Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Stariji franceskan, Gabrič, ispriča mu, onda, da šizmatici greše i ne znaju da je sveti Mrata, zapravo sveti Martin. Bio je to konjanik, kao i kapetan što je, i dobar svetac, dao je pola svog ogrtača, siromahu, kad ga je
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
A ja sam, valjda razumete, jedno veoma hrabro dete. Pa sam rešio zapravo stoga da joj pokažem njenoga boga! Ali uprkos mojoj galami Baba Roga se krije u tami.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Baronica i seterka bile su na drugoj strani skele i razgovarale nešto. Zapravo, Baronica je govorila, a ono nešto što je ostalo od seterke pokušavalo je da reži.
a honorarno još i u ekonomskoj školi, tako da su zadaci koje on donosi, s večitom pričom o novim generacijama, zapravo zadaci petnaestogodišnjaka i šesnaestogodišnjaka. Jedan me je posebno zapalio.
Sećao sam se toga planirajući kako da se izvučem sa časa i upadnem u bioskop. Reći ću da me boli stomak. Zapravo, rekao bih to da matematiku ne predaje Hadži-Nikolov. Za njega je to providan štos.
Najednom, a da zapravo ne znam ni zašto, bio sam srećan što postojim, što postoji ovaj nasip, ova pruga na njemu, močvara ispod njega i na
Blesava stvar, kompletno! Nisam mogao da zamislim Rašidu među njima, pa Bog! Igralo se nešto kao treskavac, zapravo, igrala su dva-tri para bacakajući se kao nečastivi vezan za prikolicu, a ostali su posmatrali poređani unaokolo i
- Ne, šta ti imaš s tim? Ona njega voli. - Ti si glupa, Rašida. Ona njega ne poznaje. On je ja, zapravo ono što ja pišem, a to znači opet ja!
- Samo zvizni, Rašida! Moram nešto da ga pitam. Zapravo, on ima nešto da nam kaže. Šapnuo je sinoć da ima nešto da nam kaže. - U redu!
Moglo je biti već tri sata. Zapravo: moralo je biti tri sata jer su činovnici dolazili na plažu, a oni iz trgovina odlazili sa nje.
ali to nije bilo pravo spavanje, mislim, jer sam sve vreme u jednom kutku svesti video početak svog novog romana. Zapravo: sve one kornjače kako šetaju oko trga dve po dve, kako se cerekaju piskavo i besmisleno, kako svojim prokletim
- Još samo malo, Greta. Još samo malo! - umirivao sam kornjaču, koja se koprcala u torbi. Zapravo: mislio sam da nju umirujem, a u stvari, govorio sam samome sebi. - Još samo malo! Malo, šta? Ti, idiote!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Da vidimo. XIII Pera je već prešao trideset godina, a zapravo još ništa nije naučio. Kod oca, u dućanu, više je bio, u početku, gazda nego šegrt.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“⁴ Nestrpljive devojke na razne načine odgonetaju kada će im doći suđenik, zapravo, najčešće, pitaju se hoće li se ili ne udati te godine.
Onaj ko upražnjava ljubavne čini, veruje narod, lako može da „ograiše“. Zapravo, ko se usudi da izaziva ljubavne čini, hteo to on ili ne, sklapa neku vrstu prećutnog pakta sa nečistim, mračnim
da bi svaki odrastao, polno sazreo član zajednice trebalo da se na vreme oženi, odnosno uda i da u braku izrodi decu. Zapravo, po ovom shvatanju, glavni cilj braka jeste rađanje potomstva.
Skup tih indirektnih postupaka za plodnost možemo nazvati protivčinama, a samu delatnost raščinjavanjem. Zapravo, i u našem narodu smatra se da ako neko nema dece, tu „nisu čista posla“, odnosno to je neizostavno delo nekakvih
Na taj dan su stanovnici Ormana, zapravo nerotkinje i muževi bez dece, dolazili da traže pomoć od zmija koje su se u to vreme pojavljivale iz brega Zmijarnik.
Već je rečeno da raznovrsni i često krajnje neobični, naoko besmisleni, magijski rituali koje izvode nerotkinje zapravo imaju svoj skriveni smisao i sopstvenu logiku koja se otkriva čim se ovi obredi stave u širi kontekst mitsko-magijske
od ta tri običaja „koji su od uticaja da se rađaju ženska deca“, kada ih bolje razmotrimo, dva od njih su, zapravo, čini koje bi valjalo izbeći, jer postoji opasnost da se rodi žensko!
Prema tome, oni su pre postupci za dobijanje muške, a ne ženske dece. Treći navedeni „običaj“ zapravo je verovanje da „ako bi se izmerili na kantar momak i devojka koji se uzimaju, sva bi im deca bila ženska“.
u kojem nije osnovno prebrojavanje, već vršenje izvesne reverzibilne operacije — prvo u jednom, a onda u drugom smeru. Zapravo, sve njih povezuje simbolika izvesne privremene promene, tačnije, privremene suspenzije sposobnosti začeća.
¹¹ Mnogi od ovih obreda koji se izvode sa porodiljom zapravo simbolišu lakoću izlaska novorođenčeta na svet i tako, putem imitativne magije, pomažu porodilji da se što bezbolnije,
za dešifrovanje znakova koji otkrivaju pol još nerođenog deteta, mada mogu da izgledaju proizvoljna i zagonetna, čudna, zapravo su strogo determinisana i zasnivaju se na čvrstoj mitsko-magijskoj logici.
¹⁰ Čovekova sudbina u tesnoj je vezi sa zvezdom pod kojom je rođen. Zapravo, kod Srba, a i drugih Južnih Slovena, rasprostranjeno je verovanje da svaki čovek ima svog „astralnog dvojnika“, odnosno
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Luka Ristin zapravo i nije znao šta bi učinio sa novogodišnjom noći. On nije imao gde da ode, jer ga niko nije ni pozivao, a za skupe
Matavulj, Simo - USKOK
„Eto ko zamjera ceklinskoj siromaštini i crmničkom cipiluku!“ — Jesmo, zapravo, obilati, Obilićev soj! — Jeste, zapravo, soj — prihvati Crmničanin — a jeste u nječem i bogatiji od svijeh Crnogoraca!
„Eto ko zamjera ceklinskoj siromaštini i crmničkom cipiluku!“ — Jesmo, zapravo, obilati, Obilićev soj! — Jeste, zapravo, soj — prihvati Crmničanin — a jeste u nječem i bogatiji od svijeh Crnogoraca! — Čim? — pita njeko. — Solju, vaistinu!
A neka je i tebi na amanet naš Janko! E pogibe đetić od nečesova derta, a ne znamo zapravo šta mu je! — Proći će to, sinko. Znaš, meka je srca, pa... Ali, proći će!
Našav medika pred kućom, na klupi, pošto se zdraviše, zapita ga: — Je li rana od prijebola? — Nije nikakva rana, zapravo! — povrnu medik. — Zrno je prošlo kroz meso i nije ni dohvatilo kost! Nâko je isto lila krv i rana se malo zapalila!
“ — To je poručio Miraš Cuca! — viknu knez... — I to baš danas, na veseli dan! A, crn mu obraz dovijeka! — Zapravo, reče da je to samo onako nagovještaj, da ne bi djevojku drugom obećali!
mi, što smo do ovoga došli, sad kad smo bliže grobu no domu, a do sada nije Crnogorac ljepše držao ženu, no ja tebe! Zapravo i zaslužila si da te stimavam, ali se noćas izbezumi, pa se i ja izbezumih!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
sme biti ono: otrgnuta, na kraju, od svega što je zasenjuje i ugrožava, postaje skoro neuhva- tljiva: teško je reći šta zapravo jeste.
Pesme o keruši i kravi zapravo su dečje pesme; u Rusiji one se već objavljuju u dečjim knjigama. Ovakvih bi se primera još moglo naći.
biti bezobzirno jednostavan, da bi se, najprečim i najsigurnijim putem, obelodanilo to što je toliko duboko u nama da zapravo i nije više naše. To je jedina estetika tzv. dečje, tj. elementarne poezije.
A to malo zapravo je sve što čovek ima. Lutao sam maglovitom, širokom, tmurnom Budimpeštom, drugujući sa nepoznatim sagovornicima
PISMO OSNOVCIMA Dragi dečaci i devojčice, Pročitao sam hrpu vaših literarnih sastava, zapravo ono što su vaši nastavnici izabrali kao najbolje, i prosledili za finale literarnog takmičenja osnovaca dvanaest
Ne ugađate li, time, vašim nastavnicima? Šta vi, zapravo, volite: domovinu, ili ljubav prema domovini? Ne znam da li je vreme da vam se kaže, ne znam da li ćete me razumeti: u
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Lujike zapravo ne žele da izgube ništa od života, ne žele da propuste ni jedan jedini kadar filma koji se vrti po ulicama, one su u
Zbog njih bi trebalo izdavati novine za nepismene — samo u slikama! Njihov jedini protest svodi se zapravo na sedenje po patosu, i to gde, molim vas, samo na onim mestima gde će biti viđeni u ogromnim količinima!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Gradino rodna, čuješ li žamor postelje šumne? Lisko širine, s kadulje Tvoje odiše kamfor. Zapravo grm si koji s nizine brda nadraste, skupiv u krošnju odeždu zemsku, nebesku nošnju. Pazuha Tvoja otave dve su.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Sporno je samo što neke govore o dečaku, a neke spominju patuljka, tako da niko nije siguran o kome je, zapravo, reč... Jedno je, ipak, izvesno: dogodilo se to u vreme kada su planine bile krilate, ali mali rezbar još i sad
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Najzad je on to i učinio, uzeo je stvar u svoje ruke. Nije shvatio da u rukama, zapravo, ne drži ništa jer od početka sve drži Vučić, u svojim. Dok su se, 1838, borili za taj Ustav, ništa nije primećivao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ljude, ma kako oni umni, sposobni, pa i nadareni bili, oduvijek sam nagonski osjećao kao manje vrijedne, zapravo defektne), u tom oštrom zapažanju čisto bih zaboravio na čustvovanje.
A zašto — neka bog zna. Ja nikad nisam sasvim razumio u čemu je zapravo tolika prednost ozbiljnosti i tolika njena draž. — I tako, narazgovarao bih se sa zemljakom do mile volje, pa i preko nje,
(I ono što nas koči kao da je zapravo više ta nevjerica, to poljuljano pouzdanje u naše tetive, nego sama negipkost: kratki hip razmišljanja pred skok, koji
Moj je učitelj imao jednu sitnu nedaću. Zapravo, jednu veliku „sitnu nedaću”. Prije nego bi počeo svirati, dugo je namještao violinu na ključnoj kosti, istezao vrat,
u tome sam uočavao proces iščahuravanja iz bolećive mislenosti djeteta u nerazmišljenu samoživost mladog čovjeka) kad je zapravo prestala ta stalna težnja prema majčinom grobu i kako to da su odjednom nastupila dulja razdoblja a da ga se ne bih
Istina, možda sam raspirivao malko preko potrebe. Ali ovakva avantura zapravo se svodi na malo šta ako je umiješno ne produbljujemo, ne obogaćujemo psihičkim komplikacijama.
— Bakice, hoćeš li meni pokloniti taj tuš kad budem veliki? A u sebi sam zapravo mislio: „Hoćeš li ga meni ostaviti kad umreš .” I možda sam joj, zbog tog tuša, nesvijesno želio što skoriju smrt.
— Čudno. — A znaš li što se zapravo skriva ispod toga? On drugima zavidi. Konkretno, sada tebi. — A na čemu meni? — Eto baš na tome što ti njemu ne
Ako ih baš iznenadi ono što nađu, načas zastanu. Ali ako su već unaprijed imali i najmanju sumnju! ... Zapravo, uvijek nastupa jedan kratak časak iznenađenja, čak i onda kad su unaprijed bili potpuno sigurni.
— Vi kao da ste malko razočaran? Čovječe nezasitan besmrtnosti!... Jest, samo relativno djelovanje... Zapravo, s početka nije bilo tako. To sam preskočio, da vas ne zamaram detaljima.
Uostalom, znamo li mi ko je i kakav je on zapravo bio? Preispitujući u mislima prošlost, sada su se sjetili samo da je bio krajnje mučaljiv: osim najkonvencionalnijih
Ljudi se zapravo ne boje svoje banalnosti: oni se boje riječi banalnost. Ljudi se uopće najviše boje riječi, golih naziva za stvari.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Moja majka se nije osvrtala na ova govorkanja. Ona je znala bolje od svih o čemu se zapravo radi. Kada sam joj pričao o starim koleškim zgradama i divnim kapelama u Kembridžu, o životu studenata i profesora, ona
Ima danas ljudi, od Atlantika do Pacifika, koji bi hteli da znaju šta se zapravo dešava kada okreću dugme na svom radio-prijemniku da bi pronašli željenu radio stanicu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Radeći snatri, i tako joj vrijeme brže prolazi.... Davno je već na školju, i uvijek ovaj isti način života. Zapravo reći, ona drugo ne bi ni tražila da nije vezana uz čovjeka koji joj ne da nigda mira i drži je pod svojim jarmom.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Razume se, srazmerno razlici koja postoji između dveju kultura. Zapravo su svi opisi kulture, i sudovi koji se o njoj izriču, u krajnjoj liniji pristrasni.
koji nam je donela književna avangarda da bi odmah bilo jasno kako početni udeo u osudi Nastasijevićeve retrogradnosti zapravo ima naš nadrealizam.
I mi i oni čudimo se zapravo kulturnim navikama konvencijama viđenim spolja, tuđim očima. Uostalom, koliko nogu stvarno ima mala noćna životinja iz
Kad se bolje promisli, vidi se da je to zapravo bio preko potreban proces kulturne homogenizacije na jezičkoj ravni. Homogenizacija, opet, podrazumeva veći stepen
Stoga nije sasvim precizno kad se kaže da je Slobodan Jovanović pisao „beogradskim stilom“, on je zapravo pisao izvanrednim naučnim stilom koji se, kao i naučni stil Ljubomira Nedića i Bogdana i Pavla Popovića, formirao u
Formule su zapravo samo vidljivi vrhovi ispod kojih se oseća opšta težnja ka tipiziranom, jednolikom ulančavanju govornog niza, u skladu s
kompozicijom, ritmomelodijski čisto izvedena u simetričnome osmercu i sa slikama koje svojom lepotom prikrivaju da su zapravo neobične, kao što je neobičan i način na koji ju je Vuk zabeležio.
Podsećajući nas na Nedićeve reči, Hatidža Krnjević je njegovu tvrdnju čak i pojačala rekavši da je zapravo pročitao „stihove jedne od najlepših drevnih mitoloških pesama na putničkoj Vukovoj karti za diližansu iz Beča u Zemun.
29 Posle neizbežnih uvodnih napomena, sada se kratko može reći: Jovanovo jevanđelje je zapravo i pisano tako da se povremeno alegoristički čita i tumači: Za to će nam biti dovoljan i jedan jedini primer.
strane pojavi unutarnja, ispod vidljivog nevidljivo, a jasni obrisi prelaze u treperenje koje nagoveštava mutne slutnje. Zapravo takve, po pravilu, i jesu slike u modernoj poeziji, posebno simbolističkoj.
Naši istoričari književnosti svodili su i svode ove pojave – kao da ih time objašnjavaju – na pesimizam, što je zapravo ideološko vrednovanje i malo šta govori o književnosti.
Ona je zapravo postala temporalni oslonac za pesničku sliku sveta. A Rastko Petrović taj temporalni oslonac premešta na suprotnu
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Vranje Stankovićevo zapravo jeste i u isti mah nije što i zbiljsko Vranje s kraja prošlog veka. Jer je ovo drugo građa iz koje je stvoreno ono
Taj apstraktno zamišljeni prostor, ispresecan gustom mrežom granica, zapravo korespondira s činjenicom da je Stanković, kao retko koji naš pisac, uobličio jedan tip ili model stare varoške
Paraputa je, očigledno, poslužio za Tašanino izopštavanje, zapravo za njeno neobično progonstvo po „kulturnoj vertikali”.
i merljive i znane razlike između onoga što likovi pred bliskim ljudima žele pokazati i što im se nehotično otima, zapravo i dolazi ona osobena, osetno napregnuta, nekim neodređenim iščekivanjem ispunjena atmosfera u pripoveci.
od četiri sveće široka, prostrana, pomešana s tamnjanom i dimom duvanskim”, da bi naglo - na izgled bez razloga, a zapravo radi kontrastiranja - dometnuo kako je „napolju hladan i vlažan mrak“, pa opet produžuje isti onaj prekinuti opis.
13 Maločas opisani put koji je dečak prešao u pratnji svojih roditelja zapravo je put koji vodi u hronotop sreće. Praobrazac je, dakle, sadržan u ranom dečjem doživljaju.
(ili dva ugla pripovedanja) koji se u toj rečenici i u narednome pasusu nalaze i koji se očito po obimu ne podudaraju. Zapravo prva rečenica, i ujedno prvi pasus, na samome ulasku u roman otvara vrlo širok pogled: „Više se znalo i pričalo o
Ovaj, ako se tako sme reći, znatno prošireni ali i kontrolisani sintaksički elasticitet zapravo je osnovica za pisanje književnih tekstova sa kultivisanim, skladnim, uravnoteženim kompozicionim celinama.
Spoj jednoga i drugoga, pomenutog pritiska i gramatičkih odstupanja, njihova uzajamna zavisnost, to zapravo i predstavlja vid ispoljavanja prikrivene veze među rečeničnim sklopovima i sklopom samoga pripovednog teksta.
60 U prikazu Nečiste krvi B. Lazarević je naveo samo jednu rečenicu sa gramatičkom greškom u sebi, zapravo je rekao da je „neuravnotežena i zgužvana rečnica.
posmatramo genezu Nečiste krvi, tamo gde nam je omogućeno da u nju zavirimo, svuda nailazimo na istu vrstu preokretanja, zapravo svuda Stankovića nalazimo pred odlukom: produžiti opis iznutra (iz doživljaja lika) ili ga zameniti opisom spolja (iz
i razmotriti kao naj karakterističnija - izaziva, što se i moglo očekivati, prelazak sa upravnoga na neupravni govor, zapravo prenošenje prvoga u formi drugoga, što uslovljava neizbežnu interferenciju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Najosnovnije pitanje u vezi sa Brankom Radičevićem danas — iz kojih elemenata je on zapravo proizišao — nije, kao što je poznato, nimalo jednostavno. Nije ono ni prečišćeno, i daleko od toga.
Svi znamo kamo je on izbio, dokle, i kako pouzdano i radosno zahvatao — dok je mogao. Ali, odakle je zapravo pošao, i sa kakvim književnim nasleđem i opterećenjem, i sa koliko potrebe, svesti i snage da ih se bilo delimično bilo
Time je već mnogo šta rečeno. Materijalna kultura društva u kojem je ta poezija nikla bila je izrazito nemačka, zapravo austrijska; takva je pretežno bila i kultura duhovna. U prvoj polovini XIX veka već su vidni otpori ovoj poslednjoj.
Odista, u njoj su se naši književnici previjali u pravim mukama: jezika nisu imali. Zapravo, a što je daleko gore, imali su čak dva jezika kojima su, katkada jedni te isti pisci, pisali paralelno, i često iste
Slučaj engleskog pisca Konrada tako je usamljen i osobit da zapravo ne kazuje ništa. Dante, Petrarka, Bokačo i još neki iz njihova kruga pisali su doduše istovremeno i italijanski i
Šta sve to znači? Znači: da su duboko negde u sebi već pokolebani; da ne veruju zapravo više jednom od dva (a kojem to?
i vasionu, i ono što je svojstvo svečevo; da je skori — brzi, katkada, ali ne i uvek; zlo je što je kod Čikoša nebo zapravo nepce; i bolje bi bilo da u lepoj Borojevićevoj pesmi ne stoji ono mzda...
Jer većeg prokletstva za pesnika nema no što se desilo njima: ostali su bez svoga jezika, bez glavnoga, zapravo bez jedinoga instrumenta pesnikova. Mnogi od njih su zato odista letači podsečenih krila.
Od tada međutim funkcija, tih reči se izmenila; izmenile su se zapravo one same, drukčije postavljene danas i stoga sasvim drugačije osvetljene sred živog jezičkog mora savremenog jezika.
Treba čitati te pesme sa ljubavlju. Naši stari živeli su njima, u njima i od njih. One su im zapravo pomogle da maštaju i veruju, one su ih često vodile i one ih održale uspravnima.
Ostojić. Ostojić je zapravo, a očevidno sa beogradskog primerka, prepisao prvih 18 strofa i prva četiri stiha 19-te strofe, dakle prvih 130
1804, 38-41, a u oba izdanja rđave Kaulicijeve štampe stihovi su otisnuti tako rđavo da se zapravo i ne vidi da su stihovi, još manje kakav im je tipografski oblik Rajić — na to inače osetljiv, kao što barok i traži —
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U vremenu kada su Turci uveliko zauzeli sve glavne gradove srpske zemlje, Kuripečić zapravo ostavlja dokument o poeziji i predanjima kao odbrani od pritiska osmanlijske sile.
To je izvrsno delo i po fakturi i po viđenju sveta očima stranca. Srpski moderan roman i pripovetka zapravo počinju od Borisava Stankovića (1876-1927).
Avangardna književnost je - kao i avangardno slikarstvo i muzika iz istog vremena - zapravo osporavala tradicionalne umetničke norme i oblike. U srpskoj književnosti ekspresionizam će se 1920.
U Beogradu se zapravo već od 1922. nadrealizam paralelno razvija s istoimenim Bretonovim pokretom u Parizu. Marko Ristić (1902-1984)
Tako je, bez većih inovacija, Branimir Ćosić (1903-1934) u svom najznačajnijem delu Pokošeno polje (1934) zapravo usavršio tip beogradskog romana, čije je prve obrasce dao M. Uskoković.
Ali ni sada među njima nema pisaca od većeg značaja, ni među mlađima. Uostalom, ono čemu su težili zapravo i nije bila književna umetnost.
u inostranstvu, u celini je ispripovedana veštim preplitanjem dokumenata i fikcije o žrtvama staljinističkih čistki. Zapravo je tek Miloradu Paviću (1929) pošlo za rukom da na zavodljiv način činjenice rastvori u imaginarno, a imaginarnom da
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ostavimo razgovora, — veli gazda, već da ti platim! — I posegne za novcima sa stola — Vidiš, ovo i nije zapravo moj novac. Htjeo sam ga taman poslati... Evo, na!
Vidiš, stid me je reći: jače me um nosi k tebi nego k ženi... Ma neka i žene, rodiće mi sina! A da, zapravo, žena i nije za drugo!...— Pa, napivši se rakije, prevrnu: — Je li ti žao što nemaš djece?
Ali, zapravo, nisu to misli, već ulomci rasejanih misli, kao ulomci neba, oblaka, i vedrine, i drveta što se u rijeci odrazuju.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
“ Pomislio sam u tom trenutku kako je taj čovek zapravo lud. „Glogovo trnje se upotrebljava protiv nečastivog.“ Prohor je pobledeo.
Zapazili smo svi mi i tada da je krst veoma lep, da je to delo neobično veštog rezbara, no zapravo niko nije znao: ako je lep, zašto je lep. Prohor je očigledno bio ponosan na svoje delo, a umeo je to i da istakne.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ko zna kad je zapravo privila k sebi Paulu. Jer je mladoj Totici i pre pomračenja sunca zavidio ceo onaj svet Totica što se svake jeseni i
Ko zna otkad je ona zapravo majka Juličina, jer stalnu i redovnu brigu nad detetom nikada niko sem nje nije vodio. Tako isto niko ne zna kad je i
Mati moja je savesna, neguje ga, ali oni su jedno drugom tuđinci. A ja živim između njih dvoje. Ne znam zapravo šta je to porodica...
I reci mu da čovek nikada ne zna šta se zapravo s njim događa. Jer, po Božjoj volji, događa se često ono što čovek ne vidi, što je sakriveno u onom što čovek vodi.
u varošici, imućan čovek, najotmeniji „momak” u palanci koji je još uvek nade podgrevao, u jedan od ne mnogobrojnih, zapravo malobrojnih žitelja varošice koji je „video svet”. Doduše, imala je ta varošica i drukčijih, boljih obeležja.
— Čudna sudbina toga deteta bila je odista čudna. Jana je trpela detinju tugu zbog nedaće i nesreće svoga oca; zapravo zbog utučenosti njegove, pa egoizma, pa ravnodušnosti, pa proloma ljubavi kojima nevoljni čovek nije više mogao da se
čovek, stanovao je na prvom spratu izuzetno stare, ne njegove kuće; majušni pod streju utekli prozorčići; stepenice, zapravo lestvice.
ušao u peti razred, i na očigled nekoliko dečaka mirno izbrisao s table njemu lično upućenu vrlo bezobraznu poruku, zapravo pitanje. Mnogo je znao i umeo taj mirni, odlični učitelj.
dizala iz glavne ulice koja se postepeno dizala iz glavne ulice maloga gradića, to je bio samo okrajak gradića, zapravo selo.
— Sava ga je, kao uvek i svakoga, srdačno dočekao i ispratio, kazao iskrene reči. Zapravo, nije ga ispratio, jer činovnik Pantelija Rajić, po naređenju ćerke, nije ulazio pođonaru u kuću, pozvao ga pred kuću.
Nata je bila bar sedam, osam godina starija od Mirka. Zapravo, već počela da matori. Inače, iznuđivala je naziv gospojice: pomodarka, od svake krpe vešta da nešto napravi, nosi
više kulture, od bogatstva, i naročito od jedne lepe grčke učtivosti prema svima ljudima, koja je razoružavala, nekada zapravo i zbunjivala.