo u životu, važno je da njegova buduća „pomajka“ bude žena kojoj su „čeljad nenačeta“, tj. da joj deca nisu umirala.

, veruje da dete prvo treba da zadoji Ciganka, da bi bilo zdravo i srećno u životu.¹⁷ Da ovo zadajanje ima ritualni karakter, pokazuje i strogo utvrđen način na koji se vrši, a takođe i sredstva

Magijski smisao ovog obreda je da se dete učini stamenim, otpornim, odnosno da se održi u životu. Za održanje dece koristi se i trava oman čiji se koren izdubi i stavi na bradavicu sise, pa se tako dete prvi put

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za sebra uvek verna životu, za sebra koji sunce voli. Ako život izda i ševa, i gušteri, sunca uživači, i pesnikinja mirisa, zova, za sebra,

u senci jaguare i pantere, za risa u kavezu koji kao čovek tamnicu lomi, za svako gonjeno zvere, za zverinja srca životu odana, za sva njihova i sva naša zverstva i dobra bogodana, pomilovanja!

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

godinu. Dobro je kad čovek vuče za sobom neku žicu dok silazi u prizemlje; nikad se ne može izgubiti u životu: njegovo srce vezano je za antenu na krovu.

Izgleda da su me one višnje iz tegle uhvatile. Izgleda da sam se napio, prvi put u životu, i to od višanja! Te višnje su mi, izgleda, došle glave!

gledao sam samo njega — najbeznačajnijeg od svih beznačajnih statista na svetu, koji se i pored svog bednog položaja u životu i na pozornici ipak samouvereno smešio kao da je najvažniji u celoj predstavi — centar drame i svemira, grada i

Gledaju za njenim prašnjavim petama i uzbudljivim bokovima. Propustio si najveće čudo u životu... – Zaveži! Bel Ami se protegne: – Budala... prava budala! Da je to kazala meni... – Bilo bi isto.

»Meni se najzad događa pravo pravcato čudo. Jedanput u sto godina, jedanput u milion godina, jedanput u životu...« Svlači majicu i pada u fotelju. Toplina stiže u talasima sa limenih krovova ispod otvorenog prozora.

Dok čeka, Bel Ami prevrće knjige rasute po belim plahtama. Alber Kami Leto. Nikada u životu neće doznati da je bio tako blizu rešenju svih svojih zagonetki.

taj znak koji otvara kapije raja u zemlji bogu iza leđa, u dvorani sumornog sjaja, ispunjenoj dimom prvih cigareta u životu i prvim poznanstvom sa zanosnim mirisima mladih ženskih vratova, trenutak koji malim bludnicama otvara kapije straha

Nemirne noći u sirotinjskim sobama, topline jutra i sve pornografske fotografije kojih su se ikada dočepali u životu, već izbledele od mnogih kopiranja i dodira — sve se to slilo u jedan utisak u kome učenici sasvim zaboraviše na

Bili su to vrlo fini, učtivi ljudi. Rus je stojećki pijuckao votku, Amerikanac — tomato-đus. Verovatno su prvi put u životu videli izbliza prosečnog Jugoslovena, pa su čekali da saznaju šta ću ja poručiti za piće.

se brže tamni, što ukusnije ribe, vino, led, cene, ljubav, mirise, muziku, sve čega se mogu dočepati u svom kratkom životu: osetiti nepcima, kožom, nozdrvama, želucem, opipati prstima...

– Siguran si da te ništa ne boli? – Ništa. – Hvala bogu, čitavi smo, izgleda... – A to vam je i najvažnije u životu — kaže Luka. da je čovek živ i zdrav! Za auto, manje-više... – Gde je ovde hotel? – Nema hotela! – Kako, nema hotela?

kućama i goste po dan-dva, dok se malo ne oporave; teše ih i smiruju, učeći ih da automobil nije najvažnija stvar u životu, a onda se rastaju u prijateljstvu i obećavaju da će se redovno dopisivati.

Matavulj, Simo - USKOK

Ja sam sad dobjeglica i ništa više, a staraću se da u novom životu stečem prava koja ima svaki Crnogorac. Ništa pak uraditi neću bez tvoga savjeta, kneže, jer te odsada smatram kao

Doznao sam da si razborit i junačan i da si se odmah privikao našim običajima u životu i da ti je namjera da ostaneš s nama. Kad si već po svome izboru postao Crnogorac, ja te primam kao da si od moje krvi.

Malo-pomalo i Janka počeše sve većma zanimati te stvari, poče se sve većma priljubljivati životu narodnom. Uostalom vježbaše se i u proučavanju talijanskoga službenoga glasa i ubrzo pokaza uspjeh.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Deca su, i inače, vođena i usmeravana pri svakom koraku u životu, ona sama ni o čemu ne odlučuju, pa je i razgovor o njihovim željama i potrebama, mogućnostima i težnjama, uvek usmeravan

Kao i u životu, i u literaturi se dečje društvo traži iz osećanja neprilagođenosti svetu odraslih. Izabel Jan tako tumači i motive

Njih privlače sve direktne, nezadržive životne manifestacije. U pojavama prirode, u životu flore i faune, široko se otvaraju putevi naivnoj uobrazilji; sloboda interpretacije je izazovna; smisao i značenje nisu

Tokom 1992. pratio sam, u budimpeštanskim Srpskim narodnim novinama, pričanja Predraga Stepanovića o životu jednog mladog zeca iz Mohača.

Ako se izuzmu privatna pisma, ovo je sve što sam, na jeziku Paskala i Bodlera, u životu napisao. Plavi zec mog dragog prijatelja Dušana Radovića (1920—1984) jedna je od uzbudljivijih epizoda srpske poezije

dobromislenosti pretežnog dela onog što je za decu napisao; u ovom moralisti ima svežeg daha dobrote, ljubavi prema životu, prave brige za dečji duhovni razvitak: to su trajne, nepomerljive osnove njegova pevanja.

Prema blagim manama, on je blagonaklon; prema težim strog, ili ironičan. U životu uopšte i u dečjem posebno, ima stvari koje ne idu, koje stoje K'o što stoji Kržljaviću ljubi Cigara u zubi!

Vučo bi da peva o životu uopšte, što je, kao i oduvek, a danas posebno, vrlo teško. Kako u dečjoj pesmi i rizični poduhvati ponekad uspevaju,

O selu, o ljudima na selu, o njihovim mukama i radostima, o deci, o prirodi, o životu i smrti, on zna samo ono što je na početku pojmio; to znanje je tako dovršeno, tako davno zaokruženo, da ima snagu

fikcija, drugo ime književnog posla — izgleda suvišno. On je, davno, u nekom prethodnom životu, u drugom svetu, bio pesnik; književno stvaranje se svodi na prisećanje i prizivanje okončanih pustolovina imaginacije.

Nidžo, Petar Čobanin i Maligan Delija središnje su ličnosti ove dečje mitologije: njihova je zasluga što se, u stvarnom životu, nisu previše opirali dečjoj potrebi za čudesnim.

Ali i njihove su sanjarije tom životu neophodne, bar onoliko koliko i surovost s kojom se nastavlja. Čak i lažovčina Martin, koji ume da, za časak, odvede

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ta stalna opasnost od katoličkog prozelitizma daje naročito obeležje životu pravoslavnih Srba u Ugarskoj, i ništa nije toliko uticalo na stanje duhova i stvaranje ideja u tom delu srpskog naroda

Duhovni staleži bili su od vrlo velikoga značaja u kulturnom životu srpskoga naroda, ali oni nisu bili na onoj visini na kojoj je bilo građanstvo.

Otrgnut od knjiga i u stvarnom životu, Dimitrije se počeo trezniti. Ali kada se prva povoljna prilika ukazala, stari verski zanos se ponovo razbuktao i on

« Visoko razvijen i duhovno i moralno, on je prirodan i skroman i u knjigama i u životu. On se ne pravi svecem i ne izigrava genija.

U celom njegovom pisanju ima izvestan dobrodušan, srdačan ton. Onakav kakav je bio u životu, prirodan, krotak, pitom, čovekoljubiv, takav je i u svom pisanju.

i najoriginalniji je kada daje praktične razloge protiv praznovanja, kada čini trezvena i tačna opažanja o suvremenom životu i običajima srpskoga naroda, navodeći činjenice i slučajeve koje je sam video.

37 To je niz pobožno-poučnih razmiljanja o životu i ljudskim strastima, u drugom su delu prigodne i kitnjaste pohvale važnijim Srbima iz sviju staleža.

G. Cimermana, sa opširnim predgovorom u kome Solarić priča o svom životu; Mudrolюbacъ indiйski (Mleci, 1809), prevod čuvenog etičkog dela lorda Česterfilda koje je prevođeno na sve žive

godine, itd.), ipak su se Srbi kretali napred u svom duhovnom i književnom životu. Broj srpskih osnovnih škola sve je veći.

U kulturnom pogledu Srbija čini isti napredak. U početku XIX veka ona još malo znači u duhovnom životu srpskoga naroda.

»Otkako su se državni pitomci stali vraćati s nauka, uticaj austrijskih Srba u našem javnom životu sve je više opadao; naša intelektualna zavisnost od Austrije bivala je sve slabija, i mi smo počeli dolaziti u

Oko 1840. izvršile se znatne promene u duhovnom životu srpskog naroda. U XVIII veku srpska kultura je na narodnoj periferiji, samo kod ugarskih Srba; u prvoj polovini XIX

Milićević, Vuk - Bespuće

Pa poslije ostavi i te misli na stranu, ne misleći kadgod ni na šta i bojeći se da misli; bio se pustio životu neka ga zanosi kud hoće, osjećajući da je slab da se otima, a kukavica da se bori.

Ne bi ga se ništa drugo ticalo, ne bi možda osjećao ovoliko praznine i pustoši u životu; u kući bi ga čekala žena i poletila u susret djeca.

u njegov život, krčeći sebi put moćno i silno, odbacuje njegove misli, potiskuje i daje druge pravce njegovom dotadanjem životu, razgoni mrak, unosi svjetlost, donosi stotinu promjena, stvara novog čovjeka i rađa volju, mladost i snagu. .

On se uvjeravaše da se vara, da je to samo jedan dan mladosti, kao što ih ima mnogo u životu; i on vjerovaše da će i taj dan proći, kao što su prošli i iščeznuli mnogi drugi, i odnijeti za sobom i uspomene i

Možda nikad toliko do tada, kao ovih dana, Gavre Đaković nije osjećao da je u njegovom životu nedostajalo nečega što bi mu možda dalo drugi pravac i drugu boju, unijelo u njega više mladosti i više svjetla.

On se ne sjećaše da je volio ikada u svome životu, volio na onaj način kako je on ljubav zamišljao, i čekao je, s nestrpljenjem, dok se osjećaše mlađi, da to vrijeme dođe;

u njegov život više nesreće nego blagodati koja bi ga, da je došla prije nekoliko godina, vratila radu, mladosti i životu; kad već nalažaše u prorijeđenim kosama sijede vlasi, osjećajući slabost u tijelu, a bezvoljnost u duši, kad je

čovjeka, kako je on sebe zamišljao, on nalažaše u sebi jedno čudnovato ružno biće, puno zlobe prema svijetu i životu, sebično i jadno svome rođenom zlu. On se zaprepašćavao, čudio, pitao: „Otkuda ovo meni?

kasno, kad je on bio nemoćan da tu mogilu krene, da je ispod nje oslobodi i da pokuša da je ponovo vrati mladosti i životu.

I prvo što je srela u životu, to je bila nesreća; prije nego što je mogla da se naraduje slobodi, ona je osjetila srce puno jada.

Činilo joj se sve kao san, dok ona zna da će da se probudi i da se raduje životu koji je dobar i pun sreće. I ono malo vremena što joj je preostajalo, ona razdijeli u hiljade i hiljade trenutaka,

Sremac, Stevan - PROZA

vić umela naknaditi oca, i njena milošta osladila mu je râne dane detinjstva, tako da je to najlepše i najvedrije doba u životu Jovanovu. Posle je dolazio sam jed i čemer. Mati ga je jako volela.

— veli Pavle, i raziđoše se. Ode svak na svoju stranu. U kući sva tri dana žurba. Jova je ostavio prase u životu čitavih tri dana, uživajući u njegovom rovenju i gunjecanju.

« Od to doba jednako lepo žive. Bilo je, istina, u njihovom inače vedrom životu i mutnih i oblačnih dana; poneki put je pala susnežica na njihov ljubavni žar, ali je to sve stari žar najzad otopio.

Dalo mu se na žao radi mnogoga čega; i ovoga danas i svega onoga što ga je u životu zadesilo. Kad pomisli: šta je, a šta je sve mogao biti!

vinograd i zabran, i pošto ih je preslišao na licu mesta, vraćao ih je natrag site i obogaćene znanjem koje će im u životu trebati.

Učitelj je bio tvrdo ubeđen da je sadržina glavno, i da će im to trebati kao parče hleba docnije u životu. Zatim je trebao da pređe na nauku hrišćansku, ali pošto je »Očenaš« jedina molitva u Jevanđelju, a dečica i onako

Radičević, Branko - PESME

Itd. za tim9 u 40 i nekoliko redova njemu o provedenom životu govori, i oprosti se. Pevac se oće i s10 drugim da oprosti.11 No jurve kukuriču petli, I zora veće eno svetli.

na visini, Kada glava tebi snežna klone, Ka zemljici slabo telo tone, Da s' prisloniš uz borove mlade, Da poglediš životu nazade, Da poglediš sa ti snežni gora, Okle prva zabeli ti zora, Da se setiš jutra i uranka, Da se setiš onog

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

i nešto tražio pa opet, nerazbuđen, nastavljao potjeru za nečim što će mi vječito izmicati i priviđati se i kasnije u životu, kad budem najbudniji i najsabraniji. A tek naša jutarnja vraćanja sa mlinarenja!

da je djed samo uzdahnuo i sjetio se svojih spasonosnih vila: — Čuješ ti, brat-Sava, još su one moje vile u životu.

kakvu smo grdnju zbog njega izvukli i ja i stric Nidžo, koji me je s njim upoznao, pa pametno zaćutah, valjda prvi put u životu. Uzeo sam sliku sa sofre i obradovano graknuo: — Ovo đed Rade!

— Vala ćemo je pošljokati, pa nek se i to čudo priča — diže ruke djed predajući se ponovo razgalamljenom neuništivom životu, koji je tako bučno i bezobzirno jurišao čak i na njega, novopečenog sveca.

Poslije toga prvog brijanja u životu, kad iziđoše na pašnjak, izgrebani i krvavi, odjednom osjetiše da su oni jedan drugom nešto više nego poznanici i

Da bi ga duže podržali u životu, Bedu su, poput panja, pažljivo čistili peruškom bojeći se da se, jednom, od starosti ne raspe u prah.

— Propada svijet, brzo će kraj svemu. Maštajući uz put o smrti i o drugom životu, kalajdžija je zaključivao da je i sȃmo nebo po svoj prilici načinjeno od čistog bakra.

Prije svega nekoliko dana Ilija je dobio taj sat od komandira čete, prvi svoj časovnik u životu. Na brzinu je naučio kako se „čita“ vrijeme, pa otad malo-malo a on virne u spravicu i svečano Objavi: — Toliko i

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Iz cele tebe izbijala je toplina, mekota i neki čudan, opojan miris, koji nikad u životu više ne osetih. — Što me gledaš tako? — upita me ti začuđeno. — Tako! — A plamen mi obuze blede i suve obraze.

U njemu ne beše ni traga o kakvom osećaju, toplini i bolu. Kao da si me sad prvi put videla u životu, takav beše tvoj glas. — Ja, ja! A ti? — Eto, hvala Gospodu!

slušah kako je spremaju, kako šušte njene stare, svilene haljine koje behu u jednom zavežljaju koji je ona još u životu spremila za svoju smrt. Ujutro, u samo svanuće, iziđoh. Nisam znao gde da idem i šta da radim.

poigravaju prsa, snaga, da je obuzimlje i da se podaje onom, izvan pokojnikove kuće, zidova, kapije i drugom, novom, životu. A taj je život bio: Ita.

Kostić, Laza - PESME

Još i sad kô da čujem to sveto „vječnaja”. a kao da ću ga slušat životu do kraja. I sinoć baš ga čujem, već dockan pred zoru, a neko kô da kucnu na tamnom prozoru.

posle rada tog opravljao se bog. Na osobit opravljao se rad: u jednom liku, jednom životu, stvorenja svu da smesti divotu, svetlost i mrak da stopi, noć i dan, anđelsku slast i paklenički plam, neproniknuta

— To staro leto, stara godina! Kakva je strašna bila u životu, da kakva bi tek bila, žalostan, da još jedared ustane iz groba, da se povampiri! Strahota! ratos takih misli!

Što me sunce ne pogleda?” „Ne pitaj me, srećo carska,” nevesta se ispoveda, „još je Samson u životu, to je izvor mojih beda.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

reče carskome sinu: — Kad si ti mene ovako obradovao i ja ću tebe obradovati: ona tvoja obadva brata kod mene su u životu, oni se nisu umeli vladati tako mudro kao ti, nego su bili počeli na me osecati se, zato sam ih zadržao, ali ih sad

NE UZAJMLjUJ ZLA, JER ĆE TI SE VRATITI Bio jedan pobožan čojek, pa već ostario i svašta se u životu nagledao, samo nikad nije vidio pravde.

A starac odgovori: — Najvolio bih da vidim pravdu bar jednom u svom životu, to sam od boga želio i iskao, pa evo još je ne viđoh!

A starac odgovori: — Ama, duhovniče, ti meni reče da ću viđeti pravdu, a ja što viđeh danas nepravdu nikad je veće u životu nijesam vidio. — Nijesi ti vidio nepravdu, — veli sveti Savo — već pravdu, samo ne znaš dok ti ja ne kažem.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Oh Bože, šta sam ja sogrešila da se takve čini sa mnom igraju? (Namesti stolicu.) Nigda nisam u mom životu ni vidla. Sad kako znam u ruku da uzmem? SRETA: A gle, ti si milostiva gospoja, ja sam i zaboravio.

SULTANA: Ne, molim te, oću. SRETA: Ajde da vidimo. SULTANA: Ah, prvi put u mom životu da klečim. SRETA: Prvi put i jesi luda. dok si bila pametna, toga nije trebalo, a sad oćeš muža sa šanovi.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

“ Kao, ona ima neke važnije zadatke u životu od kuvanja! Kao, upravo izmišlja serum protiv besnila ili završava „Uliksa“, pa nema vremena da se bavi klopijanovićem!

Mislim, trebalo bi da čovek u životu neprestano u nekoj svojoj fioci čuva po jednog starog Foknera ispod svega, da se ne izblamira suviše, ako razumete šta

Tražite od mene do posle svega što sam do sada nalupetala (Videti moj neobjavljeni esej „O ulozi svitaca u mom životu“, Kondina 9, I sprat, zvoni dva puta kratko i jednom dugačko), zar posle svega da još pišem i neki blesavi maturski

da tumači ličnost nekog krajnjeg negativca koji tek u ratu kao postaje svestan koliko je bio zločest, kad ga prvi put u životu prime kao sebi ravnog, mislim u društvo i sve; znate već tu vrstu filmčuga!

mlevenim mesom, a potresnim istinama glave svojim ćerkama — trećim Beograđankama, koje će se takođe načisto preći u životu. Ali, vratimo se na početak! Kako se mi uopšte rađamo: otkud mi ovde?

Komšiluk se provodi kao lud; svi su na prozorima — prvi red balkona, a da im se ne nažulje laktovi, toliko potrebni u životu, podmetnuli su ispod njih jastučiće, pa lepo piju kofijanović i dovikuju se međusobno deleći nam čitavu lepezu korisnih

One su uglavnom blesave. Jer, ko bi normalan izdržao tolika okapanja u životu, toliko čvrga u osnovnoj školi, toliko okraćalih kaputa starijih sestara, toliko zvocanja kada se vrate kući u desetku,

iz provincije da bi posle svega taj momak lepo zbrisao bez doviđence; ko bi oprao toliko brda prljavih tanjura u životu i načisto upropastio ruke, ko bi tako mirno gledao svog rođenog muža kako posle ručka hrče kao tenk u rikvercu, ko bi

Ja to stvarno ne razumem. Pa ja sam već sa deset godina znao šta ću da postanem u životu! A ti? Hajde, reci, šta misliš da studiraš? Šta te to tako izuzetno zanima? — A, tu smo dakle!

Možda uopšte i ne postoji? Ali, kada mu jedanput krene u životu, mislim, mom matorom, ispucaću sve svoje adute, na časnu reč, dabogda se ne pomakla s ovog mesta!

“ Ništa, ništa, samo ti furaj! Ko je treći? Nema ga. Tako vam je to! Dok vam sve ide kako treba u životu i oko njega, prosto je nemoguće da eskivirate sve one koji žele da se druže.

On nekako uspeva da živi van opštih mesta i opštih mišljenja. Baš bih volela da uspe u životu, keve mi! Na primer, pošto nema česme u kupoli gde stanuje poluilegalno, jer ga je njegov otac pukovnik isfurao iz

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Za slovnu rumen zalazi mi telo. Tek listak žut sam među inocima. STEFAN RAČANIN: U SLOVNU SLAVU Životu zbir su minusi i nule. U slovnu slavu jasnite se, frule.

(Tvorite reči s pripevom zrička!) Obile paše - grozdi se stoka. Nema životu granice, roka. Čuvar od vrta, lika mi odliv, s četiri reke, istoga vrela, šumi božanstven, svetli nezlobiv

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Cjelj je moga putešestvija po mogućstvu sila mojih dobra činiti; a ja u cjelom mom životu nisam srećnijega časa imao nego sada, pričinivši vašoj gospodični maloje zadovoljstvo, koja je vsjačeski dostojna usred

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Od juče trbuh boli me jako, životu mome dolazi konac, a sinoć, zlo i naopako, leptir mi neki razbio lonac. I najzad, jutros (treba me tući!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Sigurno; bio sam uvek spreman na rad. — Ja sam se uvek divila, kad jedan čovek tako mlad uspe u životu. To je divno videti. Izabela, molim te, leži mirno, ne udaraj me po grudima.

Još sam mlad a život je za mene sasvim svršen. Da sam postao marešal, mogao bih pokušati u životu još i mnogo štošta drugo. Sada je sasvim svejedno: živeo ili umro.

Sada je sasvim svejedno: živeo ili umro. — Ali ko vam može braniti da pokušate još uvek drugo šta u životu i u svetu! Žena i deca će vas čekati. — Ne verujem da je moguće. Da nisam poduzeo zanat, još bih i mogao.

“ — Zašto nije vredelo da Englez bude dobar u životu? — O, zašto? Slušajte samo, šta mu se dogodilo. Neko je došao i rekao mi — sećaš se, Pipo?

mora preći i na nju. Voleo sam sa ushićenjem tu devojku koja je trpela u životu, koja još trpi i koja je došla da to kaže. Zaboravio sam zašto sam je zvao da dođe.

Nikad se ne zna kako će živeti čovek koji tek počinje da diše. Voleo bih da znam šta će reći o životu kada prvi put bude trebalo da nešto kaže o njemu. Smešno je kako ljudi govore o životu. Svaki ima svoj sud o njemu...

Voleo bih da znam šta će reći o životu kada prvi put bude trebalo da nešto kaže o njemu. Smešno je kako ljudi govore o životu. Svaki ima svoj sud o njemu... Treba poklati sve petlove. Čak ako bi dan i zaboravio da svane — kakva glupost!

To nije da bi pevali, već da bi sebe razbudili. Šta me se tiče šta će misliti o životu. Šta mislim ja o životu? Ja govorim mnogo o njemu, ali, da li zaista mislim o njemu? Šta će biti taj novi čovek? Ribar?

To nije da bi pevali, već da bi sebe razbudili. Šta me se tiče šta će misliti o životu. Šta mislim ja o životu? Ja govorim mnogo o njemu, ali, da li zaista mislim o njemu? Šta će biti taj novi čovek? Ribar?

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Mi smo od njega čuli, kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo, Posle je, zanata radi, u varoš otiš'o s njome”.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

U jednom se životu rodih zver i bes je iz mene kipeo kao iz svetitelja miro, pobih muževe i stada i drveću trbuhe rasporih te plakahu

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SARKA: Ju, kakav budilnik? AGATON: Pa taj što sediš na njemu. SARKA: Šta imam da sedim na budilniku; nikad u životu nisam sedela na budilniku, pa sad ću. AGATON: Ja ti govorim o onome budilniku što si ga uzela iz naše sobe.

ADVOKAT (ne slušajući ga): Da, da... AGATON: Čovek ne zna šta ga čeka u životu. POJAVA VII SIMKA, DANICA, PREĐAŠNjI AGATON: 'Odi ovamo, dete, treba da progovorimo sa gospodinom advokatom.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

utisci i narušavaju onaj gotovo ustaljen tok misli, a što bliže komandi, u svima raste osećanje iščekivanja o tom novom životu.

U razgovoru, neki bacaju krivicu na inženjerce, drugi se tuže na vodu, jer veliki broj vojnika prvi put u svome životu vidi ovoliku reku.

U mračnoj zemunici nismo ni primetili kada je nečujno umro. Ipak... pogledasmo slobodno u nebo i zaradovasmo se životu.

— Razumem! Osećam kako mi se muti po glavi. Ovi ljudi kao da su potpuno izgubili pojam o životu i smrti. Živeći ovako pod zemljom, oni se kreću kao žive lešine, čekajući samo čas da budu rashodovani.

Moj pogled doseže daleke vidike, grudi se šire od zadovoljstva i radujem se životu. Ljudi iz pozadine nemaju to osećanje. Njihovom životu ne preti opasnost, pa su učmali.

Ljudi iz pozadine nemaju to osećanje. Njihovom životu ne preti opasnost, pa su učmali. A sada, one boje jesenjeg šarenila izgledaju mi izvanredno lepe i jasne, kao da ih je

I još nekoliko gazdaških sinova, koji liferuju vojsci brašno... Sa neskrivenom zavišću govore o životu u pozadini. — Imadosmo, ne znadosmo. Izgubismo, poznadosmo — veli sa izvesnom tugom narednik đak Tasić.

Neka pritajena želja vukla me opet drugovima. Bilo je nečeg nerazdvojnog u životu, pa i u smrti sa tim ljudima, što me je privlačilo kao magnet.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ljubicu odjednom, pospe ovih zloslutih reči Veljinih o teškom učiteljskom životu, obuze neka plašnja, u dušu se uvuče neka sumornost, i ona zadrhta.

Skroman, tih sa nekim naročitim, laganim i odmerenim manirima, koji se teku postepeno u životu i smatraju se kao veliki ukras čovekov. — Da, da...

Šta ovo bi?... Kud ode onolika ljubav ka životu ? Kako nestade onih lepih i zanosnih ideala o radu, o skromnom gnezdu i tihoj sreći?

Kakav ispit, škola... kad je ovde pitanje o smrti i životu !... Sve se promenilo u novom učiteljskom gnezdu; ne sija više sreća i zadovoljstvo na domaćičinu licu, ne čuje se

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Zato što živi u oblacima, u iluzijama, u snovima! Zato što je pomešao život i pozorište, pa ni sam ne zna kad je u životu, a kad je u predstavi! Ni kad je ono što jeste, Filip Trnavac, a kada ličnost iz neke predstave!

A ovaj mu se obraća sa Stefane! VASILIJE: Ja sam Stefan u jednoj predstavi, ali sam u privatnom životu Vasilije! Molim vas! Pa to dvoje svako pametan razlikuje!

GINA: I jeste mi ambrozija! Ko da su u njoj daždevnjaci prezimili!... Oću li ja doživeti da te bar pet minuta u životu vidim treznog? BLAGOJE: Ne pijem ja od besa, nego od muke! GINA: Teško je tebi da nađeš razlog za pijenje!

u Razbojnicima Karl, u Galebu Trepljev ili Trigorin, šta ti već zapadne, ali da preko dana, izvan predstave, u običnom životu, budeš kao i sav ostali svet — ono što jesi, Filip Trnavac? JELISAVETA: Džabe mu govoriš!

JELISAVETA: Baš me zanima kako bi to izgledalo! SOFIJA: Ne vidim zašto se rugate! VASILIJE: Glumac je jedno u životu, a drugo na sceni, i to niko pametan nikada ne meša! SOFIJA: A gde je, u stvari, granica između života i pozorišta?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Steg dičan buna i ubica. O rode ti si izabranik njin. Klekneš li životu ponizna lica nisam više tvoj sin. ZDRAVICA Zdravo, svete, bledi ko zimski dan u strahu.

Betovena čelo ti je puno teških bora, kao da si muško, što se svud potuco, sa Hristom, Mefistom i sa Don Huanom, u životu veselom i tužno nasmejanom. Kao prosjak sa barikada puco, i ko Cezar dolazio sa mora. Al čim se zaljubiš...

A, nad trešnjama i mladim višnjama, tamnu i dugu maglu, što se, svuda, širi, u životu pred nama, gde se strast, polako, u umiranju smiri, i čula upokoje.

Skoro će razneti dim i ovo što ovde zbivah. No da l će i tad svitati zora iz zimske tišine, životu mom, da ga zlim ne mutim? Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna.

A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna, što visi, o drhćućem, žarkom, koncu, u svitanju? Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka.

Tu, i tutilo. Valjda zato, bio je prava zver u čoveku. Međutim, kao što mi se to desilo nekoliko puta u životu, ja sam vrlo dobro prolazio baš sa takvim čovekom.

Čitalac se vara. Ja sam, sa seljačkom prostotom filosofiranja, bio došao do čvrstog uverenja, u svom životu krdžalije i austrijskog mercenairea, da je najbolji lek za sve nedaće našeg naroda jedna svoja država.

29). U toj maloj kući, sa jorgovanom pod svojim prozorom, preživeo sam najsretniju godinu u svom životu. Već tog proleća ja sam predao knjižaru S. B. Cvijanoviću rukopis moje prve zbirke pesama, koju sam nazvao Lirika Itake.

Tih dana ja sam imao mnogo briga, i neprilika, u svom privatnom životu, i bio sam razdražen toliko, da sam spaljivao stara pisma, pa i rukopise, koje u Zagrebu nisam štampao.

prešao preko njega, visoko, iz među duboke vode, dalekih brda, i beskrajnog neba, lak i prozračan i miran, prvi put u životu.

lađa bez tuge rastanka, veza, savesti, gledao u zoru širom otvorenih očiju, tako odlazim od svega ovoga; stojim na životu i gledam, sa ovog zvonika, pružajući ruke u zrak, milujući nebesa.

Proveo sam veče pod najmračnijim zidovima, što sam ih, u životu video. Svako ko je prošao kraj mene bio je ta man, i nečujan kao sen.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

I oni bi se zajedno radovali cveću i radovali se životu, hvaleći Boga. Na zemlji u ono vreme beše večito leto. Nebo je bilo uvek plavo i vedro, pa i kad bi nailazili oblaci,

Ljudi, podanici njegovi, mnogo su se bojali svoga cara. On je ubijao koga je hteo i ostavljao u životu koga je hteo. Niko mu se nije smeo protiViti, I narod je drhtao od straha i samo se molio Bogu.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

dolazak u našu zemlju istorija će zabeležiti zlatnim slovima, jer taj znameniti dolazak čini epohu u našem državnom životu; tvoj dolazak donosi srećnu budućnost našoj miloj Stradiji.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Tada se stvorio prelom u životu njegovu... Njegov biograf nije mogao pronaći uzroke, kojima bi se mogao objasniti ovako odsečan prelom u njegovim

Njegov biograf nije mogao pronaći uzroke, kojima bi se mogao objasniti ovako odsečan prelom u njegovim navikama i životu, ali se doznalo samo toliko, da mu se u tom moru raskalaša javila ideja!..

Njih su životne prilike nemilosrdno bacile u prašinu. U njoj su oni dobili pojam o svetu, o životu, o svemu. Kroz guste slojeve praha razgovarali su se oni sa omiljenim naučnicima i pesnicima, te su tako njihovi pojmovi

Bojali smo se Boga i slušali smo vlast — to nam je bila deviza u životu.. Znali smo i mi da se po drugim mestima narod deli na neke partije, da se gloži s vlašću, ali se mi ne htedosmo

Dakle, pre svega, o našoj prosveti. Blagodareći dugovečnu životu, veliku iskustvu, masi znana i nečuvenoj energiji našeg preuzvišenog gospodina ministra Andre Japanca, jedinog našeg

Sve misli o prošlom životu, sve nade i snove mladosti zavio je gustom koprenom zaborava i kao nekog prezrenja... Hladna surova smrt zauzela je sve

provodi cele dane i noći. Od kad zna za sebe, od kad su joj urezani u pameti prvi svesni događaji u životu, od tada je i tetica večito pred njenim očima.

Hitro prolaze meseci za mesecima a za njima i godine. Hitro za sve one, koji su srećni u životu, no ne za one, koji se čemu nadaju, koji pogledaju meseci šta će im doneti.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SPIRA: Ama, nismo rešili, nego... SPIRINICA: Ta pusti me, čoveče, jedan jedini put u životu da kažem što hoću! SPIRA: Kaži, ali reci kako je u stvari! SPIRINICA: O, gospode bože!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

menja s drugim misli i da raspravlja pitanja iz sociologije, da izrekne svoje mišljenje i svoj sud o svakom pojavu u našem životu, pa pitao ga ko o tome ili ne.

— Ja grdne bruke!... — reče Maksim pa zastade. Dalje nije produžio, po svoj prilici stoga što je tada prvi put u svom životu i čuo za toga Klemansa i za tu Belgiju i Englesku.

GLAVA SEDAMNAESTA U njoj je ispričan jedan najsrećniji dan u burnom, rada i napora punom i paćeničkom životu Sretinom; dan koji je i dao povoda i »štofa« celoj ovoj pripoveci, a to je dan (ili bolje reći noć) kad je bila

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

— Da mi je znati kakvi su sad njegovi planovi, Na koju li se stranu sveta popodne uputio? U kafanu nijednom u životu taj nije navratio. Bioskop? Nikad! („Kauboji, i razni Džejmsi Dini” ).

Mile hodom bolnika i nevoljnika: I pešaci idu brže od njih! Tako je to u životu, gospodo vatrogasci: U većini, ljudi su vrlo nezahvalni prasci.

Čmava, izgubiv svaku nadu U nepoznatom, bezdušnom gradu... To znači u životu nemati sreće: Mlad, zdrav i sladak — pa u smeće!

Pet minuta, da oprobam: nek me skinu odmah zatim! Pet minuta poniženja u životu da naplatim... Da preduzmem neke mere po svom ćefu i ukusu, Jednu gozbu da priredim, slično drevnom Lukulusu, Dva,

predstavio Ljubomir Simović u Plavom kolu SKZ; to je primenljivo za pesnički opus svakog pesnika koji, budući još u životu, piše i dopisuje. Ne, ne pozivam nikog na proslavu srebrnog, ili zlatnog jubileja.

Stigao sam da se zaposlim u velikoj novinskoj kući, i da posle šest meseci dadnem otkaz na posao; znao sam prilično o životu, a pevao sam o onome što stoji iznad života, što ga prevazilazi.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Kakve su životne prilike u takvim okeanskim ponorima i kakvom se životu imaju prilagoditi živi stvorovi koji u njima žive ili se u njima nađu?

Izuzetak od toga može se naći samo u zatvorenim morima koja nemaju veze sa okeanom. Svetlost je veoma važan faktor u životu morskih organizama.

sa koplja i preneti je u rupu sa svežom vodom, koju smo bili iskopali na obali da bi jegulje sačuvali neko vreme u životu. Morali smo se mi sami odlučiti da to uradimo i da primimo udare koji nisu bili baš mnogo prijatni.

Atlantske okeanske transgresije igraju važnu ulogu u životu i kretanju okeanskih organizama. Napredovanje i odstupanje atlantskih voda automatski povlači sobom kretanje organizama u

Rakić, Milan - PESME

Ko raskinut đerdan, snizali se moji Dani, razbacani, tuđi jedan drugom, I u lutalačkom mom životu dugom Nigde jedan spomen uz drugi ne stoji.

Ali sad! Još jednom! Duša mi je rada dobre moje zemlje i njezinih draži, Gde prvi put slušah (i verovah tada) Priču o životu, o Šarenoj Laži. Možda nikad više! Zbogom.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Slatka mama, no bi na udicu: „Pij šerbeta iz čaše svečeve, al' sjekiru čekaj među uši!“ Strah životu kalja obraz često; slabostma smo zemlji privezani, ništava je, nego tvrda veza.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I zbog toga došao da joj javi. Zato sigurno između nje i njega, noćas valjda prvi put, nastala svađa. Valjda prvi put u životu što mu se ona, mati, isprečila, nije htela da pristane, rekla mu sve, a on, valjda naljućen, odmah otišao.

Zna on da će joj od sada uvek biti na teretu, pošto ga ona sobom, žrtvujući sebe, svojom udajom, i održava u životu, i zato će joj uvek biti teško na duši kada ga vidi. I zato će je on stalno izbegavati.

koju je, hoteći da je poštedi da se ne bi udala za kakvog njihovoga seljaka i bila izložena teškom seljačkom i planinskom životu, odvojio i ostavio kod kuće. I čak poslao je da i ona uči u manastiru.

Ali se i ona, stojeći onako na ulazu, beše zanela, gledajući u onu. Međutim ovamo Sofka je grcala, kao nikada u životu. U malo što nije na glas jaukala, tako je plakala. Puče joj sve pred očima.

sve strasnije bivati, kao da se sa tim svojim muževima, s kojima su već toliku decu izrodile, tek tada prvi put u životu vide, kao da se prvi put tada zavole i zaljube jedno u drugo. I cele noći biće sve gore, sve bešnje.

Valjda što | ona vreva i svirka presta, a ona, odvedena pred dveri, osta sasvim sama. Tada prvi put u životu, tako pred dverima, u sredini crkve, oseti ona celu crkvu oko sebe, svu njenu širinu, visinu, osobito njene visoke

Sofka prvi put u životu vide jasno ispred sebe, kroz dveri, časnu trpezu i onu mrtvu, tako hladnu, tako staru razvijenu plaščanicu, i oko nje

I Sofka oseti kako još nikada u životu nije videla ovako suncem opaljeno i otvrdlo ali toliko nežno lice, kao sada u te Milenije.

Sofka uđe onamo, u svoje sopče. Ali tamo ne moga da ostane. Ne znajući zašto, poče drhtati. I što nikada u životu, poče osećati kako joj duša, sva njena unutrašnjost nekako mrtvački zaudara.

Pandurović, Sima - PESME

Nagradu celu dobio bih, tada, Za cvetno doba svojih ideala I jesen njinu u ponoru jada, Za dugu borbu u životu zala, Za slom ideja i neuspeh vere, Otrovan mozak i srce prozuklo, Sram siromaštva što ga nemar pere I, nekad

Ovde je tužno, opako i crno, Ovde je teško...“ Al’ otkuda suze, Oproštaj nemi životu za bede? — Seni mi hladno i prezrivo glede; U njima život istine utrn’o. Vaj! što im sudba sve spram mene uze?

U strahu pružih ruke preko svega Strastima gladnim, surovim i jakim Plen u životu poslednji još tudi, Da kobni bol se života zajazi.

umreti u vlazi i studi, U grobu tvome, u memli i smradu, Već s tvojim cvećem, i da ne probudi Nikad svest nagon životu, i nadu.

ISTINA Ja znam da stradah, da žuđah i padah U svom životu. Može biti sporo, Al’ će tek doći klonulost i zadah Da skriju sve što voleo sam skoro.

I prolaznost svojom nežnošću nas vara; Sve se gubi kao mladost, kao para, I oblači pokrov svaka zemna stvarka U životu što je sav, ludost i varka. U IZNURENOM OSEĆANjU JEDNOM Zavesa noći alejama sivim.

U životu ovom mi jedino znamo Da nam zbog nje biva i gore i bolje; Da smo, i kraj našeg razuma, još samo Igračka trošna njene kr

I ne stvorimo l’ ništa sami sobom, Završićemo bar jad ovih dana: Bićemo, ipak, temelj svojim grobom Novom životu, bez današnjih ména, Boljem životu što bar nečem vodi: Ako ne časnom miru ono ratu, Ako ne sreći, a ono slobodi.

sobom, Završićemo bar jad ovih dana: Bićemo, ipak, temelj svojim grobom Novom životu, bez današnjih ména, Boljem životu što bar nečem vodi: Ako ne časnom miru ono ratu, Ako ne sreći, a ono slobodi.

Kako si mi danas mračan i oron’o! Ni pusta traga radosnom životu. Varvarin je grubi zlurado ti don’o Glad, ropstvo, bedu, uvredu, sramòtu.

A malo sreće, to je život sav. U životu mome jedan mi je lav Bio nešto drugo, bio tako drag... Slobodan, snažan, i beskrajno blag Spram mene, on je gledao

Obuzdav’o buru svoje divlje krvi I pokorno glavu kraj nogu mi spušt’o. To je, valjda, bila ljubav neizbežna, U životu tmurnom jedan zračak mio, — Nešto što zaborav nije nikad skrio: On meni ponos, ja njemu duša nežna.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Otaševa družina ponese Mišana i Janka. Ovaj potonji bijaše još u životu. Kad se povrnuše po Marka, ali on naslonio glavu na mrtve konje i otvorio oči.

Osim toga, pošto bješe samotan i klonio se od svijeta (a možda i ogorčen u prošlome životu), crpao je on iz dodira sa djecom naslade što mu je manjkalo.

Janko se bješe onesvijestio; po slabačkome disanju mu znadijahu da je još u životu. „Do sjutra će se dosta gnoja ocijediti, pa će mu lakše biti, ako Bog da; a sad da liježemo, jer sam umoran“, reče

To trgnu Stanu iz njenijeh misli, pa položivši kudjelju, nagnu se nad ranjenikom. Na licu njegovu ne bješe traga životu. Cura prinese uho k njegovim usnama, da se uvjeri diše li. Slabačko bješe disanje mu.

„A koliko ih imaš, mediže, vjere ti?“ „Ma česa, koliko imam?“ „Ma kostiju u životu, čoče! Ti si medik, ti znaš to!“ „Da se kladimo e ne zna! Otkud da zna! Ako je brojio tuđe, svoje nije!

Daj Bože da ovo pismo nađe moga brata u životu i u zdravlju i da on posluša strika i svoju nesretnu sestru. Ne znam što više, niti imam vremena.

Milo mi je da budeš pristojan u ovome svečanom času!“ Adolf natrca mundir, očešlja se u času. Nikad valjda, u svome životu, nije se brže obukao. „Dakle, evo, što je prijatelju...

Jednom riječi: uzajamna, jednaka ljubav, privlačila ih je. Ljubav, kakva se samo jednom u životu može osjećati. Ljubav, koja od čovjeka može da učini junaka, umjetnika, ili inače slavna čovjeka, a bogme ako mu je

A danas i jest Mitrov danak, hajdučki rastanak... A o Đurđevu dne, kad se sastanete, ako me ne zatečete u životu!...“ „Ostavi se priča, no kazuj rašta si nas tražila! Je li kakva poruka od kakva dobra čojka?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

U stihovanim poslovicama naročito se kazuje ono šta je u životu — po narodnom shvatanju — lako a šta teško, šta bolje, šta gore, a šta i najgore, i ne retko nizovi takvih izdvojenih

„Vračanjem se teži da se naročitim predmetima i radnjama postigne napredak u životu (na primer: zdravlje, dug život, sloga, ljubav i dr.) i napredak u imovini.

namene da budu zabava, i to ne samo dece nego i odraslih, — što važi i za zagonetke, — brzalice mogu da imaju u životu i praktičnu primenu, s drugim, pedagoškim smerom.

Zato se i misli da su zagonetke duboke starine. Njihova pojava u čovekovom životu vezana je za tajanstvena dešavanja i čudne pojave. One mogu čak i da čuvaju arhaične ostatke drevnih verovanja.

VII PRIKAZIVANjA IGRA I GLUMA I u običnom, svakidašnjem životu dece i omladine, a naročito u vezi sa porodičnim, pastirskim i ratarskim sezonskim kultovima i obredima, poslovima i

— Prosta i blagoslovena turska sablja! 10 Pitali Crnogorca pred strijeljanje: — Jesi li imao u životu teži čas od ovoga? — Jesam, svetoga mi Vasilija! — A koji je to bio, bož’ja ti vjera?

— Onome što očima gleda, a ustima ne pita. 5 Pitali starca stogodišnjaka: — Kako mu je bilo u tolikom životu? A on odgovorio: — Kao da sam na jedna vrata ušao, a na druga izišao.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

„Meni je sve jedno, idem onamo, pa ako mi reuši da je za kose uhvatim, dobro sam; ako li ne, svakojako sam naumio životu svome kidisati.“ Te on onamo na ono drugo brdo.

reče carskome sinu: „Kad si ti mene ovako obradovao, i ja ću tebe obradovati: ona tvoja obadva brata kod mene su u životu, oni se nisu umeli vladati tako mudro kao ti, nego su bili počeli na me osecati se, za to sam ih zadržao, ali ih sad

Sveti Sava - SABRANA DELA

da činite napisah vam, da položite kao neki vid mere, ne samo vama, nego i onima koji će posle vas boraviti u ovom životu.

ovo rekli o duši njegovoj, lepo je da kažemo i o onom što je najbolje za telo njegovo, i o hrani uzakonimo i o drugom životu u sastavu manastira, o čemu treba ne manje da misli onaj ko hoće da umnoži svoj manastir.

će daleko otići, a vi se spasavajte i veličajte i mirni budite, i zavideće vam svi zbog dobrih dela vaših, i u časnom životu da budete u sve dane života vašeg. A setivši se još nečega, prekinuću reč.

me svojim zastupništvom, mati Božija, ne daj me da usnim u grehovnoj smrti, predstatelja te i nastavnika svojemu životu svi imamo!

I u životu, blaženi, provevši kao drugi Avraam, i delom po skončanju blagodaću Božijom grobnica moštiju tvojih izliva čudesa divna,

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: Što naopako? STAVRA: A u šta bi se čovek inače nadao? Ima takvih nesreća u životu, da se samo u čudo možeš nadati! CMILjA: Daleko bilo! (Cmilja se vraća za šank.

PROSJAK: Šta će mrtvacu žensko i podvarak? TANASKO: To sam ja osto gladan u životu! Drugi put prvo nauči nešto o ljudima, pa tek onda... More, ajdemo, goskapetane!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

ako se to ne sluči kasno, dok se | jošte može vratiti i na pravi put uputiti; inače, idući kud ne zna, mora u celom životu zlopolučan biti. Pak se čudimo zašto su neki mladići puni vetra, samovoljice, visokoumija i upornosti! Evo ti uzrok.

devojku isprositi, pak kad te vidim u mojoj kući oženjena, onda neću žaliti više što mi bog nije nijedno muško dete u životu ostavio. Onda ću srećan biti!” No, moja glava, puna svetinje, drugojače bi mislila. Koga oženiti? Mene? Sačuvaj, bože!

Sam, samac i samoživac u celom životu svome valja da ostane i nipošto da se ne dâ viditi u miru, u gradu niti u selu. Ne starajući se ni za kog živa, ne valja

” Padnem licem na zemlju, ljubim zemlju i s toplim suzama kvasim. Nikad u mom životu nisam tako plakao. Gledajući selo u kom se majka | moja rodila i rasla; po kom se u detinjstvu svom igrala, mladost

A ja sam to u svem mojem životu prismotrio, da svi oni koji mlogo čitaju, | malo poste.” Moj bi odgovor bio: „A kako su u staro vreme sveti oci mnogo

Pri našem rastanku, ovi mi razgovor učini: „Moj sinko, čini mi se da se nećemo više u životu viditi; ja znam da ćeš ti kud libo za naukom poći.

Bez nauke, jer je nisu imali gdi polučiti, ali (to što je važno i veliko u životu) ne samo bez nikakove zlobe no i sa svakim naravnim čestnim svojstvom ukrašeni. A ovo je prekrasna mudrost!

s kojim sam u komšiluku živio i sve praznične dne u njegovom društvu bio i provodio, najnužnije i najlepše u životu lekcije primao, to jest lekcije nepritvornosti, čistoserdečnosti, ljubeznosti i blagonaravija.

No, one dobrote ljudi niti je gdi čuti na svetu ni viditi! Dođe sa strahom da se ispoveda, a nikakva zla u životu nije ni pomislio; nejma ti ništa kazati razve da je kad u sredu i petak jeo (za hiljadu glava ne bi ko pogodio da mu se

u nastojaštem pismu, toliko je za me znamenito da će mi nevozmožno biti predstaviti vam to tako kako ja u svemu životu mojemu to isto čuvstvujem.

iznova othodio, sprama ovom slučaju toliko mi se čini koliko obični vseopšti događaji koji se svakom povsednevno u životu više prosto i slučajno priključavaju neželi po predvariteljnom namereniju i planu delaju i ispolnjavaju.

Takove vriske žena i dece ne bi[h] rad već u životu čuti. Moj drug Maksim i ja nismo o sebi ni misliti mogli, smatrajući na strah i žalost roditelja o dečici nji[h]ovoj, i

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Sluge poustajaše i skidoše kape. — A u ovoj prilici triba se sititi još dvaju njiovi drugoga, od koji je jedan u životu, a drugi u božjem dvoru! Daklenka, prid dušu i za pokoj pokojnoga Lovrića! — Amen! — zapojaše svi.

Svi šest fratara ostadoše njeko vrijeme kraj bolesnika, kome se samo po dihanju moglo poznati da je još u životu, pa, ostavivši kod njega đake, oni otidoše u crkvu. Ispred sv.

Što se pak tiče liječenja Pjevaličinijem načinom, fraBrne uvede ovaki red u svome životu. Jutrom, pošto bi mu sinovac sve učinio kao ono sad, Brne bi izišao tačno u osam časova, pa bi, jednakijem,

Ćosić, Dobrica - KORENI

Najpre bi Vukašin njemu do sitnica polagao račun o svom životu u varoši i o školi, a zatim bi on njega obaveštavao o događajima i promenama u domaćinstvu i selu.

je poslednja kriza, poslednje iskušenje, zavičaj, grobovi, uspomene, okov je sve to, s njime se ništa ne može postići u životu. Neće da umre kao predsednik palanačkog suda!

Na nju ide šubara, crna, šiljata, ništa ne misli, ne misli ni da beži, a vidi — gunj se grči i lomi. — Jesam! U životu nemam ništa sem dukata i muke. Kome ću dukate? Za koga sam se mučio?

Vukašin drhti. Odrekao me se... Zar sam toliko uvredio njega, surovog i snažnog? Jedino u životu što je pouzdano bilo moje, bio je on, otac. Nešto što nije imalo obala. Otac sigurno sada plače. On ne može da plače.

— Kroz njih ne mogu da trajem. Dušmani će da opogane moju krv. — Ima nešto važnije u životu... — iskidao bi se, tukao bi se zbog mirnog i pribranog očevog glasa. Zar ti ja nisam važniji od stranke?! — Idi.

Natrag se ne može. Neće. Obziri... Najlakše iskušenje koje ga čeka u budućem životu. Neće biti ni pravdanja ni optužbi. Svojim brodom sâm krmani. Dođe li do sloma, i krivac i tužitel biće on.

u očima mu ostade red visokih, golih jasenova. Ponižavajuće, i surovo. Ne, ne, tako se i mora u životu. Jedino tako. Od gorčine i žalosti magli mu se strah i oseća neko bolešljivo zadovoljstvo sobom. — Stoj!

je bilo uleglo u dolinu njenih butina, osećao je samo toplu i vlažnu snagu, gomile guste snage od koje mu sve zavisi u životu, i on sâm.

Odande će se pojaviti svetlost, pomislila je, naslonila čelo na kamen i uputila se po životu za gresima. ...Otkako sam se rodila i otkad znam za sebe, sve ću ispričati, Gospode, molim ti se...

Bilo je to prvo i jedino „živeo“ u njegovom političkom životu koje ga je zabolelo. Aćim zažmuri i kroz trepavice vide udaljenog i smanjenog Čakaranca, nije veći od čvorka, zgrušana

Spašće ga. Rekla mu je da će dobiti siguran lek. Dosad nije. Ni posle neće. Svaka žena bar jedanput u životu zgreši. Stade: zar s Tolom? Mojim nadničarem? Po kosi su joj milele bubice znoja.

I Bog je tuđe posinio“, približila joj se i šapnula: „Da sam na tvom mestu... Što? Nemoj da drhtiš, o životu se radi. To, ćerko, nije greh. Pred Bogom su nerotkinje grešne, a ne one što rađaju državi vojnike i Bogu vernike.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— suprotstavi se jedan od najstarijih članova Saveta, koji se mnogo čega u svom dugom životu naslušao. — To što zveri idu za njom, ne znači zlo!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Bio je to baš rđav trenutak u životu velikog, prepredenog kneza. Prismotru je, u stvari, naredio ne Toma Vučić Perišić nego Gospodar Jevrem Obrenović.

Sve je naslućivao a ništa nije mogao da spreči. Cećao se kako 1815, uoči Drugog ustanka, umalo da pogreši najteže u životu.

Kod Pižona su se, čuo je Gospodar Jovan (glasovi se prenose i u smrti kao i u životu), u ovom veku a između dva rata, svakog utorka sastajali braća Popovići i naučnik Tihomir Đorđević.

Kad je Marko poginuo, kao da je u Vasi bio obranjen zmaj: Čarapić koji je ostao u životu prepoznao je, namah, da je smrt oduvek uz njega. Samo, od tog prepoznavanja osetio je ne strah nego radost.

Vasa bi da pozdravi tog mladog Mihaila (i u životu je bio, i u smrti je ostao, mlađi od njega za više od pola veka) ne zato što je bio knez nego zato što je, od Turaka,

kneza Mihaila je primio, o proslavi šezdesete godišnjice Prvog srpskog ustanka, Takovski orden, ali najteže u njegovom životu nisu bili okršaji sa Turcima, kojih je imao bezbroj, nego razgovori sa srpskim činovništvom, kojih je imao nekoliko.

Bio je prazan, i čekao. Vreme je, izgleda, prolazilo. Onda iznenada stignu dve vesti i sve se, u njegovom životu, još jednom okrene naglavce. Prvo ga sebi pozove Miloš Obrenović i naloži mu da Mačvu podiže na ustanak.

Nikada, u tome, nije uspeo. Odavno već u svojoj smrti, Dobrača odnedavno vidi da je u životu imao bar tri krupne omaške.

Hoće li ga hteti ono što on najviše hoće? Nije bio poverljiv: dok je trgovao, učio se životu i naučio da je i život smešna trampa u kojoj se, povremeno, razmenjuju čist gubitak za nečist dobitak, i obratno.

je izgledalo kao jedini odgovor na Miloševa nestrpljenja; bilo je od ovih darova koje je odlučila da svakodnevno prinosi životu, jer život ju je očigledno iskušavao a iskušenja su, iz dana u dan, postajala veća.

potvrđuje, u sebi, isti utisak: da se sve vreme koje je proveo u Beogradu, one tri i po godine, poslednje u njegovom životu, neprekidno kretao između tačaka koje, ako se povežu, ocrtavaju nepravilan petougao.

Ujutru, kad bi izlazio u baštu da pozdravi svitanje, Dositej je osećao zahvalnost prema životu koji mu je omogućio da dočeka i to, poslednje, ispunjenje. Umor je sad mogao i da ga uzme pod svoje. Nije dugo čekao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

to mi je sada lepo Pa to mi je sada milo Kao da mi nikad oko Nije sunca ni vidilo, K'o da nikad premaleća Mom životu nije bilo, K'o da nikad nije sunce Sreću mojy poljubilo. J.

To staro leto, stara godina! Kakva je strašna bila u životu, Da kakva bi tek bila, žalostan, Da još jedared ustane iz groba, Da se povampiri! Strahota! ratos takvih misli!

Mi smo od njega čuli, kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo Posle je zanata radi u varoš otiš'o s njome“.

V. Rajić CXLVII JEDNA INTIMNA ISTORIJA (1-12) 1 U prvi sumrak letnje noći jedne Ja sam Vas prvom u životu sreo; Kroz srebrnasto magličasti veo Ja spazih Vašeg lica crte čedne.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Antike, o Pitagori, Demokritu, Aristotelu i Arhimedu imao sam u svojoj biblioteci skoro sve što se zna o njihovom životu i radu. Upoznao sam sredinu i prilike u kojima su živeli.

I oba roba, naviknuta da stojički podnesu sve što ih u životu snađe, ne dadoše se zbuniti događajima, već shvatiše odmah šta im valja činiti; oni pokupiše sa zemlje uprašeno zelje,

On mi se - to moram pošteno priznati - često jadao kako nikada u svom životu nije bio te sreće da svojim vlastitim očima vidi potpuno pomračenje Sunca. To je lako razumljivo!

„Ti plačeš“, reče joj kralj, „kao nikad do sada u svom životu“. Ona jecaše još uvek. Ptolemajos Filadelfos gledaše mrkim pogledom preda se.

Staroga veka i njegov najgenijalniji mislilac, uvideh već pri prvim koracima da je to vrlo težak zadatak, jer o njegovom životu zna se samo malo, evo šta.

e., mogao se taj njegov napad na Aristarha desiti tek te godine, ili nešto docnije. Zato se sve što se zna o životu ovog velikog astronoma izražava ukratko ovom rečenicom: „Aristarhos sa Samosa, rođen posle 310 godine pre naše ere

O njegovom životu znamo vrlo malo, ali nam je njegovo glavno delo „Veliki Zbornik Astronomije“ ili „Velika Sintaksa“, nazvano kasnije,

Kad to reče, Gerardo se zamisli, utonu u svoje uspomene i poče da mi priča. „Videh cara prvi put u životu kad učini svoj prvi pohod u Italiju; ubrzo iza toga postadoh njegov lični lekar i astrolog.

„Nemajte brige, slušaću vas sa najvećim uživanjem!“ On mi pričaše o svom životu i radu. „Rođen u građanskoj porodici, studirao sam u svojoj mladosti prvo Trivium: gramatiku, dialektiku i retoriku,

“ započe on razgovor. „Da, on me dočeka vrlo ljubazno i pričaše mi opširno o svom životu i svom književnom radu“. „Pa da li se vi interesujete za njegove knjige?“ „Nisam naučnik“. „Ali ste trgovac!“ „Pa šta?

No taj nagli prelom u njegovom životu bio je možda od koristi za njegov naučnički rad. Italija, njene varoši i njihova blaga nisu mu bila više potrebna, jer

Naš glavni svedok o razorenju Magdeburga, Gerike, ostade u životu i mogade sa ženom i detetom, a bez igde ičega drugog, da izbegne iz varoši.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

može primiti, znam kako sam onda verovao: da se ona nikad ne može pogaziti, bar radi lepote one uspomene, najmilije u životu, najsvečanije od svih, najčistije i najdraže.

Pa uveren da se ništa slađe u životu ne može ni doživeti od onoga što oseća dete kad ga budi sunčani zrak i slavuj, koliko sam se puta naprezao da

i jezivo bolno, taj plač jednog do bezumlja hrabrog čoveka kao što beše on, To je nešto najdirljivije, što sam u životu video.

“ I sav se tresem od ludačkog smeha, i strasno se naslađujem njegovim mukama, najgroznijim koje sam u životu video. I sve mi slađe da ga mučim i mrcvarim, pa nastavljam i u sasvim poludelom zanosu fantazije izmišljam sve

uspomene iz prošlosti, čitao najlepša mesta iz knjiga kojima su se zajedno oduševljavali, pričao divne planove o životu što ih čeka. I tako uvek, svakoga dana, sve dok se ne bi uverio da je zaspala.

Da li u onim katastrofalnim promenama i avanturama u burnom životu Maslove, u onim situacijama u kojima se naizmenično nalazila ova kći neudate služavke i unuka kravarke, ili u čemu

A te poslednje godine truleži značile su jedno grozno umiranje. Sve do smrti prvoga deteta mislilo se još o životu, posle su sagradili grobnicu da u nju spuste ono drago stvorenje, kad je ona stala misliti o mogućnosti smrti; a kad su

Ali sad, nastao je eto nov život i nova neka preporođena savest kategorički traži da se o tom novom životu misli. Neki strašan krik, neki očajan jauk raspinje ponekad groznim noktima dušu koja već jasno oseća prolaznost svega,

put sreo, i koja mi ovog trenutka daje smelost, kojoj se divim, da vam učinim ovu ispovest, najiskreniju koju sam u životu učinio... Dopustite mi, gospođo.

Ali ne zaboravite, gospođo, da ima naprasnih utisaka, da ima mahnitih momenata nasmrt važnih u životu čoveka kad on, gonjen mračnim i slepim nekim nagonom, potmulim radom nekih sila koje ne poznaje, ni sam ne znajući šta

i surovo postavljena u kancelariji, ide za čovekom, pa posle stoji onako isto oštro povučena i ustremljena i napolju u životu.

bi tako mogao bar donekle da ublaži one njene muke, te da ih zaboravi i ponova počne lepo i dobro misliti o ljudima i o životu. — Da vam nešto kažem, gospođice Tanja. Vi nemate baš nikog ovde? — O da, o ne! — Znate li šta? Eto ja sam tu.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Odatle mi je, možda, ostala za čitav život ta vječita dvojnost, ta osnovna podjela svega u životu i svijetu na zonu svjetlosgi i na zonu mraka.

Ako malo razmislim, postaje mi jasno da sam se uvijek, u svakom rješavanju i odabiranju u životu, u svakoj sumnji i pred svakim izborom, u stvari svagda riješio za onu alternativu koja se pojavljivala u svjetlosti.

koji nije htio da plaća stalije i kontrastalije, dogodi se da otada pa za vječita vremena čitav niz pokoljenja plaća životu svakojake stalije i kontrastalije.

sam u albumima prevrtao, satkao sam njegov lik, pa mi je tako živ i stvaran da još i danas imam osjećaj da sam ga u životu poznavao.

VII Sav kućni život odvijao se u blagovaonici i sve presudne stvari u životu porodice kao da su se tu odigrale. Tu se okupljala čitava obitelj o doručku, o ručku, o večeri.

Upoznavao sam malo-pomalo njegove navike, njegove sklonosti, njegove netrpeljivosti, saznavao potankosti o njegovom životu.

Takvu ustreptalu malaksalost valjda nikad više u životu ni pred kim ni pred čime nisam osjetio. Nedjeljom poslije podne Egidio bi se katkad sjetio svog trombona i stao duvati

Jedino stalno i vječito prisustvo u nama. A previše se umire, previše se umire, u tom životu! Čim se riješi pitanje hljeba, trebat će već jednom nešto učiniti, poduzeti jednu golemu, kolektivnu, sveopću akciju

realnost u realnosti čovjekove strasne patnje, u vrelini njegove samoobmane, u neumitnosti njegove propete težnje prema životu.

Treba mobilizovati sve ljudske snage na tu mržnju protiv smrti. Jer u životu kao da se i ne radi drugo nego samo umire. Život kao da i ne znači drugo nego nanizati velik, grdan broj umiranja

Jedino smrt je realna. Ona je jedino što nam se u životu stvarno događa. Pa opet — nepojmljiva. Nepojmljiva i nevjerovatna.

Smrt pripada samo stvaraocu. Njen dah je ono što podaje jedru punoću životu, kao što mraz podaje žar obrazima vabeći iz dremljivih dubina bića na površinu ključ tople krvi.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Čitave desetine godina prođoše mu u takvu životu, a njega još ni glava ne zabole zbog toga. Nikad Vujo ne odleža ni dan apsa...

On i panduri za časak pojahaše konje, uzeše Đuricu preda se i odoše k sreskom mestu. IV Prvi put u životu Đurica se nađe u zatvoru, »lišen slobode« kako vele pravnici.

— zapita ona, pogledavši ga pravo u oči. — Otkud ti znaš da sam došao? — odgovori on i pogleda je pravo, prvi put u životu u one čudne, zanosne oči, što opijaju i sažižu kao vatra... — Kazaše ljudi što dođoše iz opštine.

Kad zađe u potok, obuze je neka jeza, i ona se, valjada prvi put u životu, bojažljivo osvrtaše oko sebe. Kad pređe potok i naiđe u gust zabran, steže joj se srce od nekoga neobičnoga

Lakomislena i burna mladost ne može da zagleda dublje u život, ni da predvidi sve ono, što je može snaći u životu... A Đurica se sav predao neočekivanoj sreći, pa i ne mišljaše više o poslu.

Dok je bila slobodna, kod oca, dotle mu I sastanci sa njom izgledahu kao najsrećniji trenuci u životu. On dođe na obično mesto, tu se nađu oboje i provedu čas dva u zanosnom ljubavnom priželjkivanju, pa se rastanu ; i on se

U njegovu zatvoreničkom životu i manje zabave bile bi mu dobro došle, a ova mu se pokaza kao dragocen pronalazak, te on ne propusti nijedno veče da ne

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad je čuo Petar šta mu ove devojke rekoše, on im onda odgovori: — Teško vama i vašem životu! Kad ja opet ovuda pređem, sigurno ću naići samo na vaše kosti. Zatim se okrene i pođe svojim putem dalje.

Petar im na to odgovori: — Teško vama i vašem životu! Da ja nisam ovamo došao, vaše bi kosti još i sad rasute bile. Nego čujte: zadržite smrt dok ja odavde ne odmaknem.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I tu zemlju danas poznao sam i ja. Kao stara tajna ja počeh da živim, Zakovan za zemlju što životu služi, Da okrećem oči daljinama sivim. Dok mi venac snova moju glavu kruži.

I nesta planeta i životu traga; Izumire i smrt. Više nema ljudi; Sa mene se poče da otkida snaga, Svi udovi, redom, i pogled što bludi.

O životu iz sedih daljina, Nepoznatom k'o dubine sinje, Bez svog groba i bez ma'ovina, Gde ne pada ni magla ni inje. I tu vidim ži

U prirodi ima mnogo dana, Mutnih, tamnih kao noći krilo, U životu ima mnogo rana Samo zato što je snova bilo. More grli kopno od iskoni, Kaplja kamen bez odmora dubi: Rad i život po

Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Ja sad slutim za te oči da su baš one Što me čudno po životu vode i gone: U snu dođu da me vide šta li radim sam. Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Izgarao sam od želja i one su se umnožavale poput hidrinih glava. Bio sam obuzet razmišljanjem o bolu u životu, smrti, i verskom strahu.

lakoći da vizuelno zamišljam brojke i računske radnje, ali ne na uobičajen intuitivni način, već kao i u stvarnom životu. Do izvesnog stepena složenosti bilo mi je savršeno svejedno da li sam ih napisao na tabli ili sam ih zamislio u mašti.

Bio sam duhovno srećan, tako srećan kao nikada u životu. Ideje su neprekidno navirale i jedino sam imao poteškoće da ih brzo ščepam.

Čudnom igrom slučaja, izvestan broj ljudi koji će kasnije postati slavni, živeo je tamo u to vreme. Kasnije u životu, imao sam običaj da kažem: “Bakterija slave je postojala u tom starom gradu.

Susret s Edisonom bio je značajan događaj u mom životu. Zadivio me je taj izuzetan čovek koji je tako mnogo postigao, bez pravovremenog obrazovanja i naučnog iskustva.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima bi se sukobio.

godine iskrcao u Kasl Gardenu, doneo? Pokušaću da odgovorim na ovo pitanje pričom o svom životu pre iskrcavanja u ovu zemlju.

godine do Karađorđa. On je u Idvoru održavao u životu stare srpske običaje. Bio je moj prvi i najbolji učitelj istorije.

Znao sam ga kao snažnu ličnost, neemotivnu, kao sjajnog predstavnika junačkog doba. I kada sam prvi put u svom životu primetio suze u njegovim svetlim očima, klonuo sam i počeh ridati, osećajući se postiđen kada sam primetio toplo

Tek tada sam razumeo one suze koje sam prvi put u životu video na njegovom licu. Odmah, sam obavestio majku da želim da se vratim u Idvor i da joj pomognem u obrađivanju zemlje.

Onda sam počeo da doručkujem, a čitav moj doručak od suvog hleba bio mi je slađi nego ijedan doručak u mom životu pre toga. Pored mene je prolazilo mnogo mladića koji su izgledali kao studenti.

pojava izazvala je u meni takvo osećanje strahopoštovanja da sam počeo tražiti i čitati sve ono što sam mogao naći o životu i delu toga velikog starca.

Po njemu, ni on ni Fred nisu znali ni umeli da kontrolišu tok svoga života. Džimove mudrosti o uzdržavanju u životu imale su na mene jak uticaj.

Inače je bio sušta suprotnost Džimu, a i svim ljudima koje sam u životu sreo. O praktičnim stvarima nije znao ništa, a nisu ga ni interesovale!

- uzviknu Bilharc, gde si pronašao to ime, ti kukče iz ložionice?! Onda se počeo slatko smejati kao da u životu nije čuo ništa smešnije.

To mi je pružalo lepu sliku o svemu onome što se dešavalo u životu američkog naroda. Bilharc ne bi nikada išao sa mnom, govoreći da u takvim šetnjama nema šta pametno da se vidi.

Bilharca je zanelo to što je mnogo učio u životu pa otuda i njegove nastrane ideje. Došao sam do zaključka da je nacionalna nesreća u tome što većina useljenika nikada ne

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

plane; naumi da se mirno s Osmanom objasni, pa, kad mu stiže sučelice, upita ga, a napreže se da ustavi drhtavicu u životu i glasu: — Što danas mene i moje na pravdi obruči? Što ne reče bratu da primi duhan?

su bile kućne i seoske slave i uz gusle se pojalo, bilo je te su se zanosili za onim brdinama i željeli ih jednom u životu vidjeti.

odzvanja starački, drhtavi glas; osjeća na sebi žive mladićke poglede, željne ničega drugoga već radnje i slasti u svome životu.

A ne sjeća se ni mjesta, zasve da joj se čini da je nekada tu bila. I osjeća slačinu u životu i za dah umirene slasti...

a na mahove, ugrožena zlosrećnom slutnjom, čisto se trese i kaje se što je sama tražila preokret u svome mirnome životu.

U putu ubrzo se prilagodi novome životu ustrpljem žene koja je oduvijek vična podvrgavati se i slušati. Pred njom se otvara novi svijet, o kojem nije nigda ni

Jedna stalna misao odmah na polasku zametnula joj se u glavi i prati je cijelim putem: volja da se podade drutome životu, dosada naslućenu, čim prvo stigne do namišljena mjesta. U tome joj prođe ono malo dana do Đenove.

Ali on i u tuđem svijetu pušta maha svome mladićkome životu i bezbrizi, pa, upoznavši se ubrzo s nekim od iseljenika, podalje od nje, veselo im priča.

U vrevi svijeta ona ne vidi već Lazu; on joj je u svakidanjem životu jedina utjeha, a Spasojeva se prilika javlja tek kada je misao ponese daleko preko mora.

razgojio se, a smežuralo mu se ispod očiju i od pretilosti visi mu podvoljak; on je kao i ostala gospoda što ih je u životu gledala. Pa kada se Spasoje k njima povrati, djevojka se instinktivno diže, kao starijemu i boljemu od sebe.

Pred crkvom, iza gologa drveta zaklonjen, blene u njih poznati seoski bleka što je već davno izgubio svijest o životu i ne vodi brige o ljubavi. On bi htio za njima u crkvu, no boji se seoske djece, pa se krije.

Ali sada, u društvu s njim, ne osjeti ni slatke tuge, ni slasti u životu, i nije se mogla podati besvjesnome snatrenju ni usrdnome poznanstvu sa zasjenutom uvalicom.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Frojda i njegovo insistiranje na različitim verbalnim omaškama i snovima, dakle na onoj oblasti u našem svakidašnjem životu koja izmiče svesnoj kontroli.

Izdvojio je u kulturi tri oblasti modelovanja: u običnom životu, u književnosti i u nauci. Ali je zanimljivo da je pri tome polazio upravo od tropa.

u slikarstvu, arhitekturi, crkvenom pojanju, u zajedničkoj crkvenoslovenskoj jezičkoj zalihi, ali i u svakidašnjem životu.

Zato i mi, u času kad se pesnikovi zemni ostaci napokon vraćaju u zavičajno Trebinje, nećemo govoriti o njegovom životu, nego o njegovom delu. Uglavnom o poeziji.

Zapostavlja se, dakle, istorijsko računanje vremena, a uvodi se jedan drugi kalendar: on beleži događaje u životu likova, i to one događaje koji su značajni za radnju u noveli, za njenu priču.

Zato se, naravno, vreme u priči i računa prema događajima u Jusufovom životu. Govoreći o granicama priče, posegli smo u jednom trenutku i za poređenjem sa okvirima na slikarskom platnu.

Glavni junak pripovetke „Pustinjak i medenica“ (1921), koji kazuje o svom životu još dok su se naši slovenski preci pokrštavali, na samom se kraju kanda trza iza sna, jer se obreo u savremenom gradu:

Po tome su one u sebi antitetične. A pokreće ih neobična snaga: odvratnost prema stvarnosti, stvarnom životu („ukusu života“), koja se kod Rastka Petrovića silovito ispoljava kao kod retko kog našeg pesnika.

privid razumevanja: time što znamo njihovu praktičnu namenu, način na koji su funkcionisale i još gdegde u narodnome životu funkcionišu brojanice, zagonetke, kletve i vradžbine, na primer, mi se već samim tim zanosimo mišlju da smo ih kako valja

On je, prosto rečeno, rasejan u poeziji kao što je bio i u životu. Ali je ta rasejanost otvorila prve pukotine na običnoj, razumno zasnovanoj slici sveta, koju je podupirao i sâm jezik

Tražili ste da navedem jednu. Evo je: U lebdivom životu Irene Grickat, koju je Matica srpska objavila 1994. Sa raznih sam strana čuo da je to knjiga za jezičke sladokusce.

“ (Nedostaje nam danas, u raslabljenom i obezličenom književnom životu, takav saučesnički, pokretački i moralno opominjući glas u kritici.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Eto ti sad! Nikad ja to u životu nisam dobila. NINKOVIĆ: Se kom vu vule.1 Kako želite, ja stojim na raspoloženju.

ANKA: Pa meni su ti čestiti ljudi najviše i dosadili u životu. ČEDA: To vam verujem. Al' ja, znate, nisam baš potpuno čestit. ANKA (vrlo koketno): To bi' i ja rekla.

majka još pre dvadeset godina umrla i rekla mi je tada na samrti: „Sinko, ne ostavljam te samog na svetu; ako ti što u životu zatreba, javi se tetka-Živki ministarki, ona ti je rod! VASA: A kako ti se zvala pokojna majka? KALENIĆ: Mara.

DACA: A zar ga ja znam! PANTA (Jakovu koji sedi do njega): Tako ti boga, znaš li ti ko je ovo? JAKOV: Nikad ga u životu nisam ni video ni čuo. VASA: Dakle, da ostavimo sve drugo pa da pređemo na stvar, jer Živka nema mnogo vremena.

I verujte, tetka, ne kajem se što sam bio na robiji, mnoge sam stvari naučio koje ne može čovek tako lako u životu da nauči. Kamo sreće kad bi država svakoga kandidata najpre poslala na robiju, pa tek posle mu dala državnu službu.

majku, koja mi je pre dvadeset godina, na samrtnom času, rekla: „Sinko, ne ostavljam te samog u svetu; ako ti što u životu zatreba, javi se tetka-Živki ministarki, ona ti je rod!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

toplim porodičnim, kućnim životom; drugo je blisko i subjektivno gledanje i doživljavanje, uvek iz individue prema javnom životu, a ne iz javnog života prema individui.

Temporalna shema pripovedanja u prvoj verziji već nam je poznata: na početku autor prospektivno pripoveda o životu ostarele Sofke, sve do trenutka kad se ona prvi put, nakon očevoga odlaska, počinje prisećati svoje prošlosti; pomoću

Ko bi, recimo, želeo u desetak reči izneti sadržaj romana, ono što se o Mladenovom životu pripoveda, opet bi najbolje učinio ako bi ponovio prvu rečenicu: „Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek

Evo izdvojenih ključnih mesta Sofkinoga opažanja crkvenog prostora za vreme venčanja: „Tada prvi put u životu, tako pred dverima, u sredini crkve, oseti ona celu crkvu oko sebe, svu njenu širinu, visinu, osobito njene visoke

] tako udešeno da [...] ovamo što svečanije, što jasnije i potresnije bivalo”. Zatim: „Sofka prvi put u životu vide jasno ispred sebe, kroz dveri, časnu trpezu i onu mrtvu, tako hladnu, tako staru razvijenu plaščanicu [. . .

130 Premda su, po svemu sudeći, u stvarnome životu zapaženi i otuda uzeti, kao i mnogo šta drugo u Nečistoj krvi, ipak su ovakvi detalji, ako već ne unose ironično

promene njenoga čisto telesnog samoosećanja čim su zabrane skinute: „I kada pođe, oseti mrak, oseti se kako prvi put u životu ide sama, bez sluge, bez fenjera, od sreće i radosti sva se ispravi, nozdrve joj se raširiše.

Oslobađanje tela u zatvorenom prostoru, puštanje na volju svome čulno-čuvstvenom životu među bliskim ljudima u porodično-rodbinskom krugu, oponirano je s izvesnim - čas jačim čas slabijim - strahom od

Sa opšte književnoistorijske slike sada bi valjalo preći na konkretnije pojedinosti u književnom životu 20-ih godina, kada se kod nas - pod pritiskom prilično jakog avangardnog pokreta - počeo pomerati ceo sistem književnih

Postpeno se, dakle, počinje otkrivati otkud izviru mnogi, tanano stilizovani pesnički prelivi u intimnome životu likova, mada je taj život inače - spolja gledano jednolik, dosta sumoran, često i grub.

cela može navesti: „Umoran od truckanja kola i iznemogao od neprekidnog razmišljanja, o svom prošlom životu i ženi i deci, posmatrao je pažljivo, dremljiv, kako se na putu, koji se video svega jedno parče, bele, kao puževi,

Gledaju i druga dva središnja lika - Aranđel i Dafina. Pred najdublji preokret koji će se u njegovome životu desiti, Aranđelu Isakoviču iznenada se, i u magnovenju, preokreće slika vidljivog sveta.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

da ne omekša, da ne popusti, da ne uvredi vekove koji su u njenoj krvi utvrdili reč za ovaka događanja: — O, šta bi u životu ostalo još od obraza, od burnije, od čojstva, kad bi ga samo ovaki Karimani branili!..

— Nećeš verovati: u životu sam pobio toliko ljudi i nikada mi srce nije štrecnulo nad njihovim telesima, a sad mi se nešto prekide u duši n osetih

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Da je majka tvoja živa, Znam da ne bi tako bilo. Da je óca u životu Ne bi dao — vera tu je — Da mu ćerka ovom svetu Milostivom dosađuje.

Dva novčića nisu teška Kao kamenje; Al’ obrve ne vuci mi Na mrgođenje. Imao sam u životu Jadâ, nezgoda, Al’ mi niko nije rekô Da sam mrgoda; Pa kad znadoh smeškati se Kroz života vaj, Zašto bih se

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Molim, tko ste vi? RUŽIČIĆ: Ja sam onaj koji u romanma ljude po sto godina u životu obdržavam, bez da štogod jedu. Ja sam onaj koji kurjake krotke, a magarce pametne pravim.

Miljković, Branko - PESME

čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire TIN S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu više ne

GOJKOVICA Itako budućnost mračnoj nadi posta Sužanj i talac zlo životu verno. Grlicu opeva kamenje što osta U predelu koji raste lakoverno.

Petrović, Rastko - AFRIKA

plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo živeti!“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče.

Veličanstvena osamljenost i veličanstveno prisustvo prostom, složnom, zajedničkom životu u prirodi. Idući uskom stazicom pletenim konacima u Alepu, ja kao da sam išao i putanjom koja vodi kroz ovakvu istu

erudicijom, srdačnošću i prostotom, sa svim onim što ga čini jednim od najveličanstvenijih ljudi koje sam sreo u životu, da mi se rastanak sa njim učinio beskrajno tužan.

Zašto? Zar sam toliko sâm na ovom drumu, u ovoj šumi, u ovom životu, da mi jedno prijateljstvo tako prolazno i jedan rastanak tako prirodan mogu zadati pravi bol?

Šef puši cigare a njine pikavce deli pušama koja možda još i sisaju; ona prevrću oči od uživanja. Veliki razgovor, o životu, ljubavi, šumama i umiranju, sa velikom belom decom koja su nekim čudom ostarela.

„Idem sutra u Man!“ kažem sebi i ponova tonem u san beskrajno srećan. Nekoliko sati ranije ja sam prvi put u životu čuo za Man. Ujutru polivanje vodom od koje se ježi. Kinin. Doručak obilan kao da se ruča.

ne znaju da svi ljudi ne vrede podjednako, da život jednoga kaptiva, žene ili deteta vredi taman koliko da posluži životu odraslog člana plemena. Bolesnik rezignirano leže na asuru između kućica.

Tek posle te tri godine porodice saznaju da li je njin mladi član još u životu ili ne. Za to vreme mladići se uče tajni ribolova, lova, ljubavi, rata, krađe, lečništva, ratarstva, itd.

Nikada u životu ja nisam sreo čoveka koji bi toliko predstavljao nesreću upropašćenost a istovremeno silu življenja i neumitnost probijati

I pored priče o njegovom životu, tako jednostavno tragičnom, bio je za mene i dale nesimpatičan. Kao da je pogađao to, i kao da bi me sasvim pobedio,

U našem životu, kad se pojavi jedan elegantno odeven gospodin, ali koji je neku pojedinost zanemario slučajno pri svom odevanju, mi ne

koliba spava na zemlji još jedno živo biće To je neka starica koja je najisušeniji ljudski stvor koji sam ikada video u životu. Ona je bukvalno kostur obojen crno. Slikam je.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

A mučnog ropstva rđa čađava Životu mladom kopa grobnicu. GLAVAŠ: Prokleta zemlja, Gde suza mami zoru na nebo, A jauk nemu ponoć razdire; Gde sanka

Sad, Rade, sad! RADAK: Lopovi jedni! Vi’š kako rade kad je nasilu, Kad handžar seva više temena, Životu preteć, cepa vetrove; E, onda svega možeš dobiti!... (Viče.) Skeledžija, žuri se!... Vreme prolazi!

GLAVAŠ: Ah, brže!... Svršuj!... Il’ ćuti, bolje, nemoj kazati, Ili izriči sporim jezikom Životu mome smrtnu presudu: „Video sam je!...“ Reci slobodno, „Kako je turski konji gaziše, Tu bledu glavu!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

izgubi se ona svakidanja ukočena uzdržljivost i etikecija, a nastupi neka srdačnost: s čovekom, s kojim nikad reči u životu nisi progovorio, govoriš tada kao sa starim poznanikom. Štab je bio brzo gotov, kretosmo se Aleksincu.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Pa će možda smrtnim stegom Razdrobiti svu tegotu, — Vi’š, kako su lepi nadi, Što me drže u životu! X Zar ja ljubit’ više ne smem? Zar se meni samo krati Svoju dragu dragom zvati, Uzdahnuti, osećati!?

Kao da mi nikad oko Nije sunca ni vidilo, — Kô da nikad pramaleća Mom životu nije bilo, Kô da nikad, nije sunce Sreću moju poljubilo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Upališe mi se leđa... Tako. E, sad je dobro. — On produži: — Ljudi, ja mislim taj čovek veće radosti u životu nije imao nego kad je nas ugledao. Samo što nas ne poljubi. Kaže: „Ja njihov večerašnji nalet ne bih mogao izdržati.

“ „Bog gospod da traži.“ Tras... Neko zatvori telefon. U ušima mi još bruji: „Po svaku cenu!“ O mome životu ovde, u rovu, u blatu, rešava se na stotinu kilometara daljine, i dovoljan je jedan mig pa da svi, bez ikakvog stvarnog

Šta je meni skrivio taj Boris Želčev, koga sam mrtva upoznao. A i on je voleo, sanjario o životu, čeznuo za svojom kućom, isto kao i ja. I da smo se slučajno sreli u životu, bili bismo sigurno dobri prijatelji...

A i on je voleo, sanjario o životu, čeznuo za svojom kućom, isto kao i ja. I da smo se slučajno sreli u životu, bili bismo sigurno dobri prijatelji... Ovako, ubio sam ga... Ili bi on ubio mene.

— Ha! — veli ponosno Kosta. Njegovo lice je ozareno i vedro. Izgleda kao da je tek sada našao pravi smisao svome životu. — Hajdemo!... Posilni!... Otvori onu moju paprikaš konzervu, i podgrej na barutu. Donesi čaše za vino, konjak.

— On se okrete Kosti i važnim glasom: — Znaš, barone, pravo je. — Hoću, grofe. Drugovi smo u smrti... možemo i u životu. — Jest, barone... Gađamo isti cilj na položaju, pa možemo i u Solunu... Uostalom, barone, duvani me.

I oni koji su bili na kraju sada su prvi, a ovi mali pešaci, ako su još u životu, ostaju poslednji.“ Malo dalje vidim ogromnu rupu, a naokolo polomljeno drveće. Onda parčad od granata.

A vi? Više nego srećan, svakako. Ponesen, uzdignut, nadahnut... Čovek treba da se u životu napati, kao ovo mi u rovu, pa da onda još jače i snažnije oseti blaženstvo devojačkog daha.

U ovom mukotrpnom životu ta mala Arleta bila je svetao žižak, koji je, čini mi se, održavao moj razriven život!... Zar i njega da nestane!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

potpuno nezavisno od svake štampom negovane književnosti, ori se od pesama i napeva sa dubokim korenima u svakodnevnom životu najširih narodnih slojeva: u suštini njihovih raspoloženja uostalom i nije poezija nego poetičnost.

Šta pouzdano znamo o njemu? Kada se ostavi na stranu ono anegdotsko u njegovu životu, a što je tako sveže, i bar u dva maha, iznosio Jakov Ignjatović, njegova umetnička fizionomija je prilično nejasna.

bi to bila neoprezna, neoprostiva i gruba pogreška, usko doktrinarska i bez respekta prema poeziji; bez respekta prema životu, davnom k bivšem, a prolaznom kao što je i ovaj naš današnji. Nisam, dalje, hteo praviti ni isključivu antologiju lirike.

Bez natpetice konj ne leti. Uspećeš, pravo tek trči k celji. Mnogi su k slavi putovi! k blaženom Životu staze različne! Razmisli Kojim ćeš putem širim, kojom Stazicom poći, pa idi srećan!

Da l’ što se ovde začne nije bilo? Da l’ je gde čovek prije dana naših? Je l’ biće koje samo sate broji, Ravno životu koj’ sto leta broji?

— Eda l’, što ovde ne ugleda dana Navek propada iz sveta sazdana? Nit’ mu je igde u životu traga, Niti nadežde, moći bar postati Koju imaju sami nezačeti? O ne, ne da se to ni pomisliti!

Trlajićeva] bavljenja u Rusiji ono je dvared kod svoje matere u Molu, jer otac mu nije već bio u životu. Prvi put ne pamtim, no kad je drugi red u svojoj Z7-oj godini dolazio, znam da je na školskom ispitu sa Mrazovićem i

Posle pohvale poeziji uopšte i isticanja njenoga značaja u životu narodâ, Objavlenije kazuje sledeće: „Serbi su, kao i bratija njihova Slavjani svih jezika, krasnog ovog žrebija

PESMA (str. 236). Tekst je uzet iz Subotićeve Lire, Pešta 1837, 93—4. U svome Životu, Novi Sad 1901, I, 113—5, Subotić priča kako je Pesma nastala: on ju je napisao kao gimnazist, za jedan đački

Starmali od 10. maja 1880, 98b). — U tekstu ove pesme kako ga je Subotić objavio u Životu I, 114 ima još i sedma srofa, koja glasi: Mnoga ljeta, mnogaja. Na mnogaja ljeta, Na mnogaja, mnogaja, Na mnogaja ljeta.

je to tražio rečnik Društva srpske slovesnosti, Podunavka 1844, 196b — nije mogao ne vratiti se u svome preopširnom Životu Subotić.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

MIRA: Živote moj! (Ljubi ga i opet grli.) STANIŠA: Umal’ ostade.... MIRA: Umal’ ne dade Životu mome ranu samrtnu. Pa je li teška!... Danče ranjeni!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

“ — smijem se ja i razdragan odam ispred sobe. I danas mi se čini da mi je to bio najzadovoljniji čas u životu! Prestade i, sav blažen, zadovoljan što je imao to kome ispričati, sjede na prag.

Bojić, Milutin - PESME

(1917) XL SVEŠTENICI Naša plaha mladost ne oseća bezdnu, Za nju put je greha belasanje magle, Ka životu bola naša srca nagle I za strašću tuge jedra prsa čeznu.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MILADIN: Nikad ti, gospodine Žiko, nisam spomenuo dosad. ŽIKA: Nemoj nikad više u životu ni da pomeneš. (Zvoni.) MILADIN: Neću, gospodin-Žiko! ŽIKA: Deder govori, zašto si došao?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Stefana Prvovenčanog, kao poetizacija savremene istorije i njen ideološki tumač, svoje najpotpunije ostvarenje dobija u Životu svetog Save od hilandarskog jeromonaha Domentijana (1243).

prevedeni romani o Tristanu i Izoldi, o Lanselotu i o Bovi od Antone nisu ostavili nikakvog traga u srpskom književnom životu.

Stefan Lazarević i Konstantin Filozof otkrivaju pogled na humanistička i renesansna kretanja u srpskom književnom životu, sasečena i zatanjena teškom tragedijom gubitka srpske državne samostalnosti i mnogovekovnim robovanjem gospodarima bez

strani putopisci koji prolaze južnoslovenskim zemljama, mahom od Beča ka Carigradu, u svojim dragocenim zapisima o životu i običajima stanovništva, upravo se zadržavaju na tom fenomenu.

Iz ustanka je izišao i Sima Milutinović Sarajlija (1791-1847) jedan od vodećih pesnika tog doba. U životu nemiran duh, lutalica, svaštar, radoznao ali neistrajan, on je ostavio iza sebe obimno i raznovrsno delo: veliki epski

Đulići imaju obeležja lirskog dnevnika ili poetskog romana o ljubavi i srećnom porodičnom životu. Đulići uveoci su, nasuprot tome, knjiga bola i tuge, inspirisana smrću najbližih.

bliske, mađarske poezije, zatim na mnoge listove i časopise koje je izdavao i uređivao, na učešće u kulturnom i javnom životu. Pisao je lako i brzo i nikada se nije posebno trudio oko forme i izraza.

I u životu i u poeziji on je stalno odstupao od svakodnevnog i uobičajenog. Važio je kao primer bizarnog, ekscentričnog romantičar

U Otkrovenju (1922) napušta sva obeležja starog stiha, a u romanu sa temom o životu starih slovenskih božanstava Burleska gospodina Peruna boga groma (1921) razbija jedinstvo radnje, vremena i prostora.

Njima je bliska kasnija Višnja za zidom (1950). Zatim je Davičo deset obimnih romana posvetio životu revolucionara i graditelja novog društvenog poretka.

U književnom životu prvih poratnih godina prevlast imaju pisci s levice. Ali ni sada među njima nema pisaca od većeg značaja, ni među

veka i u više obimnih romana (serije romana) daće dramatičan razvoj i obrte u društvenom, ideološkom i političkom životu Srbije tokom prve polovine 20. veka.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Dakle, sažaljevajući nju, njenu naivnost što ona, valjda bojeći se da ako se kadgod docnije u životu nađu, sastanu, da joj on ne bi kadgod možda prebacio, ona se sad stavlja kao pod njegovu ruku, na raspoloženje, da on

Tako i ona, čim predade novac, odmah, a a prvi put u životu, u tom dućanu koji je već u mislima svega znala, u snu celog života snevala, svaku stvarčicu tu znala, ali tada, kao

— Poljubi me! Nikad u životu tako gorko, bolno kao tad što prošapta Mladen, videći kako ona ne sme da se oprosti, ali uzdržavajući se da ni brat ni

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita b. u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje

Ulogu l. preuzela je u životu konoplja, i za nju se uglavnom vezuju ista verovanja koja i za l. V. Čajkanović, Vuna i lan, SEZ, 31, 1924, 139 idd.

Drugu kategoriju čine stvarne biljke sa nekim mitskim osobinama, i takvih u Rečniku ima mnogo. Senovita drveta. U Životu i običajima naroda srpskoga (Beč, 1867, 236 id), u članku Sjenovit, Vuk kaže: »u Grblju se pripovijeda da između

Ćipiko, Ivo - Pauci

I ne stiču vatre, pa se stinjala. I ranije no obično razilaze se. Rade, drijemovan, čisto osjeća slast u životu što će se u krevetu sa ženom razgrijati. Njihova je ložnica namrštena ispod tavana u štali krupnoga blaga.

Slatke si besjede. —Nema među nama duga razgovora... Čisto kod tebe osjećam nekakovu slast u životu... Čudo božje, kako je ovo iznenada nadošlo; potegla nas krv, e, nije drukčije! ...

a željnu ljubiti... premišljaše, osjećajući slast u životu, zadovoljan i veseo Rade, gledajući kroz prozor na zamičuće, u hitnji, vinograde, polja i drveta...

— čudi se gazda. — To je druga stvar... Naravno da oni ne biraju sredstva. A ko ih u životu bira, kad mu je do toga da postigne ono za čim teži?

zatim posuri, a kad noć pane, šum mora osvoji ćutljivu okolinu. ...Ali Ilija ne nađe Marina u životu, već društvo primi u kuću udovica mu Antica, u crno zavita.

nasrću na nj prosti, čovječji osjećaji i otiskuju one tuđe, naučene, što se silom nameću i radi kojih se toliko u životu kinjio...

„Ali ovako”, pomisli, gledajući pred sobom prazna konja, „radim za drugoga. Ko će onoliki dug podmiriti?” I prvi put u životu iz duše prekori pokojnoga oca sa nepameti. I sine mu lijepo pred očima za čim je gazda Jovo krenuo...

prolažaše vrijeme novome načelniku neprimjetljivo, i novac se gomilaše s godine na godinu sve više i više, a i u životu napredovaše: postade razvijeniji, i naočitiji, i slobodniji na besjedi.

modrušastim kolobarima ispod očiju, što gazda mimo svega drugoga na njoj jako voljaše I prilagodila se posvema gradskome životu, i više puta morao je gazda zakratiti joj veće svote novaca što joj nijesu, po njegovome mišljenju, od potrebe bile...

Premišljajući o svačemu, pade mu na pamet da je sjutra subota, ne osjeća se lagodan u životu, pa neće ići u grad. Uze pero i hartiju i piše Zlati da ga ne iščekuje, a neka ne vodi brige o onome što su poslednji

Kad dođe red na krave, veli mu žena: — Ne prodaj krave muzovne radi djece! To bijaše prvi put u životu što od njega nešto tražijaše žena, koja, kad bi joj bio naredio da vatru zagrće golim rukama, ne bi se bila oprla

A kako je ranije takove noći sa slašću u životu dočekao kod rasplamtjele vatre! U bakri vari, a on se do Božice grije, i njihovi jaki životi diraju se, mirni, sigurni

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Prohor Čim sam video Doroteja kako ulazi na kapiju, znao sam da će se nešto promeniti u našem životu. Nisam mogao tačno naslutiti u kom smeru će se pomeriti tok naših navika, ali da će se pomeriti, u to ni trenutka

Ja ležim takođe bolestan u svojoj ćeliji, sam, nikad osamljeniji i tužniji u svom životu. Zar je ovo način da se čovek rastane sa svetom?

Sada je rizu izvrnuo naopako. Da nije pomračio? Rekao je da će Bog rešiti o njihovom životu i smrti, a oni mu se prepuštaju puni ljubavi i poverenja.

Jevanđelje je jedno, život je drugo, u jevanđelju svi ljudi imaju mesta pod suncem, u životu su jedni korov, drugi cveće.

Zar nije bolje imati u životu toga veštoga travara, makar da se ovaj spanđao sa najcrnjim paklom, nego popustiti pred navalom ovih zdravih, mladih

Ovsenica je bila bajata, sir je bio preslan a slanina užegla, ali nikada u životu, čini mi se, nisam tako slatko jeo. Sa punim ustima Dorotej se kikotao nekoj Dimitrijevoj šali, koju nisam čuo, jer

Ne zovem te, Prohore, zbog toga da nas podučavaš životu, šta tu ima da se uči, sve što je potrebno da činimo mi to i činimo, živimo, a za učenje kako treba živeti nemamo ni

Odjednom mi hiljadu nebeskih anđela, daleko od prismotre svetog Dimitrija zapojaše u srcu. Nikada u životu nisam prisustvovao lepšem prizoru od onoga što se tu preda mnom dešavalo na obali Morave. Ljubav je bila na delu.

vrisnula, ciknula, ponovo kikotanje i smeh, kao da je ova zemlja naglo opustela i niko drugi osim njih dvoje nije ostao u životu. Pljuskanje. Pršti jadna voda, ho, ho, ho, ha, ha, ha, hi, hi, hi.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Mi smo od njega čuli kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo, Posle je, zanata radi, u varoš otišô s njome.“ (ŠTEKĆE LISICA GLADNA...

“ „Tri nedelje? Daću, eto, Al' neka je kao sveto: Ne budeš li spreman, znaj, Tvom životu biće kraj!“ I smućen se abat diže, I u Kembridž tužan stiže, I preduze dale put I u Oksfort stiže ljut.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ništa više. Sa tim skromnim instrumentom sačekao je Eratosten najduži dan u godini, a najveći u svome životu, i izmerio je najkraću senku štapićevu.

Nisam bio malo začuđen kada sam ispod toga grba pročitao naslov Ministarstvo vera, sa kojim u životu nisam imao posla; a tek koliko je bilo moje iznenađenje kada sam u pismu pročitao da me gospodin Ministar poziva na

Zvezdano nebo je sat sa kojega se čitaju ti časovi, a proletnja ravnodnevica je njegova kazaljka. U praktičnom životu valja upotrebiti drugo jedno vreme: sunčano.

No, koliko su ova dva astronoma imala sreće u svome životu, toliko ju je malo imao engleski astronom Adams. On je, još pre Leverijea, izračunao, skoro isto tako tačno kao i

početkom juna, a u Beč je valjalo poći tek početkom oktobra, zato je predamnom stajao najduži raspust koji sam imao u životu.

Ne manje Vaša želja da se sa Vama prošetam po Beču i pričam o mom nekadanjem životu u ovom ovda još carstvujuščem gradu. Vi se izraziste, u Vašem pismu, doduše malo drugačije, zamenjujući reč život sa

široka ulica koja opasuje stari deo grada izgleda sada, posle tri decenija, skoro isto onako kao što sam je prvi put u životu video; jedva da je ponekoja zgrada zamenjena novijom. Samo se na njenom osvetljenju i saobraćaju primećuju jače promene.

Oni su se mogli posvetiti sasvim nauci, a meni beše to otežano. Uteših se u burnom, ali gospodskom životu u Beču, kusajući sve slasti velike, sjajne varoši.

Tu je zatekla Georgi-ja, Leve-a i Sorge-a u životu, ali Vegenera i Rasmusa nije bilo među njima. Njih su dvojica, iza dvodnevnog boravka na toj stanici, 1 novembra 1930,

ogromnom brzinom: drugi deo te priče obuhvata vremenski raspon od samo sto vekova, a to je jedan sitan časak u životu naše Zemlje. Za taj kratki vasionski časak postala je naša Zemlja od usijane lopte hladno nebesko telo.

I u ovome mome pismu stoji samo ono što sam nasledio ili stekao u svome životu. Pa kao što u nama živi celokupna istorija života na Zemlji, tako ćemo i mi živeti u našim potomcima.

Mnogo je takvih mrtvih sunaca u vasioni. No kao što ni svaki čovek ne pređe u životu sve one stepenice, tako ih ne pređu ni sva sunca.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Čujte pripovetku jednu O malome mišu, ali za vas vrednu. Iz te pripovetke vidite na svetu Kakvi s' slučajevi u životu pletu – – posle dugog lova, lav utruđen legne, U debelu hladu bezbrižno s' otegne, I tek što je hteo da zatvori

srpskih i rumunskih knjiga, književni kritičar, antologičar, sastavljač udžbenika, aktivno je učestvovao u političkom životu Ugarske, posebno od 1848-1849.

Stanković, Borisav - TAŠANA

I sve, i njega i mladost moju, znam sad više po groblju nego po životu... MIRON (razmišljajući, setno): A... a... sećam se... sad tek mogu... Sada tek mogu da znam.

Jer kažem: Vera i Bog nije za mrtve već za vas žive. da vama, živima, život olakša: da što vas snađe u životu, osobito smrt, verujući da je Bog tako hteo, lakše to podnesete.

I zato neka svaki od vas, pomažući sirote, ne čineći zla drugome, živi i raduje se životu. Neka se raduje bogatoj trpezi; raduje mekanoj, toploj postelji; zdravom i dobrom snu...

To ne sme, to neće biti! A tebi za to hvala! Ovo mi je draže i milije nego sve što sam do sad u životu postigao. Hvala ti! Da idem. (Tare čelo, kosu, da se smiri.) TAŠANA Da donesem vode da se umiješ i osvežiš?

Rekoh li ja to kome? Eto, ti si tu, pa reci: pogledah li te kako ne treba? I da pokojnik ostade u životu, ostala bi mi sestra. A ti si prema meni toliko dobra, toliko mila bila.

NAZA (zaradovana): Znala sam ja da sam sestra za tebe. SAROŠ Da, sestra. Sestra si mi i po zanatu i po životu. Slušaj, Nazo!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nadimak taj je bio i ostao samo slučajna i sporedna stvar u životu majstor Kostinom. Nekada svima u varošici poznati Kostica šnajder bio je malo, slabašno, mirno stvorenje.

Ipak je sve to izašlo na dobru prekretnicu u životu Kostinu. Još neko vreme je ostao kod starog gazde, ali sad je on krojio, zviždao i hitao iskrojke.

Jedared si u životu govorio jasno i kratko, onda kad si tresnuo utijom u ogledalo.” Stari ljudi u palanci govorili su da je u Risti ded

Ali uveče majstor Kosta oseti da ga groznica trese. Sutradan ga je palanka videla kako prvi put u životu ulazi u advokatsku kancelariju, izlazi iz nje, žuri u magistrat, odande nekuda, ne uvardaše kuda, i opet advokatu.

Malo dana zatim, Stanojla Perčinova je prvi i poslednji put u životu obukla kićenu svilenu haljinu, uzela Tošu, ili kako je ona govorila, Todora, ispod ruke, i koračala za nju neprirodnim,

Pa se javio neki melanholičan stid, možda prvi put u životu Stanojle Perčinove, što je ružna i nezgrapna, što se nije mogla udati kako se udaje, i imati dece.

Gospa Nola je prvi put u životu izgledala srećna. Dva svoja muškarčića ona je volela na razne načine, iz raznih pobuda, i to je njenom srcu donosilo

Nastala je sad scena dirljiva i topla. Sa svojim Švapčetom gospa Nola je prošla kroz jedan trenutak kakav se u njenom životu više ponoviti neće. Sirota gospa Nola! Nije slutila kako je teška i velika stvar biti mati do kraja.

Za Srbom još tri maturanta. Naposletku, zaostao, i nesigurna koraka, Švaba. Ćefleisan, valjda prvi put u životu. Gospa Nola se zgranu, umalo ne viknu, ne zna ni sama da li od začuđenosti ili od radosti.

Imaš dete, predaj se njemu. Ništa lepše i slađe za ženu nego dizati dete, i biti majka... Koliko bi tebi teže bilo u životu da ti ja nisam bila i majka, a ko zna šta bi bilo od mene, u ovom kraju, i pored Todora, da nisi došla ti.

Vi treba da mi verujete. U vama ima bezgranično mnogo dobrote i čovečnosti, u vama ima ceo čovek, kakvoga ja možda u životu više neću sresti... Ja vam se divim... Ja ću srpsku ženu zapamtiti... ja ću junaka zapamtiti.

Šta ste se privezali za kolac! Ili taj Mirko, ili... Ima još sorti i fela! U životu, vidite, jedni su borci, a drugi su lovci. Vi ste bili borac, i vaš doktor Mirko je borac, a Srba je lovac.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Jer se vrlo i lako i često može dogoditi da je milostiva gospoja takova koja nikom ne samo nigda u životu svom ništa nije udelila, no koja se jošt raduje nesreći bližnjega; može se dogoditi da je ona, koju mladom gospojom

— Ovu svaki čovek sa sobom da nosi, i pri svakom delu, pri svakom pomislu neka rekne: Kuda? Pak ćedu u životu čovečeskom ređe čuvene biti one reči: Ej, moje lude glave; gdi mi je onda ova pamet.

— Romana ova analogija tako ukrepi da on tvrdo zaključi nigda više u životu ne pečaliti se; sotim više što je dobro znao: Cento ore dі faѕtіdіo non pagano un quatrіno dі debіto (sto časova briga

jednako pišem, i papiroprodavateljma, knjige izdavajući, prodaju činim, ne bi tu radost imao da i mene bar jedanput u životu mome mi nazovem. Koliko sam puti u kuću moga Gliše čizmara odlazio, i pri svakom pitanju: Je li kod kuće majstor Gliša?

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

pa ih ima koji su i umrli a taj toliko veliki i važan posao nisu dovršili, te se ni dandanas ništa ne zna ni o njihovom životu ni o njihovom radu na nauci — to sam odlučio da za vremena priberem građu za svoj životopis.

Čak bi se i u životu čovekovom taj period od rođenja do ženidbe mogao, kao i u istoriji, zvati period „od doseljenja do propasti“.

Kao što bi se i period koji zatim nastaje mogao tako lepo i u životu, kao i u istoriji, nazvati: period „robovanja i patnji“.

N. jedno jutro, trešten pijan, sreo se sa svojim budućim biografom. Veliki pokojnik bivao je često puta u životu svinja, ali je ovom prilikom naročito bio zabrljavio, tako da nije umeo čak ni kuću da nađe.

U biografiji jednog slikara čitao sam kako je u životu imao teških neprilika usled sukoba zastarelih pogleda našega društva sa njegovom uzvišenom umetnošću.

sa svoje materijalne strane odista odvratan, kako dnevne brige zamaraju velike duše i još puno drugih aforizama o životu, a sve s obzirom na eventualno štampanje toga pisma.

Kad je tako napisao puno ružnih stvari o životu, prešao je na frazu: „ali postoji iz vestan red stvari u životu koji se ne da iz beći“ i, na osnovu te fraze, tražio

Kad je tako napisao puno ružnih stvari o životu, prešao je na frazu: „ali postoji iz vestan red stvari u životu koji se ne da iz beći“ i, na osnovu te fraze, tražio je od kirajdžije tromesečnu dužnu kiriju.

Uze reč i onaj treći, što se smejao: — Razglavio sam vilice smejući se, jer toliko je smešnoga među ljudima i u životu ljudi. Sve što sam više upoznavao život, što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao.

Tome trećem, koji je smejući se kroz život i životu prošao svoju stazu, poveravam da ispiše ove listove moje jubilarne knjige, jer on je jedini video život.

OD ROĐENjA DO PRVOGA ZUBA Mada je smrt jedini i najpouzdaniji fakat u životu svakoga čoveka ipak, pišući autobiografiju, svako obično izbegava da počne sa tim faktom.

i ja izmiriti sa tim već usvojenim načinom pisanja i početi sa rođenjem, mada je baš rođenje često puta sporan fakat u životu čovečjem.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Komandir naredi dvojici ordonansa da se vrate, ne bi li ga našli i poveli sobom ako je u životu. Baterija krete. Komandir izvadi cigarete i ponudi me. Ruke su mi još drhtale od straha, da jedva dohvatih cigaretu.

Uzeh čašu i progutah nekoliko gutljaja, pa se obazreh gde da je ostavim. — Slušaj, nijesmo se natezali u životu, da mi vraćaš punu čašu. Popij! — govorio je komandant. I ja nakretoh onaj ostatak vina.

On u svojoj uobrazilji zamišlja događaje, vidi sebe kako seče levo i desno, te onda i u običnom životu uobrazi kako je zaista junak. I ja verujem da ovaj iskreno govori.

ŽIVE LEŠINE OSTAJU Kažu da ljudi uvek bolje pamte tužne događaje u svome životu, nego radosne doživljaje. Valjda i zato što čovek izbegava tegobna zbivanja, te su ona ređa, a stoga i upečatljivija.

Neoženjeni su sedeli po šatorima i igrali karata. Uveče su pričali oženjeni o životu u varoši, O pansionima, čak su pominjali i imena nekih Margerita i Pandora, dok su ih mladići gledali užagrenim očima i

Bili su neiscrpni. Oni su me u poslu smatrali za sebi ravnog druga i očekivali su da im i ja nešto progovorim o svome životu.

Mnogobrojni neprijatelj uspe da naše potisne iz rovova i zaklona. Ali oni koji su još ostali u životu, uzmičući priležu po ravnoj zemlji i neprestano pucaju. Neki zaostaju iza slučajnih zaklona, okreću se i otvaraju paljbu.

Petrović, Rastko - PESME

Noću sam, sam. Ja znam, Ja znam, Ja znam. Da sam u noći, i u životu i svuda uvek sam, ja znam, ja znam. O TRENjU IZMEĐU DUŠE I TELA To nije velika šuma koja šumori, Ni široke poljane koje

Snim: bogumile gone usana žeđju puklih ko raka I nezasitljivih bola, umornih, samrtnih bez leka; I tu se životu smetalo da teče, da veličanstveno sviće jutro, a plodonosno leže veče Moćno.

Sve ovo govorim što bih hteo da pokažem koliko je taj svakodnevni susret seksova veličanstven, valjda najvažniji u životu, i strašan svojom pravilnošću i uslovljavanjem, pa zato divan. I ceo svet viče!

svojoj osnovi i glasi: možda i nisam rođen sebe radi, ali došavši jednom do svesti da izvestan broj potčinjavanja opštem životu nosi sobom i senzaciju zadovoljstva što sam rođen, podlegaću sa što svesnijim i većim oduševljenjem baš takvim

, i to mnogo jesti: više no što je potrebno da čovek održi sebe u životu, više no što higijeničari preporučuju i taman koliko traže sva moguća nadraženja creva, želudca, jednjaka, sluzokože u

I što bi ljudi bili krivi za moju patnju čak kad su zli; kao da i oni sami me se tiče šta ja u površnom svom životu, ili u životu obrnutom na drugu stranu, ne osećam boga!

što bi ljudi bili krivi za moju patnju čak kad su zli; kao da i oni sami me se tiče šta ja u površnom svom životu, ili u životu obrnutom na drugu stranu, ne osećam boga!

ili duhovnim I telesnim, jednog čoveka, samo su dve krajnosti jednog istog nerazlučnog i besprimernog mehanizma u ovom životu, čiji je jedan deo, ili jedan rezultat, možda vezan u drugom.

I to je ono što se smatra ispaštanjem, još u ovom životu, grehova: suviše veliko bogatstvo iskustva, suviše prošireni prostor da bi sadržavao ponova uprošćenu mladićsku težnju,

nameru da budu konačno zadovoljene negde izvan granice shvatanja: time njihova ispunjavanja dobijaju intenzitetom u ovom životu. Život nije nemoguć, već pretpostavlja prekoračenje u večnost.

sebi; Hteo bih da dišem dublje, grudima proširim ležaj i stan, Da plačem, da zahvaljujem na onom što i ne bi Nikada u životu, na putevima koji i ne vode kroz svet, Bejah toliko slab, da samo gubljah svest.

Toliko zanosa i prekora; Oči toliko behu slepe; trepere sad od umora! Još te vidim Sunce u svom životu. Pogledaj moje su ruke odrubljene, Krv lopti na ključeve. O te ruke, ruke, blagosti doticanja!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Je li to što je čuo bio šum talasa? Priča o životu pod morem? Dečak nežno pogladi Sedefnu ružu, sakri je pod košulju i potrča kući.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Otkud bi onda proisticali oni strasni tonovi bola i radosti, onaj vatreni odnos prema ljudima i događajima, prema životu uopšte? To bi bilo nemoguće ako pevač u svoje delo ne bi unosio svu svoju dušu, samoga sebe.

epske pesme koje su se pevale u doba propadanja stare države, u XIV i XV veku, dok su domaći feudalci još bili u životu, i da li su te pesme i u kojoj meri nosile pečat njihovog uticaja.

su neki bosanski velikaši bili zarobljeni i odvedeni u Malu Aziju; za njih se tek posle angorske bitke saznalo da su u životu. Izgleda ipak da Turci nisu potpuno satrli srpsko-bosansku vojsku.

Sijali su kalpaci i čelenke, koplja i sablje, lepršale se zastave. U susret tom punom životu jurila je nakazna smrt. Ljuba je ispraćala vojna, sestra brata, majka sina.

svojih i neprijateljskih leševa, padajući i opet se dižući — ka jednom jedinom i neizrecivo dragom i ogromnom cilju: životu slobodnih ljudi.

tvoja: sramota je i mene i tebe; no moj taste; starac Jug-Bogdane, misliš li me mrtva požaliti, požali me dok sam u životu. Molim ti se, i ljubim ti ruku, da daš mene đece devetoro, đecu tvoju, a šureve moje, da ja, taste, u Kosovo pođem.

Kog junaka u životu nađe, umiva ga lađanom vodicom, pričešćuje vinom crvenijem i zalaže lebom bijelijem. Namera je namrila bila na junaka

Namera je namrila bila na junaka Orlovića Pavla, na kneževa mlada barjaktara. I njega je našla u životu. desna mu je ruka osečena i lijeva noga do kolena, vita su mu rebra izlomljena, vide mu se džigerice bele.

Ono mu je blago odnešeno, a ovo mu ostanulo pusto!“ A što đeš me ženit drugom ljubom kad je moja ljuba u životu? Već daj mene trista janičara, pokuj njima krive kosijere, i daj njima lagane motike, ja ću ići bijelu Kosturu, ne bi l'

Veli care Kraljeviću Marku: „Jesi l’ đegođ u životu, Marko?“ „Jesam, care, ali u rđavu.“ Sjede care kazivati Marku što je njemu Musa počinio; pa on pita Kraljevića

po ledini skače; još je Marku guja govorila: „Moli boga, Kraljeviću Marko, đe se nisam probudila bila dok je Musa u životu bio, od tebe bi trista jada bilo!

Pa doziva ljubu Anđeliju: „Anđelija, moja vjerna ljubo, je l' mi jošte u životu doro?“ Progovara ljuba Anđelija: „Gospodaru, bolestan Dojčine, jeste tebe doro u životu, I Dobro sam ugojila dora“.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

RAK 48 JEDNOGA DANA 51 PLAVI KAKTUS I KLEKINjE 54 PONAŠAM SE POPUT PAŠE 56 GNjAVI ME TEČA 58 OTKUD MENI OVA SNAGA 60 U ŽIVOTU TO JE BITNO 62 MOJA GLAVA DOK RADI RADI 64 JEDNOG ZELENOG DANA 66 HAJDE DA RASTEMO 67 DUGME SLUŽI KAPUTU 69 DOMOVINA

GOOD MORNING LADY Čak na Peloponezu U kadifi Da l vezu Sretoh grčku princezu KALIMERA SAS KIRIA Prekjuče u životu U svom selu Na plotu Nađoh protestnu notu STIGO JE PROBISVET NEKA STISKA U okolini Skoplja Bave se bacanjem

dok je vruća Volim brate lepo sesti Il za stolom il na cesti Volim se sa hranom sresti Pa makar je moro jesti U ŽIVOTU TO JE BITNO U životu To je bitno Ništa nije sasvim sitno Ništa nije baš koješta Što ne može ruka vešta Da

lepo sesti Il za stolom il na cesti Volim se sa hranom sresti Pa makar je moro jesti U ŽIVOTU TO JE BITNO U životu To je bitno Ništa nije sasvim sitno Ništa nije baš koješta Što ne može ruka vešta Da popravi Sitnice su To je

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Drekavac! — dreknu poljar i tako luđački đipi kako nikad u životu đipio nije, dograbi se rukama za ivicu jame i poput zeca iskoči napolje i dade se u divlje bjekstvo.

Ona ga je nekad voljela predanije i s više požrtvovanja neg što će ga više iko u životu voljeti. Jedva je uhvatio zgodnu priliku da joj prošapće: — Lunjo, ne ljuti se bar sad na rastanku. Oprosti.

Otišao je Stric, noseći u duši prvu istinsku tugu u životu i neizbrisiv lik tihe djevojčice, koja ga je nekad predano voljela i koju on ipak nije umio sačuvati.

Tiha i blijeda, Lunja je ćutke gledala za kolonom. S njom su, možda zauvijek, odlazili oni koje je najviše voljela u životu. Odlazio je dugački Stric koga je već prežalila, ali ga nije zaboravila.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

BAŠTINE 441 NA MESTU PUSTOM OD LjUDI 442 PRITČA O DUŠI I TELU 443 NA MORU GALIJE 445 POHVALA SKROMNOM ŽIVOTU 446 NOVOGODIŠNjA TEŽAČKA ZDRAVICA 447 CAREVO PISMO 449 NA MERI STAJAH 450 PESAK I MORE 451 CRNI BIVO U

Rekao si: raširi ti usta, i napuniću ti ih! Ispuni me tvojim darom! Ispunio si mi usta moja. Ja tebi, mome životu, kano grob otvorih moje grlo, a ti mi uljeze u ovaj grob i životom me obdariva!

Svesrdo se za sve te ljude po podretlu i po redu više iskazate molite — kako za hrišćane, tako i za inoverce — o životu, o zdravlju, o spasenju, za sreću im i berićet, o mirnome boravljenju, na vojski sačuvanju i nadbijanju naše

SAN San je svakom prava, vremenita smrt; Svakodnevni životu konac. GOSPODAR VODA Obladati će on od mora do mora i svim rekami od kraj do na kraj zemlje.

EPITAF HRISTU U môrnome svome životu, Od moje mi mladosti Sve više u trudu, S mukom sam se teško boravio. Sad već valjalo počiva Hristos, prvi sveštenik, Na

kajućim se od greha, pribeg gonjenim, oslobođen zakon, zaklon od dušmana, mreža vlačena — ne smrti, nego k boljem životu iz slanoga ovoga tafrenoga životna mora potopljenikom! izvori vodeni, osnova svoj vaseljenoj! ... Vnimaj!

mi u pomoć« ŠETNjA PO GROBLjU Da izađemo pošetati se po groblju, Te s otvorenim očima da vidimo Gde su našem pustom životu domovine, Kućišta i dugo boravljenje ovoga sveta. Nije li y zemlji?

Haj, haj unutričino, šupljan, dušman svome napretku i dugom životu! Prohodeći siromaš željni, nevoljni, bolestljivi, gledeći im žalostivo božji ganiluk nasporen, ne smi se blizu ni

Također i zdravlje i nezdravlje jednako hodi; životu i smrti opšta je skona; mera lepa svakome svome uzrastu, jedno — zglavci i osećanje telesno i snaga po meri! ...

To ti je toliko jedna čast u tvome životu, od tvoga ti truda i sticanja veseliti se. Sam si sa svojom kadrom snagom i s pameću ti stekao mučeći se; opet i

Gospod je zaštititelj može životu — i od koga bih strepio i plašio se?« AMETIST Jest Hristos i ametistom. Ametist razgoni pjanstvo ko ga pri sebi

Tolika je širina ovosvetskome našemu preslanu, nekojim i šećernu moru, — koliko je vremenom dužina svemu našem životu! POHVALA SKROMNOM ŽIVOTU Ko je čemu vrstan i kadar je snositi, toga posla da se i prima!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I tako je taj ispad u novinama imao za posledicu da se učinio taj preokret u životu Maninom. Uostalom, i bez toga ne bi se dugo čekalo na to, jer tamo, na Istoku, ranije se i sazreva a ranije i stari.

spisak kandidatkinja, to jest devojaka za udaju, ili, još bolje, devojaka od kojih jednu treba sebi za saputnicu u životu da izabere majstor Mane kujundžija. Nekoliko dana docnije, a kod Jevde se opet skupljaju na novo familijarno veće.

I čim je Doka otišla, stari Zamfir plane, silno plane gospodarskim gnevom na svoju mezimicu Zonu, kao nikad dotle u životu.

i proševina, udešena sa Zoninim znanjem i pristankom, i zato je planuo na Zonu, silno planuo, i bio ljut kao nikad u životu. — Toj li su tvoje čkolje i tvoje znanje?!... Toj li te učila daskalica u čkolju?!

Mislio je o Zoni i o večerašnjem sastanku i razgovoru, o Manulaću, o proševini, o svadbi njihovoj i o životu njihovom posle svadbe, pa se trže uplašen i od same pomisli te. Vrati se opet mislima sinoćnjem događaju.

To ga je dovelo u sukob i u zavadu s državom i društvom. i on se, napojen tako iz pehara žuči (iz kojega svaki u životu mora makar malo da gucne), posveti teškom ali svetom žurnalističkom pozivu, — postade borac za istinu, pravdu i

Srećna i vesela u svom novom životu, želela je sreću celom svetu, zato je rado pristala da bude posrednica između dvoje nesrećnih.