Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Žao mi ga je što se rastasmo, S milokrvstva stajao bih pri njemu, Al' od zla zaduha mu, klonim se! Otpre hubav i lep bijaše, A sad sasma ogrubi. A gde mu je lepozgledno lice, Gde li su mu jasne oči?