Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jamačno ga ne znate? Vidite, bila je u selu Jasikovcu, čak gore negde oko Ivice ili Bukova, jedna velika i jaka zadruga, koja je od vajkada još nosila ime Pupavci.
— U toku vremena opadala je i ta velika zadruga te naposletku spala na jednog Mitra Pupavca, poštenog i dobrog čoveka, koji u svoje vreme sklopi mirno oči, a ostavi
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
More, čisto me mrzi da pričam, to treba videti. Kakva je to kuća, starinska zadruga — čitava vojska! Dođi samo uveče, a da ti se nadaju, pa će te presresti jedna snaha na samom putu, s lučem u ruci.
— Kod tebe je bila skoro dvije godine, a kod mene jednom u nedjelji. Nego dajte vi meni dijete u kuću. U mene je i zadruga veća, a, hvala bogu, pametna su mi čeljad, imaće se i kod mene čemu naučiti. — Hvala ti, kume! — reče pop.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
i od Ihtimana u Bugarskoj: tamo su mnogobrojni mongoloidni tipovi, kojih je sve više ukoliko se ide bliže Crnom moru. Zadruga nestaje potpuno kao i slava. Ljudi se retko sećaju svojih dalekih predaka; svako nosi ime svoga oca.
Pre 40 i 50 godina ona su samo po izuzetku činila grupe od prostih, inokosnih, porodica, a mnogo češće od zadruga. Ova ustanova (zadruga) koja još postoji, mada ređe i oslabljena, bila je najkarakterističnija odlika društvene
Ova ustanova (zadruga) koja još postoji, mada ređe i oslabljena, bila je najkarakterističnija odlika društvene organizacije dinarskih oblasti.
U dinarskim zemljama pleme je bilo ratnička zajednica, dok je zadruga uvek bila zajednica stvorena pre za mir, porodična ustanova i ekonomska grupa.
Izgleda, da zadruga predstavlja na patrijarhalnom stupnju, na kome se ljudi bave zemljoradnjom i ekstenzivnim stočarstvom, ekonomsku organizacij
Izgleda da je svaki član imao više slobodnog vremena, no u ma kojoj drugoj društvenoj organizaciji. Zadruga nije bila primitivna organizacija, već je to patrijarhalni oblik koji je imao svoj razvitak.
U tursko doba je zadruga pored crkve bila društvena organizacija u kojoj se razvijao nacionalni duh ostajući veran samom sebi.
Naposletku, ratovanje je očevidno mnogo lakše za društvo sastavljeno od zadruga no za društvo koje je sastavljeno od inokosnih porodica.
Iako je sve što ima zadruga bilo zajedničko dobro svih članova, ipak ona nije tip ekonomskog komunizma. Kada se zadruga suviše umnoži deli se i
Iako je sve što ima zadruga bilo zajedničko dobro svih članova, ipak ona nije tip ekonomskog komunizma. Kada se zadruga suviše umnoži deli se i svaki član zna šta mu pripada kao lična svojina.
Nigde se nije mogla tako brižljivo nadgledati imovina kao u zadruzi, zbog velikog broja njenih članova. Sama zadruga postavlja neki broj sasvim protivrečnih problema.
Najviše iznenađuje geografsko rasprostiranje zadruga. Kazali smo da ih ima u oblastima svih južnoslovenskih tipova, izuzevši kod istočnobalkanskog ili bugarskog.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
PORODICI 163 SRPSKA PATRIJARHALNA KULTURA: 164 PATRIJARHALNA PORODICA: TIPOVI, STRUKTURA I ODNOSI U NjOJ 168 ZADRUGA I ODNOSI U NjOJ 169 POLOŽAJ I ULOGE U ZADRUZI 172 DISTRIBUCIJA MOĆI U ZADRUZI 175 POLOŽAJ DETETA U
Mada je osnovna jedinica patrijarhalnog društva porodica (zadruga), postoje brojni različiti oblici povremenog funkcionalnog udruživanja više porodica u svrhu uzajamnog pomaganja (to su
ovi vidovi udruživanja rada predstavljaju tradicionalne ustanove uzajamnog pomaganja odvojenih inokosnih porodica ili zadruga, pa i čitavih sela.
Ovim uzajamnim ekonomskim pomaganjem, zadruga, kao zatvorena proizvodna jedinica, ekonomski se funkcionalno proširuje. Ideologija i sistem vrednosti u
(„zajednica“, „dobra kuća“, „jaka kuća“, „zadružna kuća ili „kuća“, „odžak“, „familija“), a u literaturi je poznat kao „zadruga“.
u zadruzi; u inokosnoj porodici uglavnom vlada sličan način života, a ono što je različito biće istaknuto u tekstu. ZADRUGA I ODNOSI U NjOJ U svetu čuvena zadruga, nekada izuzetno rasprostranjen oblik udruživanja Srba, bila je, kaže Cvijić,
ZADRUGA I ODNOSI U NjOJ U svetu čuvena zadruga, nekada izuzetno rasprostranjen oblik udruživanja Srba, bila je, kaže Cvijić, „najkarakterističnija odlika društvene
One se nisu delile, već su mnogobrojni članovi živeli u velikim zajednicama, zadrugama.⁴ U srednjovekovnoj Srbiji, zadruga je bila potisnuta prodorom vizantijske civilizacije.
carstva, kada je narod bio ostavljen samome sebi, došlo je do svojevrsnog „etničkog obnavljanja“, tako da je vaskrsla zadruga kao osoben drevni oblik porodice dinarskih Srba. Zadruge su često brojale i po 50—60, pa čak i 100 ljudi.
svi oženjeni sinovi i njihova deca potiču od istog pretka. Zadruga se odlikuje svojevrsnom ekonomijom koja je dobro prilagođena načinu proizvodnje — ekstenzivnom stočarstvu i zemljoradnji.
Starci i deca rade lakše poslove“, kaže Cvijić. Zadruga ima svoj moral, svoj sistem vrednosti, koji je ujedno i jezgro čitavog etničkog kodeksa patrijarhalne kulture.
Ona je ubedljivo pokazala da „blaga obiteljska ideja naroda golubijeg srca, zadruga u cvetnom gaju“, u kojoj vladaju nepomućena harmonija, ljubav i sloga, zapravo nigde realno nije postojala osim u
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegove lirske pesme bez veće vrednosti izdala je Srpska književna zadruga u Beogradu 1899. Kao i svi pesnici njegovog vremena, pisao je dosta prigodnih pesama, naročito političkih. Oko 1840.
godine (Manje pjesme vladike crnogorskoga Petra II-ga Petorvića Njegoša, Srpska književna zadruga, knj. 141). SKUPLjAČ NARODNIH PESAMA.
Zato se idealizuje narodni život, selo, zadruga, narodna poezija, narodna filozofija, ustaje se protiv »više klase«, ističe se ideal: biti što bliži narodu, osećati,
i 1880, u Novom Sadu, 1882, 1883, 1889. i 1900. Srpska književna zadruga izdala je 1903. u Beogradu knjigu prvu Radičevićevih Pesama, u kojoj je njegova lirika. LIRIČAR.
Pevanija je izišla u Novom Sadu 1882; ostatak njegovog pesničkog rada izdala je Srpska književna zadruga pod naslovom Druga Pevanija, u dve knjige (Beograd, 1895—1896). Đulići uveoci pojavili su se u Novom Sadu 1882.
Te mnogobrojne dečje pesme jako su raširene i uvek imaju veliki broj čitalaca u malom svetu. Srpska književna zadruga izdala je dve ilustrovane knjige njegovih dečjih pesama: za manju decu Čika Jova srpskoj deci (Beograd, 1899; II izdanje,
1882. u Pančevu nova knjiga Pripovijesti; 1888. novo izdanje; 1902. i 1903. Srpska književna zadruga izdala je Pričanja Vuka Dojčevića, štampana ranije u Srpskoj zori za 1877.
Izbor iz tih novela koji je učinio sam pisac, pod istim naslovom, izdala je Srpska književna zadruga 1901. Od većih radova mu je dosta zanimljiv roman Duh vremena sad je taki... 1895.
Svi ti originalni radovi štampani su u Zborniku pozorišnih dela (Novi Sad, 1873. do 1891), a Srpska književna zadruga izdala ih je 1892. do 1894, u dve knjige, pod naslovom Dramatski spisi Koste Trifkovća.
1891. izišla je u zasebnoj knjizi njegova lepa i dirljiva seoska idila Prva brazda. 1904. Srpska književna zadruga izdala je izbor njegovih pripovedaka (knjiga I).
A pored toga kod Svetozara Markovića je naučio ceniti socijalni život i patrijarhalni moral seoskih zadruga. I on će sa naročitom ljubavlju uzeti da opisuje srbijansko selo, pokazujući isto toliko simpatije za seljake koliko nije
zna sve (1890). Srpska književna zadruga izdala je, u dve knjige, 1898. do 1899, sav njegov pripovedački rad, ne samo svršene pripovetke no i odlomke i nacrte.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Naposletku jednoga dana osvanu i kod njih ustanovljena zadruga. Vlajko se sav predao toj ustanovi, i sve vreme što mu ostade slobodno van škole, upotrebio je na poslove zadrugine.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Znali su da je Nikolina zadruga na radu u polju, a kod kuće behu samo sitna deca sa ženom redarom. Na vratnicama, kuda će Nikola doći, behu prikriveni
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Spavaće sa njim u njegovoj odaji; njegova se žena neće od njega kriti. Zadruga mu je velika i jaka, stric najmoćniji u kraju Arnautin, prvi begovski naušnik.
Sa te njegove pažnje Arnauti su ga već slavili kraj svakoga ognjišta. Ratu je njegova zadruga dala sve što je imala: i ljude i zapregu i žito i opremu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Velika je snaga i zadruga u njega bila. Po četrdeset, pedeset kućne čeljadi radilo je na njivama njegovim, sa kojih su se u vreloj sunčanoj
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Red je po obori, Čisto sve u kući, Misliš gledajući Gospodski su dvori, Milo moje selo, Budi mi veselo! U mome seocu Zadruga je složna, Čeljad je pobožna, Sin pokoran ocu, Milo moje selo, Budi mi veselo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Patrijarhalna porodična zadruga, na primer, postojala je i pre feudalizma. S kojim se pravom onda sve to uzima kao pozniji sloj?