Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
jedno mi unuče bolesno... Pa... pa sam došao da te zovem da čitaš molitvu... Jedva izgovori ove reči... Zagrcnu se. — Dobro, doći ću! — reče popa suvo. I on se okrete od pope, koji ga i ne zadrža, ubijen, slomljen, uništen.
— Hvala bogu!... Hvala mu što dade da te zatečem!... Oprosti i blagoslovi... Aleksa htede nešto reći, ali se zagrcnu. Dve sjajne suze sastaviše mu se ispod brade i kanuše na drhtavu ruku.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Moj otac kao da se malo zanese, pa se nasloni laktom na rame materino. — Marice, — poče on — zar ti?... Zagrcnu se, pa pokri oči rukama i ućuta.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pruži mi ruku a ona ti beše vrela i sva oznojena. — Evo me — šanu plašljivo i vrelo. — Ti, ti, ti?.. — Pa se zagrcnu, pade i briznu u plač. — Stano?! — trgoh se uplašen. — Oh, oh!
— Što si došô? — upita ga ona prigušeno. — Ja?! — Zagrcnu se on i uplaši. — Nesam, veruj, nego znaš, pođoh na njivu, i tvoj me čovek nađe, te — dođosmo! A ti se ljutiš?
U tom snaška Pasa zapeva silno. Tomči suze navreše, saže se, zagrcnu... Puh! — huknu i sav duvan izlete iz cigare, osta mu samo papir na usnama. Diže se. — Mile...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Budi veran zakletvi... i izvršuj sve što ti se naredi... — Onda zastade, kao da se zagrcnu: Neka ti je Bog na pomoći! Ja uzeh stvari. Priđoh nanovo majci i poljubih joj ruku, ona mene u jedan pa u drugi obraz.
Eh, jadna deco. Sin mi je tamo, i ja se svako veče molim Bogu da vas sačuva — stara se zagrcnu. Razgovaramo među sobom i pitamo se kuda ćemo sada.
Vučko pokuša da se digne. Rekosmo mu da sedi i da se ne zamara. — More, ljudi, nije meni ništa! — on skoči, ali se zagrcnu i krv mu jurnu na usta. Mrtvačko bledilo se rasu po licu njegovom i on se nasloni na zemljani zid.
kapetane... oprostite mi... što odlazim! — i Đorđu se skotrljaše dve krupne suze iz očiju. Komandir se zagrcnu, obuhvati njegovu glavu i poljubi. — Ti si se odužio otadžbini...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ne goni, on razgleda po sobi nesvesno, stade kao da se nešto misli i odjednom pljusnuše suze iz očiju kao kiša, on se zagrcnu od jecanja... — Zašto?!... Zašto?!... Sve ovo, zašto?!... uzvikivaše jadnik glasno. — Bože, ovoliko stradanje!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Srbiji su potrebni pamet i znanje, a ne stranke! Srbiji treba da gleda Evropu, a ne turski tur! — Vukašin se zagrcnu i umuče. Govorio je da ne ćuti, da otac zaćuti i da se što pre završi ova njihova prva i poslednja svađa.
Grčevi joj brzo promileše licem i uroniše u mir još jedrih a modrikastih obraza. Kao izubijanih. Dvaput se zagrcnu. A zubi ostaše da se bele. Pod prozorom zapeva petao, veselo, iz sve snage.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Svi stražari naoružani su puškama, a ulice popločane glatkim zelenim kamenom! — Šta sada? — zagrcnu se car Peletin. — Zaista, šta? — uzdahnu Peletinka.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sam Jaćim i protiv svoje volje i načela zausti da i sam sa onim četiri puta „zdravo“ pozdravi ono vođstvo, kad se namah zagrcnu, baš kao petlić kad prvi put, pošto zaklepeta krilima, nameri da kukurekne, pa odjednom upola prekine.
Ali utom, pogodi ga neko posred usta. On se zagrcnu, ispljuva, isplazi, i smejući se usiljeno, ružno i patnički, zatrese glavom.
I tada i sam Gospod, kad ču ovo od sv. Petra, zagrcnu se i zaceni od smeja, pa kad se malo utiša: — Petre, — reče — ako ćemo pravo dosta im je bilo.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Pustite me da se pošljednji put isplačem na svojoj zemlji. Zemljo moja, majko moja... — zagrcnu se. — Zemljo moja, majko moja, koliko li sam znoja, suzâ i krvi svoje na tebi prolio!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Učitelj je samo pomilova po glavi, prestade dalje da o plakanju govori. Soka se na to još jedared zagrcnu, ali kao da se odjednom nečega neprijasnog setila, namršti se i uzdahnu duboko.
Oboje su mnogo voleli kupus, i čim kažu: bašta, zagrcnu se od smeja, što oboje odmah vide čitavo polje jedrih, plavo-zelenih, uvek kao rosom umivenih kupusnih listova, koje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred mojim očima su padali. Onako ranjene Bugari su ubijali — komandir se zagrcnu. To nije bila žalost slavoljubivog komandira koji je izgubio svoju jedinicu i sa njom komandu, već iskren bol za
— Gospodine kapetane — glas mu je drhtao. Kao da se zagrcnu. — Gospodine kapetane, pešaci se zaklinju na zastavu, a mi artiljerci na topove.
gospodin poručnik, kako dođosmo ovde, i vido one planine, e, nešto me steže ovdenak — on pokaza na grudi i gotovo se zagrcnu. Luka ga pogleda ispitivački i ublaženim tonom zapita: — A šta si video u Solunu? — Video sam...