Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— preseče ga on. — Priče će pričati šta sam ja od njih poradio!... To reče mirno, ali te reči zazvoniše strašno. On saže glavu i ućuta. Nasta tajac. Niko ne umede ništa reći...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
58. Kum dojezdi, dvori zazvoniše. A gde ćemo kumu konja svezat’? Mladoženjska majka milostiva, Nasadila gunje i jabuke; Tu mi vež’te milom kumu konja,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« Stade da zagleda po krovu, dok ozgo s nasipa zatutnjaše putnička kola, zazvoniše zvonca i projuriše ispod njegova prozora. On se trže. »Ta šta, — reče u sebi, — obična putnička kola....
Priđe malom stočiću, na kome je malo pre ponameštala ovoje male igračke. Obrte glavu tetici i gurnu sto... Zazvoniše i zalupaše sudići od tenećke, a tetica samo nervozno mrdnu ramenom i još žudnije naže glavu napred...
To beše svadba Kajina. Oko podne zazvoniše zvona na crkvi, stadoše raspitivati za uzrok i najzad čuše da je se kapetan M... upokojio.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Ne još.“ „A gdje si ih smjestio?“ „U mlađupnicu.“ „Neka ih!“ Zvona zazvoniše. Vidjelo s dvora napuni sobu te poblijeđe plamičak od voštanice. „E, utili svijeću pa ajdemo!“ reče vladika.
Kad se poodmakoše, zazvoniše dva zvona na manastirskoj kuli. To bjehu ona dva glasa što im obreče Vladika da će ih opominjati na kletvu.
A, bogami, i vrijeme je već bilo. Već gornji dio sela krenuo bješe u sretanje, pa ugledali zar Vladiku te zvona zazvoniše na svijem crkvama, a puške grmijahu na sve strane. „Serdaru! o-o-o serdaru!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
shvatalo nebesne krasote lika, Srce i duša, sva priroda vnutrenja tresla se od strâ; Kad al’ blage i silne im reči zazvoniše ozgor: „ „S nama je Bog, čuj, hrabri se! Bede i tuge je dosta! Bog hoće, nebo i sveci, turska da prestane sila.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Na dogledu sela, na raskršću, zakrene putem što je vodio crkvi i pozdravi se s Jurom. U hodu k crkvi svečano zazvoniše sva zvona na pristup; on požuri da se sastane sa župnikom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali kada je jutro svanulo, na crkvi dominikanskog manastira Ala Minerva zazvoniše zvona. U nju uvedoše jednog sedamdesetogodišnjeg starca, visoka čela, duge sede brade, a odevena samo u belu pokajničku
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Šta šapćete? Preplašenom đaku — škljoc-škljoc! — samo zazvoniše zubi i riječi same od sebe poletješe iz usta: — Molim gospodine Paprika, kažu da se vi zovete gospodin Paprika.