Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ele, iz tog velikog gnjezda, te zadruge jake, izletali su mnogi i mnogi Pupavci, koju su se tako po imenu zvali, a, međutim, bilo ih je i valjanih i otresitih
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I čim bi on mene zastideo?... — Ničim, vala! — reče Marinko. — Ako je na porodicu, imaš više zadruge od njega; ako je na bogatstvo — bolji si od njega!... — Tako je! — reče Kruška. — Ti si još i novčan — dodade Marinko.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Udružuju se i saglasno biraju za starešinu jednog člana iz zadruge, koji se odlikuje moralnim i intelektualnim sposobnostima, često najstarijeg po godinama.
Izgrađeni moralni pojmovi predstavljali su celinu, gotovo čitav jedan dobro utvrđen moralni sistem. Svaki član zadruge poznavao je usmeni zakon, zakon po kome se znalo šta treba a šta ne treba činiti.
Vrlo je verovatno da su zadruge bile glavni centri u kojima su stvorene narodne pesme i folklor uopšte. U tursko doba je zadruga pored crkve bila
doba i rat za oslobođenje Srbije koji je trajao jedanaest godina (1804—1815), naročito su bili olakšani organizacijom u zadruge. Iako je sve što ima zadruga bilo zajedničko dobro svih članova, ipak ona nije tip ekonomskog komunizma.
Kazali smo da ih ima u oblastima svih južnoslovenskih tipova, izuzevši kod istočnobalkanskog ili bugarskog. Ali su zadruge bile a i danas su još najmnogobrojnije u oblastima dinarskog tipa.
Među zadrugama ima takođe različitih oblika koji se odlikuju ponekim nijansama: dinarske su zadruge najtipičnije, naročito one u selima razbijenog tipa.
Po njima je utvrđen tip južnoslovenske zadruge. Među samim dinarskim zadrugama bile su a i danas su najbolje organizovane zadruge u Srbiji, naročito kod starinaca
Među samim dinarskim zadrugama bile su a i danas su najbolje organizovane zadruge u Srbiji, naročito kod starinaca (onih od pre velikih migracija), u kojima su najbolje izražene bitne osobine: uzajamna
Ali su zadruge mnogobrojne i od velikog značaja u Tursko doba i vekovima su predstavljale glavni oblik porodice dinarskog tipa.
U tursko doba, kada su bili ostavljeni sami sebi, dinarski su se ljudi vratili starim društvenim oblicima. Zadruge su često imale po 50 do 60, katkad po 100 pa i više članova.
Osim toga, u ono doba nesigurnosti velike zadruge su imale veći ugled pred Turcima i drugim neprijateljima. Pa i posle Turaka, kada je najveći deo dinarskih zemalja bio u
U Srbiji su se tek oko 1876. godine počele raspadati zadruge, a u Bosni i Hercegovini oko 1880. Ali su one i danas mnogobrojne u dinarskoj oblasti, samo ih je manje nego inokosnih
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Gospodin prota, na primer, dr Jovanović, stari Francuz, milostiva gospođa upravnika Vodne zadruge i još neki imali su takav rečnik da su mirne duše mogli da popune neke praznine u Vukovom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
sluga; 2. sužanj; 3. domaće čeljade i 4. član zadruge, porodice.⁶ Stara srpska reč „otьrokь“ označava dete (npr. „rodi sego svetago njtroka“), ali i roba (slugu) „koji je
² Osnovne jedinice patrijarhalne društvene organizacije bile su porodične zadruge i plemena (bratstva). Selo se delilo po zaseocima koji su nastajali udruživanjem pripadnika istog roda ili bratstva,
Cvijić: „Dirljivi su ljubav i poštovanje koje članovi zadruge imaju jedan prema drugome, kao i njihova solidarnost, naročito u najtežim prilikama.
² Obično u patrijarhalnoj porodici živi više generacija zajedno (tip zadruge), ali može biti i inokosna. U patrijarhalnoj porodici se bespogovorno poštuje autoritet starijeg muškog člana.
je do svojevrsnog „etničkog obnavljanja“, tako da je vaskrsla zadruga kao osoben drevni oblik porodice dinarskih Srba. Zadruge su često brojale i po 50—60, pa čak i 100 ljudi.
Zadružna svojina (zemlja, stoka, kuća, oruđe itd.) je zajednička, odnosno svi članovi zadruge mogu se njome koristiti, ali je ne mogu deliti i prodavati.
“⁷ Podela rada u okviru zadružne ekonomije formalno se nalazi u rukama starešine zadruge, koji sâm određuje šta će ko raditi.
Za zadrugu je, pre svega, karakterističah duh zajedništva kojim je prožet celokupni život zadruge; on je u svemu: u jednom ognjištu na kome se svi greju, u zajedničkim činijama iz kojih svi jedu, klupama na kojima
⁸ Glavna vrednost zadruge je, ističu mnogi istraživači, porodična sloga. Uzajamnu ljubav među članovima zadruge Cvijić smatra jednom od bitnih
⁸ Glavna vrednost zadruge je, ističu mnogi istraživači, porodična sloga. Uzajamnu ljubav među članovima zadruge Cvijić smatra jednom od bitnih odlika zadruge.
Uzajamnu ljubav među članovima zadruge Cvijić smatra jednom od bitnih odlika zadruge. U njoj se, takođe, izuzetno cene i vrednosti kao što su poštenje i marljivost.
osobina), pa i krađe, sukoba među članovima, osporavanja moći domaćina, kao i zavisnosti zadruge od šire društvene zajednice.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
izdao i jedan deo zaostavštine svoga oca: Memoare prote Matije Nenadovića (Beograd, 1867; drugo izdanje Srpske književne zadruge, Beograd, 1893) i njegova pisma o ratovanju na Drini 1811—1813 (Beograd, 1861). Skupljena originalna dela Ljubomira P.
u Beogradu, u knjigama Srpske književne zadruge. Glavna razlika između ovog petog izdanja i ranijih izdanja jeste što su unete ispravke koje je sam Tomazeo učinio,
i 1863 (novo izdanje Srpske književne zadruge u Beogradu, 1900). Seoski roman Čudan svet izišao je u Novom Sadu 1869. Trpen spasen, vrlo popularan ali nedovršen
Vasa Rešpekt je iz 1875 (novo izdanje Srpske književne zadruge 1913), Uveo listak iz 1878, Večiti mladoženja iz 1878 (novo izdanje Srpske književne zadruge 1910), Stari i novi
(novo izdanje Srpske književne zadruge 1913), Uveo listak iz 1878, Večiti mladoženja iz 1878 (novo izdanje Srpske književne zadruge 1910), Stari i novi majstori, roman iz zanatlijskog života, iz 1883; nedovršeni istorijski roman Deli Bakić iz 1886.
On je pisao ili sentimentalne autobiografije, ili idile seoske zadruge i srbijanske varoši, uvek sa predubeđenjima, sa naivnim optimizmom, sa sklonošću za melodramske efekte, sa nečim što
u Seljanci, kao i u mnogim drugim manjim pripovetkama, on je dao lepu i tihu idilu zadruge; u drugim, naročito poznijim pripovetkama, kada je otvorio oči za stvarnost, opisivao je borbu između »starinskog
za stvarnost, opisivao je borbu između »starinskog reda« i »novoga vakta«, sukob između starog i novog sela, propadanje zadruge, razoravanje i padanje starog morala.
u izdanju Srpske književne zadruge. Od njega su ostala i tri romana: Gorski car (Beograd, 1897), Seoska učiteljica (1899) i Porušeni ideali (Beograd, 1900).
Izbor njegovih najboljih pripovedaka, Stari dani, izišao je u izdanju Srpske književne zadruge, 1902. Komad Koštana izašao je u dva izdanja, u Beogradu 1902, u Karlovcima 1905.
Bogata je novim književnim pogledima njegova opsežna i stvarna kritika Srpske književne zadruge (Srpska književna zadruga, Beograd, 1897).
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tako su ga i sada zauzele zemljoradničke zadruge. Neprestano je trčao sa Đokićem do Beograda, Smedereva, išli su po selima, gde su već osnovane ovakve zadruge...
Neprestano je trčao sa Đokićem do Beograda, Smedereva, išli su po selima, gde su već osnovane ovakve zadruge... Naposletku jednoga dana osvanu i kod njih ustanovljena zadruga.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Deo tog plana ostvario je mnogo kasnije: u izdanju Srpske književne zadruge izašle su 1962. godine u dva toma Seobe i Druga knjiga Seoba.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kad bi smeo?... Eto junak je da Arnauti drhte od njega, bogat je i bezdetan. Da se odvoji Od svoje zadruge, načini zasebnu kulu i zaduži veru pravoslavnu — da se poturči, a on će posle lako udesiti da postane kolašinski
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To je početak jednog dela, koje sam spremao na poziv naše Književne zadruge, za kolekciju njenih poučnih knjiga. Uzimajući ovo nedovršeno delo u ruke, živo se sećam uživanja s kojim sam ga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jug je ne samo otac nego i starešina, tipični domaćin čvrste i cvatuće porodične zadruge. To se jasno vidi iz pesme Banović Strahinja.
U toj pesmi zajednica Juga i Jugovića pojavljuje se sa svim karakterističnim crtama patrijarhalne zadruge.1 Kad je zet Banović Strahinja došao u goste, dočekan je da lepše biti ne može — sasvim po običaju koji vlada u
potraži krvnika koji mu je razorio kuću i zarobio ljubu, nije se obratio za pomoć Jugovićima, nego Jugu, kao domaćinu zadruge. Njega je zamolio da pusti sinove da pođu zajedno s njime meću Turke.