Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ona živa premrla od straha!... Ko zna šta je čeka dok se Živan vrati. Tada je u Zarožju, podaleko od sela, na reci, bila, u nekoj grdnoj guduri, vodenica, seoska.
I još nešto. Tada je bio u Zarožju kmet neki Purko, jedan od ono malo Zarožana koji nisu zaturali vilama orahe na tavan, ni pojili vrbu, ni istezali
Samo ta prokleta vodenica! — Ama kako bi bilo — reći će neki Raško Ćebo, najgrlatiji čovek u svem Zarožju — da mi uzmemo pusat, pa prenoćimo koju noć... — E... Ono jest... ama znaš... Aja! — za mrmljaše gotovo svi uglas.
Eto, možeš i u Zarožju, ostati. Imaš i tamo svojih poznanika; imaš, hvala bogu, i rodbine... Tetka Mirjana, pada ti, čini mi se, baba po
Strahinja je još u detinjstvu ostao siroče, bez oca i majke. Imao je, doduše, neke daljnje svojte i u Ovčini i u Zarožju, ali ga niko nije hteo k sebi uzeti niti se postarati o njemu.
— upita čiča Mirko. — Pa onaj naš iz Ovčine! — veli Ćebo. — Jest, bogami! — dodade Đilas. — Šta li će u Zarožju? — upita neko. — Pa, hvala bogu, ima kome doći!... — reče kmet. Utom Strahinja stiže dole do vratnica Purkovih.
Poče ga karati i odvraćati. Jedva ga nagovori da ostane barem neki dan kod njega u Zarožju, dok ne nađu Savu Savanovića, a posle će već gledati da mu kako god isprose Radojku, kad je toliko zamilovao, pa makar
se dogovoriše da kmet Purko, čiča Mirko i Raško Ćebo odu u Ovčinu, te upitaju babu Mirjanu zna li da je kadgod bio u Zarožju kakav Sava Savanović. Podne beše uveliko prevalilo.
— reče Srećko. — Vala, ne mogu ni ja bolje! — odgovori Purko. — Dede vikni ti, Ćebo!... Hvala bogu, najgrlatiji si u Zarožju. — Mirjana! — dreknu Ćebo što igda može, te se i psi poplašiše i zalajaše negde iza kuće. — Oj, sinko!
— U Krivoj jaruzi, pod račvastim brestom... — odgovori baba, pa opet spusti glavu. Veoma se zamisliše Zarožani. U Zarožju ima, hvala bogu, dosta jaruga i krivih i pravih, a ima i dosta i račvastih brestova; ali niko se ne seća gde je baš ta
A tvoj vranac, Purko, i ti imaš jednog? — I moj je počišćen — odgovori Purko. — U Zarožju, čini mi se, nema niko pastuva. — Već ako ovde u Ovčini da upitamo... — reče čiča Mirko. — Pravo veliš, bogami!
To ne može matorim ljudima nauditi. Onake časti, onakog veselja nije bilo odavno u Zarožju kao u petak, na Pavlovdan, kad su se Zarožani vratili iz Krive jaruge gladni i umorni sa svojim kmetom i popom, i
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
GNjILANE 26 A BISTRICE, TRI BISTRICE 28 PEĆKA PATRIJARŠIJA: DUD SVETOGA SAVE 29 III 31 SAN O POVLENU, ІІ 32 ČUDO U ZAROŽJU 33 JABLANIK, І 34 BORANjA 35 ČUDO U GLAVAČIĆIMA 38 KLjUČ OD KUĆE 39 І 40 KUĆNO SUNCE I SNEG-ČEDO 41 KUĆNE DUŠE
(Drugi prede, treći mota tanku žicu od života.) Širom groblja zuje kosti oživele od zvučnosti. ČUDO U ZAROŽJU Tri jerarha - Časni post. Sa zrenika sjakti kost. Prelazeći sunčev most u Zarožje stiže gost.