Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dok se jednom i njegova vrata ne otvoriše. Jurnu svež vazduh i zapahnu ga zdravljem svojim. Siromah Aleksa poče svest gubiti. Oči mu zaseniše od sjaja beloga dana... On se izgubi. — Aleksa!.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
PRAZNIK Već na samom ulazu u kuću u kojoj je stanovala njegova kći, taksistu Makija zapahnu miris nedeljnog ručka. Znao je, a da i ne zaviri u kuhinju, red kojim će jela biti iznesena na sto; najpre goveđa supa
Korak po korak, vukao ju je najpre kroz klepetava vrata hodnika, a onda prođoše pokraj razvaljenih klozeta iz kojih je zapahnu oštar miris mokraće i lizola.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Opet me uputiše dalje... Kao da sam se malo uživeo u okolinu... Zastadoh pred štalom odakle me zapahnu miris sena i amonijaka, podsećajući me na život u kadru. Konji su bili nešto uznemireni, čulo se trupkanje nogu i rzanje.
Pocrneo kao zemlja, naduo se, pa se pokidala sva dugmad na bluzi... Oko krvavih usana rojevi mušica. Težak zadah nas zapahnu. Iako je neprijatelj, ljude obuzima jeza na sudbinu čoveka. I nehotice se nameće misao da ćemo tako možda i mi.
Trebalo ga je podići i on jeknu. Onda nožem rasekosmo bluzu i košulju, koja je bila sva vlažna i zadah sveže krvi zapahnu nas. Dvojica ga lagano podigoše, te mu širokim zavojem obavismo cele grudi.
Komordžije privezale konje za ogradu, a oni posedali uza zid, skinuli košulje i trebe se od vašiju. Na ulasku u crkvu zapahnu nas miris tamjana i sagorelih sveća.
— Ja, gospodine poručniče. — Ko „ja“, oca ti tvoga... — Ordonans iz bataljona... Iz mračne zemunice zapahnu me zadah zemlje pomešan sa mirisom rakije. Neko kresnu žižicu i prostor se jedva osvetli. Sagoh se na ulazu i uđoh.
Potporučnik Aleksa se probudi te se i ja digoh i iziđoh iz rupe. Zapahnu me zadah amonijaka i vlažne zemlje... Prolazili su vojnici u izgužvanim i nagorelim šinjelima i izokrenutim šajkačama,
— Eto... tu je... sada je izišao. Potporučnik šmiknu ljutito i tromim korakom uđe u sobu. Na ulazu nas zapahnu miris dunja poređanih na ivici ormana. Po zidu behu zakucane dopisne karte sa slikom.
Bila je to ranije naša artiljerijska osmatračnica, i sada se u nju sklonio komandant puka. Pri ulazu zapahnu nas dim od naložene vatre. U dnu je sedeo komandant okružen nekim oficirima i ordonansima. — A, Joco, jesi li došao?..
Uvedoše me svečano u kafanu. Na ulazu me zapahnu miris vruće rakije. Čitave gomile pogača i sira stvoriše se preda mnom, još mi dadoše i pivsku čašu punu vruće rakije.
Zaustavljajući se pred otvorom zemunice, raširi noge, onda se saže ne bi li bolje video. Iz zemunice ga zapahnu memla i miris fiksovanih čizama, što u svesti njegovoj izazva predstavu nakrivljenih furažnih kola, čija ruda štrči
— Šta li smera sada po ovoj vrućini, u pola dva časa? — ljuti se Aleksandar. Iziđosmo na drum punih stomaka. Zapahnu nas nesnosna jara, da smo jedva disali. Čekajući da nam dođu konji, skinuli smo kape pa se brisali od znoja.
Od strahovite eksplozije osećamo kako nas zapahnu vazdušni talas. Dah nam zastade. Stojimo neodlučni, ne usuđujući se da krenemo dalje, jer nam se čini da će nas onaj
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I sa osmehom, videći kako joj to sve lepo stoji, iziđe, i čisto zapahnu u kujni sve. Seljaci nemo, iznenađeno se digoše. Počeše da joj prilaze ruci, ali ona ne dade.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Ovi čovjek premda je bio opak, opet promisli hoće li dati svoju dušu, ali ga strah nagna, te se darovaše. Starac zapahnu njega duhom, te u oni čas steče krila, rep i male roščiće na glavi, i dade mu jedan štap dvorogi, crljen kao vatra,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Imate li pokrivač?... E, onda ostavite, pa će moj posilni razmestiti. Izvolte. Napolju nas zapahnu hladan planinski vazduh. U saobraćajnicama sreli smo kuvare sa kazanima.
U nekoj sobi zalaja kuče. Ona žurno pređe i otključa vrata jedne sobe, odakle nas zapahnu težak vazduh od raznih mirisa. Potom upali sijalicu. Tamna plava svetlost obasja sobu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sa desne strane bila je jedna kućica. Sjahasmo da se javimo crnogorskim vlastima. Na ulazu me zapahnu miris kafe, a iz jedne bočne sobe čuo se veseo žagor. Htedoh da uđem, ali se preda mnom isprsi jedan stari Crnogorac.
Kada iziđosmo nanovo na palubu, zapahnu nas neka mešavina mirisa morskih riba i pomorandži. Neko reče da sva južna pristaništa tako odišu.
— začu se komanda. Topovske cevi kao da progutaše granate i zatvarač škljocnu. Vazduh kao da planu. Topal talas nas zapahnu. Četiri puta uzastopno. Šrapneli su zviždali kroz vazduh. Tamo oko crvene zemlje pojaviše se četiri dimljive lopte.