Jakšić, Đura - PROZA
svoj žuti tasić, a moj otac dohiti jednu malu tronogu stoličicu, posadi se na nju i mirno gledaše preda se, neveselo i zamišljeno. „Nećemo se dugo brijati, majstor-Simo, ne!
kako su majstor-Simi u rukama makaze zadrhtale, i, pored svega što je majstor Sima rado govorio i pripovedao ućuta se zamišljeno; a posle poluglasno reče: „I vidiš, brate Obrade, kakvo nastade vreme, da nam opet oni sude!?...“ „Jest“, reče otac.
U njoj je sve mirisalo na tamjan što ga je popa u kadionici potrošio. Tetka se naslonila na prozor i gledaše zamišljeno u zalazeće sunce, a niz lice joj tekoše suze... Nije vikala, nije kukala...
Dođe veče. Tetka je legla da spava, a ja iziđem napolje pred kuću; tu sam dugo na jednoj klupici zamišljeno sedela. Mesečina kao dan.
je bio od prirode razgovoran, a ta nesrećna kob mu je sasvim razbila san; napunio je lušu, ukresao vatru, pa je zamišljeno pušio i puštao guste dimove iz svoga siromašnog čibučića...
Vratim se natrag i vidim još poizdalje gde se i Stana sa svojom majkom vraća u selo... Zamišljeno sam gledao za njima, posle osedlam i ja konja, pa se uputim mome nesrećnome pobratimu.
— Ona me je volela, dok beše još u Kniću kod majke; a sad?... — I on ćutaše zamišljeno. Ali kad Đoša sa Stojnom doigraše do njega, on pretrnu i, metnuvši svoju snažnu ruku na Stojnino rame, razdvoji je od
Stojna je zamišljeno gledala za njim. Posle ode i ona tamo; pa kad je sve onuda pregledala, a ne nađe ništa što bi joj pažnju obratilo na se,
“ — O, stari, progonjeni Sremče! Ti si anđeo izbavitelj tome nesrećnom detetu!... Sremac zamišljeno ćutaše, a posle, dosetivši se nečemu, reče: — Učitelju, sinoć oko sunčevog zalaska dođe Nikoli Beliću gost iz Gruže —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A Ivan mu je otac, a otac voli svoje dete, on će za njega sve učiniti... Turčin se diže i hodaše zamišljeno preko odaje. Najedanput stade i okrete se Marinku. — Ti znaš šta ja hoću? — reče. — Znam, dragi aga. — Pa, de!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
u nevreme! ... — Čuješ, — rekoh ja odsudno — nemoj biti, brate lud! Hajde da večeramo! Joca za časak samo zamišljeno začkilji očima, onda pogleda meni u oči, i kao da se razbudi, kao da skide neku masku, kao da strese nešto sa sebe: —
— reče ona. — Šta? — Gledaš u dud? Mara se slabo nasmjehnu: — U dud i svuda! — Pa zamišljeno nastavi: Čisto sam gladna ovoga vazduha — E, pečem ja kavu za tebe — reče Ikonija — Znam ja, ti si se povarošančila.
Zavrati se malo na klupicu a glavu nešto iskrivi na desnu stranu i pogleda u nebo. — Prirodu! — reče on zamišljeno. — Da! Toj sam se misli i sam poklonio! Velika je to knjiga! Ko nju čita, taj se bliži bogu!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
) »marinerski« oficir! Tako na jednoj Melanija zamišljeno čita, a prema njoj na drugoj strani mlad medecinar; na drugoj sa rajtpajčem, a prema njoj brkati ulanerski oficir; na
Zato je ujutru sedela dugo na krevetu i gledala rasejano i zamišljeno u papučice svoje. Došao joj Šaca mnogo miliji. Nije ju vređao kao dosada, nego joj tužno cvileći govorio one slatke
— Pa di je, vragu, metnuo! — reče zamišljeno pop Spira. — Vidi da nije u ćoršu od pojasa? Ima on jedan kao džepić u pojasu samom. — Ama nema pojasa međ’ aljinama!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Zastajući na onom mestu on se zamišljeno zagledao u onu gomilu što se vidno hrabrila poslednjom pariskom vešću i njome oživljena, u jednom drskom nastupu, stala
Sunce se crvenilo iznad šume i sva priroda, kao pod vladom nekog dubokog i uzbuđenog osećanja, zaćutala je zamišljeno. Nad suncem, na plavom nebu, jedan dugi olovni oblak, kao ogromno horizontalno položeno stablo, zaklanjao je jednim
Još jednom Hristić se obazre oko sebe. Svud je bilo mirno, krvavo, zamišljeno, mrtvo. Na kadifi neba drhtale su zvezde. On jako zažmuri, lice mu se iskrivi i, stegnutih zuba, u jednom žestokom,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oboje su završili igru, zadihano a prebledeli. Mlada devojka posmatrala je di Ronkalija, zatim, dugo, zamišljeno. Božič je sa domaćinovom ćerčicom igrao. Napadao je kao da ujeda. Obrazi, lica, usta, njegova i njena, dodirivali su se.
Taj Balt, u rosijskoj službi, imao je lice ljudi sa Severa, lik sanjara i mornara, koje je bilo zamišljeno i milostivo. Međutim, držao se oholo, kao nemački oklopnici.
Isakovič onda poče da priča, kako je čuo, da je Vasilije i venecijanskom ambasadoru vizit činio. Pop ga je posmatrao zamišljeno. Ako je išao, veli, nije živ izišao! Ako je išao i živ izišao, dobro bi bilo. Venecija ima dugu i tajnu ruku.
Gledala je Isakoviča svojim tamnim očima, zamišljeno, kao što mlade srne gledaju, kad jelena, na ivici šuma, ugledaju. Izgleda, kaže, da joj njena mati mnogo štošta nije
Pavle je sve to slušao, odsutan duhom, zamišljeno. A kad Đurđe ućuta, on zapita: „A šta sam mu ja skrivio?“ I videlo se da to pita iskreno.
Višnjevski je Isakoviča slušao, pušeći, na kamiš, zamišljeno. Ima, kaže, Isakovič, umnogome, pravo. U svakom, i najbednijem, čoveku, postoji ta žudnja, za jednom sretnom, čistom,
Njegove blede, zelene oči gledale su tog dana setno i zamišljeno. Egzercirao je trupe pred svojom tribinom, kao da su igračke. Srbi nisu ni sanjali da ih je žalio.
Zatim je opet ustajao i stajao, ćutke, zamišljeno. Iako je bio počeo da stari, njegovo lice, naborano od vetrova i izbrazdano od zime, bilo je, ipak, kao da je opaljeno
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ta žena je znala da gleda u karte, a volela je i da priča, čupajući pri tom, zamišljeno, uvek istu svoju bradavicu. No i to beše uzalud.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
g.) Istraživanje obavljeno u Levču 1987. godine zamišljeno je kao snimak današnjeg stanja u pogledu obreda, običaja i verovanja vezanih za životni ciklus pojedinca (od začeća do
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Jednom tako sjetiše se i Rade s Brdara, pa djed zamišljeno uzdahnu, takoše mu bolno mjesto: — Ma kud mi zdipi posmrtnu svijeću, majka ga božija pomogla?
— razvika se komandir. — Zar su tebi poreznici ...Ama, to su državni službenici, kugo kokošija. Đuro se zamišljeno zagleda u ono sikirče pred sobom.
— Žujova, jadan ti sam zajedno s njom — otkuka seljak. Intendant se vrlo zamišljeno zagleda u bujnu travuljinu iza ograde i odnekle otud izvuče rješenje. — Šta ćemo, moraš je dati.
I on, grešnik, na ovoj zimi, zaželio se oraha. Neki naš kukavelj, Krajišnik. Delija zakratko obori glavu i zamišljeno reče: — Bi mi ga žao, onako mrtvog. I on volio orahe, živa ljudska duša.
Opljačkani konjokradica obori glavu, pogleda u svoje mamuze i zamišljeno reče: — Svakom je bog dao neku radost, pa i budali ...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
On nas nije ni opazio. Beše se nagao nad mangal i zamišljeno šaraše po pepelu. Mati ga, pokazujući na mene, brižno oslovi: — Mito, doš’o nam... On diže glavu. — Ja? Ti?
pazeći na sebe, na svoje otečene noge, da li ih je uljudno ispružio, da se nije štogod otkopčalo, otpoče da se zamišljeno čisti po glavi, kosi, licu, ali se videlo kako u isto vreme prati i Marikine pokrete po sobi, čija mlada snaga,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Matori je ćutao gledajući zamišljeno ispred sebe. Posle izvesnog vremena, podiže pogled i reče: — Pitam se postoji li uopšte nešto na ovom svetu što tebi
na časnu reč, i sam onaj totalno nerazumljivi Džems Džojs izgledao potpuno bezvezno, kada bi ga oni pogledali, onako, kao zamišljeno, kao: „Sve to ne vredi ništa, stari!“ —tako nekako, štatijaznam!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Jest, i meni je ponekad tako bivalo: posle kakvog jeda i muka, nastupi iznenada nešto prijatno, reče ona, gledajući zamišljeno. — O, pa ja nisam ni stoti deo ispričao. To je kod mene neprestano... i u sitnicama tako mora biti...
kako je bilo sa Gojkom, tako je sad sa mnom!... — E, sinko... Govorila sam ja tebi onda, reče joj mati, gledajući zamišljeno u daleki venac planina, koji se viđaše s prozora. — Onakav čovek!... onaka duša!... Ali ti si gledala na lepotu...
Neka on ne zaboravlja kuću, a onako... što?... Ljubica podiže glavu kao iza sna, i gledajući zamišljeno, progovori: — I sve me zove k sebi!... Malo, pa mi se opet javi i zove... Lepo ga vidim... maše rukom...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
onaj, srednjih godina, mrka lica, koje se gotovo i ne vidi od duge kose i brade, sedi, ćuti kao i dotle, i nekako zamišljeno lupka debelim štapom po zemlji. — Juče sam ja video ovoga istog čoveka sa jednim dečkom.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Odlazi.) XVIII JEVREM, DANICA JEVREM (pošto ga je ispratio, vraća se zamišljeno). DANICA (ulazi spolja): Ode gospodin Sreta? JEVREM (trgne se iz misli): Gde si bila dosad?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Dečko ode. Kapija se za njim zatvori. Sofka vide kako joj se mati ne diže, već ostade tako jednako sedeći, gledajući zamišljeno u ispijene šolje kafe i prevrćući novac u skutu.
— Pa onda da donesem da piješ nešto? I ode natrag, ali setno, zamišljeno, jer po tom Sofkinom odbijanju jela značilo je da hoće da pije ne vina nego rakiju.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Poslije onijeh serdarevijeh riječi niko ne progovori. On isti gledaše zamišljeno u oganj, držeći odignutu napunjenu lulu, koju zaboravi prižditi.
Stanković, Borisav - JOVČA
Nestalo već. MLADEN (zabrinuto): Pa sinoć ti kupih! Zar već ti nestalo? Što ga toliko mnogo pušiš? (Češe se, zamišljeno): Sada ne znam gde ću već na veresiju da nađem. Da bar ranije stigoh, te bar ova drva da prodam pa duvan da ti kupim.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Vi ovuda niste prolazili? Bakonja zamaha glavom i htjede da načini zamišljeno lice, ali mu oči otidoše ka kamenijem stubama, niz koje silažaše djevojka.
Ćosić, Dobrica - KORENI
slušam, ćutim i gledam svoje nebo. I na njemu dva bela, zagrljena meseca. GLAVA PRVA Kad je izlazio iz dućana, zamišljeno zagledan u crvene đinđuve nanizane na žutom koncu — „Zašto sam baš ovo kupio?
Vetar jurnu u sobu. Pseto laje ljutito i izgubljeno. ...Simka sedi na ivici kreveta i zamišljeno gleda u plameno i kockasto oko niske peći, i ne čuje to jedino prerovsko pseto noćas kad je selo zadavljeno snegom,
„Upropastila si me... sasvim. Načisto.“ Bio je zbunjen njenom pribranošću. „I ti si mene.“ „Ja tebe upropastio?“ Zamišljeno je gledao u pod. „Jesi.“ „A ako ti ja smrskam tu kurvinsku glavu, a?“ Nije je gledao. Govorio je vrlo tiho.
Gledala je iskosa, zamišljeno. A druge žene, tiho, bez glasa, na velikom odstojanju, bauljale bi po mraku za muževima, sve Do Morave.
U vodenici je i umro.“ Mesec se rasekao na prozoru. Pola đačke sobice bilo je u senci. Video je sinu ozbiljno i zamišljeno lice. Stvarno, čuo je, psi su u Beogradu lajali kao u Prerovu na lopove. „Kako?
A meni su i volovi prestareli. Žena neće umeti ni da ih proda, a ni bole da kupi — reče zamišljeno I Tiho, gurajući ruku u duvankesu. Aćim mu priđe bliže: — Da razgovaramo kao ludi, kao radikali... — Mi smo seljaci.
Kapetan se usiljeno nasmeja, ali mu od Aćimovog pogleda smeh odjednom slete s lica i on više zamišljeno nego strogo reče: — Znaš li šta oglašuje zvono?
Nikola napipa krevet i sede pored Mijata. — Kako čovek može da peva? — reče zamišljeno, s tihim prekorom. — Meni samo srce peva. Uvek peva. Peva i kad se krvca lije i... — Srce...
Kurjak je drhtao kao kuče. On koji se prkosom zapisao u istoriju... — svečano govori i zamišljeno gleda u prozor. — Poštujem. Aćim je moje delo. Dokaz da u Srbiji veliki ljudi nose gunjeve. I da narod raste.
Kad ostade sama, na nju nagrnu meka gomila tišine. Lice joj smireno i zamišljeno, a smeh potmulo odjekuje u njoj. Nisam smela to da učinim. Još ne treba ništa da znaju.
ustaje. Brzo pođe kući, zato što je Simka ono rekla tako zamišljeno, ravnodušno, prekorno. Nije istina. Nije istina, jer se nije obradovala.
Vidiš li kako džiklja? Celo se selo čudi. Od sramote ne mogu da živim.“ „Zato se ti ne raduješ sinu?“, rekla je tiho i zamišljeno. „Nikad mu se nisam ni radovao. Ja sam se samo mučio.“ „Nikad?“ „Nikad!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ni ptice ni oblaci nisu znali gde je njen sjajnooki. Tek Istočni vetar zamišljeno nabra obrve: — Nestao, kažeš? Kako bi neko tek tako mogao nestati bez traga?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Drugi, da ovim uveravanjima odlože ili, čak, i sasvim otklone napad turske sile. Sve je bilo lepo zamišljeno, jer i Turci su želeli pregovore.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Aristoteles gledaše zamišljeno preda se, a stric promeni temu razgovora. „Otac ti je, koliko znam, ostavio lepo imanje“, reče on Aristotelu.
“ „O tome ne brini! Priznaće on sve što zaželimo“. Kralj ćutaše zamišljeno. On je, doduše, bio prgave prirode, ali iskustva njegovog dugog života poučiše ga da nije dobro popuštati svom gnevu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A da nas je neko tada pažljivije zagledao morao bi s čuđenjem zastati da posmatra: kako zamišljeno i brzo koračamo, odavajući brigu ljudi koji očekuju nekakav vrlo važan događaj.
Najzad pojavi se komandant, visok, namršten, u teškim ratnim čizmama i dugačkom postavljenom šinjelu, pa zamišljeno siđe niz kamene stepenice i priđe uzbuđenim ljudima, koji se ukočiše po žustroj komandi, kao smrznuti.
Šetao sam saobraćajnicom i gledao zamišljeno u gustu maglu kad me glas jednoga ordonansa pozva: — Traži Vas komandir, gospodine poručniče.
slame i pamtim da ti nikako nisi mogao zaspati i da si prvi put tada preda mnom pušio cigaretu za cigaretom nervozno i zamišljeno. Od tada mi smo se videli samo nekoliko puta a na Krfu tebe su uzeli za borca.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
tome, neotkupivo pamtimo kakvu beznačajnu tricu — šare tepiha u gluhoj najamnoj sobi po kome smo, neke daleke jeseni, zamišljeno gazili, u jednoj od onih „bezizlaznih situacija” što gotovo periodički nastupaju, ili bjelkasti čuperak dlačica u
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Samo Đurica neobično izgleda. Neka sumorna seta i zamišljeno raspoloženje ovlada njime od onoga trenutka, kad mu do ušiju dopre ona pakosna uvreda od Sretena.
Idući putom, beše pognuo glavu i tako zamišljeno gledaše preda se, kao i da ne opažaše kud prolazi. Poneki put se ukažu dve prave, oštre bore između obrva mu, oči mu
— Hajde, ne drobi tu — odgovori Stanka i ode poljem, stupajući zamišljeno i uzbuđeno... ... Najpre oni neobični glasovi o Đuričinoj hrabrosti, pa sad ove čudne i slobodne njegove reči o sebi i
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Pošto sam prostudirao pažljivo njihova lica, odgovorio sam zamišljeno pokazujući na jednu od njih: “ Ova nije tako ružna kao ona druga.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
od najvećih američkih pesnika, veliki je skok - salto mortale kako se to u cirkusu kaže - dodade on pa se uozbilji i zamišljeno nastavi: - Zaista je čudo šta sve mogu da učine ženske oči!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Naći ću joj posla... Biće joj bolje no otkud je došla... — Meni je dobro bilo gdje sam bila, — veli djevojka zamišljeno. I nastavi besvjesno, kao za se: —Zašto sam i dolazila?... — Vidiš!
I zamišljeno gleda u morsku dubinu. Danas će se u selu vjenčati. — Pomakni se ka srijedi! — reče joj Marko, spazivši da se brodica
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Čuješ krasne reči o svečanom zboru, Razmahuju tmoru, navešćuju zoru; Zamišljeno prȁvo, izraženo zdravo — Uz ovakve reči ko bi očajavô!
Krakov, Stanislav - KRILA
Radiografski semafori već su bacali duh revolucija svetom. Mali vojnici su zamišljeno ćutali. Reči su popale po njima kao mraz. Kravio ih je samo dim iz lula. Za Čeganom je sunce zalazilo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sad dolazim i ja. Vas dvojica prilegnite, a u jedanaest ja ću vas probuditi. Komandir je zamišljeno gledao u pravcu vrata. — Otkuda sada ovo?!
Ustao sam. Svi navališe na mene da ostanem. Samo je Odeta ćutala i gledala me zamišljeno. Izvinjavao sam se kako me čeka jedan moj prijatelj koji je danas doputovao. Pozdravio sam se sa svima.
— Da li vas boli? Ona me zamišljeno pogleda i nasmeja se jednim krajem usana. — Ne... I bolovi koji mi dolaze od vas prijatni su.
Gledao je rasejano u ugao, i tresnuo puhar na sto. Luka duhnu da zbriše pepeo. Dragiša se nakašlja, zamišljeno mahnu glavom i nastavi: — Išao sam gotovo nesvestan, pognute glave. Sećam se...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Strašila na ogradama oko kukuruza lepršaju se. Sermija se izgoni na pašu. Vika, dovikivanje na sve strane. Lujo ide zamišljeno za Jablanom. Udubio se u misli — ne čuje on te galame, tog života koji se oko njega širi. On misli o Jablanu i mejdanu.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
) Budiboksnama, šta je ovo? VIĆA: Ne znam, ne razumem. Znojio sam se pô sata dok sam razrešio. JEROTIJE (šeta zamišljeno). Što ne razumeš ti, dobro; ali, eto, ni ja ne razumem. Nijednu reč ne razumem.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I to nekako srećno, uneseno, i zamišljeno, sasvim odvojeno. Čisto kao neki gost. Ako bi, kao pre, došla koja komšika da što ište pa, po običaju, njoj se
Ćipiko, Ivo - Pauci
On pođe zamišljeno dalje k onoj strani, okle se čula zveka i otkucaji motike. Kako ga ta umorna muzika k sebi privlači, nađe se ubrzo kod
Napokon se šjor Luka diže i pođe po dućanu, pa, ustavivši se na pragu, ugleda Ivu. — 'Ajdemo! — reče zamišljeno. Pri večeri namrgodio se šjor Luka.
Ivo posmatra Marijino lice. U mjesečevoj svjetlosti bljedikavo je, bez izrazitih crta, nekako sletno i zamišljeno. Onamo, iz gornje strane sela, dopiraše do njih razuzdan hihog i naganjanje mlađarije.
— Svršiću... — Ma kad? Bolje bi mi bilo da sam ti da motiku u ruku... — I za me bi bilo bolje... odgovori zamišljeno Ivo. — Nisam nikada zadovoljan pošao iz sela... — Ti bi sad osta doma, — ljutio se otac, — sad kad sam za te...
Ilić, Vojislav J. - PESME
1886. SUMNjA U ranoj mladosti poznô sam je lepo, Njeno bledo lice, zamišljeno čelo; Ja još ljubljah tada i verovah slepo, I u svemu videh savršeno delo.
1889. LELEK Na obali pustoj, o pravedni bozi! Hadži—baba, lelek, sitne vale broji: Zaklepeće kašto i na jednoj nozi Zamišljeno stoji.
U čistom zraku nijaju se ždrali; Laste doleću sa zimnica svoji' I beo lelek na pustoj obali Na jednoj nozi zamišljeno stoji. Pod nebom bruji čudnovata vreva, Sve živo kliče, cvrkuće i peva! 12.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
VII OSAM VELIKIH NAUČNIKA ALEKSANDRIJE, ERATOSTENOVO PREMERAVANjE ZEMLjE Beograd Zar Vam se naše zamišljeno putovanje u Aleksandriju zaista toliko dopalo, draga prijateljice, da ste, u želji da ga još koji put proživite, otpočeli
Na travu, džbunje i drveće moga vrta pala je kao neka senka tuge; i nebo izgleda zamišljeno, a Dunav snužden. I moju dušu pritiskuje nejasno čuvstvo čežnje i sete, koje uvek osetim kad u prirodi dočekam poznu
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Zamišljeno): I kad bi mi ti slala, isto bi tako i sa mnom bilo. U veče, u mojoj ćeliji, sâm ja, preda mnom tvoje jelo, čaša tvoga
I, kaže, da malo Milanče već odavno prohodalo i već govori. I već tebe traži. Viče: »baba«, »baba«. TAŠANA (zamišljeno): Što ga nisi doneo? JOVAN Htedoh, ali snaška ne dade.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bilo je uglavljeno, ili bar od starca zamišljeno: čim stari umre, i humka u grčkoj parceli se slegne, i pokrije kamenom pločom s grčkim natpisom — unuk da proda kuću,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Poleteo bih, ali me stid od ljudi. Strah me, čini mi se, izdiže izvan sedla i ja zamišljeno jurim, bežim... Kop se saplete.
Već zamoren, Kralj je seo na jedan trupac i zamišljeno gledao preda se. Govorio je komandant diviziona kako nam nemački aeroplani neprekidno dosađuju, jer otkrivaju naše
Ali ovo lice je sad bledo, a oči zamagljene. Stajao je baš pokraj puta i gledao zamišljeno u zemlju. Pogledah i na one ljude okolo, pa mi oni poznati. — Je li to peta baterija? Poznadoh ih najednom.
Ali ako uljudnost izgubimo, onda tek nastaje najveća opasnost — i potpukovnik Petar klimnu zamišljeno glavom. Nastala je mučna tišina.
Naši posilni podložili peć. Sedimo pokraj vatre i zamišljeno gledamo preda se. Ulicom pored plotova provlače se odrpane prilike vojnika i zaviruju u svako dvorište kao da nešto
Duž celoga puta sustižemo pešake. Neki sede i gledaju zamišljeno preda se. Drugi odmiču, nogu pred nogu, savijeni i premoreni, kao da vuku neki teret za sobom.
SMEJALI SMO SE GLADNI... Sedimo zamišljeno oko vatre i ćutimo. Sve što smo imali, rekli smo... Peksimita je ponestalo, konzervi više nema.
Ali da ide najhitnije. Komandant je zubima grizao brkove. Njegove guste, crne obrve bile su sastavljene. Gledao je zamišljeno preda se. Na Katuncu i Požarskoj Kosi krkljalo je. — Saopštio sam — izveštava Luka. — Čiji je to vod?
Ali šta će onda ostati tamo! — potpukovnik Petar se podbočio i zamišljeno klimnu glavom. Preko kamenjara čuo se užurbani bat potkovanih cokula. Pešaci su grabili uzbrdo.
Pukovnik Ivan, mračan, natmuren, prekrstio ruke na grudi i gleda zamišljeno u zemlju. Podigao je otečene očne kapke i promuklim glasom govori: — Bog nam je svedok... učinili smo sve što se može.
Je li tako? Ona dvojica ćutala su i posmatrala ga zamišljeno. — Daj kartu!... Ovo je Crna reka... Ona skreće. A u uglu koji pravi nalazi se Kajmakčalan.
Petrović, Rastko - PESME
U stanju da pođe za pukom, Banda kroz polja kad zasvira, Zamišljeno da živi o crnom Luku, o hlebu i na senu: O, na trulom plašću iza manastira!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Dolazili su i odlazili, nestajali. Samo žene su pripadale kući kao i ja — sat zamišljeno zaćuta prisećajući se ratova i požara.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ništa. Ni »zelen list«. STANA (zamišljeno, za sebe): A, poklon, dar!... Neka je on samo ovde, kod kuće, a to!... VASKA Jest. A Koštanu može da kiti.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
znalački je zagleda, coknu dvatri puta jezikom kao što to čine odrasli majstori kad procjenjuju neku krntiju, a onda zamišljeno reče: — Hm, hm, hm! — Šta ti znači to tvoje „hmkanje“? —radoznalo će Stric.
— zaprijeti Stric. Nikolica zabrinuto pogleda uz drvo i zamišljeno čupnu nosić, pa se istom nešto dosjeti i graknu: — I moja će se Žuja ošteniti, pa kad li štenad zaokupe tvoju
— E, ovo će već ići. Grickao je zamišljeno tvrdu stabljičicu nepoznate biljke i odjednom se oglasio: „Ovdje živi hrabra četa harambaše Jovančeta.“ — Ol rajt!
Nek se vidi, nek se čuje.“ Ovo je, razumije se, sastavio pjesnik Đoko Potrk grickajući zamišljeno kiselu stabljičicu „zečjeg kupusa.“ Jovanče i majstor Lazar Mačak bili su neumorni u izmišljanju raznoraznih novina.
To je nekad bila jama za hvatanje kurjaka pa se tokom godina zarušila. Kod te rupe Jovanče bi često zastao i zamišljeno je razgledao, dok jednog dana ne reče Mačku: — Majstore, sad sam se nešto sjetio.
Trpaj samo i nosi. Naravno, Vanjka je taj koji nosi. Jednom, dok je družina jela pečen krompir, Lunja zamišljeno reče: — Neko se šulja oko nas, uhodi nas. Traže logor. Svi problijediše i prestadoše jesti.
Nikom se nije igralo. Lazar Mačak nije se prihvaćao nikakve nove majstorije. Đoko Potrk grickao je zamišljeno tanku ljeskovu grančicu i uporno se trudio da smisli kakvu veselu pjesmicu.
Videći kola s učiteljem i njegovim prtljagom, Jovanče zamišljeno reče: — Eto ti, ode i on. Sad je sasvim gotovo s našom hajdučijom.
Ipak ti hvala što si se potrudio. — I toliku vatru pojeo — dodade Stric i, gledajući rupe na svom šeširu, zamišljeno progunđa. — Ovdje ušla, ovdje izišla, pazi ti nje.
— Bogme ne bih nipošto bio noćas na mjestu neprijateljskog stražara — progunđa Stric zamišljeno. XVII Neprijateljski stražar, koji je te noći stajao na zaravni ispred logora Tepsije, zaspao je i upravo je sanjao
— Evo ti, momče, za tvoja istraživanja po pećini. Gledao je pažljivo u dječaka, a onda zamišljeno dodade: — Ne bi bilo loše imati tako mlada i promućurna kurira. Vidjećemo već i porazmisliti.