Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ni jedne misli, ni jednoga pokreta!... Najedared, usred toga grobnoga ćutanja, nešto oko brave na vratima zaklopara i vrata se otvoriše naglo.
Poneka vrata zaškripe, poneki točak na bunaru zaklopara: to bunovni i sanjivi šegrti spremaju vodu za ljute gazdarice, koje se još po malo protezahu po dušeku pored gojazna i