Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I Cveta s Markom odluči unići, pa dogodilo se što mu drago. Lepo priđe s njim preko daske, htede zgodno da zakrene među svet, ali je najednom ugleda onaj mornar i upita za biljet.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade ih prikuplja i goni ka ulazu. Volovi sliježu se da uđu na niska vrata, a jedan, ponajviši, lijepo se prignu, zakrene glavom i provuče se, ne dotakavši se rogovima kućnoga praga. Za blagom uđoše njih dvoje.
Ne znaš ti kako je to teško ! ... Čini mi se tuđ ..... prljav... Ma'ni... i zakrene rukom kao da se od nečega brani. Rade je gleda obasjanu plamenom, odskaču joj obrazi rumenilom, a uzvraćena gornja
On popođe i zakrene tijesnom uličicom. Iz obližnje kuće začu ljudsko rkanje — i nečije živo gdje trvi travu. Mimo njega žurno prođe čeljade i
U govoru dođoše u ravnicu, na širi put. Ivo časom odahne, pa pođoše nanovo usporedo. Na dogledu sela, na raskršću, zakrene putem što je vodio crkvi i pozdravi se s Jurom.
— Vara! — i mahom pretrže riječ, jer se tanki vrh trstike strese i u dubini nešto naglo povuče. On brzo zakrene rukom i izvuče ulovljenu ribu. Zagrize je u glavu, skide s udice i baci u škrapicu do sebe. Ivo tek sada.