Jakšić, Đura - PROZA
Divna studija za uvenčane živopisce pređašnjih vekova! I Madžarima se sažalilo, te iz čistog saučešća zapališe hiljadu tomaševačkih kuća. Ni crkvu nisu poštedeli: neka i ona svetli sinovima pravoslavne vere!...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Mi sinoć dadosmo veru za pet dana da nećemo udarati, a oni bez dogovora udariše i zapališe Valjevo. Sad ili je bolje održati Turcima reč, a našu braću ostaviti da se sami tuku, ili je bolje reč pogaziti a braći u
Te moj Ivan i drugi. Što većma pada mrak, to oni mene većma okružavaju. Kako dođemo u tabor, mene u čador, zapališe sveću, i jednoga pobratima pokraj mene, sedi, a oko čadora straža. Svuda sede Turci, puše čibuke, a svi ćute.
Srbi jurišiše i sa sve strana zapališe kuće. Naši, koji su znali gdi je zatvoreno oko 60 Srba varošana i seljaka, otrče, obiju zatvor i puste da ne pogore.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dođoše u mehanu Tiosav i Vitomir, nešto vrlo razgovorljivi i veseli. Sedoše za jedan sto, naručiše polić rakije i zapališe lule, a sve se zgledaju i osmeškuju jedan na drugoga. Kad momak prinese rakiju, upita ga Tiosav.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Izbi bela bugija, pa se onda začu prasak. I to se desi u šancu. — Šta li je ono? — upitaše hajduci. — Zapališe naši tursku džebanu! — reče Nogić. — Jeste, jeste!... Gledaj! — povikaše hajduci. Napravila se čitava gužva.
I to mu kaže. — Radi čega si ostavio svoje ognjište? — Od zuluma. Turci mi pobiše svu čeljad i kuću zapališe. — Ko ti je dušman? — Svaki koji čalmu nosi i klanja Muhamedu. — I ti si došao meni? — Tebi, buljubašo.
— reče i nehotice. Sve se užurba. Nasta zapevka. Bolesniku nešto senu u očima, ali samo za trenutak, pa se ugasi... Zapališe sveću i tutnuše mu u ruku, i bledi plamen voštanice obasja posvećeno lice, što se osmehivaše. — Svršio je!...
Dučić, Jovan - PESME
Bele će ruže s oštrog trna Da planu rano s danom novim. Učaurena buba ćuti, I prede svilu za plašt Cara; Zapališe se Mlečni Puti, I prepuni se srebrom bara. Zrno u mraku žurno klija, Da ga izraste cela šuma!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Dođoše oni, velim. Stojan odmah uz ognjište, pa peci kavu. Zapališe četiri sveće. Udari dim od duvana kao iz dimnjaka. Piju kavu, ćute kao Turci, samo karta klizi, i čuješ kako zveči
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zaustaviše se kod društva pored orkestra i zapališe cigarete. Zabacili su šapke na teme i popili no pivo. Možda bi ovaj pomogao?
Matavulj, Simo - USKOK
Vladika ustade, a za njim svi. Obrad i poslije njega najstariji đak, Ozro Dabišin Ozrinić, nadimkom Murat, zapališe dvije velike svijeće i stadoše pred vrata.
“ Nikšići su dugo klanjali, pa posjedaše i zapališe lule. Najzad, istijem redom, uputiše se ka zasjedi. Četnici kao da već i ne disahu, postadoše blijedi, a oči im
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
slamku bi u ustima držala. A malo dalje druga grupa hvata vaške, pa ih baca u jedan fišek od hartije, koji najposle zapališe. — A bre, što ih potepaste? — dobacuje jedan. — Mogasmo da ih bacimo na komšiju.
A neprijatelja su isterali. Sada je zatišje. I stražar zabaci pušku o rame, zapališe cigarete i poče razgovor o selu, poznanicima, izveštaju od kuće... U blizini nešto lupi, kao da pade čivija.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Ispred ove zavese mrak je, u kome zapališe spasitelji gradove, sanduke, lađe i kace! SOFIJA: U mraku pred ovom zavesom mudraci nadbudališe budale, a budale
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nebo se već uveliko okitilo sitnim zvezdicama, ali šta je sva ta svetlost nebeskih kandila kad se zapališe stara burad od zeitina i gasa, i stare mešine od katrana, koju svesni Srbi pokloniše na žrtvenik slobode!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Elamo!“ Joka hitro nagrnu žerave na komad crijepa, pa posu tamjanom vatru. Zaždiše svijeću na trpezi. Ženske zapališe još manjijeh svijećica, koje držahu u rukama. Ljudi poskidaše kape i stadoše u kolo, oko trpeze.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Šta je? — pita Srdar. — Ne znam. Može biti da je veliko zlo. Kad svi uđoše za Srdarom i zapališe svijeću, a to Brne dahće i zažmurio. Srdar, neopažen, pokrenu jedan časovnik a Tetka drugi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Druga dvojica behu mladići iz Vujova sela, tek ako su navršili dvadesetu. Kad večeraše i zapališe duvan, Vujo stade da im izlaže svoj »ratni plan«. — Deco — poče on — sad imamo jedan težak, ali važan posao.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I već ni riječi ne progovoriše dok ne doručaše. Zatim pristupiše k vatri. Muški zapališe lule, a majka, kći i nevjesta stoje nad njima. —Što je tebi, Cvijeto, te me sramotiš? — prekide ćutanje Radivoj.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sa društvom, pa on viknu u selo Sibnicu, Sibničani svi mu dolećeše: tu se sasta stotina junaka; namah Srblji hana zapališe, i trojica Turak’ izgorješe, a trojica pred njih istrčaše, i Srbini sva tri pogubiše.