Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1770. i 1771. proveo je u Skradinu, gde su ga Srbi doveli za svoga propovednika, potom u Mlecima, u Zadru i Trstu. Sve to njegovo bavljenje u Dalmaciji imalo je velikog uticaja na njegov dalji rad.
godine, kada su, prilikom turske navale slova prelivena u tanad. Od 1838. i u Zadru u Dalmaciji počinju se štampati srpske knjige.
i 1876), Zadru (1868. i 1905) i u Zagrebu (1890. i 1904), po 1 u Pančevu (1881), na Cetinju (1913), Kotoru (1913). Kao spev hrvatskoga
DANILO MEDAKOVIĆ Rođen 17. decembra 1819. u Zrmanji, u Lici, gde je svršio nemačku osnovnu školu. U Zadru je svršio gimnaziju 1838. Do 1839.
1848, u Zagrebu, Kukuljević dade novo ispravljeno izdanje, sa naročitim Tomazeovim predgovorom. U Zadru je 1849. izišlo treće izdanje, četvrto izdanje dala je Matica hrvatska u Zagrebu 1888, a peto, definitivno izdanje, prema
Do 1854. bio je kapelan u Peroju, u Istri, i po severnoj Dalmaciji. Od 1854. do 1863. bio je profesor bogoslovije u Zadru. Kratko vreme, 1863, uređivao je u Zadru list Zvіjezdu, uz glavnu saradnju Stjepana Buzolića i Meda Pucića. 1864.
Od 1854. do 1863. bio je profesor bogoslovije u Zadru. Kratko vreme, 1863, uređivao je u Zadru list Zvіjezdu, uz glavnu saradnju Stjepana Buzolića i Meda Pucića. 1864. otide za sekretara kneza Nikole na Cetinje.
Vršidba, koja je doživela tri izdanja,84 1862. Vienčić domoljubnih pjeѕama, Krvava košulja štampana je u Zadru 1864, i latinicom i ćirilicom; u starosti je štampao Tužnu knjіgu i staračku ljubavnu liriku Milje i omilje (1893).
1843. bio je opštinski sekretar u Budvi, od 1861. poslanik na dalmatinskom saboru u Zadru, kome je jedno vreme bio predsednik, zatim poslanik u bečkom parlamentu. Od šezdesetih godina bavio se samo politikom.
1881. pokušava se u Sarajevu da izdaje zabavno-poučni list Trebević, u Zadru 1883. izlazi zabavnik Boka Kotorska, na Cetinju, od 1889.
Kada je 1880. pokrenut u Zadru Srpski list, on mu je postao revnostan saradnik. Tu je 1881. godine štampao prvi svoj pripovedački ogled Naši
Jedno odabrano kolo Mojih simpatija, u kome su studije o domaćim piscima, iz ranije tri knjige, izišlo je 1913. u Zadru, latinicom štampano. Estetička pisma iz Rima takođe su štampana 1913. U zasebnoj knjizi Matica srpska u Dubrovniku 1911.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
no s izjatijem, ako Skradinjani ne poluče dozvoljenije da me mogu imati; i budući da se ono ne dopusti, tako ostanem u Zadru, gdi dođe k meni i moj Danil, i prebudemo tu celu godinu.
U Zadru, kolonel Majna, kapetan Jovo Grbljanin, konte Zorzi Gabo iz Kandije, gospođa Ana Rapsomanići i moj ljubimi Lazar Slavujev
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Priveja je puno puka iz staroga zakona u katoličku viru, u čem su mu baš vridno na ruku bili: E. Moćenigo, providur u Zadru, T. Pilotić, kapitan u...; R. Patak, alfijer u...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
gerenalsku kabanicu. Kupio sam to, kaže, neđe u Zadru od jednog Prajza. Opazio sam ja već odavno da će nešto biti, pa velim: nek' se i ovo nađe, zlu ne trebalo!
gerenalsku kabanicu i onu škrljačinu što je neke godine, kad je išô u Kaursku, kupio od nekog Prajza u Zadru.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
). Zbirka pesama prote Jovana Sundečića Niz dragocenijeg bisera ili duhovne i moralne pesme za decu, izdata 1856. u Zadru, prva je originalna zbirka poezije za decu.
Bio je pravoslavni sveštenik u Istri, Dalmaciji, Dubrovniku i Zadru. U pravoslavnom selu Peroj u Istri počeo je da piše pesme.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
su se poglavito po tome što nisu živeli u šumi ili kod jataka, nego kod svojih kuća, u krugu svojih porodica (u Senju, Zadru i drugde), odakle su preduzimali dalje ili bliže pohode na Turke.
Niti grmi, nit' se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na Zadru topovi: šenluk čini aga Bećir-aga... (Mali Radojica) Što procvilje u Banjane Gornje? da l' je vila, da li guja ljuta?
Otale se svati podigoše, povezane Turke povedoše, i dođoše Zadru bijelome; pobacaše Turke u tavnicu, a Tadiji hećime nađoše.
Niti grmi, nit’ se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na Zadru topovi, šenluk čini aga Bećir-aga — uvatio Malog Radojicu, pa ga meće na dno u tavnicu.
: a kad dođe Zadru na kapiju). U pesničke osobine jezika spadaju (pored onoga o čemu je u uvodu bilo reči) i apostrofa, personifikacija