Ćipiko, Ivo - Pauci
— Dok je svit davao, bilo je lako... — Davaće i otsle ... — U što? — ravnodušno izusti Jure. — Bog nas neće zapustit', — javi se i djevojka. Ivo nije znao što da reče, a tutnja mu bijaše teška. On prevrnu razgovor: — A je li ocu bolje?
— A ono dvoje starih? — izmače se Ivu. — Ostaće... Ako nam bog providi, nećemo ih zapustit'. — Pa nikad već amo! — istrgnu se Ivu iz duše. — Ko zna! Ako ča stečemo, vratićemo se; i drugi se vraćaju...
Čekamo dan po dan. Neka gredu!... Ostaćemo sami... — Neće moja dica mene zapustit' — s uvjerenjem prihvati starac, smireno položi glavu na blazinu i zaklopi oči...