Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
! — Primam pobratime! Stiskoše ruke jedan drugom i poljubiše se, pa onda digoše oči k nebu... Ni čuli nisu šale Zavrzanove, koji je goru zasmejavao... Noć se spuštala lagano kao smrt... Harambaša viknu družini da se bogu pomoli.