Ćosić, Dobrica - KORENI
Ovo više nije moja kuća. Nije ni bila moja. Hoće da ustane, a ne drže ga razglavljena kolena. Ne može više ovde... Zadaviće ga čim mu čuje glas. Kad zaplače. I njega i majku pokvarenu. Jedva ustaje, izlazi napolje, kuda će?