Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vrlo laža cveta, ali roda ne iznosi. Nečist ko brka, njemu pod nosom ponapre smrdi. Drugom zlokobljenje, onom i zavrat pada.
Zlo po zlu delu imena mu je spomen. Sami sebi svakad zlo kopamo, te nam naše zlo zavrat pada. Zao je zanat inat. Čovečiji jezik je popuzljiv i na kvar hvatljiv. Vernom i milom drugu nejma cene ni izmene.
šaka u ropstvo, te ga zatvori ka lisicu u kalitku, i kad bi tatarhan kteo usesti na svoga hata, stao bi mu nogom zavrat, i tako šnjega bi uzjahivao na konja.