Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ekselencija nas je naterala da se lepo izmirimo, i da sve obide, učinjene od jednoga drugome, zaboravimo. Ta čak smo se i rukovali i poljubili pred njim... — Poljubili!... Ta idi, molim te! Ta šta govoriš!?... I poljubili...
da ga oblažem, a verovaće mi, kaže, da mi nije bila to namera, samo tako ako tu pred njim pružimo jedan drugom ruku, zaboravimo uzajamne obide n pomirimo se... — Uf, uf, uf!... Da se pomiriš!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle onda poče da sipa, sve češće, u Vanijevu čašu. Treba piti, kaže, da sve naše brige zaboravimo. Um je naš za morem, a smert naša, možda, za vratom. Pop se onda zagleda nekud u daljinu i prestade da pije.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
da je i ona, jednom ranije želela da ode, ali nije otišla, jer svi mi sa šesnaest godina želimo tako nešto, pa posle zaboravimo i ne odemo. Ja ću otići. dovoljno sam lud za to. Na tim ostrvima čitavo je čudo zlatnog peska, palmi i majmuna.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Naravno, Čamča će kod kuće sve to još većma iscifrati. — Čamčo, kad dođemo u prvu varoš, da ne zaboravimo odma’ kući pisati. Čamča ga i ne sluša. Već se kočijaši oporavili, vreme je da se putuje.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
delu grada, stizali pred mala kamena groblja obasjana mesečinom, hvatali se za zidove i od njih tražili pomoć, želeći da zaboravimo piskove lokomotiva i brza promicanja predela iza stakla voza, dolazili do najudaljenijih straćara priljubljenih uz gradske
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
koju smo naslutili kao vanvremenu lepotu i smisao, da je nigde više na zemlji ne nađemo, ali, isto tako, da je nikad ne zaboravimo.
Ushićen onim čudom kojim nas priroda prožme kad god zaboravimo na sebe i široko otvorimo oči, Erić nezasito kuša slast burnih, munjevito uhvaćenih slika, završavajući svoje kratke
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
TRIFIĆ: Deco, ja vidim da je ovaj dan srećan za mene. Zato da zaboravimo svi što je bilo, i da se skupa pročastimo. SULTANA: To je lepo, ljubezni Trifiću, ali ja imam jošt malo duga.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Naređeno je da se konji timare i oruđa čiste. — Čudim se da nije naredio i topovsku obuku... Znaš, da ne zaboravimo! — kaže Aleksandar. — Ne brini — smeje se komandir — postaraće se on i za to. Ali drugoga dana je naređen pokret.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kasnije, u vrevi života, kao da potpuno zaboravimo na pejzaž, potpuno izgubimo vezu sa stablima, s prirodom oko nas. Zanima nas samo čovjek, go živ čovjek, s njegovim
Miljković, Branko - PESME
u večnost koja nikom ne treba, večnost za prokletstvo, koje budno vreba pod svežom humkom plen svoj nepomičan. Zaboravimo mračno poverenje sebe sa sobom, u strašno podozrenje prostori se ruše i crna nailazi plima.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Predzmajevsku epohu je nužno poznavati pošto nam ukazuje na uslove u kojima počinje da stvara Jovan Jovanović Zmaj. Ne zaboravimo, i njegova poezija za decu nastaje na podsticaj školskih pedagoga i neretko predstavlja prepev ili preradu pesama iz
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
On i ona će umreti, na francuskom jeziku, naravno, ali deca njihova će ovo malo koliko nas još ima obrlatiti da zaboravimo da smo Elini... da smo Heleni — prelazio je Harisijades na klasični jezik, da bi reč imala više istine i snage.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
MOLITVA ZA MIRAN PUT U VEČNI VILAJET Rodaj nam, skrbnim, so te loze vina da pijemo i našu tugu starostljivu da zaboravimo. Znamo te jasnu i svetlu kano sunce, sjajnu jednako na zle i na dobre ljude.