Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Dobro jutro! Kućani, kad ih videše, zanemiše od čuda. I oni se uzjazbiše kad videše Stanka, koji je plačući ljubio ruke starih roditelja.
— A što? — Više je nećete naći. Ona je u Aleksinoj kući. Kao da je grom među njih udario. Zanemiše, pa niko da bi reči... Turčin prvi dođe k sebi. — Šta govoriš ti? — reče on i pogleda oštro Marinka.