Obradović, Dositej - BASNE
| 116 Starac i zlato Starac bogat rasproda gde god što ima. Sve učini u zlato, koje saspe u jedan kotao, zakopa ga u bašti blizu kuće, gdi malo koji dan propuštaše da ne dođe nadgledati ga, popropipati ga i njegovim žutim
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ali šta ćemo sad? Top gledi upravo iz strane u našu vojsku; eto sad nevolje! Nema se čim da zakopa, da se kundak spusti i top u Turke podigne. No nevolja iziđe na um.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ovde sam najtanji (tu Marjan pokaza prstom svoj zamašan vrat), ako vije samo uprkos naredio da se to dete u naš potes zakopa! — Jes', gospodin-popo duše mi! — prihvati sad Đoša, metnuv ruku na prsi i unese se popu u oči.
Svi nagrnuše da vide. — Kopnide koji budakom! — reče čiča Mirko. Jedan priđe te zakopa nekoliko puta, i doista se ukaza nekakav panj. Konj sve više frče i kopa nogom. — Tu je! Tu je!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Poodavno je već kako pop ne može da mahne kosom, ni da zakopa motikom, ali zato je on ipak uvjek u poslu. On vodi brigu o cijelom selu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Mislili smo da već nećete ni doći. »Možda se predomislio«, razgovaramo se: »valj’da je pao na teme da dođe pa da se zakopa u ovom našem kaljavom selu kod tolikih krasnih varoši i tolikih varoških frajlica.
dentist, to jest »cânarct«, jerbo ima, znate, laku i sigurnu ruku, pa su mu sovjetovali da je grijota da svoj talenat zakopa ovde u ovim kaljavim selu — veli frau Gabriela. Tu gđa Persa zaćuta sasvim.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
koga ona voli)’, tu jabuku zakopa pod streju i govori: ’Kao što će ova jabuka trunuti tako neka trune njegovo srce za mnom; kao što ova streja kaplje,
Urođenici u Kvinslandu veruju da deo detinje duše ostaje u posteljici, pa je zato baba brižljivo zakopa u pesak.⁶⁶ U našem narodu posteljica se negde (na Kosovu) daje psu, da dete bude hitro, ili se baca u reku „da dete
bi boleli zubi, majka uzme prvi zub koji mu izvade, poljubi, ga, baci preko grede, pa gde zub padne, na tom ga mestu i zakopa.¹ U Homolju, prvi zub dete baci na krov od kuće i kaže: „Vrano, nano, ja tebi kosten, a ti meni gvozden zub!
6293) — Što se u povoj zavije, to pokrovac pokrije. (K-Lj, NB, 1888, br. 100) — Što bešika zaljulja, to motika zakopa. (...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
jesti, đevojka nije šćela okusiti izgovarajući se da nije gladna i da ne može, nego pokupi sve njezine kosti pa ih zakopa đe joj je krava kazala.
On ode otalen i dođe na ono raskršće. Tude se najpre raskorači i zakopa. Onda zapovijedi onim momcima da kopaju. Oni počnu kopati: kopaj, kopaj, dok dokopaju do jedne stijene: Momci reknu:
joj osiječe mali prst u ruke da vidi je li zaista umrla, a kad vide da žena ne osjeća ništa nego da je mrtva, onda je zakopa.
Konja sveže za grm, haljine ostavi u jednom budžaku; raspaše se pa izvadi ćemer te ode i zakopa ga u drugi budžak, oružje metne najbliže do sebe, ako bi ko iskrsnuo da ne odnese sve, a i on da bi se mogô braniti.
Pošto čoek sina svoga sa najvećom žalosti više kuće zakopa, i pošto mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se
Uplaše se svinja i međed, pa reče međed svinji: — Zakopaj se ti svinjo u slamu, a ja ću se popeti na ovu krušku. Zakopa se svinja u slamu, a međed na krušku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Priča mi baba da su joj sinovi i unuci u ratu. Čuvala je ona burence vina za svoju decu, pa bi želela da ga zakopa, kako joj dušmani ne bi uzeli. Uđosmo u kuću i ona mi pokaza lestvice, kako bih se popeo na tavan.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Vizantija sada nije drugo no prćija mlade Teodore; zvijezda je crne sudbe nad njom. Paleolog poziva Murata da zakopa Grke sa Srbima. Svoju misli Branković s Gertukom. Muhamede, to je za Gertuku!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pošto čovjek sina svoga s najvećom žalosti više kuće zakopa i pošto mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire
3 Pripovijedaju kako je nekakav čovjek gledao iz prikrajka gdje je drugi novce zakopao u zemlju, pa kad ih zakopa, a on preko onoga mjesta baci vile, rekavši: „Čuvajte kako sad tako do suda božjega, već ako ja da bih došao po njih.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Uplaši se svinja i međed, pa reče međed svinji: „Zakopaj se ti, svinjo, u slamu, a ja ću se popeti na ovu krušku.“ Zakopa se svinja u slamu a međed se pope na krušku.
mu reče: „Častićemo se i veseliti, samo najpre da ideš na mome konju da mu doneseš trave, ali onde da nakosiš gde konj zakopa nogom, a ne gde je tebi volja.” Šura mu reče: „Dobro, zete, hoću.” Pa onda uzjaše na konja i otide.
” Po tom nakosi trave gde je njemu volja bila ne čekajući dokle konj nogom zakopa, pa uzjaše opet na konja i vrati se natrag.
obraduje, pa mu reče: „Častićemo se i veseliti, samo idi najpre na mome konju te mu donesi trave, ali gde konj nogom zakopa onde da nakosiš, a ne gde je tebi volja.” On uzjaše na konja i otide po travu.
Najposle ga konj donese na jednu prekrasnu livadu. Kad budu nasred livade, konj stane pa zakopa nogom, a on skoči s konja i nakosi trave, pa | se vrne natrag kući.
jesti, đevojka nije šćela okusiti izgovarajući se da nije gladna i da ne može, nego pokupi sve njezine kosti pa ih zakopa đe joj je krava kazala.
joj osiječe mali prst u ruke da vidi jeli zaista umrla, i kad vidi da žena ne osjeća ništa nego da je mrtva, onda je zakopa.
Uplaši se svinja i međed, pa reče međed svinji: „Zakopaj se ti, svinjo, u slamu, a ja ću se popeti na ovu krušku.” Zakopa se svinja u slamu, a međed se pope na krušku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
jesti, đevojka nije šćela okusiti izgovarajući se da nije gladna i da ne može, nego pokupi sve njezine kosti pa ih zakopa đe joj je krava kazala.
mu reče: — Častićemo se i veseliti, samo najpre da ideš na mome konju da mu doneseš trave, ali onde da nakosiš gde konj zakopa nogom, a ne gde je tebi volja. Šura mu reče: — Dobro, zete, hoću. — Pa onda uzjaše na konja i otide.
Potom nakosi trave gde je njemu volja bila, ne čekajući dokle konj nogom zakopa, pa uzjaše opet na konja i vrati se natrag.
obraduje, pa mu reče: — Častićemo se i veseliti, samo idi najpre na mome konju te mu donesi trave, ali gde konj nogom zakopa, onde da nakosiš, a ne gde je tebi volja. On uzjaše na konja i otide po travu.
Najposle ga konj donese na jednu prekrasnu livadu. Kad budu nasred livade, konj stane pa zakopa nogom, a on skoči s konja i nakosi trave, pa se vrne natrag kući.
Ona mezar otkopa pa siđe u nj, izvadi iz mrtvog mladića džigericu i izjede je, pa opet mrtvaca zakopa. Ja se tada brzo vratim kući i legoh spavati; potlje i ona dođe.
Pošto čoek sina svoga sa najvećom žalosti više kuće zakopa, i pošto mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se
joj osiječe mali prst u ruke da vidi je li zaista umrla, i kad vidi da žena ne osjeća ništa nego da je mrtva, onda je zakopa.
Miljković, Branko - PESME
na vrata kojih nema u svim vodama zeleni psi me traže Ovde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi, tople laži poljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde se sprema krvožedna tišina koju svojom ljubavlju hraniti treba u ovom izobličenom prostoru čija
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Da što brže lipsa i da se zakopa, Nestrpljiva čeljad čine zvati popa. Ovaj kada spazi smrtnu mu tegobu, Misli: Zar ću sade okrenut ga Bogu?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sve sam radi. Kuva, pere, namiruje konja, timari ga i čisti. Konj mu je kao ala! Kad ga uzjaše, zavrišti i zakopa nogama. Razmitio ga je, i voli ga više nego išta drugo na svijetu. Još ima jednog psa.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l., koji posle baci izvan kuće (ŽSS, 280). Bolesnik od groznice treba da pljune na jaje i b. luk, i to se zakopa ispod direka kojim se podupire plot (»Ovde zakopavam N. N. groznicu — tu neka i ostane!« SEZ, 14, 224.
želi da nema dece, treba da nađe samonikao jasen, da ga sagori, preostali ugljen da prebije na troje, pomokri se na nj i zakopa ga na neko sakriveno mesto, odakle ga neće niko iskopati (GZM, 19, 1907, 493). Inače je j.
značaja. Žena koja je kosata treba da ostriže u mladu nedelju pre sunca dete u k., da ostriženu kosu zakopa ispod k., i onda dete neće nikad oćelaviti (Gornja krajina, BV, 11, 1896, 292). K.
,, 58). U seme namenjeno za setvu meće se koren od k., koji se prilikom setve zakopa usred njive (SEZ, 19, 361). O Đurđevdanu, i o Usekovanju (29. VIII), veša se k. više vrata (SEZ, 40, 64; 75).
K. kolač (od koga se jedna polovina zakopa u njivu prilikom oranja) utuk je protiv grada: njime se mahne tri puta prema gradobitnom oblaku, i naredi mu se: stu!
s.). Prilikom prvog oranja zaore se u njivu polovina k. kolača (SEZ, 17, 15); kad se k. seje, u prvi odžak zakopa se malo badnjidanske večere (SEZ, 14, 86). Tri dana pred Đurđevdan ne valja sejati k.
, pa se ispod nje zakopa malo kravaja i soli, i kaže joj se: »Ja tebi dajem so i hleb, a ti meni mleko i sir« (SE3, 14, 1909, 57).
Kad se počnu sejati konoplje, u seme se metne jedno jaje, koje se po setvi zakopa u zemlju (ib., 262. Svakako, žrtva demonima plodnosti, upor. ‹SEZ, 14, 51; 262; 17, 16 id; ARW, 26, 184; Handw. DA, ѕ.
čovek za koga se bojimo da će se povampiriti: naime, pokrije se belom krpicom (to treba da je obavezni pokrov) i zakopa duboko u zemlju, pod trn (SEZ, 17, 149).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Daću vam, što da ne dam. Nije novac za to da se zakopa. I, pravo da vam priznam, ne znam na šta bi ga trošila. I nemam na šta da ga trošim.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nešto im se tek priviđa. Ka i voda ispred zakopa što se natrag uzbija, tako i očni zgled ispred svašta silovita sekne sniže i prikupi se k sebi, a i stid ga i očobolja