Milićević, Vuk - Bespuće
pokatkad debelu prašinu, zavitla je u vazduh i s njom naglo projuri, u nekoliko mahova, ulicu; tresne vratima kavane, zadrma prozore; negdje u susjedstvu tresnu vjetar prozorom i staklo se rasu po pločniku; nekome vjetar ponese šešir.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa.
i uzme blaga, srebra i zlata što je mogao ponijeti, pa se uputi onoj jami kroz koju ga spustiše njegovi drugovi; zadrma onijem užetom, te dade znak svojim ortacima da je tu. Ovi se tako isto jave opet odozgo da još čekaju.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa.
uže ode sa slugama iza grada na jezero, i onde digne jedan kamen pa reče slugama, da ga na užetu spuste dole, pa kad zadrma uže, da ga vuku gore.
pa bježi natrag, i tek da se uhvati za uže, a ala ispadne na polje, a on brže odseče od svoje noge mesa pa joj baci i zadrma za uže, te ga izvuku gore. Potom preda carskoj kćeri jabuke pa ode.
Onda joj on kaže da ga malo pobište, i ako zaspi da ga probudi, kad se jezero zadrma. On legne njoj na krilo i ona ga počne biskati, te on zaspi, kad u jedan put jezero se zanjiha, a ona počne plakati, i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati: zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa.
i uzme blaga, srebra i zlata, što je mogao ponijeti, pa se uputi onoj jami kroz koju ga spustiše njegovi drugovi; zadrma onijem užetom, te dade znah svojim ortacima da je tu. Ovi se tako isto jave opet odozgo da još čekaju.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
„Neblagodarni!...“ Grmi s prestola, Baš kao neba teške svodove Kad divljom snagom vihor zadrma: „S poljana mojih plodom pšeničnim Seljačke krvi porod prljavi Do izobilja gladni hranite!...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Glasnik sam samo dužda, oca tvog, A otac ti se bogme ne šali. I može li se šalit galijot Kad orkan pomno zvezde zadrma, Šibajuć gneva bičem ognjenim, Daskama mrtvim trošne galije Jaok izvija bola paklena?...
I spreman budi, seda starino, Da kad nam vrata alkom gvozdenom Nezvanog gosta društvo pijano U dobroj volji malo zadrma, Da mi pod bratom konja prihvatiš...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Đurđija je Đurđija! Udri Đurđiju, križ joj šokački!“ — prodere se i silno zadrma kosmatom, podbulom glavom kad mu se parohijanin potuži na ženu. Od davnina ne može s našom kućom.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pred svojim otvorenim dvorištem ustavi se časom, uđe i stade pred vratima. Udari svom šakom i zadrma njima. Domalo začu se hod po kući, neko rastvori kapke i upita: „Ko je?” —Marko! Ja sam, otvori! —Ti... Čekaj, odmah!
Ilić, Vojislav J. - PESME
On smućen nad njome kleče. „Ići ću u cveće danas“, seti se kako mu reče, I zadrma je rukom. Kmetica podiže glavu, Jedva se pomače s mesta kad slatku ugleda javu, I muža nad sobom spazi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
se taj konac sve više i više krati, ruka sve češće cima ugnute grudi i klimatavu glavu; naposletku, pri kidanju konca, zadrma glavom tako da vilice zveknu i jezik dođe u opasnost.
Gospa Nola ču odjedared kako vetrić dobaci odnekud motiv tamburice. Pa onda stiže i vetrić, zadrma bagermovo granje, senke granja pretrčaše, kao prsti preko harfe, po gvozdenim šipkama velike školske kapije.