Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Bog zna ’oće l’ i živ ostati! — O, o, zaboga, šta čujem! — E, a sad zbogom snaš’-Pelo. Žurim se! Zbogom! Zbogom! — reče pa se požuri, al’ se najedared saplete na vratima avlijskim. — Ju! — viknu iznenađeno.
— reče putnik otimajući se više od sebe. — Al’ kad vas molim... — A, hvala, hvala, gospoja-Julo; moram da se žurim! Prodangubiću, a moram zorom da sam kod kuće. — Al’ aj’te... Al’ kad vas lepo molim! — Ne!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rampa mi se, iako je od Tise do nje bilo čitavih dva kilometra, učinila blizu. - Žurim! - odgovarao sam poznanicima koji su me zaustavljali. - Da ti ne gori nešto? - rekao je Ataman i otpljunuo kroza zube.
rekla je da će biti spremna? Je li spremna? - Jedi kao čovek, Slobodane! - reče otac. Bio je u pravu. Kad žurim, jedem kao svinja. Ovoga puta još i kao svinja koja čitavu večnost nije jela, ako to nešto opravdava.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Gnjuram se u dim rata i nalazim surove bojovnike: golubijeg srca. Prije nego me odvedu, žurim da ispričam zlatnu bajku o ljudima.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
se kradi iz tvojih dvora, obasjaj zemlju u noći blagoj, u srebro okuj vrhove gora, a ja ću poći mamici dragoj. Žurim se kući, baš mi se drijema, a mama za me večeru sprema.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Vi, odmor... da. He, vaši su mali, ne treba se sa njima mnogo žuriti. — I ne žurim se. Nego gledam vas jednako, pa baš dođoh naročito da čujem... kako to vi... Nekako to vi radite drukčije, življe.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nebo mračno, strašno i nemo, a sitan sneg zavejava u oči i bije u lice. Nigde žive duše. Žurim napred i klizam se po kaljavom putu, to levo, to desno. Posrtao sam, padao, i najzad zalutao.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
« pomisli i taman htede da se zavuče pod pokrivač kad ču lepršanje krila i nečiji jasan glas: — Izvlači se iz kreveta! Žurim. — Ko si ti i kuda žuriš? — devojčica se trže i obazre oko sebe: nigde nikoga. »Verovatno još sanjam?
Sunce se radoznalo zagleda u Belu žabu, i osmehnu: — Ne mogu, žurim. A nema ni potrebe! — zlatnim prstima dotače Gospodar neba Belu žabu. — Zar ne vidiš da si cvet? Lokvin cvet. Lokvanj!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Sve ću ja njemu javiti za jedan sat, pošto doznam. — E, sad u zdravlju! — reče Đurica, — moram da se žurim. Kaži onima tamo nek idu kud ko hoće. — I nestade ga u kukuruzu. — Šta si mu to govorio ?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada sam mu rekao da se žurim da što pre stignem u svoje rodno mesto Idvor i da zbog toga nemam vremena da se i sam popnem na Alpe, on me je
Kada sam mu rekao da se žurim da što pre stignem u svoje rodno mesto Idvor i da zbog toga nemam vremena da se i sam popnem na Alpe, on me je
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LІX Ti me pitaš, što te gledam, U dušu ti pogled žurim; Ti me pitaš, što te gledam, — Gledam, gledam — pa zažmurim.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
tako, ali šta posle, ništa, otrese prašinu sa dupeta, pogleda te mazno, ovo ti baš nije trebalo, i do viđenja, zdravo, žurim.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Gde si, za Boga, bila? NAZA Tamo gde sam trebala. I dobro je što sam bila. Ali me ne prekidaj. Moram da se žurim da stignem družinu. Dakle, kada poče zora, kao što znaš, ja se izgubih. Odoh pravo tamo. Kod Stane.