Obradović, Dositej - BASNE
dušom i prekrasnim razumom bogom obdareni i ukrašeni človek da ovako mudruje, i da se ovako nekih starinskih plesnivih zavičaja drži, i to ni za koje drugo razumno dokazatelstvo kromje što su tako i stari držali, to znači da silom hoće od istoga
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
koje se izvodi u velikim razmerama, staro je zanimanje: od pre 150 godina stanovništvo ove oblasti zarađuje hleb izvan zavičaja. Pre ovoga doba su u neznatnom broju odlazili u pečalbu.
Svi vole svoj zavičaj. Čak i kod onih koji su se odselili i godinama žive van svoga zavičaja, ostala je ljubav za svojim selom i planinom. Oni vole planinski vazduh i osećaju lepe strane pastirskog života.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Idite tamo, naći ćete svoje drugove, slušaćete balalajke i čućete pesmu vašeg zavičaja i... zaplakaćete možda, ali te suze leče dušu, verujte, leče je. Tako učinite i videćete kako će sve to proći.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
te o detinjstvu temi i nekoj vrsti estetskog ideala, dobro će biti da se sve to ispita baš na Ćopićevim pričama iz zavičaja.
sveta dobila je određeno filosofsko usmerenje: mudrost trpljenja, odricanja i nadanja duboko je obeležila dečje viđenje zavičaja. Lirski zanosi detinjstva, i lik primitivnog čoveka-težaka, prožimaju se i uslovljavaju.
A kada te, lične reči, nisu preuzete iz sećanja na davne dane, one su izmišljene u duhu leksike detinjstva i zavičaja. Teško je reći: šta je tu narodno, šta na narodsku.
Moglo se sanjariti plodnije i lakše, tj. moglo se pretpostaviti da se do zavičaja neviđenih čudesa i nepojamnih tajni dade prispeti brodovima i čamcima.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Amnestovan 1840, vrati se u Italiju, dođe do zavičaja, na grob svojih roditelja, potom se nastani u Mlecima, obilno radeći na književnosti.
On želi da verno slika narodni život svog malog zavičaja, da dâ »ogledalo naroda našega« u Boki Kotorskoj, i katkada radi kao realistički pisci.
Radičević, Branko - PESME
njemu nesta na istoku, Pa gle ga opet na nebu visoku; Sve obasjalo, što s' dosad utaja, Te rajske kraje milog zavičaja.
On glednu svome zlotvoru, najveću, Što njemu ćaše svaku uzet sreću, Iz zavičaja mila što g' izagna, Pa svetom belim potucati s' nagna.
13. Zato iz svog zavičaja Ovamo se mlađan slomi, Da sred bolji običaja Srce svoje pripitomi, Da na pustu sebi slavu Naspe mozga punu glavu.
Mileta nam od lova ožedne I požele malko vode ledne; Od svog često išâ zavičaja, Al' do ovog još ne došâ kraja; Zato junak eto i ne znade De studenca u gori imade.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Peckao me je u tim suzama gorko-slan ukus našeg zavičaja. Evo, opet ga osjećam, ima ukus pelina, koji škrto miriše na suncem oprljenom kamenjaru.
Neosjetno je mililo kroz travu, dizalo uvis perje, suvarke, slamu. Plutali su po njemu otpaci zavičaja, samo otpaci, a sve ostalo pokrivala je i sahranjivala svemoćna voda, životvorni vječiti elemenat koji ne stari, bez
Ćutalo je, dobro čuvano u rodnoj kolijevci zavičaja, kroz koji više neće mesti glasne oluje, rušilački vjetrovi, niti će ga prekrajati i mijenjati ravnodušni stranci.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Trezna halucinacija. Na stolu Lampa i mapa tvoga zavičaja, Mapa nigdine crtana po meri Nedoživljenog, što nas tako spaja u istiniti savez, parabolu: Iste smo krvi.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Bolan suton - a ravnica. Glas je svaki tužbalica. Tmurnim smiljem depresija iz nizije tupo zija. (Blag predeo zavičaja plane senkom od očaja.) Nigde mira niti Kuće a Mošti su putujuće.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tamo prve ispreo sam bajke o ljudima svoga rodnog kraja, zatreptaše u čudesnom sjaju ostavljene staze zavičaja. Izmakoh se iz đačke krletke u čarobnu šumu pripovijetke.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Najzad eto blaženog mi zavičaja, nema više rata, ni pomora, al ne vidim zemljaka, nigde znanca, prilaze mi udovice neke, možda kćeri moje davne
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ljubav, jutro, u tuđini, dušu nam uvija, sve tešnje, beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih crvene zrna korala, kao, iz zavičaja, trešnje. Probudimo se noću i smešimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom.
Preda mnom teče i stoji zaliv, težak i mutan, sasvim kao naš Dunav, mokri i modri, tromi puž moga zavičaja, što puzi, sa starim gradom na sebi, u nebesa. Sve su ljubavi u vezi.
Ovu čašu Jakšiću, koji je pisao pesme i gladovao u Sumrakovcu. Ja sam daleko od zavičaja i obešenjaka. Svu tu radost, koja će vas, možda, setiti Tagore, mada mene seća više Hamsuna, pobudilo je u meni ovo
PESMA Kad raširim ruke u žutom lišću, što zasipa jauke, sine neka strašna, mutna moć. I plane i drhti cela oko moga zavičaja nevesela u slasti ludoj, puna zvezda, noć. I kad me se sete šume radosno, stidno zarumene.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Išao sam tako vrlo mnogo godina, i otišao nekud tako daleko, daleko od svog zavičaja u neki nepoznati kraj, u neku čudnu zemlju, za koju, valjda, niko živi i ne zna, i koja se sigurno samo u snu može
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Krov zavičaja, Mesečev tavan, Na njemu jarmovi, rogovi, Zatalasana visoravan — Kolibe, debla, stogovi, A rubom neba — bogaze Kud
Pandurović, Sima - PESME
dalek, gde će me uzeti Priroda dobra s dušom mojom, da je, K’o dobra majka, uteši, uljulja U setnoj pesmi moga zavičaja, Tamo, daleko od zarazna mulja Života našeg, ispod tropskog sjaja Sunca što budi na pokret i nadu, Životom blešti,
Hoće li se ikad vratiti u luku Zavičaja davno napuštenog, kuda Turobna se jesen rasprostire svuda, A kišne kapi o prozore tuku U dosadnome, jednolikom
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Siromah Jan nađe se nenadno gdje nikad ne bi poželio. Zamijeniti neograničeni prostor svoga zavičaja sa tjeskobom vaspitališta, slobodu sa gvozednim zaptom, strikovo milo lice i predavanje sa ćosim učiteljima, koji mu sad
Ćosić, Dobrica - KORENI
li ideje, uspeh, karijera, saloni, društvo konzula, ministara i dvorskih dama da nadoknade gubitak oca, brata i snaje, zavičaja? Hoće li mu taj novi život za koji se sprema biti važniji od bratovljeve mržnje i očevog prezrenja?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
— Živa neću iz svog zavičaja — odgovorila je Ljubica — a mrtvu me mogu i psi izesti. To je bilo u jesen 1813. godine. U jesen 1842.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
za tu lepotu, koju prosta seoska duša ne razume, ali je tako oseća i ljubi, da ne poznaje veće naslade od miloga joj zavičaja...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Otvarahu oči pune sjaja, Pune misli što dan jedan žive, Pune sreće svoga zavičaja, Pune želja, da se svemu dive. Otvarahu oči, crnu kosu, Što skrivaše i grudi i telo: Kao svetlost lepota se prosu I
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Za to vrijeme braća okupiše stoku, pa, ni časa ne počasivši, porodipa krenu prama visovima staroga zavičaja, otkud se Nikolin otac iselio, a kuda se oni sada žure, željni da se čim prvo dohvate golih krševa da spasu život.
Pa eto i pošljednjega Mrljanovoga rata, i preda mnom otvara se Kaštelanski prodor, prodor moga zavičaja, i tada, na dogledu vitkog zvonika, moja je misao življa i postepence izbijaju jači osjećaji iz djetinjeg doba.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
S druge strane, to što se Vuk Isakovič pri odlasku iz zavičaja (na vojnu) budi iz sna, a uspavljuje se pri povratku (sa vojne) u zavičaj, predstavlja čudesno lep primer prstenaste
konja kroz prazninu (kao što je i dva puta ugledao beskrajni krug sa zvezdom), ali je jednom kroz prazninu otišao iz zavičaja, dok se drugi put kroz nju vratio u zavičaj (kao što je i simbolički krug jednom ugledao pri izlasku iz sna, a drugi
Najpre, to što je Vukovome odlasku iz zavičaja pridodao izlazak iz sna, a njegovom je povratku u zavičaj dodao ulazak u san, Crnjanskom je omogućilo da ispripovedane
/ u tuđini, / dušu nam uvija, / sve tešnje, / beskrajnim mirom plavih mora, / iz kojih crvene zrna korala, / kao, / iz zavičaja, / trešnje”.
sižejnom linijom romana valja se posebno pozabaviti; naime, kretanjem puka i njegovog predvoditelja Vuka Isakoviča iz zavičaja u tuđinu, pa iz tuđine nazad u zavičaj.
“337 Nigde Isakovičevo opažanje nije - na dugome putu od zavičaja do Rajne - u tolikoj meri dinamizovano, niti se tako jasno vidi nailazak jednog njegovog osobitog stanja, između jave i
svega, lako se primećuje da se i u poemi kao i u romanu ključne simboličke slike okupljaju oko dva pola: oko tuđine i zavičaja, oko tuđinskih i zavičajnih predela.
Naroda koji je izgnan iz svog pravog zavičaja, pa u tuđini zasniva novi; naroda koji je zbog toga nemiran, sklon seobama budući da je nesiguran, podvrgnut tuđoj
Stoga je za razumevanje Seoba svakako važno to što Slavonsko-poduski puk kreće na daleki front iz zavičaja koji mu nije pravi zavičaj, i što se - posle zauzeća nekih francuskih gradova i sklapanja primirja - sa ranjenima i
samo je ona mogla sa svim tim saobraziti onu već poznatu nam sliku glavnog junaka koji na ratničkome konju iz zavičaja odlazi kroz prazninu, i u njega se kroz prazninu vraća.
građa je, kao što se vidi, Milošu Crnjanskom dala kao književnu podlogu sudbinu naroda koji se, izgnan iz svog zavičaja, „sa ljubičastih padina Šare i pašnjaka kraj Bistrice”, seli po tuđini, ratuje i gine za tuđu korist, za tuđu carsku
Ratnici njegovi iz blata i magle odlaze na vojnu kao iz zavičaja, i u njih se vraćaju sa vojne kao u zavičaj. Pošto roman ima prstenastu kompoziciju, sudbina naroda oličena u
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
punan blagoslova, — I Srbin ne pamti ovakvih darova; Dostojan je velja žara ti i sjaja, Dostojan je tvoga novog zavičaja.
Miljković, Branko - PESME
Verujem, mada bez nade ući mora u noć, u zaborav kroz koji se prostirem, ta pesma bez zavičaja, ta ptica bez gora, da smrt svoju ne izdam, da živim dok umirem. Onaj ko peva ne zna je li to ljubav ili smrt.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Imali su, pa i to ne uvek, nešto malo oskudnog i sumnjivog zavičaja, pri prvom buđenju sebičnih nacionalističkih romantizama taman onolišno koliko i u mnogo uzdržljivije doba kozmopolitske
Ilić, Vojislav J. - PESME
Bez celi i puta, Od postanka svoga pa do svoga kraja, Vi, večito hladni, putujete mirno Bez celi, bez bola i bez zavičaja.
IV PALMA U Alhazarskome vrtu visoka palma se diže Iz moga zavičaja. U žarki letnji dan S Algavre prohladni vetar leluja njezine grane, I ona sneva san: Pod njenim korenom slatkim pustinjski
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sve je opravdano, čovečno, razumljivo, i čak dirljivo, ali je opet sve i uvek neka kapitalizacija. Steći tri, četiri zavičaja, to je realno pojačanje prava na život, i to se, naravno, može pretvoriti u kapitale svake vrste... Čudesna rasa.
I odjedared za dosta veliki gotov novac kupio šumu, naravno, podalje od njegova sela i zavičaja, tamo gde ima šumâ. Sad je istinski napuštao kuću i usamljivao se. Po dva meseca se ne vraća.
Šantić, Aleksa - PESME
1921. RODOLjUBIVE PESME NA UBOGOM POLjU... Na ubogom polju moga zavičaja Ne čuje se pjesma veselja i žetve, Samo šum žalosni robinje Neretve Hladan vjetar nosi preko pusta kraja.
I Bog mu pomaže i njime se stara, A naš crni seljak crna hljeba želi. Na ubogom polju svoga zavičaja On ne pjeva pjesmu veselja i žetve... Samo šum žalosni robinje Neretve Hladan vjetar nosi preko pusta kraja. 1905.
''Tamo daleko! Jer nas usud prokle I na nas pade tvrda tuča s neba...'' A zar vam nije zavičaja žao? ''Žao je, brate... Bog mu sreću dao... No hljeba nema... Zbogom! Hljeba... hljeba...'' 1906.
Rukom drži kindžal ljuti, krvav kao mjesec oni. 1896. ELEGIJA O rijeko draga moga zavičaja, Kako si lijepa, kristalna i plava! U dubini tvojoj nebo odsijava. I lomi se blesak sunčevoga sjaja.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Namrgođeni, pod oružjem, iz onih jedinica koje su se borile protiv neprijatelja, oni su se sad probijali put svoga zavičaja riješeni da ne idu u ropstvo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ili bezumno, opet obaška građane i seljane, razborite i neosećne, ležake i težake, s nečim odbijene s dobra prvog zavičaja, vrsne i nevaljale, za se ni za drugoga, rečevite i tupe. Ima luđe od luđega. Mač nad maču. Od zločesta po zločestiji.