Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ala će da se šareni posle podne sokak od momaka i od devojaka; ala će da zamiriše od kalopera i majkine dušice rogalj gde se vije kolo!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
tad ono od Boga pada. — Pa kako ga ti poznaješ i vidiš noću?... — Vidim si. Zamiriše, pa ga osetim i idem da ga uzberem. Ali ono se krije. I svakome se ne dâ da ga vidi. Sve po mrtvičkim mestima1 raste.
To je bio vesnik proleća. Čim otopli, zamiriše na zelenilo, eto njega u varoš s punim nedrima zelenog zdravca. — Ete — smejao bi se on stidljivo i pokazivao na
Radičević, Branko - PESME
zgodnoga, Glete tamo cveća narodnoga, Amo živo cveću poitajte, Pa ga s' mladi puno nakidajte, Da vam putem divno zamiriše, Da vam srce za kućom uzdiše, Napred, braćo, eto vam šenice, Na put vama divne brašnenice, Eto vrela, eto vode
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Gdje je društva, tu se nešto i potroši, nađe se čašica rakije, makar one ukopne, a opet, gdje rakija zamiriše, tu ti se časkom stvori i djedov „brat Sava“, stara lopovska perjanica od kamene Like.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Pa da vidimo: neće on stići ni kamen na kamen, a ja ću i čudo veće od Stambola! Gde žensko zašušti, tu zamiriše i pogača, zamiriše lonac pasulja, zazelene se dudovi, pod dudovima zacrveni se krov!
Gde žensko zašušti, tu zamiriše i pogača, zamiriše lonac pasulja, zazelene se dudovi, pod dudovima zacrveni se krov! Gde je žensko, tu se nađu i građa, i dobri
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jedino što mu beše kao neka strast, to je: pesma i kićenje cvećem. Kad pukne proleće, zamiriše zelenilo, njega nestane. Drvari ga tad viđaju po planinama gde se pentra po gudurama i osojima tražeći ljubičice i
Još izdaleka zamiriše tamjan. Iznad crkve se leluja krug svetlosti od sveća i probija se krstovima kroz tamni krov. Čuje se tiha pesma.
Iz dimnjaka po kućama počne da kula gust, tmolast dim od pečenja, mesa, kobasica. Cela ulica zamiriše na pastrmu. Kroz kapidžike a po avlijama počnu da promiču žene, zajapurene, noseći čaše, stolice.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sentandreja, Іrіѕ florentina. Plamte ravni porfirnim pokrovcem. Devojački zamiriše roba. Sreda petku namiguje novcem. Krakov, Požun: trgovina dobra...
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kad pomamni orkan duše I pomrači dan — U bokoru rujnih ruža On počiva san. A kad sunce s nova sijne, Zamiriše svet, On spokojno opet leti Sa cveta na cvet.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Za naša srca ništa nije dosta. Za naša srca ništa ne osta. Dok jedan od nas na zemlji diše: da ni jedan vrt ne zamiriše. Da živi groblje! Jedino lepo, čisto i verno. Da živi kamen i ruševine! Prokleto što cveta u visine. Mi smo za smrt!
Slučajno se setih neveseo, jer volim: da sklopim oči i ćutim. Kad bagrem dogodine zamiriše, ko zna gde ću biti. U tišini slutim da joj se imena ne mogu setiti nikad više. San Vito, al Tagliamento, 1918.
Ne, neće ljubav, ni mladost, više pomilovati nam grudi; Ime će, dah će, suza će naša drugom da zamiriše. Daleko, negde, oko sveta, gde sneg i led i nebo cveta sve će se sliti, i od svega biti: Mir, mir, mir... 1920.
I, vidiš, to, uteši me. Ne zavisi od mene. Dosta je da toga dana, zemlja oko mene zamiriše preorana, ili da oblaci prolete, malo niže, pa da me to potrese. Ne, ne od mene.
Rakić, Milan - PESME
I sad, kad sine ta starinska Luna I setne zrake prospe mojom sobom, Ja čudno prenem i, ko da si tutna, Sva duša moja zamiriše tobom...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Čim u knjizi naiđem na mjesto koje mi makar i samo malo zamiriše na mistificiranu personalnost, na zamućivanje zbog zanatske draži ili naprosto zbog mimetiziranja praznine, smjesta
Petković, Vladislav Dis - PESME
Draga moja, ja ne umem više Nositi suze što ti radost krije, Al' u noć mesec kad siđe ubavi, Tišinom sreće kad bol zamiriše, Odmori oko: nek se duša slije U pozni šapat velike ljubavi. 1908.
Još ja živim. Al' krv moja već je stara I sve manje zamiriše na strast sada, Nemam vere da me štiti ili vara. I još uvek sat za satom tiho pada, Oko glave, k'o oreol, dim i para.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
mornar pada u more Strmoglav, Otčepljujućeg naglo primio ga i život, A nagrizaće ga do zore Tajanstva, i sva ta ljubav zamiriše na jod.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXVI Mesečina kad prelije bole, I kroz jade dune ponoć siva, Zamiriše od gore do dole, — I oboje u jedno se sliva. Razmaknu se prostori beskrajni Rastvore se vremena talasi, Tad
Ćipiko, Ivo - Pauci
Osam pozdrava, niko za dugo vremena nije progovorio ni riječi. Na ognjištu bi pokatšto zapucketalo, dok plamen pomalo zamiriše. Najednom iz pokojnikove sobe iziđoše žena mu i sestra. — Jeste li vidili ča nas je snašlo?
Petrović, Rastko - PESME
mornar pada u more Strmoglav, Otčepljujućeg naglo primio ga i život, A nagrizaće ga do zore Tajanstva, i sva ta ljubav zamiriše na jod. Jedino zbog ovih razderanih obala u rukama Kukavico, zadrhtaćeš zar opet!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U kući je bilo i golubova i gugutki u korpama povešanim ispod krova. Pa kad cveće zamiriše, a gugutke zaguču, — orijentalac se svaki tada rado odaje tihim sanjarijama!