Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ubijenim, podnadulim nogama, i ugušenom voljom i svešću, potpuno zaboraviv svoje na domu, bez razgovora i smeha, počeše da skaču, ređajući se jedan za drugim, putem kud projahaše oficiri, sa
gomile, kako leže oko kola, osvetljene vatrom, njemu se činilo, naslonjenom na točak, da ih treba odvesti nekud dalje. Zaboraviv za trenutak i gde je i kud idu, zagledan u visoke zidove stena, nad kojima se sjalo nebo sasvim bistro i sasvim
Zbunjen za tren oka zaboraviv sve svoje misli, namere i jade, Isakovič, naviknut da se prepadne pred starešinama, zauzda konja tako jako, da se
Ne nadajući se da ga đeneral, i vojska, već čekaju na trgu, zaboraviv naređenja od sinoć, koja su mu jasno i razumno saopštena, zbuni se kao neka baba, pa poče kao pijan da komanduje i levo
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Naša zemlja sa svojim nebesima. Zaboraviv njenu površinu, njene gradove i selendre, njena brda i ritove, čim sklopim oči, ja vidim sad jasno, tako da je to viđenje