Ćosić, Dobrica - KORENI
Pa se oblaci razmakoše i on, sunce, zari belo ralo u ravnicu ženinog trbuha uleglog u šume. Oči se zamagliše od silnog muškog mlaza i nemog osmeha zemlje u zagrljaju s mužem.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Znam, milostiva gospođo“. „Krv je tekla potocima!“ Ona preblede i uzdrhta celim telom; njene inače bistre oči zamagliše se. Obuzeta strašnom vizijom, poče da viče drhćućim glasom: „krv, krv!“ Uzeh je za ruku.
Krakov, Stanislav - KRILA
Crna grana bagrema mu je zaklanjala zvezde. Nešto se teško nadnelo nad njime. Oči su sijale u mraku. Odjednom se zamagliše. Meka beskrajna tuga za nečim što je izgubljeno razli se kroz telo. Bi gotov da zaplače. — Matora luda.