Jakšić, Đura - PROZA
— A šta je tebi teško, čedo moje? — zapitah je glasom u kome je bilo saučešća. — Šta tebe boli, dete moje? Ona me pogleda velikim crnim očima u kojima je
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Hleb u slanik umočivši, zapitah se: ima li druge crkve, osim ove? ČUDO U ZIMI Otkud ova oluja u ovo doba? Duva dvesta na sat!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— ih, Aleksa brate! Subaša te sasvim zaboravio. Kad ja dođoh danas pa zapitah, rekoše mi da te se nisu ni sećali!... Jesi li gledan? — Jesam!... — prošapta siromah. — Sad ću ti doneti ručka malo.
Dučić, Jovan - PESME
Kako sati dugi Prolaze, kô bele ptice. Nit znah samo Čim su povezani jedan dan za drugi, Niti kad zapitah: zašto sve, i kamo?
Matavulj, Simo - USKOK
Ali, što je najljepše, ne bješe hljeba, no uz pečenje izniješe gomoljiće njekakve kao jabuke! „Šta je ovo, braćo?“ zapitah u čudu. „To je krtola“, odgovoriše. „Vladika je nabavio sjeme s mora, a bolja je od hljeba“. Tada okusih krtolu prvi put.
— Ako već nije. — E, oprostite, odoh! Zbogom! I otide. Pop nastavi pričanje popadiji: — Zapitah Sava koliko je došlo novca Janku. Veli: trista žutijeh cekina! I pokaza mi kesu zapečaćenu.
— reče stari Mrgud. — To nije bez njeke! Knez nastavi: — Ja mu nazvah boga, a on prihvati i ustade. Ja ga zapitah: kud ga put nanese, a on započe: „Kupio sam, veli, nješto gore za građu od ovijeh Žanjodoljana, pa sad razgledam kako ću
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ovaj građanski obučen starac, koga čovjek nikako ne bi očekivao u ovoj brdskoj zabiti, sad mi se učini još čudniji. Zapitah ga odakle je, možda odnekle iz okoline. — A, ne druže, ja sam iz jednog staračkog doma, pa sam tu skoro ...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Treba komandovati „kape skini!“, ali da li pre trubnog znaka ili posle? Poboravio sam te sitnice, i zapitah Traila da mi objasni. — Ništa nemaš ti.
Oko podne ugledasmo varošicu Ub. Predahnusmo, kada prednje baterije skrenuše u neko oranje. Kako se zove ovo mesto? — zapitah u prolazu jednoga starca. — Vučjak — i stari pođe, naprežući godine da me stigne. — Odakle idete, deco?
Na zastanku izbace samo desnu nogu, presamite se preko puške i ćuteći gledaju preda se. Zapitah jednoga zašto ne sedne. — Teže mi je onda.
Ali, videći ravnodušna lica, nisam se usuđivao, da mi se ne bi smejali. Najzad, savlađujući sebe, zapitah kao uzgred: — Šta li gađa ona baterija? — Svakako Austrijance... — A kada bi njihova bila onde?
Verovatno osmatraju. Centar zamače iza onoga šljivara... — Ovde nema neprijatelja? — zapitah komandira. — Po izveštaju konjice, oko reke su...
Spustih durbin, a pred očima mi zamagli. Da li je moguće? — Vide li?... Oni pogiboše! — zapitah Aleksandra. — Naravno, ako nećeš ti njih, oni će tebe. Zaista... naravno.
— Stražari, osmatrajte! — naređuje neko. — Ja, dete mu, razbi mi ciglu! Zapitah Tanasija kakvu to ciglu pominju. Onda mi Tanasije objasni da pešaci, kada ne gađaju, stavljaju ciglu u otvor
— E, će mu se zatre seme — veli jetko jedan, glođući kost. A na začelju se „ufrontio“ i Tanasije. Zapitah ga šta će on tu, kad znam da se za nas donosi hrana iz baterije. — Ja kupim ono „pretekavše“.
Komandir me zatim pozva da se spremim za osmatračnicu. Zapitah ga šta ću ja tamo, kada nemamo municije. — Naredio je komandant... Ti imaš da budeš „štafaža“ baterije.
Uđosmo između topa i prednjaka kare, opustismo dizgine i zapalismo cigarete. Zapitah Aleksandra za Jelu i da li je i ona među ovim narodom. — A, da ti pričam!
— Pričekajte da vidim, znaš, onaj majstor može da me potraži... Mislio je na komandira. Zapitah Milutina dokle će da ostane ovaj komandir. — Određen je novi i trebalo je već da dođe...
Napipah epolete... Da nije koji od releja pao s konja?... Prodrmusam ga dobro i tek tada potporučnik Dragoslav skoči. Zapitah ga, zašto je legao nasred puta. Ali on zabio ruke u džepove, sagao glavu, klati se i ćuti.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad ga zapitah otkud dolazi, on mi reče: iz Bukhare! Mati mu je bila umrla i komšije njegove behu je sahranili. Neko mu je pokrao
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Opazih na njima ljude. Okretoh se još jedared, pa se trgoh. — Da ne bude ovo mamurluk i posledica moje noćašnjice? zapitah se sam. Ako se nisam dobro istreznio, ne smem se ni javljati u školu.
Pri ovome se gospodin direktor zbuni, jer ga gospođa Milka veoma značajno pogleda... Da bih zabašurio zabunu zapitah je: — Ovako su, bez sumnje, organizovane i sve ostale državne ustanove: sudovi, policija, ministarstva, pošte i t. d. ?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Kakvo korijenje?“ „Bogami gomoljiće nečesove, kao jabuke. Šta je ovo, braćo, zapitah u čudu? — Krtole ja! odgovori mi domaćin. — Jede li se ovo? — Te kako! Gospodar je nabavio sjeme s mora.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ko sam, šta sam i šta li ću sada? - zapitah sam sebe i pođoh kući. Bez poziva, zvanja i građanskih prava, ličio sam ribi koju su morski talasi izbacili na suv
Zato se, čim sam dovršio svoj spis o Demokritu, zapitah ne bih li, koristeći se svojom bibliotekom i svojim znanjima, mogao preduzeti kakvo naučno i zabavno putovanje kroz
Začudilo me kad sam video da su i sve ostale piramide sagrađene u toj razmeri. „Zapitah se kojim su putem njihovi graditelji došli do ove razmere, pa nađoh ovaj odgovor.
rešio to pitanje i svoje rešenje izrazio u obliku jedne geometriske teoreme koja je doslovce navedena u „Almagestu“. Zapitah se šta beše neposredni povod ovom ispitivanju Apolonijevom i kojim je putem došao do teoreme, saopštene u „Almagestu“.
Jedan tako reći, nepismen čovek, neki Jevrejin Mardohaj“. Jedva se uzdržah da ne prsnem u smeh, pa brže bolje zapitah: „Pa kako popunjava on vašu biblioteku?“ „Evo kako.
Kad se vratih, produžismo da pijemo vino. Vreme nam brzo prolazi. Zapitah mladoga Gerikea šta ga je opredelilo da dođe na studije u Beč.
„A kako uspete“, zapitah ga, „naći vremena da se bavite sa uspehom i naukama?“ On se osmehnu skromno i dobroćudno. „Jedan jedini poziv, pa bio
na svom stolu i pustih ga da pomoću jedne gvozdene cevi usisava u sebe vodu iz lonca koji je stajao na patosu sobe, zapitah se koliko visoko bi on uspeo da posisa tu vodu. Da to ne može ići do proizvoljne visine, izgledalo mi je jasno.
on je pokazao da se ta pojava opaža i na drugim telima, na sumporu i smoli; valja ih samo trenjem učiniti električnim. Zapitah se kako bi bilo kad bih to trenje izvršio mašinskim putem, pa načinih jednu električnu mašinu.
Ja sam tom gasu dao ime hidrožen. I taj gas je hemiski elemenat“. Učinih se neučenijim no što sam i zapitah: „A šta je to „elemenat“?“ „Pod tim imenom razumevam onakvu supstanciju koja se ne dade rastaviti u jednostavnije.
„Kakva je to nauka?“, zapitah začuđen. „To je jedna nova naučna disciplina koju je Monž samostalno stvorio“, objasni mi Lagranž.
O tome, istoriski važnom, pitanju ne zna se ništa pouzdano. Zato se učinih neukim i zapitah gospođu Lavoazije: „A šta mu je to: prirodni sistem?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Njegov engleski izgovor bio je odličan i ja ga jednog dana zapitah šta misli o mome. On mi veoma iskreno reče da moj izgovor ne može biti gori, ali se može popraviti, ako budem vežbao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ova objavica ima noćas da nestane — govorio je više u šali. Paljba je malaksala. Ja sam se malo ohrabrio, te zapitah: hoće li oni opet da bacaju bombe? Meni je već dosta bilo. — Sad dolaze drugi. Tako ćemo se smenjivati cele noći.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sanjalački gora bruju, A po stranama Narandža se stidno ruji Među granama. Ja zapitah ukraj mene Potok, ružice: „Gde su ljudi? Gde su žene? Kamo dečice?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Dugo sam sedeo onde. - Kad dođoh malo k sebi od siline ovog prvog utiska, ja se zapitah šta se sa mnom desilo. To je bila kao neka munja, neko električno ispražnjenje, koje je potreslo sva moja osećanja i
Bio je matematičar i čovek široke duše i obrazovanja, i tako smo se sprijateljili. Njega zapitah za istorijat one katedre i doznadoh ovo.
Čim sedosmo za stol, ja ga zapitah o tom i doznadoh da se rodio u Petrogradu. Njegov pradeda beše rodom iz Nemačke, ali ga Katarina II pozva, kao lekara,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A s malim Lukom, da vidite, đavolski župnik samo na mom jeziku razgovara. Zaustavih jedared mater Lukinu, naročito, i zapitah je šta ona misli sa detetom koje je, eto, odličan đak.
Zaustavih jedared mater Lukinu, naročito, i zapitah je šta ona misli sa detetom koje je, eto, odličan đak. Zapitah, i čisto se pojakah, jer mi pade na um da će ga tako dobrog tražiti natrag.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Ne verujem! — odgovori mi poluglasno. — A zašto? — zapitah je uzbuđeno i pođoše mi suze na oči. — Zato što si kod njega rđav đak!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Hu-hu! — odahnuh. Nervi i muskuli popustiše i najednom progledah. Preda mnom je bila baterija. — Gde je komandir? — zapitah jednu tamnu priliku. — Kod prvog topa!
Komandir je psovao. — Tako je to, kad te detaširaju u drugu diviziju, pa se ne zna ko je za mene nadležan. Zapitah ga kako se to zbilo. — Gužva je bila danas, pa se nije znalo ni ko napada, ni ko se brani.
Živa ograda je narasla i osećam kako me grane šibaju po kolenu. Starac kao senka odmiče preda mnom. Zapitah ga kud vodi ovaj put. — Za Stari Adžibegovac, ako uspete da se izvučete. Negde desno svitnu nešto.
I tako gazi po snegu. Ranije smo im vikali: „S puta“, „Čuvaj“, „Drž desno“, a sada ga pažljivo obiđoh konjem i u hodu zapitah: — Druže, kako je? Ne gledajući me, onako mračan i turoban, odgovori: — Kao miš u rasolu...
E sve mi se prevrte... Zapitah, gde je podnarednik... Ali on se sklonio negde i niko ne može da ga pronađe. A sada treba ići u divizion, i već možeš
Moja komanda je odmakla daleko, te se digoh. Vojnici priđoše da se pozdravimo. Zapitah za Tanasija, jer ga ne vidim među živima. — Ne znamo šta je s njim — veli mi.
Zaćuta i tužno klimnu glavom. Zapitah Đuru da mi objasni šta je govorio. — Man’ se vragu... pasja vjera... Kaže da smo mu porobili sto miljuna ovaca.
Stražar me i ne pogleda. Iz kuće je dopirao veseo žagor. Na ulazu sretoh jednu Crnogorku. U nedoumici je zapitah: je li tu komandant. — Jes’, vrag ga odnio! — i pokaza mi rukom na ulaz. Čuo sam larmu i vesele glasove ljudi i žena.
Na trpezi bilo je pečenja i oglodanih kostiju. U sobi se osećao zadah vina. Neodlučno pogledah, onda zapitah jednoga: — Komandant? — Ja sam — progovori jedan dežmekasti čovek, u uniformi oficira. Sedeo je prekrštenih nogu.
— Čuvam samo jedan metak. — A šta će ti taj jedan? — zapitah ga. — Za sebe. Ako zanemognem, te da me kurjaci živog ne rastrgnu. Sustigosmo i jednu „volovsku kolonu“.
Prišao sam, ali nijedna ne odgovori na moj pozdrav. Imale su otkrivena lica, sigurno su katolikinje. Zapitah jednu, najstariju, da li je voda za piće. Ona obori glavu i poče nalivati vodu u sudove.
Ono je unezvereno gledalo... Bio je to sada rumen mališan okruglih crnih očica i malo prćastog nosa. Zapitah ga za ime, da bih ga malo oslobodio. Ali on ne odgovori jer ga je više zanimalo treskanje prozora.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vidim tušteni se svakojaki ljudi kupe, muško i žensko, momčad mnoga bijahu, idući im k moru. Zapitah u sukob mi jednoga čoveka, kuda idu hitnjom ti toliki ljudi.
« Uzeh ja od njega i kupih tri somunčića. I zapitah hlebara kuda je put k Jordanu. OSLOBOĐENI CARIGRAD ili Povest polazna s davnašnjega ukaza složena izarad pamtenja onoga