Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A nije ni Rakocaji imao nameru da ga, ako se Joan zarobi, hrani, smokvama. Pa šta je bila volja Božija? Izgubiše Serbi dištrikt beligradski i poaraše Turci vsju krainu, a ni
Voleo bi, on, da vidi, tog podoficira, koji bi se usudio da, njega, zarobi, na manevrima. Razbio bi mu glavu. A Petar je bio budan. Mučen nesanicom. Nije se ni za pištolj mašio.
Teodosije - ŽITIJA
Jer primivši malu vlast, velike stvari u njoj stvaraše, jer se trpezama ne zarobi, niti se mnogome vinu odade, niti raširi creva kao stoka, niti na meki odar baci nahranjenu utrobu, nego još više nego
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Otac joj sve viče da posedi još koju godinu da posluša nas stare, a i nije dobro ko se mlad zarobi, pa kad okupe dečurlija nicati ko pečurke...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Kad kiša noću rominja, On strepi: Sirotinja Šapuće, u mraku, kako bi Živoga da ga zarobi! Tek sunce, u svetlo razdanje, Vrati mu samopouzdanje. A nebo, plavo ko lan, Potvrdi da je sve bio san.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
bez objekta koja se troši i zagasuje u samoj sebi, onom djevojačkom žudnjom koja sve obujmljuje a ništa ne uspjeva da zarobi među sklopljene dlanove. Njen dodir sa svakom stvari imao je neku produbljenost, udarao svemu pečat rastanka.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA (bacajući novac Koštani u njeno dahire): Na! (Za sebe.) Ah, moj brat nikad sreću da ne vidi što me oženi, zarobi... Zar sam ja bre bija za ženu? (Gleda u Koštanu.) Ovo je, ovo bilo za mene...
Zar sam ja bre bija za ženu? (Gleda u Koštanu.) Ovo je, ovo bilo za mene... Ah, brate, ti mene oženi, zarobi i vrza, a tebe Gospod! (Zagleda sebe.) Zar ja s’g ovakav da sam? Eve: i čakšire, i pojas mi se sm’knuje!
I ja jedanput da se razveselim a ti odmah... ARSA Kući!... A žena, deca? MITKA Ti me oženi, ti me zarobi! Ti s’s mene što iska toj i napravi. I s’g, eto ti gi: i žena i deca!... Ja! Ništa nemam. Nikoga si ja nemam. Aha!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
toj magli Mina od Kostura, on pohara moje b'jele dvore, sve pohara i ognjem popali, staru majku s konjma pregazio, zarobi mi moju vjernu ljubu, odvede mi konje iz arova, i odnese iz riznice blago“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
(Neki tuđin — sotim ukazuje slepoću želje. O, za divotu razuma proročaskoga, i čudne te nature, dođe neznanac i cara zarobi!