Dučić, Jovan - PESME
U horizont prazan gledajući tada, Na ivici gde se mrak i svetlost deli, Zamrznuće mirno suza zadnjeg jada, Jada što se nikad, nikad nismo sreli — U sunčana jutra tražeć jedno drugo Kraj zelenih reka; ili noć kad
Lagano kao što i cvet vene, Umiru jeseni hladne, zle. A kada u trenut neki kasni Sve stvari zažele zadnjeg sna — Pred kim će poći da negde zaspi Ledena zvezda sa rečnog dna?
Kraj lokve krvi mučenika, I tu imate svoja mnenja... Za kompromis je vaša klika, I u mrak zadnjeg pokolenja... Dok naše vrte mori slana, Vas mirno sunce i sad greje: Vama je teško bez kišobrana, A lako vam je bez
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pisao je dvaput, jedared iz Udine, drugi put iz Venecije. Ali sad otac ne zna šta je posle zadnjeg pisma, kada se kupao u moru.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Idealan brak ... — Ajde, ajde, deco! — javlja se bakuta sa zadnjeg sedišta iza novina, jer predviđa kuda vodi čitava stvar. — Pazi ko je umro Stara Veselinovićka!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
ŠUMA ČAROBNA ŠUMA (UVOD) Na kraju svijeta, kod zadnjeg druma diže se stara, prastara šuma.
U tebi živim bez brige, straha i braniću te do zadnjeg daha!“ TRI GALAMDžIJE Medved i svinja i s njima vuja grmnuše gromko — prava oluja: „Budalo ježu, bodljivi soju,
Pogledaj samo prokletog tipa, smaza mi njivu do zadnjeg klipa!“ A dedin stražar, veseli Žuća, grozi se Žderku glupom: „Kad li ga jednom skopam u mraku, platiće kožom
Podvala čista od prvog do zadnjeg lista! Zar kod nas to da prođe? Zar neko to da glođe? Čak bi i prase kazalo: — Gubi se, smešno mazalo!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Možda, malo, Pikaso. Na zadnjoj izložbi bila je njegova Leda sa labudom. Ona nema sjaj njegove vodene, tanke tehnike iz zadnjeg doba, ali blešti od razuma. Jedna nepomična skala od najhladnijih sivih do najtoplijih žutih tonova.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Između prozora veliko ogledalo u zlatnom ramu. U uglu između ovog zida i zadnjeg veća gvozdena peć, koja se loži spolja.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prohor Kad su njih dvojica, Dorotej i Dimitrije, ušli na manastirsku kapiju bio je već uveliko suton. Naspram zadnjeg treperenja zapadne svetlosti video sam samo njihove senke. Jedan je bio plećat i visok.
Nekoliko puta su raške vojske satirale do zadnjeg čoveka njegove odrede, ali njega nikada nisu mogle uhvatiti. Posle poraza bi se pritajio u kakvoj česti ili pećini,