Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Krenuo, tako, Mulić s Uraganom kroz naša sela, u otkup. Jezdi kljuse, sve se od puste sile zavaljuje, a gazda se natuštio, valjda se uz put sjeća zlatnih bakarnih vremena.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
„Poduhnuše“. I kao da ču kako neispavani, promukli glasovi Cigana zapevaše uz kreštavu svirku. A on se, Ita, zavaljuje. Kolija mu dotiče zemlju. — Da, da, tu... tu sviraj... „Razviše ružu vetrovi“ ... jest... da...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Pušta da joj se pri sagibanju sve, i pleća, i kukovi, ocrtavaju, da joj se teška kosa u gustim kurjucima na vratu zavaljuje, te da se ispod njih sasvim jasno pomalja svež i ružičast, kao naliven vrat.
Stanković, Borisav - JOVČA
(Sav zbunjen): Eto to! VASKA (sve nestašnije, raskalašnije): »Eto to!« (Smeje se razdragano): Ha, ha, ha. ... (Zavaljuje se, hoće da privuče iza sebe jastuke, da se nasloni): De, šta si se zbunio! Namesti mi te jastuke.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ah! STANA (ulazi brižno): Bato, zoveš? STOJAN (vidi je i zavaljuje se natrag): Ti? STANA (brizne u plač): Bato, što si ljut na mene? STOJAN Idi! STANA (plačno): Nemoj, bato!
Će prosiš, pa će se raniš!... Srce će da ti se iskida... KOŠTANA (stresa se): Dosta! Nemoj, gazdo! MITKA (zavaljuje se, gorko): Toj je! Zar ja ne znajem šta ide! Ide, Koštana, jesen, dom, kuća, brat moj, m’gla, i grobje... Toj ide.