Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
To Purko reče, pa okrete nekom putanjom onamo kući Živanovoj. Čiča Mirko i Ćebo odoše u Zarožje... Taman Živan ustade, jer se hlad beše pomaknuo, a sunce pripeklo, te ga vrućina probudila, kad eto ti mu Purka.
Živan se samo okrete, pogleda ga i nešto promrmlja... Purko uze vranca Živanovog i ode polako u Zarožje. Zorom sutradan iskupiše se gotovo svi Zarožani pod onaj orah pred Purkovom kućom.
I opet je veselje kod kuće Purkove. Sleglo se sve Zarožje na svadbu. Tu ti se peva, igra, pije, meću puške. Podne već uveliko prevalilo.
Malo postoja, a pomoli se odovud Živan i s njim desetak ljudi. Svi se uputiše u Zarožje. Zarožani im iziđoše podaleko na susret. — Dobro nam došli. — Srećno vesele. — Ta mi smo svoji! — Kako si, Ćebo?
Tu se lepo ižljubiše i rastaše kao prijatelji. Ovčinci odoše u Ovčinu, pevajući i puške mećući, a Zarožani se vratiše u Zarožje — i oni pevajući i puške mećući. I jedno i drugo selo smiri se. Zarožani nađoše vodeničara, vodenica im poče mleti i.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ČUDO U ZAROŽJU Tri jerarha - Časni post. Sa zrenika sjakti kost. Prelazeći sunčev most u Zarožje stiže gost. U svanuće pukne glas kao nada, kao spas. Trorog vetar digne plast. Zvizne bič mu crvenkast.