Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A i vreme je već da ga oženi. Srdanova kuća nije bogzna kako zadružna; on u godinama i otežao, a njegova Stana nije više onako okretna kao u mlađe doba, kad je mogla uporedo kopati s
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
specifičan oblik porodice jeste onaj koji se u narodu naziva „velika kuća“ („zajednica“, „dobra kuća“, „jaka kuća“, „zadružna kuća ili „kuća“, „odžak“, „familija“), a u literaturi je poznat kao „zadruga“.
se odlikuje svojevrsnom ekonomijom koja je dobro prilagođena načinu proizvodnje — ekstenzivnom stočarstvu i zemljoradnji. Zadružna svojina (zemlja, stoka, kuća, oruđe itd.
Poslovice to jasno ističu: „Zadruga med nosi“; „Zadružna kuća teče imuća: dosta pomagača, punani hambari“.¹⁴ Ukoliko je jedna zadruga veća, utoliko se ona više cenila kao
12. ⁴³ Mićović, Lj., isto, s. 123; Grbić, S. M., isto, s. 305; Jovićević, A., isto, s. 49. ⁴⁴ Milićević, M. Đ., „Zadružna kuća na svetu“, GNČ 18, 1898, s. 49; Trojanović, S., Starinska srpska jela i pića, Prosveta, Beograd 1983, s. 266.
²⁴ Ljuboja, Gordana, Deca u tradicionalnoj kulturi, Etnografski muzej, Beograd 1988, s. 16. ²⁵ Milićević, M. Đ., „Zadružna kuća na selu“, GNČ, 18, 1898, s. 49. ²⁶ Grbić, S. M., isto, s. 139. ²⁷ Petrović, A., isto, s. 369. ²⁸ Grbić, S. M.
Milićević, M. Đ., Pomenik, Slovo ljubve, Beograd 1979. Milićević, M. Đ., „Zadružna kuća na selu“, GNČ, 18, Beograd 1898.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko je sebi zao, kako će drugom biti dobar? — Ne ortači se s onim s kojim ćeš se gologlav hesapiti. — Zadružna kuća teče imuća. — Ortačkoj kobili rebra se broje. — Bolje samost nego li zla družba. — Druzi me čuju, a ja se znam.